Необични Београђани: Танасије Узуновић

Извор: Вечерње Новости , Zoran NIKOLIĆ

Глумац и поштовалац изворне традиције. Уметник, потомак једне од најугледнијих предратних породица, са девет елитних кућа, којој је све отето. Селио се чак 32 пута док није добио свој стан

Првом амбасадору Сједињених Америчких Држава у новој, послератној Југославији Џорџу Алену била је понуђена резиденција на Дедињу, у Ужичкој улици, коју је овај уљудно прихватио. После неког времена, Ален је као прави дипломата и пристојан човек видео да у баштенској кућици у оквиру плаца у којем се налази његова резиденција живи једна породица.

Радознали дипломата отишао је и закуцао на врата. Представио се, и како то ред налаже пружио руку човеку, којег је, узгред, упитао зашто живи ту.

Овај му није одговорио на пружену руку срдачним рукохватом. На запрепашћени поглед дипломате, мирно је одговорио: „Живим овде, зато што ви живите у мојој кући.“

Испоставило се да се Ален обратио Николи Узуновићу, човеку који је у девет предратних сазива Владе Краљевине Југославије био министар, а у шест премијер.

Велики Никола

Када данас почнемо причу са Танасијем Узуновићем, прва асоцијација је да је то бард домаћег глумишта и човек са огромним уметничким реномеом. Али део приче о његовој породици мање је познат јавности. Танасије Узуновић дубоко држи до традиције, а његово порекло, као и његова породица, на један метафоричан начин симболизују историју ове, често злосрећне државе, и њеног престоног града.

- Прво се Јосип Броз „залепио“ за кућу мога деда-стрица Николе - почиње причу за „Новости“ Танасије Узуновић. - Споља је кућа изгледала упечатљиво, али изнутра није било слика ни раскоши, па га је то разочарало. Будући да је Никола имао министарску плату, а био је скроман и поштен човек, од тог новца није могло да се направи чудо.

Танасије Узуновић враћа нас у порекло капитала своје породице. Два преживела брата Узуновића имала су око 150 хектара земље у месту Дражевац, и да би Никола направио кућу, договорено је да узме хипотеку на ту земљу.

- Када је мој отац Благоје, иначе школовани агроном, покушао пре рата на тој земљи да прави оборе за узгој стоке по светским мерилима, деда га је спречио - сећа се ове приче Танасије. - Говорио му је да је бесмислено да то ради на земљи коју оптерећује хипотека. Деда Никола је имао пара да направи кућу, али не и да је опреми.

То је био разлог, каже наш саговорник, зашто је Јосип Броз одустао да кућу Узуновића претвори у своју резиденцију, већ је посегнуо за кућом породице Ацовић.

- Тада је Броз, одустајући, рекао: „Дајте је Американцу.“ И тако је остало до дана данашњег. Истина, амбасадор САД је оштро протестовао и побунио се, када је упознао Николу Узуновића, а комунистичке власти су пробале да направе надокнаду. Тако су некадашњем премијеру Краљевине Југославије понудили једну кућу у Улици краља Милана, или финансијску компензацију, али је он остао дипломатски тврдоглав. Рекао им је: „Ја имам своју кућу, што да је продајем, а и паре ми не требају. Кућа није на продају.“

Неминовно, уследила је експропријација, а потом и национализација, и кућа је остала у власништву државе, а она је „легално“ препустила Влади САД, која, истини за вољу, ништа нема с тим.

Почетак ратовања

- Моји преци, Атанасије и Ђорђе, били су учесници још српско-турских ратова - каже Узуновић. - Атанасије Таско, по којем и ја носим име, био је велики војсковођа, а Ђорђе барјактар и нишанџија. Имање породице потиче још од Турака, јер су они били зачетници устанка за ослобођење јужних крајева, а земљу су добили унутар прве аграрне реформе краља Милана. Њих наслеђују Никола, Сава, Јова и Љубомир, сва четворица су ратници спремни да погину за Србију. Тако Љубомир гине у балканским ратовима, а остала тројица прелазе Албанију, међутим Сава остаје да почива на Зејтинлику. За Николу, о којем смо почели приповедање, везана је легендарна прича која додирује и данашње време. Он је био у француском броду који је торпедован, а спасла га је португалска лађа „Деванка“. Тада се деда Никола заклео да ће, ако преживи ту ратну страхоту, сазидати кућу и наденути јој име ове лађе. А деда је био човек од речи и та кућа и данас постоји преко пута „Београђанке“.

