ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР И ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ПОСЕТИЛИ ХАМИЛТОН У ДРЖАВИ ОНТАРИО У КАНАДИ - CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE VISIT HAMILTON, ONTARIO CANADA

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Другог дана посете Канади Њихових Краљевских Височанстава, у Српској православној цркви Светог Николе у Хамилтону у држави Онтарио одржана је света архијерејска литургија, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ новограчанички и средњезападноамерички Лонгин.
Величанствену литургију извео је фантастичан хор, а најдирљивији је био тренутак на крају службе, када је 60 полазника недељне школе у распону узраста од две до шеснаест година примило причест и благослов од Његовог Преосвештенства.
Након службе Коло српских сестара на челу са госпођом Милком Чулић приредило је диван ручак за 400 гостију. Председник црквене општине г-дин Рајко Ђурђевић, који је имао исткнуту улогу у организовању спектакуларног поподнева, поздравио је Краљевски пар. Након ручка изведен је сјајан програм три фолклорне групе, под руководством директора г-дина Ђорђа Лукића. Надахнуте говоре одржали су Његово Преосвештенство Епископ Лонгин, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина и новоизабрани члан канадског парламента г-дин Боб Братина.
Српска православна црква Св. Николе је дом најстарије српске парохије у источној Канади и основана је 1913. Последњи краљевска посета цркви и заједници била је 1959. године, када је у посети био Његово Величанство Краљ Петар II.
Ова црквена заједница је веома великодушно прошле године донирала $ 70,000 хуманитарној организацији Лајфлајн Канада како би се помогло жртвама поплава у Србији и Републици Српској.

CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE VISIT HAMILTON, ONTARIO CANADA

On the second day of Their Royal Highnesses visit to Canada the Saint Nicholas Serbian Orthodox Church in Hamilton, Ontario held the Hierarchal Divine Liturgy officiated by His Grace Bishop Longin of New Gracanica and Midwestern America.
The service was glorious and the choir was enchanting. Most touching were the 60 Sunday school students ranging in ages from two to sixteen who towards the end of the service were brought up to receive communion and blessings from His Grace.
Following the service the Kolo Srpskih Sestara headed by Mrs. Milka Culic  prepared a wonderful luncheon for 400 guests. The President of the church Mr. Rajko Djurdjevic welcomed the Royal Couple and was instrumental in organizing the spectacular afternoon. Following the luncheon an amazing program was prepared by folklore director Mr. George Lukic with three various groups performing.  Inspiring speeches by His Grace Bishop Longin, Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine and newly elected Member of Parliament Mr. Bob Bratina, were included in the program.
St. Nicholas’s Serbian Orthodox church is home to the oldest Serbian parish in Eastern Canada and was founded in 1913.  The last Royal visit to the church and community was in 1959 when the late His Majesty King Peter the II visited.
The church congregation has been very generous and last year donated $ 70,000 to Lifeline Canada in order to aid the flood victims, in both Serbia and Republica Srpska.

Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

ТРАДИЦИОНАЛНИ ХУМАНИТАРНИ РУЧАК У ЊУЈОРКУ ЗА ПОМОЋ ДЕЦИ У СРБИЈИ – TRADITIONAL LIFELINE CHARITY LUNCH IN NEW YORK TO HELP CHILDREN IN SERBIA

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина у сарадњи са хуманитарном канцелариом Лајфлајн из Њујорка која је под покровитељством Принцезе Катарине, организовали су традиционални годишњи хуманитарни ручак у чувеном ресторану „Le Cirque” у Њујорку. Овај догађај организован је како би се прикупила средства за куповину преко потребних апарата за дечије болнице у Србији.

Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина су на данашњем догађају угостили пријатеља из целог света са којима деле исте жеље, а то је да деца у Србији имају бољу будућност, почевши од тога да имају неопходну здравствену заштиту.

Током ручка одржана је тиха аукцијана на којој су гости могли да купе ексклузивни накит бренда “Carlo Eleuteri Jewelry”, ексклузивна вина бренда “Fassati”, ексклузивну обућу бренда “Rene Caovilla”  и “Stefano Bermer”, тениске лоптице и постере са потписом Новака Ђоковића, али и многе друге ексклузивне производе компанија и брендова који су свих ових година подржавали добротворне акције Краљевског пара.

Краљевски пар се захвалио својим пријатељима на континуираној подршци и помоћи коју им годинама пружају у мисији прикупљања помоћи за здравствене установе у Србији.

TRADITIONAL LIFELINE CHARITY LUNCH IN NEW YORK TO HELP CHILDREN IN SERBIA

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine in cooperation with Lifeline Humanitarian Organization New York, whose patron is Crown Princess Katherine, organized a traditional annual charity lunch at the famous restaurant “Le Cirque” in New York. This event was organized to raise funds for the urgent medical equipment for children’s hospitals in Serbia.

At the event, Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine hosted friends from around the world who share the same desire, to provide a better future for the children in Serbia, starting with the necessary health care.

During the lunch there was a silent auction where guests were able to bid for items from the exclusive brands: “Carlo Eleuteri Jewellery”, “Fassati” wines, “Rene Caovilla” and “Stefano Bermer” footwear, as well as the tennis ball and poster signed by Novak Djokovic and many other exclusive products of companies and brands that have supported these humanitarian benefit events of the Royal Couple over the years.

The Royal Couple thanked their friends for their continued support and assistance that they have been providing to the mission of raising aid for health institutions in Serbia.

Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

ПРИНЦЕЗИН ИНТЕРВЈУ СА РИЧАРДОМ КВЕСТОМ ЗА СИ-ЕН-ЕН - CROWN PRINCESS INTERVIEW CNN INTERNATIONAL QUEST MEANS BUSINESS

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њ.К.В. Принцеза Катарина синоћ је разговарала уживо са Ричардом Квестом за Си-Ен-Ен Интернешнал. Интервју је био посвећен хуманитарној помоћи коју она пружа Србији преко њене хуманитарне фондације Лајфлајн.

Ричард Квест је са Принцезом такође разговарао о кризи миграната и помоћи коју им је она обезбедила у Србији.

CROWN PRINCESS INTERVIEW CNN INTERNATIONAL QUEST MEANS BUSINESS

HRH Crown Princess Katherine was interviewed live last night by Richard Quest – CNN International. The interview was about the humanitarian help she is giving Serbia through her foundation Lifeline Humanitarian Organization.

Richard Quest also discussed with Princess the migrant crisis and the help she provided the migrants in Serbia.

http://edition.cnn.com/videos/tv/2015/10/21/princess-katherine-interview-qmb.cnn

Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

НОВА КОЛЕКЦИЈА БРЕНДА „ТРУСАРДИ“ ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАНА ВЕЧЕРАС У БЕЛОМ ДВОРУ - NEW TRUSSARDI COLLECTION PREMIERED AT THE WHITE PALACE TONIGHT

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Принц Наследник Петар и Принц Александар присуствовали су вечерас у Белом Двору ревији реномираног италијанског бренда „Трусарди“ на којој је премијерно представљена колекција овог бренда за сезону јесен/зима. Домаћини манифестације били су г-ђа Гаја Трусарди, власница поменутог бренда и Њ.Е. г-дин Ђузепе Манцо, амбасадор Италије у Србији.

Међу многобројним званицама у публици су се могле видети и бројне личности из јавног и кутурног живота Београда међу којима су били и Њ.Е. г-ђа Маја Гојковић, председник Народне скупштине Србије, Њ.Е.г-дин Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација у Влади Србије као и бројни представници дипломатског кора у Србији.

Из модне куће „Трусарди“ истичу да нова колекција представља тренутак искеног весеља изражавајући спој виталности и елеганције која одише опуштеношћу. Под окриљем непогрешивог Труссарди стила, време за опуштање постаје лагодно и забавно.

NEW TRUSSARDI COLLECTION PREMIERED AT THE WHITE PALACE TONIGHT

Their Royal Highnesses Hereditary Prince Peter and Prince Alexander attended the world premiere of Italian brand Trussardi’s autumn / winter collections at the White Palace tonight. The hosts of the event were Ms Gaia Trussardi, the owner of the brand and HE Mr Giuseppe Manzo, Italian Ambassador to Serbia.

Among the many guests in the audience were many Belgrade’s public and cultural life personas, including HE Ms Maja Gojkovic, the speaker of the National Assembly of Serbia, HE Mr Rasim Ljajic, Minister of Trade, Tourism and Communications in the Government of Serbia, as well as many representatives of the diplomatic corps in Serbia.

The fashion house of Trussardi emphasizes the new collection is a moment of true joy, expressing a blend of vitality and elegance that exudes coolness. Under the auspices of the impeccable Trussardi style, time for relaxation becomes comfortable and fun.

Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Када је цветала Удба

"ПРВИ ДОКУМЕНТ ПРОТИВ МЕНЕ НАПИСАН ЈЕ У МОМ ДОСИЈЕУ КАДА САМ ИМАО 18 ГОДИНА! ДА ЛИ ЗНАТЕ ШТА ЗНАЧИ ПОСЛАТИ ДЕЧАКА ОД 19 ГОДИНА НА ГОЛИ ОТОК? ЈА СЕ ТАД НИСАМ ЈОШ РЕДОВНО НИ БРИЈАО. А УХАПСИЛИ СУ МЕ НАЈВИШЕ ЗАТО ШТО САМ СЕ БИО ПОБУНИО ПРОТИВ ХАПШЕЊА ДВОЈИЦЕ МОЈИХ ДРУГОВА ИЗ РАЗРЕДА. У ТО ВРЕМЕ БИО САМ ЧЛАН СРЕДЊОШКОЛСКОГ ОДБОРА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ. И СМАТРАО САМ ДА ИМАМ ПРАВО ДА КАЖЕМ ДА УДБАШИ ТО НЕ СМЕЈУ ДА РАДЕ"

Драгослав Михаиловић, један од највећих српских писаца, добитник многих књижевних награда, аутор књига које су оставиле неизбрисив траг у нашој књижевности (Петријин венац, Кад су цветале тикве, Чизмаши, Голи оток...), академик, дисидент, човек чију је представу забранио Тито лично, за себе има обичај да каже да је читав живот посветио откривању праве истине о затвору на отоку. Сурово кажњен још као младић, а потом шиканиран и изопштен од стране комунистичког режима, дуго времена са факултетском дипломом радио је разне послове: и као импресарио у циркусу, продавац јаја, мерач коже, уредник у часопису "Храна и исхрана", а због своје биографије често добијао отказе. У својој 40. години престао је да тражи сталан посао. Под будним оком тајне полиције дуже од шест деценија, између осталог, морао се борити и да остане, како каже, "слободан, смирен и храбар".

ВТ"на 54 стране. Реч је о документу из Архива Јосипа Броза, првој информацији о извођењу тада забрањене представе Кад су цветале тикве, из 1969, документу који је Михаиловић недавно добио. Уједно, то је и повод да са овим књижевником разговарамо о тајним полицијским досијеима, том својеврсном плагијату живота и чудовишном психичком терору.

"ВРЕМЕ": До сада сте имали увид у два тајна архива у којима сте и ви били предмет интересовања: у Архив Јосипа Броза поводом представе Кад су цветале тикве и у ваш лични досије у Архиву Државне безбедности. Касније, у књизи Мајсторско писмо наводите да сте из досијеа ДБ-а сазнали да пажњу тајне полиције уживате из три разлога...

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: Да, као голооточанин, као националиста и као француски шпијун. У мојим књигама ја сам те оптужбе објаснио. То се све налази у једном досијеу који је, према ономе што сам 2001. видео, имао око 250 до 300 страна, тако ми се бар учинило. Наиме, после промена октобра 2000, у јуну следеће године нова власт је донела уредбу којом се људима заинтересованим за своје досијее дозвољавало да се јаве на неке телефоне и да затраже да их виде. Ја сам то помно пратио и оног тренутка кад су ти телефони објављени, јавио сам се. Већ сутрадан ишао сам тамо где су ми рекли.

Морам да кажем и то да су прво хтели да ме скину са врата и рекли ми како досије немам. На то сам се ја запањио: како немам досије, а био сам на Голом отоку! Онда ми је дошао један млад човек и рекао да би његов начелник Горан Петровић хтео да разговара са мном телефоном. Тадашњи начелник Удбе Горан Петровић, такође млад човек, позвао ме да дођем у Институт за безбедност, где су ми досије показали. Речено ми је да не смем ништа да преписујем нити да узимам, тако да сам морао строго да пазим да што више запамтим. Нажалост, та уредба је била врло брзо повучена тако да ко није искористио прве тренутке да свој досије види то више није могао да уради. Могуће да је била расписана касније још једна слична уредба, али је и она кратко трајала. Отприлике пре две године досијеи су пренесени из агенције БИА у Архив Србије. Ишао сам и тамо, интересовао сам се колико страна мој досије има и саопштили су ми да сада садржи 63 стране. А кад сам 2006. био рехабилитован, из списка докумената наведеног у судском решењу видео сам да недостају и неки крупнији документи из њега.

Зашто вас је неколико година касније интересовало колико страна има ваш досије?Јесте ли у нешто посумњали?

Како да нисам посумњао кад је досије толико смањен. Тада сам видео да недостаје и решење из октобра 1979. којим ме Виобран Станојевић, тадашњи секретар унутрашњих послова Србије, ставља на листу за некакву операцију "Муња". А то би, рецимо, могло да значи да ће ме симпатични момци у кожним капутима у некој хладовини нежно кокнути. У том решењу нема никаквог објашњења, не говори се зашто се то предузима, на чији предлог, с којом идејом, него само "за случај да настане потреба". То решење, које је део мог личног досијеа, повучено је и украдено.

Да ли вам је још нешто познато о операцији "Муња"?

Не, то је била тајна операција. Не знам ко је све био на тој листи, а решења су била индивидуална.

Шта сте још успели да запамтите из свог досијеа?

Ја сам то навео у подужем тексту у мојој књизи Мајсторско писмо. Између осталог, у досијеу сам открио да ми је седам година кућни "пријатељ" био извесни и данас активни удбаш Драган Додиг, који је пратио све што ја радим и што раде моји укућани.

Наравно, у досијеу је било и много материјала са Голог отока, што ме је просто бацило у шестомесечну депресију, јер ми смо тамо пролазили кроз фазу "испирања мозга". Ја сам био дечко који није дао да од њега праве крпу за брисање подова и десет и по месеци у истражном затвору и логору, где смо такође били подвргнути истрази, бранио сам се да им дам она признања која су од мене тражили. Када сам био већ такорећи на самрти, на известан начин сам их ипак дао. И то ме је сада просто убило. То ће, вероватно са занимањем, читати историчари књижевности који се буду бавили мојом литературом.

Био сам ових деценија дугогодишњи борац за отварање истине о Голом отоку и стално праћен од тајне полиције. Исто тако, био сам и дугогодишњи борац за рехабилитацију, најпре голооточана, а затим и других људи који су страдали по политичким и идеолошким линијама, као што су равногорци, сељаци који нису држави предавали жито, тзв. реакционари итд. И при томе ме је искључиво интересовао прогон над људима, а не политика. И ако постоје некакви докази о томе, да се ти докази обелодане.

Кажете да је, према досијеу, против вас званично вођена истрага од 1983. до 1990. године. Шта највише обележава ваш досије из тог периода?

Праћење је, по мом мишљењу, трајало много дуже, а годину 1983. обележава време кад су због нечега то најзад морали да почну да уносе и у нека документа. А тамо говоре и о томе с ким се састајем, како се састајем, шта говорим, да ли сам био на вечери код неког странца... Рецимо, има један податак који сам запамтио и о коме сам говорио на једној књижевној вечери у Ваљеву. У мом досијеу помиње се један ваљевски удбаш, Бранко Гвозденић, који је данас пензионер и који ме је пратио кад сам био на Дивчибарама, где имам кућу. Он је, на пример, забележио да сам једног дана дошао на Дивчибаре. И каже: Драгослав Михаиловић је стигао на Дивчибаре у пратњи неког Владете – није се постарао ни да сазна да је то професор Владета Јанковић – и, чим је стигао, ступио је у контакт са Жиком Павловићем... Увек смо се смејали око тога.

Удба је знала да ја радим нешто око Голог отока. У време када сам се спремао то да радим и када сам водио преговоре са разним људима, два моја пријатеља су била испитивана о томе да ли знају да неко пише о Голом отоку. Удба је увек око мене њушкала, али ја сам водио рачуна да кућу никад не оставим празну, имао сам и псе који су додуше кућни, али су макар могли да направе буку и да некога пробуде, а ако сам некуд путовао, строго сам водио рачуна да сам носим торбе у којима је била моја документација. Сем тога, списе сам крио и изван стана. Од тренутка кад с неким обавим разговор и кад га прекуцам, одмах то носим на три-четири места код људи за које нисам очекивао да би могли бити сумњиви. То није смело остати у кући. А, ето, тај ваљевски удбаш је у моју кућу улазио пет пута.

Ви сте га познавали?

Не, никада. Тајно је улазио. Онда се десила једна смешна ствар да је прва два пута ушао у кућу песника Петра Пајића, и тамо су шушњарили и превртали и нашли један мали рукопис у којем је писало: "Управни одбор ће имати седам чланова, који се неће обнављати. Смрћу појединог члана на његово место неће долазити други", итд. Они су фотографисали 13 страница тог документа и то сам ја нашао у мом досијеу. Али уопште нису могли да протумаче шта је то и лупали су главом око тога и нису успевали да помисле да то песник можда покушава да конципира, рецимо, правилник још непостојеће задужбине Десанке Максимовић. И опет су ушли у кућу Петра Пајића, шушњарили и тражили и најзад су установили да то није моја кућа. После је тај врли удбаш имао непријатност како да се оправда за улазак у погрешну кућу. И он је најзад нашао одговор у томе да сам Перину кућу држао као резерву за састанке с истомишљеницима и са женама. То нас је све на књижевној вечери баш насмејало.

Да ли сте из тог периода наишли и на нешто много озбиљније?

Право да вам кажем, налазио сам и неважне ствари, али и оне које су ме дубоко потресале. У тајним досијеима ћете се и у неважним догађајима често срести с изврнутим, опаким виђењем сопствене личности и то ће вас увек уздрмати.

Ово што сам нашао у Титовом архиву око забране Тикава више се односи на ваше питање. У међувремену, по мом мишљењу, Удба ми је била наместила и дуг судски процес око Петријиног венца. Судиница која је тај спор водила, приликом једног нашег случајног сусрета у позоришту, рекла ми је да је Удба тада јако инсистирала да будем осуђен. Али суд то ипак није могао.

За шта сте били оптужени?

Књигу Петријин венац објавио сам 1975. и то је прича о једној жени из неког рударског насеља у Србији. Она у књизи приповеда о свом тешком животу. У вези с тим, једна жена из рударског насеља сличног томе тужила ме је да сам јој украо њену судбину. Њен адвокат је то формулисао као да сам јој нанео душевни бол и после 13 година развлачења по суду тужба је ипак била одбачена.

Ви мислите да иза те тужбе стоји Удба?

Мислим да је тако, иако потврду за то нигде не можете наћи. Али, адвокат који је ово покренуо био је бивши удбаш...

Међутим, пре свега тога, главна кампања против вас водила се у октобру 1969,у време премијере представе Кад су цветале тикве у Југословенском драмском позоришту. Представа је пред своје шесто извођење била забрањена.Има ли нешто о томе у вашем личном досијеу?

Све што се поводом тога налази у Архиву Јосипа Броза не постоји у мом личном досијеу. Иначе, пре пет година дошао сам до неколико страна из тог Архива. Новинар Перо Симић, аутор књиге о Титу Светац и магле, на чијој сам промоцији говорио, рекао ми је да у Титовом архиву има и о мени. Дао ми је неколико листова о том догађају, и ја сам тада то понудио ЈДП-у да истакне на унутрашњој табли, како би се људи обавестили шта се пре 30-40 година десило. Али управник позоришта Бранко Цвејић то није хтео да прими.

Замолио сам Перу Симића да још погледа у тај архив, јер сам стекао утисак да тамо мене неће да приме. И добио сам од њега свежањ хартија од 54 стране, који намеравам да објавим у књизи. Већ на првом документу, који представља извештај о страшном догађају званом Кад су цветале тикве у ЈДП-у, стоји у горњем десном углу оловком дописано латиничко "Не!" Извештај је 11. октобра 1969, дакле, пет дана после премијере, потписао агилни председник Градског комитета Савеза комуниста Београда Бора Павловић.

На сваком од 54 листа расправља се о човеку с мојим именом. Једанпут се може наћи да сам негде нешто чак и рекао, иако се не види где сам рекао. И готово на сваком документу стоји сврачја латиничка ознака, која се тумачи као "ВТ". "Видео Тито".

Три недеље после премијере Тикава, Тито је одржао говор којим је практично забранио даље приказивање представе. Међутим, у том говору он не тражи да будете ухапшени, он позива комунисте да буду глас јавности...

Он каже, такве треба онемогућити, а то можете свакојако разумети. Међутим, затварање и трпање писаца у социјалистичке логоре већ је у свету било изазвало праву поплаву одбојности према социјализму и то је за мене могло значити мали заштитни плашт. Зато је опрезни Броз у свом говору у Зрењанину 25. октобра 1969. морао рећи да ме, и уза све страшне кривице, неће хапсити, остављајући ми судбину да се у његовој интимној кухињи још крчка. Да није рекао оно нећемо га хапсити, он би се обрукао, јер би такав поступак био омражен у свету. Осим тога, већ је у СССР било рехабилитација неких писаца који су хапшени са смешним оптужбама да су били јапански шпијуни, или сличним. Тако су ме својим страдањима на известан начин спасли Солжењицин, Бабељ и Шаламов.

Никад не пропуштате да истакнете значај Иве Андрића као заштитника писаца од Титове немилости. Да ли мислите да је и у вашем случају имао улогу добротвора?

Да, Андрић је мој добротвор. Али исто тако знам да је од политичких напада бранио и Бранка Ћопића, и Ћамила Сијарића, а бранио је и Тасу Младеновића када је био нападнут због "Књижевних новина".

Средином октобра 1969, био сам позван на "Борину недељу" у Врање. Тада Тикве још нису биле забрањене, али афера је увелико кључала. У свакоме листу био је објављен понеки напад, неки пут са мојим именом, неки пут без имена. Да су нешто такво могли да предвиде, организатори ме сигурно не би позвали. Међу гостима је био и Андрић. Једанпут-двапут попили смо заједно кафу и имао сам утисак да ме симпатише. Тек две и по деценије касније, из једног необјављеног рукописа новинара "Политике" Синише Пауновића, који се чува у Андрићевој задужбини у Београду, а о чему ме обавестио Петар Џаџић, сазнао сам како ме је некадашњи дипломата бранио пред провинцијским званичницима. Једном им је рекао: "Баш је добро што сте позвали младог Михаиловића." Други пут каже: "Видите ви како се он лепо, скромно понаша." И све је чинио као да против мене наоколо не бесни кампања која изазива страх.

Стева Раичковић се за читавог гостовања у Врању такорећи није одвајао од мене. Једном ми је рекао: "Неће ови смети да те дирају. Због Андрића."

Када говоримо о тајним досијеима, које је ваше објашњење за то што они данас нису доступни?

Зато што тајна полиција покушава да продужи свој живот на традицији бивше титовске полиције. И на известан начин она га је и досад продужила, јер људи који су морали то на време да прекину, пропустили су прилику, и то због тога, како полицајци кажу, да би њима сачували имена тајних сарадника. Али, пошто та установа никад ништа друго није радила него само против свога народа и против својих грађана, увек да би сачувала неког Јосипа Броза или Слободана Милошевића, мислим да српска власт треба све да учини како би најзад досијее отворила. И досад је начињена огромна штета што то није урађено одмах, него је пуштено да још две деценије прикривени удбаши пребирају шта ће да покажу, а шта ће да сакрију. То што је пропуштено такорећи је ненадокнадиво, али биће још горе ако се и даље буде продужавало. Сада је Српски покрет обнове, чији ја нисам ни члан ни симпатизер, поднео захтев да се отворе досијеи и то су доста добро и образложили. И ја бих то могао да подржим.

Не сме код нас никаква полиција да задржи традицију злочиначке Удбе. Ако полиција у демократској земљи задржи традицију Удбе, цео народ Србије је у опасности.

Да ли и даље имате утисак да сте под присмотром?

Не! Па коме може један прадеда да буде опасан? И не интересује ме то више...

Могу само да се чудим како неки паметни људи могу да буду толико заблесављени југословенством и титоизмом. Јосип Броз је био највећи злочиначки дрипац ангажован против нашег народа, ма како ми тај наш народ звали, а требало би да га зовемо српским. Он је од Првог светског рата носио мржњу против Срба из Србије, нешто је малчице друкчије гледао на Србе изван Србије, нарочито кад је покушавао да их употреби у борби против Србијанаца. Смисао његовог југословенства је био да Србија у Југославији буде понижена, разваљена и претворена у прах и пепео.

Када говорите о Титовој мржњи према Србима, говорите као о великој патолошкој мржњи. Имате ли неко рационално утемељење за такав став?

О боже, боже, послаћете ме на Голи оток, поново!

Сада већ имате и доста објављених књига које откривају Титов живот. Једну од њих написао је и извесни Гавро Дотлић о непознатом раскошном животу и злоупотребама Јосипа и Јованке Броз. Тај Дотлић из Лике је био домаћин свих Титових добара 13 година, а из његове књиге сазнајемо не само о Титовим ергелама коња, фармама говеда и оваца, о тајним банковним рачунима, него и о његовом односу према Србима из Србије и Србима преко Дрине.

Па, први документ против мене написан је у мом досијеу када сам имао 18 година! Да ли знате шта значи послати дечака од 19 година на Голи оток? Ја се тад нисам још редовно ни бријао. А ухапсили су ме највише зато што сам се био побунио против хапшења двојице мојих другова из разреда. У то време био сам члан средњошколског одбора Народне омладине. И сматрао сам да имам право да кажем да удбаши то не смеју да раде. Да цела Ћуприја, градић од 20.000 становника, гледа шта се ради у гимназији где се два младића хапсе ни за шта. При томе је један од њих само испричао виц: "Кад завршимо први петогодишњи план, наша тешка индустрија ће производити дрвене чешљеве." То је рекао на часу географије због чега је био ухапшен. И ја сам се против тога побунио. И не само, признајем, против тога. Био сам разочаран млади скојевац – због многобројних хапшења, Удбине и партијашке самовоље и понекад сам то и јавно осуђивао.

Када говорите о Голом отоку, поредите га са америчким Гвантанамом.Говорите и о накнадном прогону голооточана. Да искористим наслов једне ваше приче у којој сте описали сусрет са непознатом женом која вас моли: можете ли ви, заиста, да им опростите?

Зашто ви у њихово име тражите да им ја опростим? Шта на то каже Јово Капичић, ондашњи високи шеф Удбе? Већ сам једном писао у НИН-у како смо се срели на улици и како смо се узајамно псовали, он мени мајку издајничку, ја њему мајку злочиначку. НИН је њему на неки начин пружио сатисфакцију тиме што му је на целој насловној страни објавио слику. Јово Капичић не тражи од мене да му опростим, па немојте ни ви у његово име то тражити. А ако он затражи, онда би то можда био неки други случај.
Извор: ВРЕМЕ | БР 1045 | 13. ЈАНУАР 2011.

ИНТЕРВЈУ – ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ, КЊИЖЕВНИК, О ДОСИЈЕИМА ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ  

Када је цветала Удба

Ивана Милановић Храшовец

Годишњица убиства краља Александра I

За учешће у атентату суђено усташким терористима нижег ранга, иако је утврђено да су акцијом руководили Павелић и Кватерник. Извештај француске државне комисије и данас под ембаргом

ВИЧУЋИ „Живео краљ“, на данашњи дан  у Марсељу, бугарски терориста и усташки инструктор Владо Черноземски, алијас Владо Шофер хладнокрвно је изрешетао југословенског монарха Александра Карађорђевића, француског министра спољних послова Луја Бартуа и ратног хероја генерала Жофра. Атентатор се просто прошетао кроз обезбеђење, јер је размак између полицајаца задужених да контролишу масу био десет метара!

Југословенски краљ с домаћинима био је 9. октобра 1934. у половном отвореном аутомобилу марсељске полиције, који се кретао брзином пешака. Не зна се ко је креирао идеалне услове за атентат, јер су од полиције истог дана одузете све писане наредбе. Атентатор није могао да сведочи јер је издахнуо од батина. За учешће у атентату суђено је усташким терористима нижег ранга, иако је неоспорно утврђено да су акцијом руководили Анте Павелић и Еуген Дидо Кватерник, који су унајмили Черноземског. Усташки шефови су били под заштитом Мусолинија који није дозволио њихово изручење, а Француска није инсистирала.

- Париз је инсистирао да Југославија из оптужница, нарочито из оне пред Друштвом народа изостави Италију. Мусолини је отворено радио против Југославије, али је у том тренутку био у сукобу и с Немачком око Аустрије, према којој је имао аспирације. Зато је Француској био важнији од Александра. Југославија је пуштена низ воду - каже др Миле Бјелајац.

Истраживачи претпостављају да се докази о позадини атентата налазе у извештају француске државне комисије, али он је и данас под ембаргом.

- Овај извештај се налази у државном архиву, а сви покушаји да га добијем били су узалудни. Вероватно би његово објављивање и данас могло да произведе политичку штету. Сматрам да је Италија стајала иза атентата, али катастрофални пропусти у обезбеђењу указују да је постојала сарадња с неким утицајним у Француској - каже проф. др Предраг Симић.

Он не верује у верзије да је Немачка стајала иза атентата, јер је у то време краљ Александар успоставио добре односе с Берлином. Пошто Француска, Енглеска и САД нису биле заинтересоване да економски сарађују с Југославијом, у празан простор ступила је Немачка. У лето 1933. у Југославију је дошла делегација из Берлина и уговорила узгајање уљарица, а југословенске власти су у замену за извозне олакшице пристале да Немачкој дају ексклузивно право на експлоатацију руда, пре свега метала неопходних за војну индустрију. Непосредно пре ове посете Немачка се повукла из Конференције о разоружању.

Велика Британија је немачки уплив у Југославију сматрала угрожавањем интереса и почела је да помаже хрватским сепаратистима. Пошто је Немачка иступила из Друштва народа, а 1934. у ову организацију је ушао Совјетски Савез захваљујући напорима министра Луја Бартуа, који је убијен с краљем Александром у Марсељу. Обојица су игнорисали упозорења југословенских обавештајаца да усташе спремају атентат.

Велика Британија је немачки уплив у Југославију сматрала угрожавањем интереса и почела је да помаже хрватским сепаратистима. Пошто је Немачка иступила из Друштва народа, а 1934. у ову организацију је ушао Совјетски Савез захваљујући напорима министра Луја Бартуа, који је убијен с краљем Александром у Марсељу. Обојица су игнорисали упозорења југословенских обавештајаца да усташе спремају атентат.

-           Син југословенског посланика у Паризу Спалајковић причао ми је да је краљ био упозорен на атентат и да му је нуђено да се искрца у другој, безбеднијој луци. Он је то одбио, као и препоруку да носи панцир кошуљу. Луј Барту није погинуо од хитаца атентатора Черноземског, већ од залуталог метка жандарма који су пуцали у оном метежу. Бартуов син, кога сам упознао у Француској, причао ми је да су били заузети око краља и заборавили на Бартуа, старог човека, који је искрварио и умро - наводи др Симић.

Барту је дошао на чело француског министарства спољних послова у фебруару 1934. и одмах успоставио дипломатске односе Француске са Совјетским Савезом и покушао да створи антинемачки савез у Европи. Руски историчар Владимир Константинович Волков зато сматра да је прави циљ атентатора био Барту.

САВЕЗ ТЕРОРИСТА

ФРАНЦУСКЕ левичарске новине су протестовале због посете краља Александра, а „Иманите“, лист француске Комунистичке партије, у наслову га је називао тиранином и грозним мучитељем, који шурује с Хитлером. То је било у складу с политиком Коминтерне која се залагала за разбијање Југославије. Тај програм је изложен још 1928. и на Дрезденском конгресу КПЈ, где је не само Југославија означена као тамница народа коју треба уништити, већ је као циљ постављено и разарање Србије. Зато је дошло и до сарадње великбугарских, усташких и Коминтерниних терориста. Бугарски историчари наводе да је Владо Черноземски радио као плаћени убица и за Коминтерну.

АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ: ДЕДА ЈЕ ЗНАО ДА СЕ СПРЕМА АТЕНТАТ

МОЈ деда, краљ Александар, имао је информације да се спрема атентат. Међутим, он је веровао да је у Француској безбедан, јер је долазио код пријатеља. Без страха, са Лујом Бартуом, сео је у отворен аутомобил, да би могао да поздрави 100.000 људи у Марсељу, који су дошли да га виде - прича о трагичном догађају, за „Новости“, престолонаследник Александар Карађорђевић.

-           Краљ је био велики дипломата. Предвидео је шта ће се догодити у Европи. Савезнице из Великог рата су биле у великој економској кризи. Фашизам је јачао. Преко Мале Антанте ојачао је наш положај. Имао је спремну стратегију. Нажалост, усташки покрет и ВМРО су га прекинули у мисији, иако се он искрено залагао за једнакост свих народа који живе у Југославији.

-           * Каква је била та спољнополитичка стратегија?

-          

-           - Он је намеравао да поред сарадње са Француском, формира „Источни пакт“, који би повезао Совјетски Савез, Пољску и Малу Антанту, у којој су, поред Југославије, биле Румунија и Чехословачка. Да краљ није убијен, вероватно би тај савез имао велики утицај на другачији ток историје. Принц Павле је то покушао да настави. Упркос пробританским осећањима, да би избегао крвопролиће и војни пораз, осећао је да мора да потпише веома непопуларан пакт са Немачком. Подсећам, марта 1941. године готово све земље око Југославије су биле под нацистичким утицајем.

-          

-           * Да ли вам је отац причао о Марсељском атентату?

-          

-           - Трагично убиство краља променило је живот породице Карађорђевић. Мој отац, краљ Петар, тада је имао само 11 година. Био је на школовању у Енглеској. Причао ми је да га је кобног дана, увече, пробудио директор школе. Без речи, одвео га је у југословенско посланство. Тамо је сазнао за атентат. Авионом, одмах су га пребацили у Југославију, да би присуствовао сахрани.

-          

-           * Краљица Марија је преминула када сте имали 15 година. Сигурно сте и са њом разговарали о атентату?

-          

-           - После атентата се разболела. У избеглиштву, патила је и од депресије. Волела је Србију и желела је овде да се врати. Тек 1959. године, када сам имао 13 година, први пут је причала о том догађају. Седели смо за ручком, а онда изненада, почела да ми прича детаље и дедину стратегију. Схватио сам да се она никада није опоравила од тог шока. Умрла је 1961. године, у страној земљи, далеко од куће за којом је патила.

 (М. Т. Ковачевић)

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР ОДАО ПОЧАСТ БРАНИОЦИМА БЕОГРАДА 1915. - CROWN PRINCE ALEXANDER PAYS TRIBUTE TO 1915 DEFENDERS OF BELGRADE

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

У организацији градског одбора Београд Удружења Краљевина Србија и Прве београдске гимназије данас је на дунавском кеју на Дорћолу одата почаст браниоцима Београда 1915. код споменика посвећеног овим див јунацима.
Церемонији је присуствовао Њ.К.В. Престолонаследник Александар, унук Врховног команданта српске војске у Великом рату, у пратњи чланова саветодавних тела Круне, професора Драгољуба Каврана, г-дина Владана Живуловића, г-дина Микија Савићевића и г-дина Дарка Спасића, као и аутор споменика Никола Коља Милуновић.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар положио је ловоров венац на споменик јунацима који су свој живот положили 1915. године у одбрани Београда, а потом се обратио присутнима:
„Велика ми је част да Вам се обратим данас, сто година после херојске одбране Београда у Великом рату. На овом месту наши преци показали су целом свету како се воли и брани слобода. Војска и цивили устали су у одбрану своје престонице и своје земље. Дани између петог и десетог октобра 1915. испуњени су примерима великог јунаштва. Под врховном командом мог деде, Краља Александра, наши војници јуришали су у сигурну смрт, не жалећи своје животе. Један такав јуриш предводио је и славни мајор Гавриловић, чије ће речи вечно остати у нашим срцима и нашем историјском памћењу. Такви примери херојства показују нам пут у будућност. Веома ми је драго што у обележавању стогодишњице одбране Београда у Великом рату учествују и ђаци Прве београдске гимназије. Са младим генерацијама које познају и поштују своју историју – сигурно ћемо имати и успешну будућност. Сигуран сам да ће и будуће генерације бити поносне на наше претке, као што смо ми поносни данас“ – истакао је Престолонаследник Александар.
Поред Његовог Краљевског Височанства венце су положили представник Руске амбасаде, директор Прве београдске гимназије и представници Удружења Краљевина Србија, а присутнима су се обратили и г-дин Александар Андрејић, директор Прве београдске гимназије и г-дин Милош Павковић, председник ГО Београд Удружења Краљевина Србија које се налази под патронатом Престолонаследника Александра.
Почетак церемоније почео је интонирањем химне „Боже правде“ у интерпретацији хора „Краљ Петар I“, а изведен је и пригодан драмски програм у извођењу ученика Прве београдске гимназије. Свечани део програма завршен је извођењем композиције „ Ово је Србија“.


CROWN PRINCE ALEXANDER PAYS TRIBUTE TO 1915 DEFENDERS OF BELGRADE


Organized by the Kingdom of Serbia Association Belgrade City Board and the First Belgrade High School.  The 1915 defenders of Belgrade were honored today, at the monument dedicated to those heroes at the Danube quay in Dorcol.
The ceremony was attended by HRH Crown Prince Alexander, the grandson of the Supreme Commander of the Serbian army in the Great War and HRH Crown Princess Katherine, accompanied by the members of the Crown Council, Professor Dragoljub Kavran, Mr. Vladan Zivulovic, Mr Miki Savicevic and Mr. Darko Spasic, as well as by the author of the monument Nikola Kolja Milunovic.
His Royal Highness Crown Prince Alexander laid a laurel wreath at the monument to the heroes who gave their lives in 1915 in the defense of Belgrade, and then addressed the audience:
“It is a great honour to address you today, a hundred years after the heroic defence of Belgrade in the Great war. At this place, our ancestors showed the whole world how to love and defend freedom. Our army and civilians stood up in defence of our capital and our country. The days between the fifth and tenth October 1915 were filled with examples of great heroism. Under the supreme command of my grandfather, King Alexander, our soldiers boldly rushed to certain death, not sparing their lives. One such charge was led by the famous major Gavrilovic whose words will always resound in our hearts and in our historical memory. Such examples of heroism show the path into the future. I am very glad that the students of the First Belgrade High School participated in marking the centenary of the defence of Belgrade in the Great War. With young generations who know and respect their history we will surely have a successful future. I am sure that the future generations will be proud of our ancestors, just as we are proud of them today” – emphasised Crown Prince Alexander.
Beside His Royal Highness, wreaths were laid by representative of the Russian Ambassador, Principal of the school, representatives of Kingdom of Serbia Association, and speeches were delivered by Mr. Alexander Andrejic, principal of the First Belgrade High School and Mr. Milos Pavkovic, president of the Belgrade City Board of the Kingdom of Serbia Association, whose patron is HRH Crown Prince Alexander.
The ceremony began with the sounds of the national anthem “God of Justice” in the interpretation of the choir “King Peter I”, and continued with a drama program performed by the students of the First Belgrade High School. The ceremonial part of the program was completed by performing a composition “This is Serbia”.

Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Данас се навршава петнаест година од демонстрација српске опозиције због поништавања председничких избора

Данас се навршава 15 година од преломног 5. октобра 2000. године када је, након масовних демонстрација присталица Демократске опозиције Србије (ДОС), с власти отишао дотадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић

Масовна окупљана грађана, на позив лидера ДОС-а, уследила су пошто је Изборна комисија оспорила победу кандидата ДОС-а Војислава Коштунице на изборима 24. септембра. За централно место протеста одређен је простор испред здања Дома Народне скупштине.

Лидери ДОС-а, али и више других релевантних чинилаца, инсистирали су да је Коштуница већ у првом изборном кругу победио противкандидата Милошевића, док је Изборна комисија саопштила да је кандидат ДОС-а освојио 49 одсто гласова, због чега је најављен наредни круг гласања.

Прваци ДОС-а су то одбацили, и уследио је позив грађанима на протесте, као и на генерални штрајк који је кулминирао протестом рудара у Колубари.

