Њ.В. Краљ Петар I
Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза
Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан,
11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље
школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По
завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић
Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну
академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом
и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило
видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених
институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу
штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О
слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички
програм.
После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови
блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом
се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске
1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је
одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно
учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877,
водио је живу политичку активност.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом -
Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је
петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао
се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После
краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је
остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар
продао је кућу у Паризу 1894, и настанио
се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са
вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.
Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен
код цара Николаја II. Три године касније
покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању
принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар
је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године
1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој
политички програм.
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили
су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела
државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је
својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година
Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови
период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је
Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.
Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са
озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а
Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени
непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине
1908. године.
Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против
Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом
Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и
њиховим припајањем Србији.
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима,
здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео
краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана
касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет Први светски рат. После величанствених победа
на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска
војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота
оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да
дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем
Срба, Хрвата и Словенаца.
Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој
задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом
светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.
HM King Peter I
King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince
Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was
born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in
Belgrade, and continued his education at the
Venel – Olivier Institute in Geneva.
After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then
in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and
graduated in 1864.
While he was in Paris
he showed interest in photography and painting, and kept improving his military
and political education. That broadened his views on liberalism,
parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868,
when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s
essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program.
After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May
1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in
the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and
confiscated their property.
Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in
the war between France and Prussia during
which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the
Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter
Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his
political activities.
In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the
eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro.
They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje
(who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he
died as a child). After a short time in Paris,
the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due
to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in Geneva
Switzerland
with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with
Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.
During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar
Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King
Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the
return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success.
Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In
1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his
political programme.
On 28 May 1903, a group of Serbian army officers
assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army
organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living
in Switzerland,
as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June
1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the
Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true
constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the
day of taking his oath.
From the beginning of his reign, King Peter I faced serious
obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary,
benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy
of Serbia, particularly
after the crisis caused by the annexation of Bosnia
and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.
The first Balkan War against Turkey
in 1912 and the second – against Bulgaria
in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of
King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the
Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia,
and their uniting with Serbia.
The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in
King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal
prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary
declared war on Serbia,
which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and
Kolubara in 1914, Germany
and Bulgaria
entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave
the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army
through the mountains of Albania,
furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to
witness Serbia’s victory at
the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment
of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he
was proclaimed the first King.
King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of
St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and
World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.