Комунистички победници у Другом светском рату нису имали разумевања за херојства Узуновића, па су Николи и његовом брату конфисковали земљу. По закону је ипак требало да наследе 30 хектара, али нису хтели да им оставе оно што им је припадало, већ им је понуђена земља у Војводини. На то су достојанствена браћа рекла: „Ако нисмо домаћини на своме, како да будемо на туђем?“ То је био одговор који је комунисте натерао да им отму све и оставе их без икаквог имања.

Кист пре бине

Када је наш саговорник Танасије Узуновић стасао у младића, имао је велико бреме комунистичких притисака који су оптерећивали његову породицу. Па, ипак, успео је уметнички да стаса у родном Нишу, јер је имао велики таленат за ликовну уметност.

Чудним сплетом животних околности дружио се и са глумцима, посећивао омладинске представе, када га је позвао Раде Трифуновић, образован човек снажног талента, али без глумачке академије.

- Иако сам се „бранио“ да сам чврсто опредељен за сликарство, само ми је отресито рекао: „Научи текст!“ - наставља причу Танасије. - Уследила је премијера у друштву „Абрашевић“ у Нишу, сјајно примљена од публике, затим и друге представе. Тада ме примећују сјајна професорка Огњенка Милићевић, и на крају, легендарни Хуго Клајн. Тако се обрем на Академији драмских уметности. Моји су тешко живели и издржавао сам се од стипендије.

Узуновић је свестан да му је „квазиреволуција“, како назива комунистички преврат, значајно одредила живот. Па ипак, каже да ни у којем случају није губитник, него добитник.

- Имам дивну породицу, супругу и кћер, истина, да нам нису све отели био бих добростојећи и, вероватно, неке ствари би ми биле лакше у животу. Али сам, ипак, велики добитник. н

ПАЧУ И КРАЉ ПЕТАР

Некада су времена била витешка, а није постојала титула „политичара“.

- Какви, бре, политичари?! - отресит је Узуновић. - Мој деда је био премијер, али је био првенствено правник, Лаза Пачу, финансијски маг - био је лекар. То су им биле професије.

Узуновић се сећа приче како је Пачу увек носио свећу у ташни, коју би палио по истеку радног времена, „да не троши државну струју“. А када је краљ Петар хтео да уда кћер Јелену за великог руског кнеза, није имао новца јер је градио Опленац. Обратио се Пачуу да му држава позајми 20.000 динара, овај га је позвао на састанак у Капетан-Мишино здање, где ће о томе одлучити.

Сцена је била оваква: састанче Пачу, Никола Спасић, Коларац и сви најбогатији Срби оног доба, а краљ цупка у ходнику чекајући њихову одлуку. На крају га одбију, са образложењем да краља „могу да убију, или да абдицира, па ће новац пропасти“. Епилог је био да су убедили краља да заложи Топчидер под хипотеку, затим су му дали тражени износ, али тако да га враћа у неколико рата. На крају су му „опростили“ последњу рату, и то му је био поклон за венчање са њихове стране.

КУЋА, ТЕМЕЉИ И ПРИНЦИП

Како говори Танасије Узуновић, интересантно је да је кућа његовог деде настала на необичан начин. Деда Никола је откупио плац на Дедињу са већ направљеним темељом, али је ондашњи власник, Београђанин, Јевреј, одлучио да прода тек започету кућу. Током погађања са Николом Узуновићем замолио је да му се овај зарекне да здање које буде настало на тим темељима, неће бити урађено другачије, него према пројектима о којима су се архитекте већ договориле.

И баш тако је било - објашњава Танасије. - Предратни градитељи су видели неке финесе којима нису били вични, и замолили су деда Николу да направе „неке мале измене“. Међутим, овај је био чврсто одлучан да испуни реч, и да кућа буде управо онаква каква је обећао да ће бити.

БЕЛА КОШУЉА

У серијалу „Мој рођак са села“ Узуновића памте као човека који јасно и прецизно описује српског сељака.

Хтео сам да га осликам онако како га ја доживљавам. Не као умазаног ратара са чачкалицом у устима, већ сам тражио да будем у традиционалној, српској ношњи овог поднебља. Шта више, сваког јутра на снимању морала је да ме чека чиста, бела кошуља.

