- Са детаљнијим извештавањем почело се када је држава
оформила Државну ревизорску институцију и када су дефинисани сви елементи које
извештај мора да садржи. За све ове године Фонд краљевски двор има и извештај
независног ревизора, који израђује једна од водећих светских ревизорских фирми.
Иако се у медијима тврди да је Дворски комплекс предат престолонаследнику на
коришћење у одличном стању, ми имамо извештаје десеточлане комисије еминентних
инжењера и архитеката из јула 2001. из којих се види да је још тада Бели двор
имао озбиљне проблеме и оштећења од темеља до крова - објашњава Бабац.
Како се тренутно
финансира одржавање Дворског комплекса, који има статус „културног добра од
изузетног значаја у државној својини“?
- Држава преко Министарства културе обезбеђује средства за
превентивне мере заштите као и за активности промоције споменика културе. Ово
прво подразумева мере текућег одржавања, а ово друго се односи на све
активности везане за отвореност Дворског комплекса за туристичке обиласке, обиласке
различитих званичних страних и домаћих делегација и организација, изложбе које
организује Фонд краљевски двор, а према плану унапред договореном са
министарством, промоције књига, уметничке концерте, пројекције филмова.
Колико су власти
уложиле новца у одржавање комплекса од 2000. године када је дат на коришћење
породици престолонаследника Александра, а колико Карађорђевићи?
- Финансирање из државног буџета почело тек половином 2004.
и то на иницијативу тадашњег председника Светске банке Џима Волфенсона, који је
омогућио Србији изузетно повољан репрограм дуга с грејс периодом, уз сугестију
да Србија настави стварање о Дворском комплексу на Дедињу - својој имовини, на
исти начин као што је то био случај и када је нико није користио током осамдесетих
и када је користио Милошевић током деведесетих година прошлог века. Када је
2004. финансирање одржавања Дворског комплекса придодато Министарству културе,
за половину те године опредељено је 50 милиона динара. У наредним годинама овај
износ је растао, па је 2005. опредељено 120 милиона, 2006. године 135 милиона,
2007. године 90 милиона, 2008. је већ наступила економска криза па је
опредељено 50 милиона, 2009. године 60 милиона динара. Од 2010. до данас,
годишњи износ је 40 милиона динара. Због овако драстично смањеног обима
финансирања, број запослених који обавља послове превентивне заштите је такође
драстично смањен, тако да данас има свега 19 запослених. Престолонаследник
Александар и принцеза Катарина су на текуће одржавање од јула 2001. до половине
2004. уложили 3.5 милиона евра сопствених средстава.
Уколико надлежне
власти не реагују, како ће се санирати катастрофално стање Белог двора?
- Власти су у потпуности упознате са стањем објеката и оно
може бити решено једино на начин како је недавно санирана зграда Народне
скупштине, јер годишња буџетска средства не подразумевају капиталне инвестиције
- мере инвестиционог одржавања.
Статус дедињских
дворова требало је да се уреди посебним законом, јер Закон о реституцији не
дозвољава враћање комплекса потомцима власника краља Александра Првог
Ујединитеља. Докле се стигло с тим законом?
- У оквиру иницијативе да се питање статуса и коришћења
Дворског комплекса реши крајем априла 2011. Влада Србије усвојила је Нацрт
закона о Дворском комплексу на Дедињу који, на жалост, никада није ушао у
скупштинску процедуру. Законом о реституцији Дворски комплекс је експлицитно
искључен из могућности враћања у натури, што на неки начин представља
дискриминацију у односу на друге грађане и потврду одредби указа о конфискацији
из 1947. године. С друге стране, постоје преседани у пракси да су неким
члановима краљевске породице враћени објекти.
Карађорђевићи не
добијају апанажу
- Карађорђевићи не добијају никакву апанажу, нити се
средства из буџета користе за њихове приватне трошкове. Црна Гора је још 2009.
усвојила Закон о статусу потомака династије Петровић Његош. Овим законом су
регулисана питања статуса, коришћења објеката, дијапазона њиховог неполитичког
деловања у земљи и иностранству и многи други важни детаљи. Румунија је такође
решила статус своје краљевске породице и питање њене имовине, иако је румунска
краљевска породица заправо немачког порекла. Питање је шта нас још спречава да
исправимо ову вишедеценијску неправду - каже Бабац.
Извор : Данас
АУТОР: ЈЕЛЕНА ТАСИЋ