Странице
петак, 13. новембар 2020.
уторак, 3. новембар 2020.
50. ПОМЕН ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ ПЕТРУ II НА ОПЛЕНЦУ И У ЊУЈОРКУ - 50TH MEMORIAL SERVICE FOR HIS MAJESTY KING PETER II IN OPLENAC AND NEW YORK
Поводом 50. годишњице смрти Њ.В. Краља Петра II, помен
покојном Краљу служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин
Јован, у маузолеју Краљевске породице, цркви Светог Ђорђа на Опленцу.
У име Њ.К.В. Престолонаследника Александра венац на гроб
покојног Краља положио је г. Драгомир Ацовић, председавајући Саветодавних тела
Круне. Помену су такође присуствовали г. Љубодраг Грујић, члан Крунског већа и
г. Предраг Марковић, члан Крунског савета. Такође, венац су положили и
представници Удружења „Краљевина Србија“.
Истог дана, у 11:00 часова (по источноамеричком времену), у
Њујорку ће Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Иринеј служити помен
Његовом Величанству краљу Петру II у присуству Њихових Краљевских Височанстава
Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, који ће упалити свеће у знак
сећања на Престолонаследниковог оца, Њ.В. Краља Петра II, у Српској
православној Саборној цркви Светог Саве. Његово Величанство краљ Петар II био
је веома везан за Саборну цркву током свог боравка у Сједињеним Државама.
Краљ Петар II од Југославије рођен је у Београду 6.
септембра 1923. године као прворођени син Краља Александра I и Краљице Марије
од Југославије. Кумови су му били Краљ Џорџ VI и Краљица Елизабета (касније
Краљица Мајка Велике Британије). Своје образовање започео је у Краљевском Двору
у Београду, а наставио га је у школи Сандроид у Енглеској, коју је напустио
након убиства свог оца 1934. године. Будући да је краљ Петар II имао 11 година
и био малолетан у време атентата на његовог оца, формирано је трочлано
Намесништво, у које је био укључен и брат од стрица Краља Александра I, Принц
Павле Карађорђевић.
Краљ Петар II замало је убијен, када су нацисти током ноћи
бомбардовали Краљевски Двор. Други светски рат приморао је краља Петра II да
напусти земљу заједно са југословенском владом, са којим је отишао прво у
Грчку, а потом у Палестину и Египат. Након тога се Краљ Петар II придружио
другим монарсима и шефовима држава окупиране Европе у Лондону, јуна 1941. Током
рата, народи Југославије сматрали су Краља Петра II симболом отпора нацизму.
Краљ Петар II завршио је образовање на универзитету у Кејмбриџу и придружио се
британском Краљевском ваздухопловству.
Краљ Петар II никада није абдицирао. Након Другог светског
рата живео је у емиграцији, првобитно у Лондону, са супругом Краљицом
Александром од Југославије (претходно Принцеза од Грчке и Данске) и њиховим
сином Престолонаследником Александром, који је рођен 1945. године. Последње године
живота провео је у САД. После дуге и тешке болести, Краљ Петар II умро је 3.
новембра 1970. у болници у Денверу у Колораду и сахрањен је у цркви манастира
Светог Саве у Либертивилу у држави Иллиноис. Био је једини краљ сахрањен у
Сједињеним Државама. Краљеви посмртни остаци пребачени су у
маузолеј Краљевске породице, цркву Светог Ђорђа на Опленцу,
26. маја 2013. године, када је организована државна сахрана
50TH MEMORIAL SERVICE FOR HIS MAJESTY KING PETER II IN
OPLENAC AND NEW YORK
On the occasion of the 50th anniversary of the passing of HM
King Peter II, a memorial service for the late King was officiated by His Grace
Bishop Jovan of Sumadija at the Royal Family Mausoleum of St. George in
Oplenac.
