БАКИНА ТАЈНА

Васо Лекић је продао свој бизнис.

Бакина тајна, Лекићев бизнис, један је од ретких познатих и цењених брендова насталих у Србији последњих година.

Крволочни таблоиди и јавност скоро да су превидели, забављени новим злокобним атентатима и митинзима, један од кључних економских догађаја ове године.

Васо Лекић је упорно, стрпљиво и с много предузетничког дара неговао Бакину тајну и створио солидну малу компанију, баш онакву каквих Србији треба на хиљаде – производња хране уз додану вредност, запошљавање жена у неразвијеним крајевима, праћење захтева тржишта, неговање стандардно високог квалитета, развој у област здраве хране, улагање у маркетинг, препознатљив бренд, извоз на 20-ак пробирљивих тржишта од Јапана до Америке…

Васо Лекић није ни тајкун, ни контроверзни бизнисмен, није ојадио државу ни државне банке, није користио субвенције, није утајивач пореза, није се котирао на листи донатора политичких партија, није гостовао у скандалозним естрадним рубрикама и страначким журкама, нити је усликаван с ”познатим” певачицама.

Кад би Србија имала неколико хиљада ”васа лекића” и Бакиних тајни, не би данас била у оваквим економским проблемима.

Бизнис Васа Лекића купио је такође успешан, вредан и цењени хрватски бизнисмен Емил Тедески. Нема сумње да је добро пазарио и да треба да буде задовољан, што Емил и не скрива.

Неко ће рећи да предузетник Васо Лекић има право да прода свој бизнис. Наравно. Многи предузетници и почињу бизнис с идејом да ће га неколико година гајити и ”угојити”, а онда одлично продати и зарадити велике новце. И нема ничег спорног ако је Лекић проценио и одлучио да је сад тренутак кад може да добије најбољу цену за бизнис којем се марљиво посветио и стрпљиво га градио скоро две деценије. Цена коју је добио је награда за сав тај труд.

Бакина тајна је рецепт, тако рећи модла за успех економије једне земље као што је Србија – хиљаде малих породичних фирми ангажованих у (не само прехрамбеној) индустрији и способних да у производ уграде као додану вредност своје знање, умеће и визију. Стотине хиљада домаћинстава у Аустрији, Немачкој, Италији, Швајцарској, Норвешкој, Естонији, Словенији… тако зарађују за пристојан живот, без потребе да се каче на грбачу (буџет) државе. Купопродајна сума о којој се шпекулише да је Лекић добио од продаје Бакине тајне могла би да буде мотив за десетине и стотине предузимљивих људи у Србији да крену његовим стопама у разним врстама бизниса по систему ”принцип је исти, остало су нијансе”.

Колика је вероватноћа да ће се неко одважити на такав корак?

Мала. И чисто сумњам да ће неког мотивисати.

Зашто?

Из дипломатски штурих, али јасних порука које је Васо Лекић изрекао после продаје Бакине тајне може се наслутити да се није одлучио на продају само због процена да ће добити добру цену за одлично ”угојен” бизнис. Пре би се рекло да је Бакиној тајни засметало нешто у пословном амбијенту Србије, нешто што омета развој малог (и средњег) бизниса каквим се бавио Васо Лекић и што је Бакину тајну зауставило у развоју и прерастању у средњу компанију. Тај реметилачки фактор у пословној клими потврђују и многе Лекићеве колеге, мали и средњи предузетници, који немају тако познат бренд као што је Бакина тајна. И њима, а сви се највећим делом баве производњом (не трговином и транге-франге пословима), не прија амбијент за пословање у Србији и све их је више који затварају или планирају да (рецимо) до краја наредне године угасе бизнис. Многи од њих били би срећни кад би имали коме да га продају, као што је то урадио Васо Лекић, а спремни су и да иду ”испод цене” само да се реше муке коју имају с амбијентом и државом. Многе ће охрабрити одлука власника Бакине тајне да је прода, па ће стати пред огледало и рећи: ”Кад Васо Лекић није могао да издржи, шта ја чекам?”

Била би то фантастична прилика – прилика која се не пропушта – која би показала какву реформску и економску политику ће водити наша Влада, да је наш премијер позвао Васа Лекића (или отишао међу Васине раднице у подкопаоничко село) да га пита шта му би да прода Бакину тајну. Да ли, далеко било, можда нешто не ваља у економској, подстицајној, монетарној, макроекономској, извозној (или само у пореској) политици наше Владе, па да то он, наш премијер, одмах измени и реформише. Јер, вајда је циљ државе и наше Владе да има много таквих ”васа лекића” на које ће се наша предузетна деца угледати. Имао би наш премијер да се свега наслуша да је отишао код Васа Лекића, коме је држава до сада више одмагала него помагала да подигне Бакину тајну на ниво националног бренда, такорећи прехрамбеног ”Новака Ђоковића”.

Па, кад би Васо (евентуално) рекао да је продао бизнис да би добро зарадио, онда би наш премијер могао да се јавно хвали и тај успешан пример Васа Лекића расејава по Србији. Можда би се пелцер и примио ако би наш премијер успео да убеди неког предузетног грађанина да крене Лекићевим стопама и смисли неку своју нову – тајну.

Сигуран сам у једно – да је наш премијер отишао у посету Бакиној тајни, Васо Лекић не би тражио од нашег премијера да му држава позајми новац или одобри субвенције да настави бизнис да не би морао да га продаје Емилу Тедеском. Зна Васо Лекић да то није добро за државу и да није суштина тржишне економије, јер држава само треба да, ех, створи амбијент а способни предузетници ће се већ некако снаћи.

