Странице

субота, 11. април 2020.

ЊИХОВA КРАЉЕВСКА ВИСОЧАHСТВА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР И ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА У САРАДЊИ СА ПРОЈЕКТОМ КЈУР И ЛАЈФЛАЈН ЊУЈОРК ПРУЖАЈУ ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ БОЛНИЦИМА У СРБИЈИ - THEIR ROYAL HIGHNESSES CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE IN COLLABORATION WITH PROJECT C. U. R. E. AND LIFELINE NEW YORK PROVIDE HUMANITARIAN ASSISTANCE TO HOSPITALS IN SERBIA


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II



Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, изразили су захвалност др. Дагласу Џексону, оснивачу Пројекта Кјур за велику помоћ коју су пружили здравственим радницима и болницама у Србији.

„Желела бих да изразим захвалност др. Дагласу Џексону за његов огроман допринос Фондацији Принцезе Катарине, у пружању подршке лекарима и медицинским сестрама у нашим болницама широм Србије. Велики је благослов имати таквог доброг пријатеља који помаже Србији “, рекла је Принцеза Катарина.

Болнице у Србији добиће медицинску помоћ захваљујући др. Дагласу Џексону, Пројекту Кјур, хуманитарној организацији Лајфлајн Њујорк, и координацијом Фондације Принцезе Катарине, укупне вредности веће од 500.000 евра.

Др Даглас Џексон из Пројекта Кјур помаже Србији већ дужи низ година, а до сада су послали укупно 13 контејнера санитетског материјала у српске болнице.

У три контејнера медицинске помоћи која ће бити испоручена налази се: 96 електричних болничких кревета за интензивну негу (Стрикер ИЦУ бедс), 3 педиатријска кревета за преглед пацијената, 380 душека за болничке кревете, 30 сталака за инфузију, 2 стерилизатора, 5 штапова за ходање, 5 ноћних сточића, 200 штака, 10 штака за децу, 40 ходалица и 315 лопата за лежеће пацијенте.

Њ.К. В. Принцеза Катарина захваљује компанији А. Интереуропа и Балкан д.о.о. из Београда због велике помоћи у царињењу, транспорту и складиштењу ове драгоцене медицинске помоћи.
THEIR ROYAL HIGHNESSES CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE IN COLLABORATION WITH PROJECT C. U. R. E. AND LIFELINE NEW YORK PROVIDE HUMANITARIAN ASSISTANCE TO HOSPITALS IN SERBIA

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine expressed their gratitude to Dr. Douglas Jackson Founder of Project C.U.R.E. for the great help they provided to healthcare professionals and hospitals in Serbia.
“I would like to express my gratitude to Dr. Douglas Jackson for his enormous contribution to my Crown Princess Katherine Foundation, in support of doctors and nurses in our hospitals throughout Serbia. It is a great blessing to have such a kind friend to help Serbia”, said Princess Katherine.

Hospitals in Serbia will receive medical aid thanks to Dr. Douglas Jackson, Project C.U.R.E, Lifeline New York Humanitarian Organization and through the coordination of Crown Princess Katherine Foundation with total value of more than € 500,000.

Dr. Douglas Jackson of Project C.U.R.E have been helping Serbia for many years, they have so far have sent a total of 13 containers of medical supplies to Serbian hospitals.

Three containers of medical aid will be delivered: 96 electric intensive care beds for hospitals (Striker ICU beds), 3 pediatric patient examination beds, 380 hospital bed mattresses, 30 infusion stands, 2 sterilizers (Autoclaves for dry sterilization) , 5 walking sticks, 5 night stands, 200 crutches, 10 crutches for children, 315 bedpans and urinals, 40 walkers, will be distributed to hospitals throughout Serbia.

HRH Crown Princess Katherine thanks A.D. Intereuropa and Balkans d.o.o. from Belgrade for their great help in custom clearance, transportation and storage of this valuable medical aid.SISTANCE TO HOSPITALS IN SERBIA


Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

понедељак, 6. април 2020.

Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године.


Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, "штука", из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.

До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом "Казнена одмазда", којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш, 8. априла, погинуло је око 600 људи.

Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу. Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.


Извор: РТС

















Извор:РТС