On behalf of HRH Crown Prince Alexander, wreath was laid on
the tomb of the late King by Mr Dragomir Acovic, chairman of the Advisory
Bodies of the Crown. Present were also Mr Ljubodrag Grujic member of the Privy
Council and Mr Predrag Markovic, member of the Crown Council. Kingdom of Serbia
Association also laid a wreath on the tomb of HM King Peter II.
On the same day, at 11:00 am (EST) in New York, His Grace
Bishop Irinej of Eastern America officiated a memorial service for His Majesty
King Peter II in the presence of Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander
and Crown Princess Katherine who lit candles in memory of the Crown Prince’s
father, HM King Peter II, at the Serbian Orthodox Cathedral of Saint Sava. His
Majesty King Peter II was very close to the Cathedral during his time in the
United States.
King Peter II of Yugoslavia was born in Belgrade 6 September
1923 as the first born son of King Alexander I and Queen Maria of Yugoslavia.
His Godparents were King George VI and Queen Elizabeth (later Queen Mother of
Great Britain). His education commenced at The Royal Palace Belgrade he then
went to Sandroyd School in England, he left after his father’s assassination in
1934. Since King Peter II was 11 years old and underage at the time of his
father’s assassination, a regency was formed consisting of three regents
including his great uncle Prince Paul Karadjordjevic.
King Peter II was nearly killed when the Palace was bombed
during the night by the Nazis.The Second World War forced King Peter II to
leave the country along with the Yugoslav Government – initially to Greece,
Palestine and then to Egypt. King Peter II then joined other monarchs and
leaders of German occupied Europe in London in June 1941. There King Peter was
regarded by the people of Yugoslavia as the symbol of resistance against
Nazism. King Peter II completed his education at Cambridge University and
joined the Royal Air Force.
King Peter II never abdicated. After the Second World War
King Peter II lived in exile, initially in London, with his wife Queen
Alexandra of Yugoslavia (previously Princess of Greece and Denmark) and their
son Crown Prince Alexander who was born in 1945. He spent the last years of his
life in America. After a long and grave illness, King Peter II died 3 November
1970 in Denver Hospital Colorado, and he was buried at the St. Sava Monastery
Church in Libertyville Illinois. He was the only king buried in the United
States. The King’s remains were transferred to the Royal Family Mausoleum of
St. George in Oplenac 26 May 2013 when a State Funeral took place.
Краљевски Двор
Односи с јавношћу
Posetite www.dvor.rs
The Royal Palace
понедељак, 21. септембар 2020.
ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АСЛЕКСАНДАР ОТКРИО СПОМЕНИК КРАЉУ ПЕТРУ I У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ - CROWN PRINCE ALEXANDER UNVEILS MONUMENT TO KING PETER I IN SREMSKA MITROVICA
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и
Принцеза Катарина присуствовали су откривању споменика у Сремској Митровици
посвећеном Њ.В. Краљу Петру I, прадеди Престолонаследника Александра. У пратњи
Његовог Краљевског Височанства био је саветник Круне г-дин Предраг Марковић.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар
открио је споменик свом прадеди и у емотивном обраћању истакао: „Пре сто
шеснаест година, мој прадеда је крунисан за Краља Србије. Његова владавина
обележена је великим степеном политичких слобода, слободом штампе, националним,
економским и културним успоном, и с пуним правом се назива „златним добом
српске демократије“. Као млад човек, мој прадеда је превео књигу енглеског
политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила „О слободи“. У предговору, који је
касније постао његов политички програм, рекао је: „Слобода отвара народу очи,
даје му прилику да развија своје врлине и да их улаже у делатности којима, у
сарадњи са осталим народима, примиче цело човечанство циљу, који му је богом
намењен“. Дубоко сам захвалан свима који су помогли да сећање на мог великог
претка, Краља Петра Првог, настави да живи и међу новим генерацијама Србије.
Велику захвалност дугујем Удружењу Краљевина Србија, чији сам покровитељ, са
великим поносом, и господину Предрагу Меденици, као главном организатору овог
величанственог догађаја“.
Биста Краља Ослободиоца, ауторке Дринке Радовановић,
изливена је у оквиру акције Петрових 800 јунака са жељом да се Сремска
Митровица достојно одужи најомиљенијем савременом српском владару који уједно
има и највеће заслуге за довршетак процеса уједињења Срема, Баната, Бачке и
Барање са Краљевином Србијом.
Иако је првобитно било замишљено да се у акцију укључе само
становници Сремске Митровице, исту су својим прилозима подржали наши
сународници из читавог света, тако да је споменик урађен у рекордном року.
Поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра, Принцезе
Катарине и саветника Круне церемонији откривања бисте присуствовали су и г-ђа
Светлана Миловановић, градоначелница Сремске Митровице, Његово Преосвештенство
Владика Василије, мајор Иван Новичић, командант Гарнизона Војске Србије, г.
Илија Недић, председник СО Сремске Митровице, г. Предраг Меденица, члан Одбора
за подизање споменика и председник Извршног Одбора УКС, многобојни чланови
Удружења Краљевина Србија и посетиоци.
CROWN PRINCE ALEXANDER UNVEILS MONUMENT TO KING PETER I
IN SREMSKA MITROVICA
Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown
Princess Katherine attended the unveiling of a monument in Sremska Mitrovica
dedicated to HM King Peter I, Crown Prince Alexander’s great-grandfather. His
Royal Highness was accompanied by the Adviser to the Crown Mr. Predrag
Markovic.
His Royal Highness Crown Prince Alexander unveiled the
monument to his great-grandfather and pointed out in an emotional address: “One
hundred and sixteen years ago, my great-grandfather was crowned the King of
Serbia. His reign was marked by a great degree of political freedom, freedom of
the press, national, economic, and cultural rise, which is why it is rightly
called the “golden age of Serbian democracy”. As a young man, my great-grandfather
translated the book “On Liberty” by the English politician and philosopher John
Stuart Mill. In the preface, which later became his political program, he said:
“Freedom opens the eyes of the people, gives them the opportunity to develop
their virtues and to invest them in the activities which, in cooperation with
other nations, bring all humanity closer to the goal, which is intended by
God.” I am deeply grateful to everyone who helped the memory of my great
ancestor, King Peter the First, to continue to live among the new generations
of Serbia. I would like to warmly thank the Association of the Kingdom of
Serbia, whose patron I proudly am, and Mr. Predrag Medenica, as the main
organizer of this magnificent event.
The bust of the King Liberator, by Drinka Radovanović, was
cast as part of the action of “Peter’s 800 Heroes” with the wish that Sremska
Mitrovica pay respect to the most beloved modern Serbian ruler, who also has
the greatest merits for completing the unification of Srem, Banat, Backa and
Baranja with the Kingdom of Serbia.
Although it was originally intended to include only the
residents of Sremska Mitrovica in the action, our compatriots from all over the
world supported it with their contributions, so that the monument was made in
record time.
In addition to TRH Crown Prince Alexander, Princess
Katherine and Crown Adviser, the unveiling ceremony was attended by Mrs.
Svetlana Milovanovic, the Mayor of Sremska Mitrovica, His Grace Bishop
Vasilije, Major Ivan Novicic, Commander of the Serbian Army Garrison, Mr. Ilija
Nedic, President of the Municipal Assembly of Sremska Mitrovica, Mr. Predrag
Medenica, member of the Committee for the erection of the monument and Chairman
of the Executive Board of UKS, many members of the Kingdom of Serbia
Association and visitors.
Краљевски Двор
Односи с јавношћу
Posetite www.dvor.rs
The Royal Palace
недеља, 28. јун 2020.
У Србији се данас обележава Видовдан - Serbia marks June 28, Vidovdan
У Србији се данас обележава Видовдан, у знак сећања на кнеза Лазара Хребељановића и српске ратнике погинуле у бици с Турцима на Косову пољу 1389. године.
субота, 11. април 2020.
ЊИХОВA КРАЉЕВСКА ВИСОЧАHСТВА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР И ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА У САРАДЊИ СА ПРОЈЕКТОМ КЈУР И ЛАЈФЛАЈН ЊУЈОРК ПРУЖАЈУ ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ БОЛНИЦИМА У СРБИЈИ - THEIR ROYAL HIGHNESSES CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE IN COLLABORATION WITH PROJECT C. U. R. E. AND LIFELINE NEW YORK PROVIDE HUMANITARIAN ASSISTANCE TO HOSPITALS IN SERBIA
Краљевски Двор
Односи с јавношћу
Posetite www.dvor.rs
The Royal Palace
понедељак, 6. април 2020.
Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године.
петак, 27. март 2020.
ПУЧ И ДЕМОНСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА 1941. НАРОД ЈЕ КЛИЦАО ЖИВЕО КРАЉ ПЕТАР
"Пуч у Београду. Јутрос је југословенска влада поднела оставку. Демонстрације пред немачком амбасадом. Антинемачке демонстрације у Београду и у другим градовима Србије. Уговор још није ратификован. Нови председник владе зове се Симовић. Око 13.00 јављено да је Фирер одлучио да уништи Југославију. Врховни команданти копнене војске и ваздухопловства већ се налазе код Хитлера."
Тако је у ратном дневнику Врховне команде Вермахта описан 27. март 1941. године, дан када се београдским и улицама других градова проламало „Боље рат него пакт“, „Боље гроб него роб“.
Реакција на Тројни пакт
Била је то реакција народа на два дана пре тога потписано приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Иако су дан раније новине писале да је југословенска влада обезбедила неутралност и забрану преласка немачких трупа преко Југославије, тајном нотом били су предвиђени транспорти нацистичких трупа, а Немачка, Италија и Јапан обећале су Југославији део Грчке – излаз на Егејско море и луку Солун. Народ је тражио објашњење.
„Наша одбрана није довољна, нити је пак јака да можемо да водимо другу политику од ове која нам се сада намеће. Поготово кад смо добили тачна обавештења од министра војске генерала Петра Пешића да би у случају рата наша одбрана била недовољна. Савезника немамо који би нам притекли у помоћ. Немци су у зениту своје моћи“, рекао је кнез патријарху Гаврилу, када је неколико дана раније он покушао да га одговори од потписивања Тројног пакта.
Незадовољство већег броја официра, опозиције и СПЦ због попустљивости кнеза Павла према Немцима, који су после анексије Аустрије у Трећи рајх и приступања Бугарске дошли на границе Краљевине, достигло је врхунац. Група прозападно оријентисаних официра одлучила је да изврши пуч и уместо трочланог намесништва, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, на власт доведе малолетног краља Петра ИИ Карађорђевића. Већ 26. марта по подне Боривој Мирковић генералу Душану Симовићу саопштио је одлуку да током ноћи „уклони издајнике“.
Непуна три сата била су довољна да у центар Београда уђу тенкови и пешадија, да се опколе министарства, ухапсе чланови владе, заузме Главна пошта и блокирају излази из града. Око три сата после поноћи све је било готово, а генерал Симовић преузео је политичко вођство. Промена извршена пучом покривена је Краљевом прокламацијом којом је Петар ИИ, пет и по месеци пре пунолетства, преузео краљевску власт.
Млади краљ је тај свој први акт видео и потписао тек увече. У међувремену је на радију најављен као краљ прокламацију прочитао капетан корвете Јаков Јововић. У 10.00 сати преко радија „у име свих владика српских, сакупљених на Светом архијерејском сабору“ и у своје име патријарх Гаврило Дожић благословио је пуч. Кнез Павле, кога је вест о пучу затекла у Загребу на путу за Блед, вратио се у Београд и с породицом је напустио земљу.
