Странице

уторак, 29. јануар 2013.

ДР ЉУБОМИР КОСТИЋ СРЕЋАН ШТО ЈЕ ДОЖИВЕО ПОВРАТАК СВОГ ПРИЈАТЕЉА ИЗ МЛАДОСТИ - КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ








Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II


ЧЕСТО СМО ЗАЈЕДНО БЕЖАЛИ СА ДВОРА

Нико није ни сањао крваву зору, која ће само неколико сати касније сванути над Србијом. Ипак, немир се осећао. На двору се задржао краће него иначе. Био је 5. април 1941. године, касно поподне,дан када је последњи пут видео свог најбољег пријатеља, краља Петра Другог Карађорђевића.
Доктор Љубомир Костић, данас осамдесетдеветогодишњак, дочекао је повратаксвог пријатеља у Србију. Мошти краља Петра Другог враћене су у земљу 43 године после његове смрти.
Стојећи крај његовог одра, поново се, на тренутак, осетио као онај дечак кога су 1934. покупили из Соколског савеза и одвели у двор.
-Петар се после смрти свога оца, краља Александра, вратио у Србију и наставио школовање на двору са приватним наставницима – прича др Костић. - Његов наставник фискултуре помислио је да бибар на тим часовима требалода има другове.
Одабрали су нас четворицу-петорицу и одвели нас да упознамо краља. Године проведене у друговању са краљем обележиле су живот др Љубомира Костића, једног однајбољих српских хирурга. Колико само пута му је у „оно време" то узимано као највећа мрља у биографији. А ипак, горчина коју је осећао због тога никада није избрисала љубав према најбољем пријатељу из младости и сећања на један од најлепших периода његовог живота. У породичној кући на Врачару, коју је подигао његов отац, грађевински инжењер и предратни заменик градоначелника Београда, Лаза Костић, показује нам албум са фотографијама снимљеним 1939. године. На првој страни слика двојице младића у аутомобилу с отвореним кровом.
На сувозачком месту је шеснаестогодишњи краљ, за воланом његов пријатељ - Љуба.
- Обојица смо обожавали аутомобиле - каже др Костић.
Кад год смо некуда ишли, за воланом смо се смењивали нас двојица, а возач је седео позади. Краљ се никада није понашао као да је другачији од нас.
Када смо играли фудбал, нико га није штедео, било је нормално да га неко обори. Када смо били сами, није ми дозвољавао да му говорим „величанство".
Одгајан на двору, васпитаван у енглеској школи, краљ се животу учио од београдских кицоша, који су му брзо постали пријатељи. Са њима је запалио прву цигарету, уживао у филмовима и копирао стил холивудских звезда.

Веома је волео глумца Тајрона Пауера. Једном сам дошао у двор у сакоу какав је носио Пауер, а Петар га је одмах однео свом кројачу да га ископира-говори др Костић са живошћу којом вешто крије својих готово деведесет година.
- И девојке су га волеле, али није имао много прилике да се виђа са њима ван двора. Једном смо, уз дозволу двора, позвали три девојке из добрих београдских породица и повели их у двор. Читавог дана смо плесали и забављали се.
Ма колико се дружио са београдским мангупима, краљ никада није могао да буде као они.
Није му било дозвољено да излази у град и готово увек су пријатељи долазили у двор да би се видели са њим.Тинејџерски дух, па макар и краљевски, ипак није било лако укротити. Дешавало се да краљ Петар и Љуба на мотоциклима заједно побегну из двора и да читавог дана остану напољу.
Пријатељство су прекинуле шестоаприлске бомбе. Краљ је са читавом владом напустио земљу и никада се није вратио. Љуба је, иако жигосан као „реакционар" и пријатељ династије, успео да заврши факултет и постане врхунски хирург. Трагичну судбину свог пријатеља никада није прежалио: - И данас ме заболи када кажу да је побегао из земље. Па шта је требало да уради? Да остане и да се преда Немцима.
Ужасно је што је овај свет напустио млад и у туђој земљи. Мала је утеха то што су после толико времена његове кости у Србији.



27 МАРТ

Чувеног 27. марта Љуба је био у маси која је клицала преврату. - Била је огромна гужва. Мирковић је извео младог поручника, који је прочитао проглас у име краља. Промукао сам узвикујући: „Живео краљ!". А онда ме је по подне позвао Петар и питао шта се то дешава на улицама. Он је читав дан био окружен гардистима, који му нису дозвољавали да мрдне.

ИДОЛИ ДРАЖА И ЧЕРЧИЛ
Краљев ађутант Кент, који је био један од његових најближих пријатеља, написао је после Петрове смрти текст о њиховом другарсгву - каже др Костић. - Записао је краљеве речи о томе да је имао два идола - Черчила и Дражу Михаиловића. Први га је разочарао када га је натерао да се одрекне овог другог.

Аутор: В. МИЈАТОВИЋ

Vecernje novosti
V.Mijatovic
29 January 2013

Dr. Ljubomir Kostic is happy to have lived to see
the return of his childhood friend –King Peter II
WE USED TO ESCAPE FROM THE PALACE TOGETHER OFTEN

He was picked along with three other boys to keep the then young Prince company
No one could have predicted the bloody dawn that just in few hours come upon Serbia. The tension was in the air, that day he left the Palace earlier. It was the 5th April late afternoon. That was when he last saw his best friend HM King Peter II.
Dr. Ljubomir Kostić, 89, has lived to see his friend’s return to Serbia.
The remains of King Peter II have been brought back 43 year after his death. Standing next to his coffin he again felt like that boy from “Sokoli” that was taken in 1934 to the Palace.
After HM King Alexander’s death HM King Peter returned to Serbia and was home-schooled with tutors. His teacher in sport has come to the idea that at least in those classes he should have friends. They have picked four-five of us and took us to the Palace. Friendship with the King has marked the life of one of the most excellent surgeons Dr. Ljubomir Kostic.
How many times has that been used against him like a “stain” in his biography. Despite the bitter taste those injustices caused they have never undermined the love to his best childhood friend and best memories of his youth. In the prewar house in Vracar that was built by his father who was a City mayor depute Laza Kostic construction engineer. He showed us the picture album from 1939. Two young men in the convertible on the seat next to the driver a 16 year old HM the King and driver, Ljuba himself.
We loved cars, both of us, whenever we use to go someplace we would drive and driver had to take backseat. The King never acted as if he was different to us. When we use to play soccer no one would spare him, it was usual for him to take a fall during the game. When we were alone he would strongly oppose me addressing him with His Majesty. Raised in best schools of Britain he  also learned about life from Belgrade dandies who soon became his friends. He lit up his first cigarette with them, enjoyed films and copied the Hollywood stars’ looks. He liked the style of the actor Tyron Power.
 -Once I wore a jacket like the actor and HM The King has given it to be a model for his tailor to make one just alike-Dr. Kostic talks in such a vivacious manner that one easily forgets his senior age, his smile and a twinkle in the eye are hiding the fact that he is almost 90.
 -The girls loved him too but he haven’t met them outside of Palace. Once, with the permission of the court,   we invited three eligible ladies from prominent Belgrade families to join us at the palace, we had a beautiful day we danced and had fun. As much as he spent time with Belgrade’s   boys The King could not act as them. He was not allowed to go out. His friends would come to The Palace to socialize. Teenage spirit, even a Royal one, was not tamed easily. It used to happen that riding motorbikes Ljuba and The King would escape the Palace gates and spent the day outside in the city.
Bombs on April 6th brought an end to friendship because The King and the Government had to leave the country and never returned.
Ljuba was marked as a reactionary and royal friend, despite of that he graduated at the Medical School and later became the best surgeon. Nothing could heal the wound of his friend’s tragic destiny:” Till this day it hurts me to hear when some say that he fled the country! What was he supposed to do?
Stay and give in to Germans? It is terrible that he left this world so young and in the foreign’ land. It is a small consolation that his bones are back in his Serbia.”

27th March 
Ljuba was among the crowd that cheared for the overturn.
-The crowed were enormous I lost my voice chearing :“Long Live The King!“
In the afternoon Peter called me asking what is going on on the streets, he couldn’t move since guard kept him in the Palace.
The King’s Adjutant Kent  one of his closest friends wrote that King had two idols:
 -Churchill and general Mihailovic.The first disapointed him when he waived his loyalty to the second.


Извор: Вечерње Новости 29.1.2013.
Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

ПРИТИСЦИ НА ВИШИ СУД








Српски либерални савет, удружење за унапређење и развој политичке културе из Београда, овим особито жели да јавности предочи један преживели и настран начин испољавања демократске воље.
Иако, не верујемо да је ова појава аутономна и да пати од чисте демократије, немамо намеру да је посматрамо као плод завере, већ више као берићет, тј. убирање туђих "плодова".
Наиме, реч је о судском процесу рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловица, команданта Југословенске војске.
Овај судски поступак, сходно Закону, одвија се према слову закона и правилима која су прописана у вези спровођења овог закона.
Све је текло сасвим легално и легитимно све до месеца маја прошле године. Суд је максимално професионално обављао свој посао, избацијући притом политику из суднице и интересујући се искључиво за чињенбице и доказе у вези захтева предлагача рехабилитације.
Српски либерални савет из Београда ништа друго није ни тражио од овог процеса, већ да размотри презентоване чињенице, саслуша сведоке и донесе одлуку.
Међутим, тамна страна српског новинарста умешала се тада врло неодговрно у овај процес. Како? Један дневни лист објавио је, ничим документовано, да ће на следећем, мајском рочишту суд донети одлуку којом ће рехабилитовати ђенерала Дражу. Ни то претеривање у "информисаности" није било довољно да "усрећи" читаоце и узнемири публику. Додато је затим уверавање да ће истог дана у истом суду бити рехабилитован и нико други до - Милован Ђилас. Тада је недостајала само изјава Капичића па да замешатељство буде комплетно. Предлагачи и остали учесници догађаја у суду једва су се спасли од навале разних ТВ станица из Хрватске, а за дивно чудо, највише из Истре.
Отада, на дан рочишта, окупљају се мање или веће групе демонстраната: ЗА и/или ПРОТИВ, по правилима навијача.
Српски либерални савет најоштрије осуђује демонстрације испред једног високог суда, сматрајући их незаконитим, примитивним, манипулативним, недемократским и штетним по правосуђе у Србији. Тачније речено, СЛС сматра ове неприличне демонстрације, било које стране, ординарним притиском на суд, да донесе жељену "пресуду". У том смислу доставићемо свој протест и мишљење Вишем суду и захтевати да се заустави овај притисак на суд.
Будући да се демонстранти јављају у разним "паковањима" овај притисак на суд је наизглед нејасан по питању свог порекла, а о чему не желимо да водимо истрагу.
Са друге стране, јасно је нешто друго. Уколико се ове демонстрације одвијају са дозволом надлежних органа или не спречавају одлучном акцијом полиције, ако су незаконите, намеће се непотребно једно питање.
Да ли је тај притисак на Виши суд институционалан или ад хок? У првом случају, то је врло опасно по правни систем. У другом случају, то је притисак на Виши суд: улице, стадиона, што овде досад није донело богзнакакве позитивне резултате.
Према томе, сматрамо да су демонстрације испред Вишег суда у Београду незаконите и непотребне, јер суд професионално ради свој посао и постоји орган коме одговара за свој рад. Било би готово невероватно да је то схема некаквог институционалног или ванинституционалног притиска. Сматрамо да се, у сваком случају, држава мора томе одупрети.
Ако је држава успела да се одупре притисцима председника Хрватске г. Јосиповића и његове министарке иностраних послова, пошто су они заустављени на прагу Висег суда државе Србије, не видимо зашто то исто не урадимо и са осталим притисцима. Било чијим.
У противном, имаћемо у финалу - суђење на које се долази организовано, групно, са реонским и државним заставама, музиком, таламбасима и бубњевима, а зарад "правде намученог народа".
Такво суђење смо већ једном имали, нисмо се њиме усрећили, због чега сада морамо грађански дисциплиновано да сачекамо да суд заврши свој посао.
Притисци на Виши суд учиниће суђење нелегалним и нелегитимним, а и проблематичним, што вероватно нико нормалан не жели.


С поштовањем и уважавањем,

СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ

Милорад Станојловић, председник и предлагач

Преузето са сајта: http://www.generalmihailovich.com

ХОЛАНДСКА КРАЉИЦА БЕАТРИКС ПРЕПУШТА ТРОН СИНУ


 





Холандска краљица саопштила је у обраћању нацији да ће 30. априла абдицирати са трона, а круну ће препустити свом најстаријем сину, принцу Виљему Александру
ХАГ - Холандска краљица Беатрикс саопштила је синоћ у обраћању нацији да ће 30. априла абдицирати са трона, а круну ће препустити свом најстаријем сину, принцу Виљему Александру.
Беатрикс је владалац Холандије 33 године, а Виљем Александар ће бити први холандски краљ после више од једног века.
Беатрикс Вилхелмина Армгард је рођена 31. јануара 1938. године и најстарија је ћерка краљице Јулијане и принца Бернарда.
За наследњицу престола проглашена је 1948., а на трон је дошла 30. априла 1980., када је краљица Јулијана абдицирала.
Последњи дан априла у Холандији се прославља као Краљичин дан.
Краљица Беатрикс веома је популарна и све анкете показују да је народ обожава, а у свакодневном говору многи поданици је зову Беа.
Принц Виљем Александар је најстарији син краљице Беатрикс и принца Клауса. Рођен је 27. априла 1967. године, а 13 година касније проглашен је за престолонаследника.
Виљем Александар ће бити први краљ Холандије од 1890. године, када је умро његов прадеда Виљем III.
Када 30. априла ступи на престо, постаће краљ Виљем IV

Извор: Вечерње Новости