.jpg)
Срби се ретко око чега дају сложити. Но, има једна ствар у
којој се, ако не сви, а оно већина слаже. Међу што бившим што садашњим
поглаварима, најмање тога имају да замере Карађорђевом унуку - краљу Петру I Карађорђевићу. Тако бар тврди стручна јавност.
Познат као “народски краљ” “Петар Ослободилац” и “Стари
краљ”, Петар I је одликован за храброст орденом легије части, а нарочиту
наклоност стекао је војевањем у Балканским ратовима и Првом светском рату, као
и четовањем против Турака у Босанској крајини 1875. и 1876. године под именом
хајдучког харамбаше Петра Мркоњића.
Но, једна чињеница је можда мање позната. Петар I је слабо
знао српски језик. Не само да га је говорио с јаким француским акцентом, већ је
често имао обичај и неке деликатне изразе из српског језика у потпуности да
замени француским речима.
То, међутим, како ствари стоје није сметало Србима да га
упамте као омиљеног. За разлику од његовог праунука, принца Александра II
Карађорђевића, којем се на сваком кораку замера управо то што слабо зна и можда
још слабије прича српски језик.
Можда ово поређење на први поглед делује површно, тек мора
се признати да је интересантно и прилично интригантно направити паралелу зашто
нам исте ствари код неких људи сметају, а код других не сметају.
- Сасвим је логично да је краљ Петар I Карађорђевић након 45
година изгнанства у Француској боље знао француски него српски језик – почиње
причу за Телеграф историчар и редовни члан САНУ Драгољуб Живојиновић додајући
да је то посебно видљиво у сачуваним деловима краљевог ратног дневника из 1915,
у којем је често користио француске речи и изразе. Знао је краљ Петар и
немачки, али је ипак много боље говорио француски, додаје Живојиновић.
Према речима овог угледног српског историчара има неколико ствари,
које не смемо сметнути с ума када поредимо познавање српског језика краља Петра
I и принца Александра II Карађорђевића.
- Не смемо занемарити чињеницу да је краљ Петар I ипак рођен
у Србији, да се у детињству школовао у Београду, као и да су га матерњем језику
учили родитељи, који су били Срби. Принц Александар II је, пак рођен, школовао
се и живео у Лондону. Њега није имао ко ни да учи српски језик. Наиме, мајка
принцеза Александра од Грчке и Данске није била Српкиња, а отац краљ Петар II
је више путовао по свету, него што је био уз њега – објашњава Живојиновић.
Овај историчар, иначе аутор најопсежнијег дела о краљу Петру
I (“Краљ Петар I Карађорђевић”) истиче да је важно знати због чега су Срби
волели Петра I, јер је то једини начин да се схвати и зашто се њему лако
опрашта оно што се другима не да опростити.
- Срби су од вајкада волели краља Петра I пре свега зато што
је био европски либерал – прича Живојиновић – А, онда и због необичне блискости
са обичним људима. Од свих владара он се убедљиво највише интересовао за
проблеме сељака, саучествујући у њиховим недаћама.
Чувена је и она анегдота о томе да се често облачио у
сељачко одело како би несметано ушао међу народ и “из прве руке” сазнао како
српски сељак уистину живи. Но, то је, како сазнајемо, ипак само анегдота.
- Краљ Петар I је заправо увек био у војничком оделу – прича
Живојиновић – Осим, током Босанског устанка 1875. године, када се одевао као
босански сељак. То је, међутим, чинио из практичног разлога. Наиме, био је то
једини начин да избегне аустријске, турске и агенте кнеза Милана Обреновића,
који су га вребали на сваком кораку.
Но, има један детаљ за који Живојиновић каже да је битан
када причамо о Петровој љубави према српском језику.
- Мало је познато да је Петар I све време изгнанства читао
својој деци пред спавање народне песме, које је сакупио и објавио Вук
Стефановић Караџић. Дакле, можда га није најправилније изговарао, али га је
свакако волео изнад свега! – категоричан је Живојиновић.
И док се за краља Петра I може набројати сијасет разлога
зашто му се да опростити слабо познавање матерњег језика, за његовог праунука,
принца Александра II за сада је у јавност изнет само – један.
Наиме, они који га приватно знају тврде да одлично говори
српски, али да за јавном говорницом мало запиње у изговору – због огромне
треме.
Извор: Телеграф
(Катарина Вуковић)