Отворена питања
Убрзо је Хитлер напао Југославију, а дилема да ли је рат могао бити избегнут да није било пуча, остала је до данас. Многа питања су отворена. Ко је стајао иза пуча? С којим циљем? Да ли су Срби злоупотребљени? У почетку се сматрало да је 27. март определио Југославију за антифашизам. За војску пуч је био патриотски чин. Комунисти су демонстрације искористили за приближавање Совјетима, па је њихов значај глорификован, а пуч стављан у други план. Влада у емиграцији пуч је стављала у први план.
Данас је јасно да је пуч ишао наруку Британцима и Совјетима. Први су у Београду имали своју Управу за специјалне операције чији су агенти за подмићивање политичара и инцирање пуча потрошли 100.000 фунти стерлинга.
Другима је требао повод за одлагање немачког напада на СССР. Задатак совјетског пуковника Зубова био је да се повеже са потенцијалним пучистима и уз помоћ новца преотме их од Енглеза. Зубов се после три разговора са Дражом Михајловићем разуверен вратио у Москву, па је Стаљин у Београд послао генерал-лајтнанта Мустафу Голубића.
Улогу у организацији пуча имао је и Вашингтон, о чему сведочи изјава специјалног изасланика америчког председника Рузвелта за Балкан, обавештајца пуковника Донована: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“. Занимљиво је да Немачка, која је имала озбиљну и разгранату мрежу својих агената у Југославији и дојаве о припремама за пуч, није ништа учинила да га спречи.
Одлазак кнеза Павла
У Хрватској је пуч схваћен као „атак на хрватску аутономију у Б ановини Хрватској“. Влатко Мачек био је спреман да брани кнеза Павла, који је око 7.00 сати ујутру 27. марта стигао у Загреб, где га је сачекао командант Четврте арми је генерал Петар Недељковић, са Симовићевим налогом да се врати у Београд. Мачек је предлагао смену и хапшење генерала Недељковића уместо кога би био постављен командант дивизије у Загребу генерал Август Марић, а да се и из Хрватске пошаљу пукови против побуњеника у Београду. Кнез Павле одбио је тај предлог и прихватио пуч као свршен чин. Позив војсци да стане уз Намесништво оценио је као акт побуне против к раља. У међувремену је Симовић тражио од Мачека да са своја четири министра из Цветковићеве владе као потпредседник уђе у његову владу, на шта је он пристао. Кнез Павле је преко британског конзула у Загребу замолио британску владу да м у интервенцијом код Симовића олакша одлазак у Грчку и дозволи долазак у Лондон. По повратку у Београд, око седам увече, са осталом двојицом намесника потписао је оставку и са породицом пред поноћ пошао за Грчку, одакле су га Британци са статусом по литичког затвореника послали у Кенију.
Улога СПЦ
Српска православна црква подржавала је пуч, а патријарх Гаврило Дожић више пута покушавао је да убеди кнеза Павла да одустане од потписивања Тројног пакта. Одмах по извршеном пучу окупио се Свети архијерејски сабор, чије је ванредно заседање било заказано за 27. март, а патријарх је пренео речи једног од краљевских намесника да ће СПЦ бити крива ако „народ буде устао и буду настали немири, и да ће последица тога бити улазак Немаца у нашу земљу“.
„Ноћашњи акт спасао је част нашег народа и државе, па због тога и ми можемо само благословити ово дело“, рекао је патријарх, који се тога дана са прозора Патријаршије обраћао многобројним демонстрантима.
четвртак, 12. март 2020.
Навршило се 17 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића
среда, 15. јануар 2020.
Њ.К.В. ПРИНЦ ФИЛИП И ПРИНЦ АЛЕКСАНДАР ПРОСЛАВЉАЈУ 38. РОЂЕНДАН - TRH PRINCE PHILIP AND PRINCE ALEXANDER CELEBRATE THEIR 38TH BIRTHDAY
Краљевски Двор
Односи с јавношћу
Posetite www.dvor.rs
The Royal Palace