Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

субота, 06. април 2013.

ГОДИШЊИЦА БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА 6.АПРИЛ 1941.



Данас се навршава 72 године од како је у рано јутро 6. априла 1941, бомбардовањем Београда, нацистичка Немачка напала Краљевину Југославију. Уз ово бомбардовање Сила Осовине, српску престоницу за време Другог светског рата 11 пута бомбардовали и савезничке Англо-америчке снаге.
Комеморативним окупљањима ова суморна годишњица биће обележена комеморативним окупљањима ради одавања почасти невино пострадалим грађанима и припадницима оружаних снага Краљевине Југославије који су се супротставили далеко надмоћнијем непријатељу. Централна комеморативна свечаност биће одржана у 12 часова код споменика страдалим пилотима у Априлском рату који се налази на Земунском кеју (код хотела "Југославија").
Комеморативну свечаност, уз пуне државне и војне почасти, предводиће начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.
Том приликом венце ће положити и представници Владе Србије, Града Београда, као и невладиних организација.
Пре тога, у осам часова предвиђено је полагање цвећа и венаца код фонтане "Врело живота", код Палате "Београд", у 8.30 сати полагање венаца код гранитног крста у порти Вазнесењске цркве, а у девет сати полагање венаца код споменика страдалима у Карађорђевом парку.
У 10 часова предвиђено је полагање венаца у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању (Ново гробље), а у 11:55 сати посета локалитету срушене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу. Манифестација ће бити одржана под слоганом "Повратак књиге на Косанчићев венац".
У непосредној близини Палате "Београд" постављена је фонтана под називом "Врело живота" која симболизује страдање у главном граду током Другог светског рата, али и победу живота.
У порти београдске Вазнесењске цркве налазило се склониште у коме је током шестоаприлског бомбардовања страдало више стотина грађана Београда. Ту ће представници Града Београда, преживели и потомци страдалих положиће венце, као и код великог склоништа које се налазило у Карађорђевом парку, које је директно погођено и у њему је страдало више стотина становника Београда.
Хитлерова сурова одмазда
Априлски напад без објаве рата је, према бројним историјским изворима, био Хитлерова одмазда за 27. март 1941, када су због потписивања пакта са Немачком оборени влада Цветковић-Мачек и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.
Пошто су представници Владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, предвођеним Немачком, 27. марта је уследио пуч, који је организовала британска обавештајна служба, и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим српским градовима, које је углавном организовала Комунистичка партија.
И пуч и масовни протести касније су тумачени као манифестације јасног опредељења ка западним савезницима.
 
"Ваздушни напад на Београд имао је искључиво политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете", рекао је на суђењу после рата немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.
Тачан број жртава бомбардовања Београда, као уосталом и свих осталих жртава рата уна просторима Југославије, никада није тачно утврђен.
Британски председник владе Винстон Черчил је 12. априла на радио Лондону изјавио да је број жртава био око 17.000. Власти у Београду су најпре саопштиле да је погинуло око 2.500 грађана, а према немачким изворима број погинулих био око 1.700.
У том и каснијим бомбардовањима Београда током Другог светског рата, од којих не треба заборавити ни 11 савезничких бомбардовања, уништено је око половине стамбеног фонда, преко 700 зграда а оштећено је око 9.000 стамбених објеката, готово сва инфраструктура и бројни културни објекти, међу којима и национална библиотека.
Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару, при чему је изгорео читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ретки и драгоцено примерци, аутографи, документи.
Напад на Београд отпочео је 6. априла око 6.30 часова ујутру, у првом таласу у нападу је учествовало преко 200 бомбардера. У четири напада тог дана учествовало је 484 бомбардера, који су на град бацили око 360 тона бомби.
Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздушним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.
Београд је у Другом светском рату бомбардован и од савезника и најинтензивније је било савезничко бомбардовање "тепих бомбама" 16. и 17. априла 1944. године. Првог дана савезничког бомбардовања, на православни Ускрс, бачено је на Београд више од 1.500 тона бомби, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у којима су смештени Немци.
Евидентирано је да је током ваздушних напада погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.
Тада је погођено и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железницка станица, Народно позориште.
Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила је процену штете настале Савезничким и Немачким бомбардовањем. Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 $ по курсу из 1939. године).
Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 $.
Штета настала немачким бомбардовањем процењена је на 1.100.000 $, при чему код немачког дела, највише штете над имовином грађана приписано је директној пљачки.
Ова две историјске године бомбардовања Београда нажалост нису и последње, јер је престоница поново страдала од некадашњих савезника из Другог светског рата, сада у нападу НАТО на СР Југославију 1999. године.






Нема коментара:

Постави коментар