ДЕТЕ ЗЕЛЕНАША

НаШ саговорник носи врло тешка сећања на неке сегменте детињства. Тако је, са девет година извођен пред школску таблу, и још памти учитеља који га је проказивао речима:

„Ово је унук предратних зеленаша против којих смо се борили!“ На читаоцу је да замисли колико је тежак печат могао да остави један такав догађај на рањиву, дечју душу.

НЕЋУ ДА БУДЕМ НЕМАЦ!

Каријера овог врсног глумца често је обележена ликовима немачких војника и официра у партизанским филмовима. Сви су то тумачили чињеницом да је био плав и да се уклапао у редитељске визије како би требало да изгледа нацистички војник.

- Када је био сниман филм „Јужна пруга“, по ко зна који пут су ми понудили улогу Немца - сећа се са осмехом Узуновић.

- „Е, сад је доста“, рекао сам, „хоћу да глумим партизана!“ Редитељ је објаснио да је таква подела улога јер је Узуновић плав, али овај је одговорио контрапитањем.

- Па добро, је ли Хитлер био плав? А Гебелс? А Геринг? Па што, побогу, увек пикирате на мене?

ЗАОСТАВШТИНА

Породица Узуновић је пре Другог светског рата имала девет кућа у Београду. Наш саговорник памти само оне највеће, и то ону зграду која је сада резиденција амбасадора САД, „Деванку“ у Улици краља Милана 21 и велику зграду у Нушићевој 20.

Остале више и не памтим, знам да су неке срушене у бомбардовањима током рата.

Извор: Вечерње Новости

Zoran NIKOLIĆ

Краљевски пар домаћин отварања изложбе „Слика руске духовности у Краљевском двору“ - Royal couple host opening of the exhibition “The Image of the Russian Spirituality in the Royal Palace”

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина били су вечерас домаћини у Краљевском двору отварања изложбе „Слика руске духовности у Краљевском двору“. Ова јединствена изложба  је посвећена руском духовном сликарству 18. и 19. века,  а представљене су слике и иконе које се чувају у Уметничкој збирци Дворског комплекса, Задужбини Њ.В. Краља Петра I на Опленцу и приватним колекцијама.

Госте су поздравили Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II, који је и званично отворио изложбу, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, г-дин Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета, и Њ.Е. г-дин Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији.

Отварању изложбе су присуствовали Његово Преосвештенство Владика ремезијански Г. Андреј, председник Уставног суда Руске Федерације г-дин Валериј Зоркин, проф. др Оливер Антић, саветник председника Републике Србије, отац Леополд Рохмес, генерални викар и изасланик београдског надбискупа Станислава Хочевара, Њ.Е. г-дин Рикардо Фернандо Фернандез, амбасадор Аргентине, Њ.Е. г-дин Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, Њ.Е. г-дин Хајнц Вилхелм, амбасадор Немачке, Њ.Е. г-дин Константин Економидес, амбасадор Грчке, Њ.Е. г-дин Фавзи Абдулазиз Ахмад ал Џасем, амбасадор Кувајта, Њ.Е. г-ђа Мерцедес Фелицитас Руиз Запата, амбасадор Мексика, Њ.Е. г-дин Зав Тун, амбасадор Мијанмара, Њ.Е. г-дин Хамлауи Маџид, амбасадор Туниса, академик Љубиша Ракић, потпредседник Српске Академије наука и уметности, академик Димитрије Стефановић, генерални секретар Српске Академије наука и уметности, представници многобројних установа културе и други уважени гости.

У свом обраћању, Њ.К.В. Престолонаследник Александар II је пожелео добродошлицу гостима и истакао: „Ова изложба ће вам приредити узбудљив сусрет са делима руских уметника која су припадала уметничкој колекцији двора мог прадеде, Њ.В. Краља Петра I. Нека од тих дела посебно су значајна, јер су у Србију стигла као поклон руског цара Николаја II.“

Ова фантастична изложба јавности Србије открива различите везе између дворова Краљевине Југославије и царске Русије. Посетиоци ће моћи да уживају у мање познатим делима руских сликара и иконописаца 18. и 19. века, која се чувају у Дворском комплексу, Задужбини Краља Петра I на Опленцу и у приватним збиркама.

Акценат изложбе је на делу истакнутог руског сликара периода романтизма, Ивана Константиновича Ајвазовског, „Христ хода по мору“ из 1849. године, која припада Уметничкој збирци Дворског комплекса, а која потиче из првобитне краљевске уметничке колекције.

Други део изложбе указује на остварења руске иконописне школе 18. и 19. века, која су припадала уметничкој колекцији двора Њ.В. Краља Петра И. Изложбу употпуњују руске иконе које се чувају у приватним колекцијама, које откривају различите стилске карактеристике руског иконописа.

Кроз посебан сегмент биће представљена руска издања из библиотеке Дворског комплекса с краја 19. и почетка 20. века посвећена руској уметности и иконопису, која указују на културне везе и међусобне уметничке утицаје Русије и Србије.

Фонд Краљевски Двор изражава посебну захвалност компанији САГА Лтд. из Београда на донацији средстава за рестаурацију и конзервацију слике „Христ хода по мору“, као и Републичком заводу за заштиту споменика културе на одлично изведеним радовима.

Изложба „Слике руске духовности у Краљевском двору“ биће отворена за посетиоце сваког дана до четвртка, 24. октобра, у терминима од 11 и 14 часова, а посету је потребно најавити један дан унапред преко телефона 011 306 4075.

Royal couple host opening of the exhibition “The Image of the Russian Spirituality in the Royal Palace”

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine hosted this evening at the Royal Palace the opening of the exhibition “The Image of the Russian Spirituality in the Royal Palace”. This unique exhibition is displaying Russian ecclesiastical art of the 18th and the 19th centuries which is kept at the Royal Compound Art collection, HM King Peter I Foundation at Oplenac and in private collections.

Guests were addressed by His Royal Highness Crown Prince Alexander II, who officially opened the exhibition, His Holiness Patriarch Irinej of Serbia, HE Mr Alexander Chepurin, Ambassador of Russian Federation to Serbia and Mr Dragomir Acovic, Chairman of the Crown Council.

This extraordinary event was attended by His Grace Bishop Andrej of Remesiana, Mr. Valery Zorkin, president of Constitutional Court of Russian Federation, Prof. Dr Oliver Antic, councillor to President of Serbia, F. Leopold Rochmes, Vicar general and representative of Catholic Archbishop of Belgrade Stanislav Hocevar, H.E. Mr Ricardo Fernando Fernandez, ambassador of Argentina, H.E. Mr Vladimir Chushev, ambassador of Belarus, H.E. Mr Heinz Georg Wilhelm, ambassador of Germany, H.E. Mr. Constantine Economides, ambassador of Greece, H.E. Mr Fawzi Abdulaziz Ahmad Al-Jasem, ambassador of Kuwait, H.E. Mrs Mercedes Felicitas Ruiz Zapata, ambassador of Mexico, H.E. Mr Zaw Tun, ambassador of Myanmar, H.E. Mr Hamlaoui Majid, ambassador of Tunisia, academician Ljubisa Rakic, vice president of Serbian Academy of sciences and arts, academician Dimitrije Stefanovic, secretary general  of Serbian Academy of sciences and arts, representatives of numerous cultural institutions and other distinguished guests.

HRH Crown Prince Alexander welcomed guests and said: “This exhibition will bring an exciting encounter with the works of Russian masters that were part of the art collection of my great grandfather, HM King Peter I. Some of these works are especially important, because they were the gifts from the Russian Emperor Nicholas II.”

This extraordinary exhibition, prepared by the Royal Palace Fund, reveals deep connections between Royal House of the Kingdom of Yugoslavia and Russian Imperial House. Visitors will have the opportunity to see lesser known works of Russian painters and iconographers from 18th and 19th century that have been kept at the Royal Compound, HM King Peter I Foundation in Oplenac and several private collections.

The focus of the exhibition is on the painting “Christ walks on water” from 1849 by Ivan Constantinovich Aivazovsky, famous representative of Russian Romanticism, that is part of the original Art collection of the Royal Compound.

The second segment of the exhibition shows ecclesiastical works of 18th and 19th centuries, that were part of the Art collection of HM King Peter I Royal Court, great grandfather of His Royal Highness Crown Prince Alexander II. There are several icons from private collections on display, showing different styles of Russian ecclesiastical school.

Part of the exhibition will present Russian publishings on Russian ecclesiastical art from 18th and 19th centuries that are kept in the Royal Library, they show cultural ties and influence between Russia and Serbia.

The Royal Palace Fund expresses special gratitude to SAGA Ltd  a company from Belgrade for the donation of funds for restoration and conservation of the painting “Christ walks on water”, and to the Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia for their superb work.

“The Image of the Russian Spirituality in the Royal Palace” will be open for visitors until Thursday, October 24th, every day at 11 am and 2 pm, and visitors should announce their visit one day in advance by calling 011 306 4075.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs