Милански едикт је
законски акт који су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је
проглашена верска равноправност и престанак гоњења хришћана које је трајало три
стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме
хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им
је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве
последице.
Закон није само
забранио прогоне хришћана, већ наређује да се онима којима је имовина по том
основу била конфискована – врати, што укључује и имовину која је припадала
Цркви. У њему се, између осталог, каже:
„Пошто смо се нас двојица, ја Константин
Август и ја, Лициније Август, срећно састали у Милану и пошто смо размотрили
све што се односило на јавно добро, међу свим стварима које су нам се чиниле
корисне у много чему за све, одлучили смо да дамо предност и ставимо на прво
место оно што се тицало поштовања богова и побожности и да дозволимо у исто
време и хришћанима и свим другима слободу да у побожности следе религију коју
желе, тако да све оно што на небу постоји буде благонаклоно према нама и свима
онима који су под нашом влашћу. Данас смо, дакле донели спасононосну и правичну
одлуку да апсолутно никоме не буде ускраћено право да изабере и следи божју
службу хришћанске религије и да свакоме буде слободно да ум свој окрене оној религији
за коју сматра да је у складу са његовим ставовм, тако да то божанство нама
буде благонаклоно, брине о нама и пружи нам своју бригу и заштиту. Следећи тај
принцип, сложили смо се да донесемо овај рескрипт да би оно што се налази у
нашим претходним одлукама које се тичу хришћана и које су упућене твојој
побожности, а чини се потпуно супротно и страно нашој благости, буде укинуто и
да се у исто време свако од оних ко има споменуто опредељење да чува хришћанску
религију, може слободно и просто да га задржи без тешкоћа.
Обележавање 1700-годишњице
Споменик
Константину Великом у Нишу, дело вајара Милета Коцева постављен 2012. у оквиру
прославе 17. векова Миланског едикта.
Читањем Миланског едикта и концертом хора Сретењског манастира вечерас у Народном позоришту у Нишу почиње година обележавања 17 векова Миланског едикта.
Године 2013.
обележава се 1700 година миланског едикта. Константин Велики повезује три града
са разних крајева Европе и Азије, аустријски Карнунтум, српски Ниш и турски
Измит. Фондација "Арт Карнунтум" прогласила је Србију и Ниш за велико
светско место историје, а Град кандидат за обележавање тог јубилеја је Ниш,
родни град Константина Великог, који је озаконио едикт.
Место античког
Наиса и царске палате Медијана у старој историји Србије, европске цивилизације,
медитеранског и балканског света добро је познато. Сви истраживачи су се
сложили да је Наис место са „славном прошлошћу” – административни, војни,
културни и привредни центар шире области. У њему Медијана са својим покретним и
непокретним споменицима, чије стварање је започео Константин Велики, представља
значајно средиште на историјској и културној карти Балкана, у свим раздобљима старе
историје Ниша.
Зато у Нишу, у
поводу овог великог догађаја, увелико теку припреме за пролеће 2013. године,
када ће се у њему одржати централна прослава обележавања 17. векова од доношења
једног од најзначајнијих докумената у историји хришћанства, Миланског едикта,
којим је цар Константин Велики дозволио ширење хришћанства на територији
Римског царства.
Посебне припреме
за прославу у Нишу обављају се на једном од највећих и најзначајнијих
археолошких налазишта на српским просторима, нишкој Медијани – летњиковцу цара
Константина, која ће имати централно место у овој прослави.
Након што су с
јесени 2011, у оквиру припрема за ову прославу, почела нова ископавања и
истраживања на Медијани, до јула 2012. истражено је преко хиљаду квадратних
метара локалитета. Тада је откривена и просторија са очуваним мозаиком од 16
m², за коју се до сада није знало. Како кажу археолози, има индиција да се
близу те налази још једна слична просторија с богатим мозаиком и другим
садржајима, о чему ће се више сазнати када радови на ископавањима буду
настављени. Током наредног лета, уз стручњаке Археолошког института и
Архитектонског факултета у Београду, на Медијани ће извесно време боравити и
археолози из Рима, који ће вршити конзервацију фресака и другог археолошког блага
старог Наиса.