ОБЕЛЕЖЕНО 200 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЖДА КАРАЂОРЂА - MARKING THE 200TH ANNIVERSARY OF THE DEATH SUPREME LEADER KARADJORDJE

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

У име Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра, председавајући Крунског савета г-дин Драгомир Ацовић присуствовао је обележавању 200. годишњице смрти Вожда Карађорђа данас у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи, где је положио венац на гроб вође Првог српског устанка (1804), оснивача модерне Србије и династије Карађорђевић.
Венце су положили и Њ.Е. г-дин Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Министарства одбране, Војске Србије, општине Топола, г-дин Драган Рељић, управник Задужбине Краља Петра I на Опленцу, представници Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918 и други поштоваоци Карађорђа.

MARKING THE 200TH ANNIVERSARY OF THE DEATH SUPREME LEADER KARADJORDJE

On behalf of His Royal Highness Crown Prince Alexander, Mr Dragomir Acovic, chairman of the Crown Council, attended the marking of the 200th Anniversary of death of Supreme Leader Karadjordje today at St. George Church in Oplenac in Topola, and laid a wreath on the tomb of leader of the First Serbian uprising (1804), the founder of modern Serbia and the Karadjordjevic Dynasty.
Wreaths were laid by HE Mr Zoran Djordjevic, Minister of Labour, Employment, Veteran and Social Affairs, representatives of the Ministry of Defence, Army of Serbia, Topola Municipality, Mr Dragan Reljic, manager of King Peter I Foundation in Oplenac, representatives of Association of preserving traditions of liberation wars until 1918 and other admirers of Karadjordje.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040
E-mail: pr@dvor.rs

ВЕРИДБА ЊЕГОВОГ КРАЉЕВСКОГ ВИСОЧАНСТВА ПРИНЦА ФИЛИПА - HIS ROYAL HIGHNESS PRINCE PHILIP ENGAGED

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина и Принцеза Марија да Глорија од Орлеанса и Браганце имају част и задовољство да саопште јавности да се Њ.К.В. Принц Филип верио госпођицом Даницом Маринковић, кћерком господина Милана Маринковића – Цилета и госпође Бебе Маринковић.

О датуму и месту венчања биће дато накнадно саопштење

HIS ROYAL HIGHNESS PRINCE PHILIP ENGAGED

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander, Crown Princess Katherine and Princess Maria da Gloria Orleans-Braganza have great pleasure to announce that HRH Prince Philip is engaged to Ms. Danica Marinkovic, daughter of Mr. Milan Marinkovic – Cile and Mrs. Beba Marinkovic.

A further announcement will take place regarding date and location of the wedding.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040
E-mail: pr@dvor.rs

На данашњи дан 17.07.1946 стрељан је Драгољуб Дража Михаиловић - ЕПИСКОП НИКОЛАЈ: БЕСЕДА О ДРАЖИ

У цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954. године беседу о Дражи Михаиловићу одржао је Епископ Николај Велимировић
У свима временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ највећом љубављу. У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму, она се односи искључиво на Сина Божијега Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски. Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за сво човечанство; док је за обичне велике људе: положите живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ.

Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога. Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и на потпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свима великим српским борбама од Светог Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој. Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен. По свима описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена? Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим? Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима? Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српскога народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!" „Ја и Дража!" „Ми и Дража!" Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда,

да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију? Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим. Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се!" Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења. То су Дражини јунаци, који са својим славним командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светлиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика. Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим. Народ који у страховитом мраку робовања и страдања издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светле у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, вечној слави и пунијем животу. Такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији. Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом Светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви. Имена оних првих на небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством; док ће имена ових других на небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота; но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије!

Амин, Боже, дај!

Слава му!

Епископ Николај

ВАШЕ КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО СРЕЋАН РОЂЕНДАН !