Паралелно с председничким изборима тог септембра 2000. одржани су и избори за тадашњу Савезну Скупштину и Скупштину Војводине и на свима је надмоћно победио ДОС.

Протест који је затим одржан у центру Београда био је најмасовнији од почетка 1990-их година, мада постоје опречна тумачења броја присутних.

Између осталог, у српску престоницу су тог дана, 5. октобра, дошли организовано и масовно грађани из унутрашњости који су подржавали тадашњи ДОС.

Иако је полиција настојала да некако заустави или омете колоне које су се упутиле ка Београду, све су блокаде на крају биле пробијене.

Масовни упад демонстраната у здање тадашње Савезне скупштине, у више таласа, уследио је тог 5. октобра негде после 15 сати, када је заузета и оближња полицијска станица у Улици мајке Јевросиме, у којој је било смештено одељење МУП-а за општину Стари град.

Паралелно је у више налета дошло до напада на оближњу зграду РТС-а, где је запаљено приземље, а пожар се проширио и на спрат.

То поподне испред зграде РТС-а биће упамћено и по доласку багеристе Џоа, који се придружио демонстантима улетевши у приземље зграде у Таковској и тако постао један од симбола Петог октобра. Полиција је пружила отпор, који је на крају сломљен.

Између осталог, из правца Таковске је до платоа између Скупштине и зграде Телевизије и Поште пристигао и конвој оклопних возила, у којима су, како се касније сазнало, били припадници Јединице за специјалне операције Службе државне безбедности, али они нису интервенисали.

Милошевић се коначно током наредног дана обратио јавности када је саопштио да је претрпео изборни пораз, чему је претходио његов разговор с Коштуницом.

Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине, који су заседали у Сава центру.

Према тада саопштеним званичним подацима, Коштуница је на септембарским изборима 2000. године добио 2.470.304, односно 50,24 одсто гласова, а Милошевић 1.826.799, или 37,15 одсто гласова.

Током петооктобарских демонстрација повређено је више од шездесет грађана, а двоје је изгубило живот, Јасмина Јовановић која је погинула након што је пала под багер и Момчило Стакић, који је доживео срчани удар.

Децембра исте године уследили су ванредни републички избори, на којима је ДОС освојио готово две трећине гласова.

(Танјуг)

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК И ПРИНЦЕЗА ПРИСУСТВОВАЛИ ОСВЕЋЕЊУ МАНАСТИРСКОГ ХРАМА У МИСЛОЂИНУ - CROWN PRINCE AND CROWN PRINCESS ATTEND CONSECRATION OF THE MONASTERY CHURCH IN MISLODJIN

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су данас литургији и освећењу манастирског Храма Светог Христифора у Мислођину. Свету архијерејску литургију и чин освећења Храма предводио је Његова Светост Патријарх Српски г-дин Иринеј уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке.Церемонији су присуствовали директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, г-дин Дејан Томашевић, потпредседник Кошаркашког савеза Србије и председник Православног спорстког друштва Света Србија и председник општине Обреновац г-дин Мирослав Чучковић.
Манастирски Храм Светог Христифора подигнут је на консервираним темељима старе цркве за коју се према предању казује да је подигнута у време краља Драгутина, мада се на основу археолошких истраживања оснивање светиње везује за 15. век и доба деспота Стефана Лазаревића. Половином 16. века османлијски освајачи су похарали и запалили ову светињу, побивши монашко братство. Приликом копања темеља новог храма, пронађене су очуване кости страдалих монаха, које су положене у кивоте у крипти манастирског храма. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј освештао је 19. марта 2014. године темеље цркве, а већ данас – 19 месеци касније извршено је и освећење Манастира који је захваљујући вредном и преданом раду настојатељице ове светиње, Мати Јустине, обновљен у рекордно кратком року. Она је пре четири године упућена из српског манастира у Канади да обнови светињу зараслу у трње и шикару на брегу изнад долине Колубаре, недалеко од Обреновца. Папире за обнову сакупљала је дуже од три и по године, а црква је уз помоћ ктитора стављена под кров за четири месеца.
Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина изражавају радост што су данас присуствовали светом чину освећења манастирског Храма Светог Христифора у Мислођину.

CROWN PRINCE AND CROWN PRINCESS ATTEND CONSECRATION OF THE MONASTERY CHURCH IN MISLODJIN

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine attended the Holy Liturgy and Consecration of the new Holy Martyr Christopher Monastery Church in Mislodjin. The Holy Liturgy and Consecration were officiated by His Holiness Patriarch Irinej of Serbia with clergy of Belgrade Karlovac Diocese. Ceremony was also attended by Dr MIleta Radojevic, Chief of Directorate for cooperation with churches and religious communities, Mr Dejan Tomasevic, vice president of Basketball Association of Serbia and president of “Saint Serbia” association and Mr Miroslav Cuckovic, president of Obrenovac municipality.
The Monastery Church was built on the conserved foundations of an old church which had been built, according to a tradition, during the reign of Serbian King Dragutin. According to archeological research, the founding of this sacred place has been located into the 15th century and the time of Despot Stefan Lazarevic. It was in the mid-16th century that Ottoman invaders plundered and burnt down this holy shrine, slaying monastery brotherhood. While digging the foundations for the new church, preserved bones of murdered monks were found, and they will be placed in a reliquary in the crypt of the new monastery church. His Holiness Patriarch Irinej of Serbia has consecrated foundation of the new church on March 19, 2014, and already today, only 19 months later, the Monastery church has been consecrated, thanks to mother Justina, the head of the monastery and her diligent work. She came here 4 years ago from the Serbian monastery in Canada to restore this holy building on a hill over the Kolubara River, near Obrenovac. She was collecting all the necessary building permits for more than three and a half years, while the church, with help of donors, was built in just four months.
Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine express their joy to have been attending this holy ceremony of consecration of Holy Martyr Christopher Monastery Church in Mislodjin today.

Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs