На данашњи дан 1903. године Петар Први Карађорђевић изабран
је за краља Србије. Карађорђев унук, Петар Карађорђевић, школовао се у
Београду, Женеви и Паризу. Завршио је највише француске војне школе у Сен Сиру
и Мецу. Као учесник у Француско - пруском рату одликован је највишим француским
орденом "Легије части". У Паризу му је, 1936. године, подигнут
споменик, а такође и једна авенија, која се улива у Јелисејска поља носи његово
име. Под именом Петар Мркоњић, командовао је устаничким одредом у Босанско -
херцеговачком устанку против Турака, 1875. године. После "Мајског
преврата" и убиства Александра Обреновића, Народна скупштина га је
изабрала за краља Србије, 15. јуна 1903. године. Крунисан је у Саборној цркви у
Београду, а миропомазан у манастиру Жича, по угледу на Немањиће. Владавина
Петра Карађорђевића била је обележена развитком грађанског парламентаризма,
брзим привредним и културним напредовањем Србије и спољнополитичком
оријентацијом ка сарадњи са Француском, Великом Британијом и Русијом. Био је
врховни командант српске војске у два Балканска рата, којима је Србија увећала
своје територије, а краљ Петар је овенчан титулом "Ослободилац". Под
притиском официрских кругова из "Црне руке" пренео је вршење
краљевске власти на престолонаследника Александра, 1914. године. За време Првог
светског рата одлазио је на прве линије фронта, а са својом војском и народом
повлачио се преко Албаније на Крф. У Београд се вратио 1919. године и, иако још
номинално краљ, није имао утицаја на вођење државних послова. Умро је у свом
војничком кревету у вили на Сењаку 1921. године, а сахрањен је у Цркви на
Опленцу, коју је подигао 1912. године. "Чика Пера", како га је његов
народ звао, био је један од најпопуларнијих српских владара, упамћен по
родољубљу, храбрости, хуманости и, за једног краља, неуобичајено скромном
начину живота. Петар Карађорђевић бавио се и превођењем. Превео је на српски
дело "О слободи", енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.