ВЕНЧАЊЕ ПРИНЦА ЂОРЂА КАРАЂОРЂЕВИЋА И ПРИНЦЕЗЕ ФЕЛОН - WEDDING OF PRINCE DJORDJE AND PRINCESS FALLON KARADJORDJEVIC

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Црквени обред на Опленцу и пријем на Белом двору
Његово Краљевско Височанство Принц Ђорђе Карађорђевић и госпођица Фелон Рајман сјединили су се у светој тајни брака венчањем у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, након чега је уприличен пријем за званице на Белом двору. Црквени обред чинодејствовао је Његово Преосвештенство Владика шумадијски Г. Јован.
Венчању Принца Ђорђа Карађорђевића, сина покојног Њ.К.В. Принца Томислава и Њ.К.В. Принцезе Линде, и Фелон Рајман присуствовало је више од 300 гостију, међу којима су домаћини Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, деца Њихових Краљевских Височанстава Њ.К.В. Принц Наследник Петар, Принц Филип и Дејвид, Њ.К.В. Принцеза Линда, Њ.К.В. Принц Михаило и Принцеза Љубица, уметница Даница Маринковић, сестра Принцезе Катарине г-ђа Бети Румелиотис, мајка Принцезе Фелон г-ђа Елизабета Рајман, брат и сестра Принцезе Фелон г-дин Шанан Рајман и г-ђа Кери Рајман, Њ.Е. г-ђа Маја Гојковић, председница Народне скупштине, г-дин Вук Јеремић, председник ЦИРСД-а, као и бројни други гости из земље и иностранства, представници краљевских породица, дипломатског кора и јавног живота Србије.
На пријему у Белом двору Престолонаследник Александар пожелео је младенцима срећу у браку:
„Хвала вам што сте данас са нама, на овај изузетан дан када славимо брак Фелон и Ђорђа. Они су се данас заветовали да ће провести живот заједно, у љубави, слози и међусобном поштовању. Са великом радошћу наша породица жели добродошлицу принцези Фелон. Драги младенци, показујте своју љубав једно другоме сваког дана. Данас смо овде да прославимо ваш заједнички живот, који треба да буде испуњен срећом и љубављу. Фелон и Ђорђу желимо добро здравље и срећу! Живели младенци!“, рекао је Престолонасленик Александар.
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, као и млади брачни пар, захваљују свима који су помогли у организацији венчања.

WEDDING OF PRINCE DJORDJE AND PRINCESS FALLON KARADJORDJEVIC

Church ceremony at Oplenac and reception at White Palace
His Royal Highness Prince Djordje Karadjordjevic and Miss Fallon Rayman were joined in holy matrimony at St. George’s Church in Oplenac. This was followed by a reception at the White Palace. The wedding was officiated by His Grace Bishop Jovan of Sumadija.
The wedding of Prince Djordje Karadjordjevic, the son of TRH Prince Tomislav and Princess Linda, and Fallon Rayman, was attended by over 300 guests, among them the hosts, Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, the children of Their Royal Highnesses Hereditary Prince Petar, Prince Philip and David, HRH Princess Linda, Prince Mihailo and Princess Ljubica, Miss Danica Marinkovic, Mrs. Betty Roumeliotis, the sister of Crown Princess Katherine, Mrs. Elizabeth Rayman, the mother of Princess Fallon, Mr. Shannan Rayman and Ms. Keri Rayman, the brother and sister of Princess Fallon, HE Mrs Maja Gojkovic, Speaker of the Parliament of Serbia, Mr Vuk Jeremic, president of CISRD, as well as many other guests from Serbia and abroad, representatives of royal families, Diplomatic Corps and public life of Serbia.
At the reception in the White Palace, Crown Prince Alexander wished the newlyweds a happy marriage:
“Thank you for being with us today, on this big day when we celebrate the marriage of Fallon and George. They have vowed today to live together, with love, harmony and respect. With great joy our family welcomes Princess Fallon. Dear newlyweds, show your love to one another every day! Today, we are here to celebrate your life together, which should be filled with love and happiness. We wish Fallon and George good health and happiness! To the bride and groom!”, said Crown Prince Alexander.
Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, as well as the young couple, thank everyone who helped organize the wedding.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040
E-mail: pr@dvor.rs

Клуб Монархиста честита склапање брака Њ.К.В. Принцу Ђорђу и Њ.К.В. Принцези Фелон !

НА ДАНАШЊИ ДАН НАВРШАВА СЕ 173 ГОДИНE ОД РОЂЕЊА Њ.В. КРАЉА ПЕТРА I

Њ.В. Краљ Петар I

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.

Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.

Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.

HM King Peter I

King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in Belgrade, and continued his education at the Venel – Olivier Institute in Geneva. After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and graduated in 1864. 

While he was in Paris he showed interest in photography and painting, and kept improving his military and political education. That broadened his views on liberalism, parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868, when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program. 

After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May 1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and confiscated their property.

Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in the war between France and Prussia during which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his political activities.

In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he died as a child). After a short time in Paris, the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in Geneva Switzerland with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.

During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success. Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In 1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his political programme.

On 28 May 1903, a group of Serbian army officers assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the day of taking his oath.

From the beginning of his reign, King Peter I faced serious obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary, benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy of Serbia, particularly after the crisis caused by the annexation of Bosnia and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.

The first Balkan War against Turkey in 1912 and the second – against Bulgaria in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia, and their uniting with Serbia.

The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary declared war on Serbia, which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and Kolubara in 1914, Germany and Bulgaria entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army through the mountains of Albania, furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to witness Serbia’s victory at the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he was proclaimed the first King.