Наш премијер није имао времена, а требало је, за Васа Лекића.

У данима кад је Бакина тајна продата, наш премијер био је у посети – Рударском комбинату Бор, Железари Смедерево и руднику Колубара. Посрнулим и дерутним државним фирмама, гутачима новца пореских обвезника. Радницима у Бору обећао је нове суме државног новца за пословање, радницима у Железари обећао је да ће држава платити Американцима да их купе, у Колубари је гледао неспособност и јаловост државног сектора.

Какву је поруку наш премијер послао потенцијалним следбеницима Васа Лекића?

Да ће он (наш премијер) и наша Влада водити економску политику која ће се ослањати, стално бринути и у државној каси увек наћи новац за разне ”борове”, ”колубаре”, ”железаре”. Новац који је наша Влада кроз порезе узела од Васа Лекића и десетине хиљада његових колега. Сви ти мали и средњи предузетници затварају радње или размишљају да угасе бизнисе јер више не могу да издрже пореско оптерећење, али зато од новца узетог од малих и средњих предузетника опстају ”борови”, ”железаре” и ”колубаре”.

Што би рекао наш премијер: па зар смо се за то борили уз обећање да ћемо свом снагом у реформе?

Миша Бркић
Извор: Пешчаник.нет, 16.11.2014.

Монархија је природно окружење за Србију

 Интервју- sabackacivija.com -  Драгиша Јоцић

Иако никада није била у такозваној “жижи јавности”, питање повратака монархије, као облика владавине у Србији, увек је део озбиљних политичких расправа код нас. Они који су присталице те идеје, сматрају да је монархија део традиције нашег народа, И услов да будемо поштованији и цењенији у свету, док други сматрају да је то застарели облик уређења.

У наредном разговору, са оснивачем “Клуба монархиста”, Драгишом Јоцићем, разговарали смо на ову тему, приближили разлоге постојања Клуба и предности монархије као облика уређења, према његовом мишљењу, а делимично се осврнули на одређене историјске околности.

Гледано кроз историју и периоде када је Србија била независна, знатно дужи временски период била је монархија (у неком од облика овог уређења), него република, међутим актуелним Уставом из 2006. године, Србије је дефинисана као република, може ли се рећи да је тај сегмент остао недовољно запажен од гласача ?

Питање обнове уставне монархије није покретано ни 1990, 2000, као ни 2006год. када су се доносили нови устави Србије а који нису имали ни адекватне припреме нити демократску процедуру.

Осврнуо бих се  на период после 5.октобра 2000 , то је била историјска прилика да дође до уставног преображаја земље стављајући ван снаге дотадашњи устав и новоизабране скупштине прогласити уставотворним… Професор Павле Николић је 2001  написао: „НАЦРТ УСТАВА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ДЕФИНИШЕ СРБИЈУ КАО ДРЖАВУ СРПСКОГ НАРОДА И СВИХ ЊЕНИХ РАВНОПРАВНИХ ГРАЂАНА БЕЗ ОБЗИРА НА РАСУ, НАЦИОНАЛНОСТ, ЕТНИЧКО ПОРЕКЛО, ЈЕЗИК И ВЕРОИСПОВЕСТ. СРБИЈА У ДВАНАЕСТ РЕГИОНА, ЋИРИЛИЦА ЗВАНИЧНО ПИСМО“, но то се није десило… След догађаја од убиства премијера Ђинђића , политичка нестабилност, економска криза ,одвајања Црне Горе 2006.године, следи расписивање референдума за најважнији правни акт устав Србије, наравно сегмент да се Србија дефинише као република остао је незапажен. Очигледно је изостала воља политичара да озбиљније и свеобухватније припреме сам предлог устава као и спроводјења референдума….то се није десило ….

Нећемо још дуго чекати и биће још једне прилике да ли ће бити искоришћена, то ћемо видети, али оно што је сигурно, то је да је улог велики.

Залажете се да Србија поново буде Краљевина, како превазићи поменуту ставку највишег правног акта ?

Питање републике или монархије мора се поставити после једне општенародне дебате о предностима и резултатима,  тек након тога расписати референдум, мада лично сматрам, имајући у виду да је Краљ Петар II уклоњен на нелегалан начин, такође да Краљ Петар II није абдицирао и монархија није укинута народном вољом, неправда се мора исправити правдом, тако да нама референдум и није потребан. Наравно, могућност да Народна скупштина уведе монархију постоји, и може бити извесна, имајући у виду да монархија референдумом није ни укинута.

Судећи према чланству у Вашем клубу, и разговорима са људима на терену, како је идеја монархије примљена код младих, шта је то што их привлачи другачијем облику владавине ?

 

Идеја обнове монархије у Србији код младих је добро примњена. Млади данас имају приступ информацијама, много пажљивије  посматрају нашу прошлост и то више није табу тема. Чињеница је да су све Европске краљевине политички стабилне, економски развијене, са развијеном демократијом и социјалном заштитом становништва, управо такву Србију желе и знају да само обновом уставне парламентарне монархије у Србији се то може постићи.

Што се старијих присталица тиче, много је времена прошло како људи на овом подручју не живе у монархији, те је све мање оних који се сећају тог периода, шта је то што је њих привукло Вашем клубу ? постоји ли разлика у односу на разлоге младих ?

Пре свега старије монархисте привлачи  само постојање монархистичког удружења и у нама осећају везу са тим временом и монархијом уопште,  Краљевским домом,  наша прошлост, традиција,  период када се много озбиљније водила  држава, њена стабилност, континуитет и интегритет, поштовање људских права нација и вера. Млади су нешто прагматичнији, жеља да им буде боље да живе у богатијој и сређенијој земљи и да не морају да траже посао ван своје земље.