King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.

Никола Тесла, један од најблиставијих умова човечанства, рођен је 10. јула 1856.

Никола Тесла, један од најблиставијих умова човечанства, рођен је 10. јула 1856. у селу Смиљану, крај Госпића у Лици, у тадашњој Аустријској царевини (данас Република Хрватска), од мајке Ђуке Тесле, рођ. Мандић и оца Милутина Тесле, свештеника Српске Православне Цркве. Мајка Ђука била је, такође, из свештеничке породице, неписмена, паметна и племенита жена. Имала је срећу да, за разлику од оца Милутина, који је умро док је Никола студирао, доживи сву славу свога сина. Осим Николе имали су још једног сина и три кћери.

Никола је основну школу завршио у Смиљану, а нижу реалну гимназију у Госпићу. Породица се сели у Госпић 1862. године, тако да Никола креће у вишу реалну гимназију у Карловaц. Од раног детињства је показао склоност ка науци. Доста је читао, проводећи многе часове у очевој библиотеци. Након матуре оболео од колере и опорављао се годину дана.

На студије електротехнике креће 1875. године у Политехничку школу у Грацу у Аустроугарској царевини (данас Аустрија). Био је марљив студент. Полагао је све испите са највишим оценама. Професори су га волели и ценили. Након очеве смрти, тражио је стипендију од Матице српске, коју није добио. Због тога напушта студије у Грацу и наставља да студира политехнику у Прагу. Студије није никад завршио.

У периоду од 1881. до 1882. године запошљава се у Централном телеграфском уреду у Будимпешти. Управо ту започиње свој велики проналазачки период тако што је усавршио апарат за појачање гласа код телефона. Фебруара 1882. године, приликом шетње у парку са пријатељем, долази на идеју о обртном магнетном пољу. После годину дана, 1883. године прелази у Едисонову Електричну компанију у Париз. Одмах је био запажен његов генијални ум и добија понуду да пређе у Њујорк (седиште компаније) у Едисонову лабораторију и да се бави проналазачким радом, што је Тесла врло радо прихватио.

У Њујорк се преселио 1884. године. Врло брзо Тесла долази до епохалних открића у области физике и електротехнике: открива наизменичну струју, обртно магнетно поље, индукциони мотор, трансформатор, струје високе фреквенције, радио и телекоманду радио таласима. Његова открића довела су до неслагања са Едисоном, који је заступао мишљење да је будућност преноса електричне енергије у наизменичној струји. Такође, у Едисоновој компанији Тесла није био адекватно плаћен за своје иновације и зато већ 1885. године напушта Едисона и оснива сопствену компанију "Tesla Arc & Light Co." Почиње да прави прве моторе и генераторе наизменичних полифазних струја. Свој први патент пријављује Америчком патентном заводу 6. маја 1885. године, назвавши га "Комутатор за електричне динамо машине".

Нијагарини водопадиСледе убрзо и нови патенти. У периоду од 1887. до 1890. године Никола Тесла пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја. Проналаске јавно приказује у Америчком институту електроинжењера, 16. маја 1888. године, на свом предавању "Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје". На том предавању, увидевши вредност Теслиних проналазака, Вестингхаусова компанија откупљује првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

Вестингхаус финансира градњу прве електричне централе на наизменичну струју на Нијагариним водопадима (по Теслиним патентима). Никола Тесла је као дечак био задивљен описом Нијагариних водопада и маштао је да ту сагради велику турбину која ће стварати електричну струју. Двадесетак година касније, 15. новембра 1896. године, та жеља му се остварила пуштањем струје до града Буфала.

Никола Тесла се не зауставља само на овим истрживањима. Следе проналасци и патенти из области наизменичних струја високе фреквенције, радио-технике, а изучавао је и рендгентске зраке. Помоћу рендгенског зрачења начинио је прве снимке делова људског тела, али је и указао на њихово штетно зрачење.

Са преко 700 патената Никола Тесла се, уз Фарадеја, сматра највећим проналазачем у историји науке. У његову част јединица за јачину магнетне индукције носи његово име - тесла (Т).

Тесла у позним годинамаУмро је 7. јануара 1943. године у хотелској соби у Њујорку. Сахрана је обављена о трошку наших исељеника. Тим поводом, градоначелник Њујорка је рекао: "Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће".

Своја осећања према домовини Тесла је изнео у свом говору у Београду 1892. године: "У мени може бити нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дело једнога Србина."

Његова заоставштвина и урна са пепелом налазе се у Теслином музеју у Београду. Свет ће још дуго чекати док се не појави геније раван Николи Тесли.