Који су начини деловања Клуба монархиста, најважније актвности, с’ обзиром да конкретнији кораци и долазак питања монархије на дневни ред у јавности, нису тренутно могући ?

Делујемо преко друштвених мрежа. Удружење има свој сајт и блог, директним разговором са монархистима, путем неке дебате округлог стола….Активности Клуба убудуће морају дати одговор на питање шта је то Уставна парламентарна монархија, шта је то што монархија нуди и да нуди нешто боље ? зашто је монархија природно окружење за Србију ? које су то предности које би нам  донела ?. Многе нације биле би срећне и поносне да имају своју династију…ми је имамо !

Како Удружење жели да овакво питање доведе у жижу јавности ?

Евидентно је да постоји медијска блокада ове теме. Надам се једном ширем фронту заједничког деловања свих монархистичких удружења као и подршке оних политичких партија које у свом програму имају опцију монархистичког уређења државе. Сведоци смо да управо те политичке партије  то нерадо потенцирају зарад  политичке користи или шта већ. То се већ од наредне године мора мењати.

Краљевски пар често организује различите хуманитарне акције ?

Да, веома често, често помислим да би могли да смање свој хуманитаран рад. Постоји једна лепеза хуманитарних акција од традиционалних божићних и ускршњих пријема, обилазак многобројних установа а за које већ знају да им треба или неки апарат помоћ или нешто друго. Организују долазак у земљу светски познате хирурге где оперишу тешке болеснике. Истакао бих посебно ову годину, где су на стотине породица страдалих у поплавама опремили белом техником и осталим неопходним стварима за кућу, а то је обезбедила Хуманитаран фонд Принцезе Катарине Лајфлајн за коју слободно могу рећи да је једна од највећих и најхуманијих фондација како у региону, тако и шире ! Такође фондација престолонаследника Александра је посвећена напретку образовања и академског истраживања у Србији, залагајући се да спречи одлазак  сјајних академаца и промовисала културно наслеђе. Фондација повезује образовне институције у Србији са реномираним међународним институцијама и формира високо образоване и обучене младе стручњаке, повезујући младе у нашој земљи са пословном заједницом и светом уопште.

Сматрате ли да и сада у Србији постоји више присталица монархије него републике, и који су показатељи за такав Ваш став ?

Да, сматрам да је из дана у дан има све више присталица монархије а најверодостојнији показатељи су резултати истраживања реномиране Агенције “САС Интелиџенс” из Београда, од 09.05.2013.године, где, од Суботице до Врања – укључујући и националне мањине, подршка рестаурацији монархије бележи проценат који је достигао 39,7%. Републиканском облику владавине привржено је, према овом истраживању, свега 32,3% грађана, док 27,4 посто нема став о томе. Имајући у виду да кампање за монархију нема, као и постојање медијске блокаде по овој тем,и може се рећи да је проценат подршке повратку монархије висок …

Расте ли подршка Вашем удружењу током ових скоро 14 година колико је протекло од повратка Престолонаследника у Србију ?

Тенденција сталног пораста постоји како самој идеји обнове уставне парламентарне монархије тако и подршке како мом клубу тако и осталим монархистичким удружењима, а посебно бих истакао удружење Краљевина Србија.

Проблеми економске природе су ти који највише тиште наше грађане, те гледано с’ те стране, питање облика владавине није примарно, ипак, постојили ли веза између ове две премисе ?

Наравно економска криза узима свој данак, али ипак постоји веза, дугогодишња политичка нестабилност ствара све јаснију слика да највећу одговорност за ситуацију сноси облик владавине.

Како изгледа концепт парламентарне монархије за коју се залажете и који су најважнији сегменти због којих је он бољи за Србију од актуелног уређења ?

Пре свега бих напоменуо да актуелно уређење није природно окружење за Србију, тако смо ми у сустини до данашњих дана имали  републиканску монархију у Србији. Пример Јосипа Броза, доживотног маршала , као и досадашње председнике где су грађани бирањем преседника аутомацки бирали и скупштинску већину. Оно што би монархија донела, то је тај нама преко потребан континуитет политике, ефекат  позитивне политичке конкуренције био би видљив брзо. Инструменти модерног парламентарног система у коме је једнодома народна скупштина као представник српског народа и свих грађана, као и области, носилац уставотворне и законодавне власти, а затим и парламентарне контроле над егзекутивом. Краљ је шеф државе и највиши представник земље у међународним односима. Ограничена власт краља у духу, и по правилима уставне парламентарне монархије типа западноевропских земаља, неспорно висок ауторитет краља као симбола јединства и трајности државе, као и његова надстраначка позиција, што омогућавају му улогу арбитра и помиритеља у политичком животу земље и сигуран су залога оживљавања демократске традиције у Србији. Управо овај облик владавине даје  нам преко потребну стабилност, која представла  предуслов свега осталог.

ПРОГРАМ УДРУЖЕЊА КЛУБА МОНАРХИСТА

“Клуб Монархиста“ жели јаку, стабилну, просперитетну, успешну и свуда у свету признату и цењену државу, под називом Краљевина Србија, на челу са народном династијом Карађорђевић, потомцима Вожда Карађорђа оснивача и борца за модерну Српску државу. Земљу којом ће се поносити сваки њен грађанин који у њој живи.

Револуција која је спроведена после другог светског рата била је негација правног и демократског поретка. Систем који је више од пола века стваран на погрешним основама не може се изменити у кратком року, зато се залажемо за обнову уставне парламентарне Монархије. Враћањем династије Карађорђевић на челу државе исправио би се део историјске неправде која је учињена грађанима Србије 29 новембра 1943.

Клуб Монархиста је за корените промене старог и институционално стабилизовање новог друштвеног уређења, заснованог на принципима парламентарне демократије, истинском патриотизму, владавини права и тржишној привреди. Оно што би Монархија донела су политичка уверења која су изнад вођа, изнад групних и појединачних интереса и изнад дневне политике.

Желимо стварање државног уређења које гарантује сва људска и политичка права свим грађанима Србије, без обзира на њихову националну и верску припадност, расу, пол, језик, имовно стање, неко лично својство, политичка и друга опредељења. Желимо једну модерну европску Краљевину.

Залажемо се да оружане снаге остану изван сваког политичког и идеолошког утицаја, да буду под цивилном контролом парламента, а њихов врховни комадант буде Краљ.

Одлучно смо против свих видова реваншизма и освете према представницима претходног режима. Сматрамо да је национално помирење неопходно да би се успоставило демократско друштво, што не ослобађа кривичне и других видова одговорности све оне који су деловали незаконито и против интереса народа и државе.

Сматрамо да једино демократско уређење обезбеђује услове да српски народ и сви грађани који у нашој земљи живе остварују свој пуни културни, привредни, духовни и национални развитак.

Клуб Монархиста не жели револуцију већ ЕВОЛУЦИЈУ И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ ИСКОРАК ПРЕМА БУДУЋНОСТИ, БОЉИТАК КАКО ЗА НАС ТАКО И НАШИХ ПОТОМАКА И ДОСТОЈАНСТВО НАШИХ ПРЕДАКА.

ДА БИ СЕ ОВАЈ ПРОГРАМ ОСТВАРИО ТРЕБА ИМАТИ ВЕРЕ У СВОГ КРАЉА И У СВОЈУ ОТАЏБИНУ И ЈЕДИНСТВО СВИХ МОНАРХИСТА КАКО ПОЈЕДИНАЦА ТАКО И ОРГАНИЗАЦИЈА И АСОЦИЈАЦИЈА

КРУНА СПАЈА

Најчешће замерке људи по питању монархије су те да Престолонаследник Александар не говори добро наш језик ?

Није згорег напоменути да је и Јосип Броз лоше говорио наш језик, такође и Краљ Петар I. Престолонаследник говори Српски, изванредно Енглески, Шпански, Француски, Арапски и служи се Немачким, и можемо бити само поносни том чињеницом. Наравно, много је важније шта говори него како.

Када се први пут у овом веку појавила идеја повратка монархији, замерка је била да је то „застарело уређење“, те да нема забележених случајева у свету да је нека држава, у скоријој прошлости променила облик владавине ?

Може се рећи да је првим доласком Престоланаследника Александра II  већ давне 1991 И његовог кратког  боравка у земљи  озбиљније зачета идеја обнове монархије у Србији. Противници монерхије воле да кажу да је монархија застарело уређење. Доказ да то није тако су Европске монархије које су једне веома уређене државе, са својим интегритетом и традицијом а монарси су чувари и гаранти тога. Имамо  пример у скоријој прошлости промене облика владавине  то је Шпанија, она је излазила из периода Франкове диктатуре, била у тешкој и безизлазној ситуациј,и као и Србија, и на периферији Европе. Тој земљи је, као и данас Србији, био потребан прелазни период изласка из најтежег периода у историји. Шпанија је веома мудро за то искористила институцију монархије и показало се веома успешно.

Део историчара и противника монархије, истиче често скретање владара из династије Карађорђевић као апсолутизму ?

Пре свега морам нагласити да ја нисам историчар, а ово као следећих пар питања су везана за историју, ја ћу покушати дати краће  одговоре као свој став. Краљ Југославије, био је млађи син Петра И, Краља Србије и Југославије. Још 1909. је проглашен за Престолонаследника, а 1914. године вршио је краљевску власт као регент, уместо старог и оболелог оца. Већ тада је показивао тежњу ка апсолутизму. Краљ Југославије био је од 1921. до 1934. године. За време своје владавине спроводио је најпре прикривену, а од 1929. и отворену диктатуру. Мада може се рећи да су унутрашње политичке околности  убиство Стјепана Радића у Скупштини, затим може се рећи изнуђено доношење шестојануарске диктатуре. Такође, чињеница је да је Краљ Александар И имао велики утицај и углед како у Европи тако и у свету и као што знате 1934 Краљ Александар је убијен у Марсеју .. то јасно говори колико је и Србија била утицајна земља на челу са Краљем Александром И .

Иако Југославију многи повезују са Југославијом после 1945. године, Југославија је настала 1918. године, а ујединитељ је био Краљ Александар I. Може ли се рећи да је то био погрешан потез ?

После свега што нам се издешавало, и једне временске дистанце постоји утисак да је то био погрешан потез, али у оном тренутку“Версајски уговор“ из 1918. године, дакле из времена када је оснивана југословенска држава и када је Србија тражила за себе права, као земља савезница, довео је до следећег: Хрватима, Албанцима, босанским муслиманима и свима који су ушли у састав нове југословенске државе – а који су говорили „имамо и ми своје традиције, желимо ова или она права’“ – Срби су сваки пут одговарали: „Али ми смо ратовали, борили смо се, све смо жртвовали, а Ви нисте“. Србија је била разорена током балканских ратова, а претрпела је још већа разарања током првог светског рата и Срби су стварно осећали да имају право да одреде шта је шта.“ Споразум из 1919. године створио је нову југословенску државу, као краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, дефинишући је другим речима као словенску државу, под водјством Срба , мислим да у том тренутку то није био погрешан потез, а каснији след историјских догађања је нешто као виша сила …. то се тада није могло знати.

Краљевина СХС, а потом и Краљевина Југославија, да ли је то била: жеља проистекла из амбиције, потреба за св становнике или нужност узрокована међународном политичком ситуацијом у том периоду ?

Може се рећи историјска нужност … једноставно морате бити актер у политичким дешавањима, једноставно то је тако.

Још један осврт на историју. У модерној историји Србије као монархије, на њеном челу биле две династије, Обреновић и Карађорђевић. Иако друга династија практично не постоји, нема директног налседника круне, можемо се, кроз једно питање, осврнути и на тај однос. Може ли се рећи да су Карађорђевићи увек били склонији ратовању, док су Обреновићи били ближи решењу ситуације кроз преговоре ?

Природно да су се разликовале по многим питањима али је ипак све то у сфери историјских догађаја и изнуђених потеза. Слику коју сада имамо,, после једне дуже временске дистанце је једно а бити судионик историјског догађаја је нешто сасвим друго .

Има ли још увеј смисла прича о две династије, када практично само једна још постоји ? да ли је однос Обреновића и Карађорђевића још један пример трагичних подела код нас ?

Историјске чињенице потврђују постојање подела у Срба као да је то део нашег бића (наравно неке су биле и трагичне), али то не мења чињеницу да је сада остала и опстала једина династија Карађорђевића на челу са Престолонаследником Александром II.

Колико је реалан повратак монархије у Србију ?

Може се рећи да је реалан ! Али наравно није довољна само та реалност, мора се доста радити на идеји повратка монархије. Пре свега монархисти Србије морају да објасне шта је то што монархија нуди, зашто је монархија природно окружење за Србију, које су то предности које би нам монархија данас донела. Опет кажем, многе нације биле би срећне и поносне да имају своју династију … ми је имамо ! Истакао бих став светског стручњака за брендирање нације Сајмон Алконт, који сматра да је Србија једна од земаља у којој је највећа вероватноћа да се обнови монархија.

Постоји ли подршка таквој идеји у иностранству, на дворовима других држава, односно монархија ?

То је пре свега унутрашње питање , мислим да се ниједна Европска монархија не би противила, као ни Америка што је веома важно!

Срећни Новогодишњи и Божићни празници

Пропада Бели двор: Кров прокишњава, инсталације у колапсу

За одржавање двора држава ће у наредној години одвојити 34 милиона динара, шест милиона мање него лане. Крунски савет се буни

ЗА одржавање Белог двора држава ће у наредној години одвојити 34 милиона динара, шест милиона мање него лане, и чак 86 милиона мање него пре деценију! У Влади објашњавају да је ово резултат мера штедње, док у Крунском савету кажу да је премало за одржавање споменика од непроцењиве културне вредности.
Управо због све мањих издвајања за краљевско здање национално добро, дошло је до крајње суморног стања: урушен кров с ког се слива вода на уметничке слике и библиотеку, таваница “огрезла” у влаги, окруњена фасада и зидови, попуцали стубови, иструлила дрвенарија, зарђале цеви...
Нетачне су спекулације да је принцеза Катарина претила држави штрајком глађу ако не одвоји више пара за одржавање комплекса, али је тачно да су планирана средства недовољна, каже Драгољуб Ацовић, члан Крунског савета:

- Крунски савет већ дуже време упозорава на ситуацију, али се ништа не мења. Код нас је култура увек третирана као издатак на ком је могуће уштедети, уз образложење: “Преживеће некако до срећнијих времена.” Али, кад дође време благостања, културе више неће бити. Као и сваки жив организам који не храните и не негујете - дегенерисаће се!
Ацовић додаје да би одржавање дедињског комплекса коштало државу и да у њему не живи нико, као и да му није јасно да ли је држави свеједно шта се са овим културним добром дешава, или само покушава Карађорђевиће из њега да исели:

- Држава је до њега дошла конфискацијом, али сад не би ни да га деконфискује, али ни да улаже колико треба у одржавање - констатује Ацовић, и примећује да се у неким областима уопште не штеди толико. - Из Двора се сваке године шаље план минималних трошкова одржавања и активности (изложбе, посете грађана...), на основу чега власт одваја новац. То, по правилу, не задовољава предложене мере и активности, па се програми стално смањују. Чак и пројекти који добију “зелено светло” толико чекају на реализацију, да цене радова у међувремену скоче, па се не оконча ни пола.
У најгорем стању, како каже овај хералдичар, јесу инсталације, које су у потпуном колапсу, кров и константна влага. Од 2001. до данас, у заштиту дворског комплекса и његову доступност јавности, што из приватних извора, што из буџета, укупно је уложено око 11,5 милиона евра


КЈРАЈ ШТРАЈКА ПА РЕХАБИЛИТАЦИЈА
ЗАХТЕВ за рехабилитацију краља Петра Другог Карађорђевића и престолонаследника Александра правни заступници породице поднеће тек после штрајка адвоката. Ово је, за “Новости”, потврдио бранилац Ђорђе Ђуришић. Агенција за реституцију тражила је доказе о рехабилитацији да би уопште разматрала захтев династије за реституцију.
Извор: www.novosti.rs

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ | 24. децембар 2014. 08:50 |

Nešto Lepo / sedma epizoda / o deci | Nesto Lepo

Nešto Lepo / sedma epizoda / o deci | Nesto Lepo

ALHEMIJA BALKANA: Evo šta Aleksandar Karađorđević misli o Jovanki Broz! (VIDEO)

　

Foto: Printskrin / Al Jazeera Balkans
Goran Milić je sa prestolonaslednikom razgovarao na različitim jezicima, a zajedno su razgledali njegove porodične fotografije


　

Foto: Printskrin / Al Jazeera Balkans

U 10. epizodi serijala Alhemija Balkana, koji se emituje na Al Džaziri, autor emisije Goran Milić posetio je nekoliko jezera u Srbiji. Najpre je sa ekipom obišao Zavojsko jezero nadomak Stare planine, čija je najveća dubina 60 metara.

Milić je, takođe, obišao i Palićko jezero koje je najposećenije 1. maja. Razgovarao je sa ljudima koji tamo prodaju leskovački roštilj i sazao da oni tog dana zarade mnogo zbog posećenosti ovog jezera. U ovoj epizodi Milić je razgovarao i sa prodavcem knjiga na Palićkom jezeru koji je potvrdio da ljudi u velikoj meri kupuju knjige i da ima mnogo njih koji još nisu knjige zamenili internetom.

Autor emisije je posetio prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i sa njim je razgovarao na različitim jezicima, a zajedno su razgledali njegove porodične fotografije. Saznali smo da je britanska kraljica Elizabeta II kuma Aleksandru Karađorđeviću. Prestolonaslednik se osvrnuo i na sudbinu Jovanke Broz i dodao da je živela u veoma teškim uslovima.

Ekipa Alhemije Balkana je razgovarala i sa novinarom Ivanom Ivačkovićem koji je napisao knjigu “Kako smo propevali”.

Ovde možete pogledati celu epizodu “Alhemije”:

(Telegraf.rs)

Саопштење саветодавних тела Круне о односу државе и државног протокола према Краљевској породици Карађорђевић - Statement of the Advisory Bodies of the Crown on the state and state protocol’s relation to the Royal Family Karadjordjevic

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

 

 

　
Ове године навршило се сто година од избијања Првог светског рата. Наши савезници у тој светској катаклизми назвали су га Великим ратом за цивилизацију! Ми Срби сматрали смо га ратом за ослобођење и уједињење Срба и других јужних Словена. Нисмо га изазвали, нисмо му тежили, али смо као народ и као држава на напад одговорили онако како је требало и како смо морали!

Све државе и народи који су имали судбину да у том ратном вихору учествују, вољно или невољно, обележиле су сећање на те давне догађаје, давне временски, а блиске по последицама које и данас сносимо и живимо. И у Србији је учињен напор да се успомени и жртвама ода дужна пажња и признање. Да ли је учињено довољно можемо се слагати или не, али напор није споран, а верујемо ни жеља да потомци не доказују своју савремену штедљивост на захвалности прецима, нити намера да се њихов хероизам не уложи у сопствени политички и етички прагматизам.
Ипак, са великим жаљењем констатујемо да држава, на највишем и високом нивоу, није пропустила прилику да и овај пут демонстрира приврженост лошој традицији титоистичког наслеђа, која подразумева прећуткивање улоге и значаја Краља Петра Првог и Престолонаследника, потоњег краља Александра Првог. Говорити о биткама на Церу и Колубари, а не поменути великог и демократског владара Србије, онога коме су српски ратници положили и одржали заклетву, и прећутати главнокомандујућег те херојске војске, једноставно је непристојно! Треба подсетити да је у првој дефанзивној фази Колубарске битке, долазак старог краља Петра на бојиште у прве линије фронта имао одсудни значај за подизање, у том тренутку клонулог морала војске.
Понашати се увредљиво према њиховом праунуку и унуку, протоколарно га понижавати и оспоравати му право да положи венац током свечаности, не може се правдати потребама протокола. Протокол који налаже непристојност није протокол, то је танка и прозирна магла иза које се крије непоштовање саме свечаности, њеног смисла и садржаја. Да није у питању случајност, показао је и пример изложбе одржане у Краљевском двору 11. новембра, на дан примирја. Изложба под називом „Династија Карађорђевић у великом рату“ је била фантастично посећена, дошао је крем културне јавности, комплетан дипломатски кор, а нити један представник државе.
То се не ради у земљама које држе до себе, ни у народу који себе поштује!
Саопштење потписују:
Арх. Драгомир Ацовић, члан Крунског већа
Мр Душан Бабац, аутор и публициста, члан Крунског већа
Др Душан Т. Батаковић, историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ и члан Крунског већа
Др Бранко Терзић, ађутант Њ.К.В. Престолонаследника Александра, члан Крунског већа
Академик Матија Бећковић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
Aкадемик Душан Ковачевић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
Академик Мирослав Гашић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
Проф. др Павле Николић, професор Универзитета у Београду у пензији, члан Крунског савета
Проф. др Слободан Перовић, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског савета
Проф. др Драгољуб Кавран, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског савета
Доц др Чедомир Антић, историчар и публициста, члан Крунског савета
Др Милан Париводић, оснивач ФорИнвест, асистент на Правном факултету у Београду и члан Крунског савета
Адв. Ђорђе Ђуришић, дипломирани правник, члан Крунског савета
Г-дин Владан Живуловић, дипломирани правник, члан Крунског савета
Г-дин Предраг Марковић, књижевник и књижевни преводилац, члан Крунског савета
Проф. др Коста Чавошки, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског кабинета
Адв. Владимир М. Гајић, дипломирани правник, члан Крунског кабинета
Г-дин Милорад Савићевић, дипломирани правник, члан Крунског кабинета


　
　
Statement of the Advisory Bodies of the Crown on the state and state protocol’s relation to the Royal Family Karadjordjevic


This year marks the centenary of the outbreak of the First World War. Our allies in the global cataclysm called it the Great War for Civilization! We Serbs considered it the war for the liberation and unification of the Serbs and other South Slavs. We did not provoke it, we did not strive for it, but we as a people and as a nation responded to the attack as we should and as we had to!
All countries and peoples who had the fate to be absorbed by the winds of war, willingly or unwillingly, have marked the memory of those long-ago events, distant in time but close by the consequences which we still bear and live. In Serbia, an attempt has been made to pay due attention and recognition to the memory of the victims. We can agree or not whether enough has been done, but the attempt is not debatable, and we believe neither is the desire of the descendants to prove modern thrift on the gratitude to the ancestors, nor the intention that their heroism is not invested in their own political and ethical pragmatism.
However, with great regret we note that the state, at the highest and high levels, did not miss a chance to demonstrate commitment to the poor tradition of Titoist heritage, which involves concealing the role and significance of King Peter I and Regent, later King Alexander. To talk about the Battles of Cer and Kolubara, without mentioning the great and democratic ruler of Serbia, to whom the Serbian warriors gave and maintained their oath, and ignoring the Supreme Commander of that heroic army, is simply rude! It should be reminded that in the first defensive phase of the Battle of Kolubara, the arrival of the old King Peter on the battlefield, at the front line, had a crucial importance for raising, at that point, the weakened moral of the army.
To act in an offensive manner towards their great-grandson and grandson, to humiliate him protocolary and to deny his right to lay wreath during a ceremony, cannot be justified by the needs of the protocol. The protocol that dictates rudeness is not a protocol, it is thin and transparent mist hiding the disrespect of the very ceremony, its meaning and content. This same protocol recognized only the descendants of the Voivodas, who apparently, according to the latest interpretation of history by the authorities, were self-organized, without the head of state and Supreme Commander. That this was no coincidence, showed the example of the exhibition held at the Royal Palace on November 11, the Armistice Day. The exhibition, titled “Karadjordjevic Dynasty in the Great War” had a fantastic attendance, the cultural elite and the entire diplomatic corps came to see it, and not a single representative of the state.
This is not done in the country that values itself, nor in people who respect themselves!
Statement signed by:
Dragomir Acović
Dušan Babac
Dušan T. Bataković
Branko Terzić
Matija Bećković
Dušan Kovačević
Miroslav Gašić
Pavle Nikolić
Slobodan Perović
Dragoljub Kavran
Čedomir Antić
Milan Parivodić
Đorđe Đurišić
Vladan Živulović
Predrag Marković
Kosta Čavoški
Vladimir M. Gajić
G-din Milorad Savićević, diplomirani pravnik, član Krunskog kabineta

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР У ПОСЕТИ УЖИЦУ - CROWN PRINCE ALEXANDER VISITS UZICE

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар боравио је данас у Ужицу. У оквиру своје посете, Престолонаследник је посетио градску кућу града Ужица где се сусрео са замеником градоначелника г-дином Видојем Дрндаревићем, Прву основну школу Краљ Петар II, као и ужичку општу болницу којој је уручио пацијент монитор за операциону салу вредан преко 1.000.000 динара, који је за ужичку болницу обезбедила Фондација Принцезе Катарине.

Престолонаследник се најпре састао са замеником градоначелника Ужица г-дином Видојем Дрндаревићем са којим је разговарао о проблемима са којима се сусреће Ужице, као и о потенцијалима овог града који могу бити привлачни новим инвеститорима. Престолонаследник и заменик градоначелника су постигли договор да се комуникација између управе града Ужица и Краљевског дома интензивира у будућности, како би заједно радили на промоцији овог града и привлачењу страних инвестиција.

Престолонаследник Александар је у пратњи заменика градоначелника Дрндаревића потом посетио Прву основну школу Краљ Петар II, где их је дочекао вршилац дужности директора школе г-дин Никола Бацетић. Повод Престолонаследникове посете овој школи је сто тридесета година постојања ове школе која је једна од две школе у Србији која носи име Престолонаследниковог оца, Њ.В. Краља Петра II. Ученицима ове школе Престолонаследник је даровао комплете лектира за њихову школску библиотеку, које су поклон Фондације за образовање Њ.К.В. Престолонаследника Александра. Након културно уметничког програма, Престолонаследник се ученицима и професорима ове школе захвалио што чувају и негују успомену на његовог оца: „Упркос вишедецинијској комунистичкој пропаганди, која се водила против мог оца у отаџбини, ваша школа је остала доследна и и даље носи његово име. Будите уверени, да имате све разлоге да будете поносни што ова школа носи име мог оца, Његовог Величанства Краља Петра II“. Престолонаследник је одговарао и на многобројна питања чланова ђачког парламента.

Након обиласка школе, Престолонаследник је посетио ужичку општу болницу којој је уручио пацијент монитор за операциону салу вредан више од 1.000.000 динара, који је за ужичку болницу обезбедила Фондација Принцезе Катарине. Уручујући овај вредан поклон директорки опште болнице у Ужици, др Јелени Раковић Радивојевић, Престолонаследник је истакао: „Задовољство ми је што настављамо традицију добре сарадње између Ваше болнице и хуманитарног фонда Принцезе Катарине. Обавештени смо да Вам је овај уређај био неопходан и обећали смо да ћемо вам тај уређај обезбедити. Као што знате, ми се увек трудимо да испунимо своја обећања и наставићемо то да чинимо и у будућности“ – рекао је Престолонаследник. Затим је Престолонаследник Александар разговарао са директором Здравственог центра Ужице др Милошем Божовићем који га је упознао са пословањем центра и проблемима ове здравствене установе.

CROWN PRINCE ALEXANDER VISITS UZICE

His Royal Highness Crown Prince Alexander visited Uzice today. During his visit, the Crown Prince visited the Town Hall, where he met with the deputy MayorMr. Vidoje Drndarevic,the First Elementary School King Peter II, as well as the Uzice general hospital where he presented a patient monitor for the еmergency, which was provided by Crown Princess Katherine Foundation.

The Crown Prince first met with the deputy Mayor of Uzice Mr. Vidoje Drndarevic, with whom he talked about the problems Uzice faces, as well as about the potential of this city, which may be attractive to new investors. The Crown Prince and the Mayor agreed that the communication between the Uzice city administration and the Royal House should intensify in the future, in order to work together to promote the city and to attract foreign investments.

Crown Prince Alexander, accompanied by Mayor Petkovic, then visited the First Elementary School King Peter II, where they were welcomed by the acting principal, Mr. Nikola Bacetic. The Crown Prince’s visit to this school was for the one hundred and thirty years of this school, one of the two schools in Serbia that bears the name of the Crown Prince’s father, HM King Peter II. The Crown Prince brought the literature sets for the school library, a donation from the Crown Prince Alexander’s Foundation for Education.

After a short artistic program, the Crown Prince thanked the students and teachers of this school for preserving and cherishing the memory of his father. “Despite dictatorship propaganda against my father in the country, your school has remained consistent and still bears his name, and you can be rightly proud of that”, said the Crown Prince. Crown Prince has answered numerous questions from members of students parliament.

After touring the school, the Crown Prince visited Uzice general hospital where he donated the patient monitor for the emergency room provided by the Crown Princess Katherine Foundation. Giving this valuable gift to Uzice general hospital’s director, Dr. Jelena Rakovic Radivojevic, the Crown Prince said: “I am pleased to continue the tradition of good cooperation between your hospital and the Crown Princess Katherine Foundation. We have been informed that this device was necessary for the hospital, and we promised we will provide it. As you know, we always strive to fulfil our promises and will continue to do that in the future” – said the Crown Prince.

Crown Prince has talked with director of Uzice Health Center Dr Milos Bozovic, who informed him about situation in this institution and problems they are facing in every day work.

Karadjordjevic Royal Family will continue to support development of Uzice in the future.



Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Данас 126 година од рођења краља Александра Првог - 126 years since the birth of HM King Alexander I of Yugoslavia

Краљ Александар Први рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. године, као други син краља Петра Првог и књегиње Зорке, детињство је провео у Црној Гори, основну школу завршио у Женеви, а школовао се и у војној школи у Санкт Петербургу и Београду, када је његов отац дошао на престо 1903. године.

У Првом балканском рату 1912. године Александар је био командант Прве армије и водио битке на Куманову и Битољу, а потом и битку на Брегалници 1913. године у Другом балканском рату.

У Првом светском рату био је врховни командант српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914. године, када је српска војска поразила војску Аустроугарске монархије, а након окупације 1915. године, заједно са српском војском, повлачио се преко Албаније.

Када се краљ Петар Први, због болести, 24. јуна 1914. године повукао са престола, Александар је постао регент, а под његовом врховном командом, српска војска извршила је пробој Солунског фронта и извојевала велику побједу на Кајмакчалану.

После војничких, дошли су и државнички успјеси, па је 1. децембра 1918. године потписан акт уједињења Хрватске са Србијом и оснивање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је Александар крунисан за краља 1921. године.

Још као регент , Александар је спровео аграрну реформу којом је укинуо феудалне и полуфеудалне односе у пољопривреди.

Због државне кризе, краљ Александар завео је диктатуру 6. јануара 1929. године и укинуо Устав, а исте године 3. октобра, Краљевина СХС добила је ново име - Краљевина Југославија.

Током диктатуре, краљ Александар је вршио и реорганизацију државне управе, стварајући девет бановина и град Београд, а нови Устав, такозвани Октроисани устав, прогласио је 1931. године.

Заслугом краља Александра 1921. године створена је Мала Антанта /Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка/, савез са Француском склопљен је 1927. године, а 1934. године оформљен је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке.

Приликом посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, на краља Александра извршен је атентат у Марсеју, 9. октобра 1934. године.

Краљева смрт дубоко је потресла Југославију, а његово тијело је до Опленца, где је сахрањен, испратило, према неким записима, око 100.000 људи.

126 years since the birth of HM King Alexander I of Yugoslavia

HM Alexander I, the King of Yugoslavia, the second son of King Peter I and Princess Zorka, was born in Cetinje, on December 16, 1888. His godfather was the Russian Tsar Alexander II, through proxy. He spent his childhood in Montenegro, and finished elementary school in Geneva. He continued his schooling in the military school in Saint Petersburg and then in Belgrade. After the death of King Peter I, he ascended the throne of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes.

This act carried through his father’s and grandfather’s ideals of the South Slavs unification. After the death of King Peter I, on August 16, 1921, Regent Alexander became the King of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. In 1922, he married Princess Maria of Romania. Three sons were born in this marriage – Peter, Tomislav and Andrej.

HM King Alexander I of Yugoslavia was assassinated during a state visit to France, in Marseilles, on October 9, 1934. The victim of that assassination was also the French Foreign Minister, Mr. Louis Barthou. HRH Crown Prince Alexander II is the grandson of HM King Alexander I Unifier of Yugoslavia.

HM King Peter II, HM Queen Alexandra, HM Queen Maria and HRH Crown Prince Andrej were re-interred next to HM King Alexander I and HM King Peter I in the state funeral at the Royal Mausoleum in Oplenac, on May 26, 2013.