31. XII 1845 РОЂЕН ЈЕ НИКОЛА ПАШИЋ

Рођен је у Зајечару 31. XII 1845 у пекарској породици. Никола Пашић је један од највећих српских државника 19. и 20. века - политиком се бавио више од пола века, у Кнежевини и Краљевини Србији и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих. Студирао је на Политехничкој школи у Цириху техничке науке као државни стипендиста. За време боравка у Швајцарској био је близак Светозару Марковићу, али се касније разишао са њим. После једногодишње праксе на изградњи пруге Будимпешта-Беч вратио се у земљу mада је по образовању био инжењер, најмање се бавио својим стручним послом. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.Био је вођа Радикалне странке од оснивања до смрти, када је изгубила политички утицај. У 19. веку Странка је била углавном у опозицији против Обреновића, а у 20. веку била је искључиво на власти. Са краљем Петром Карађорђевићем био је чак у присним односима.

Имао је скоро невероватну, веома бурну политичку прошлост. Због покретања Тимочке буне био је осуђен на смрт, изгнан из земље. 0д 1883. до 1889. године, затвореник због увреде краља и учешћа у Ивањданском атентату 1899. године. Обављао је разне дужности - био је градоначелник Београда, народни посланик, председник Народне скупштине, дипломатски представник, преговарач на Конференцији мира у Паризу, председник владе (1891-1892, 1904-1918, са три краћа прекида, 1921-1926 са једним прекидом).

За време владавине краља Александра Обреновића саставио је прву владу.

Из српства у југословенство прешао је после пропасти царске Русији.

Одиграо је велику улогу у формирању Краљевине Србa, Хрвата и Словенаца. Умро је у Београду, 10.12.1926.године.

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА

Политичку каријеру отпочео је 1878. године као народни посланик, изабран у Зајечару. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.

Године 1881. кад је званично основана Радикална странка, Пашић је био први председник Главног одбора. По избијању Тимочке буне напушта земљу, а децембра 1883. је у одсуству осуђен је на смрт. После абдикације краља Милана (1889), био је амнестиран, вратио се у земљу и поново преузео вођство Радикалне странке.

Два пута је био градоначелник Београда: 30. 12. 1889 - 14. 1. 1891. и 10. 1. 1897 - 13. 11. 1897. Расписао је велики зајам и калдрмисао главне улице.

Председник српске владе постао је први пут 11. фебруара 1891. Председник владе је био 1891-1892. и министар иностраних послова Србије од 21. марта 1892. до 9. августа 1892. У периоду 1893-1894 био је дипломата, представник српске владе у Петрограду. Због неслагања са унутрашњом и спољном политиком последњег Обреновића, убрзо се разишао и са њим.

После неуспелог Ивањданског атентата на бившег краља Милана 1899, као радикалски првак осуђен је на 5 година затвора, али је одмах помилован и пуштен. Следећих неколико година, до Мајског преврата 1903, био је ван политичке сцене. Укључује се у политички живот 1901, а после убиства Александра Обреновића и повратка на власт династије Карађорђевић (1903), Пашић поново преузима вођство Радикалне странке.

Председник владе по други пут постаје 27. новембра 1904. На овом положају је углавном био све до своје смрти 1926. године. Прецизније, председник владе Србије је био 1904-1918 са три прекида и председник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у периоду 1921-1926 са једним прекидом.

Осим ове велике функције био је пет пута председник Народне скупштине, затим министар спољних послова у периодима 1904-05, 1906-08, 1912-18. и потом у Краљевини СХС 1921. Осим тога, Пашић је од оснивања 1881. до своје смрти, водио Народну радикалну странку.

Успешно је водио Србију кроз два балканска рата и кроз Први светски рат. Био је председник делегације Србије на Конференцији мира у Букурешту 1913. Почетком 1915. године, као председник српске владе, Никола Пашић позива јеромонаха Николаја Велимировића у Ниш и упућује га у Енглеску и Америку да пропагира српску праведну борбу и да сузбија аустријску пропаганду против Србије. Био је један од потписника Крфске декларације 1917. Био је председник делегације Краљевине Срба Хрвата и Словенаца на Мировној конференцији у Паризу 1919.

Године 1923. постао је почасни грађанин Панчева.

Видовдански Устав

Био је један од главних твораца Видовданског устава из 1921. године, којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добила облик унитарне монархије. Касније је краљу Александру Карађорђевићу почела да смета Пашићева личност, одвојио се од њега и уклонио га са положаја председника владе.

Био је на аудијенцији код краља Александра 9. децембра 1926. током које је краљ изнео неке критике на рачун Пашићевог сина и није му поверио нови мандат председника владе. Потрешен овим догађајем Пашић је изненада преминуо сутрадан 10. децембра 1926. од срчаног удара, у 81. години живота. Сахрањен на Новом гробљу у Београду. У политичком животу Србије, Пашић је провео 48 година. Активно се бавио политиком до смрти.

Царински рат

Изашао је као победник у Царинском рату са Аустроугарском (1906-1911), извукавши Србију из загрљаја економске блокаде велике суседне империје и омогућивши српској привреди да се пробије "из балканског котла на светску пијацу". У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску.

У политици се доказао као мудар, сталожен и упоран политичар. Говорио је: "Срби јесу мали народ, али већег између Беча и Цариграда немамо". Осим тога он је био ћутљив по природи и имао је узречицу "овај". Био је познат по надимку Баја.

КРИТИКЕ НИКОЛЕ ПАШИЋА

Било је и у његово време и касније разних критика на рачун Николе Пашића. Пера Тодоровић, ранији саборац из Радикалне странке, дао је следећи опис: "Пашић је до века био страшан сметењак, шепртљан и оклевало. Вечито шепртљање и кубура - то је најбитнија карактерна црта Пашићева. При свакој мало озбиљнијој ствари он се устумара, вије се као душа грешника, и не знаш да ли се више ускубурио пред мишљу или пред делом. Он никада не зна јасно ни шта хоће ни шта неће. Он хоће све и неће ништа. Он догађајима не излази у сусрет, он увек гегуца за њима". Арчибалд Рајс у својој књизи "Чујте Срби!" замера Пашићу на превеликој попустљивости према свом сину Радету који је под изговором болести био ослобођен учешћа у рату и банчио је по Паризу. О Пашићевој великом богатству Рајс каже: "Погледајте, син обичних и сиромашних сељака оставља једно од највећих богатстава у овој земљи. ... Рећи ћете ми да је жена Пашићу донела леп мираз. Шта је, међутим, тај мираз у поређењу са оним што је он оставио после смрти? Сламчица и ништа више."

"Његово име ће остати у историји више због тога што је везано за велике догађаје, него зато што су ти догађаји везани за њега". (Отокар Кершовани

АНЕГДОТЕ

Био је познат као духовит човек и иза њега су остале многе анегдоте.

На питање новинара приликом једног изласка из скупштине после заседања, "Шта има ново?" одговорио је: "Не знам. Нисам још читао Политику".

Приликом једног заседања изнервиран употребио је неке "јаче" речи. Један посланик из клупе је добацио "Овако нешто Гледстон (тадашњи председник енглеског парламента) никад не би рекао у скупштини!". Баја је одговорио "Какви сте ви Енглези, такав сам Гледсон!"

У Спору два радикалска првака требало је да пресуди Никола Пашић. Прими првога, саслуша га пажљиво, и каже му:

- У праву сте, господине!

Прими другога, саслуша и њега пажљиво, па му каже:

- У праву сте, господине!

Секретар који је ту био присутан, не издржа:

- Али, господине председниче, како сте могли једном да кажете како је у праву, и другом да кажете како је у праву? То немас мисла!

А Пашић, кажу, погладио је браду:

- Момче, и ти си у праву!

Било како било, нико се на политичкој сцени није одржао тако дуго као Баја - а мало који политичар се својим занатом("политика је курва", каже стара српска изрека) бавио у тако компликованим временима, уз тако много политичких непријатеља и - са тако мало јавно изречених речи.

Пашићева ћутања била су речитија од брилијантних, запаљивих и бомбастих говора оних који су имали потребу коју, изгледа, Пашић није имао - да засењује простоту.

"Зна Баја шта ради", говориле су његове присталице, чак и кад Баја нит зна, нит шта ради.

"Баја једно каже, друго мисли, а треће уради!", гунђали су они који никако нису успевали да га истерају на чистину.

А његова узречица:"Може да бидне, не мора да значи", и дан-данас може се чути у српским кафанама, као својеврсна интерпретација Ајнштајнових теорија о релативитету, примењених на ствари обичне и свакодневне.

Најзад, не треба заборавити да је Никола Пашић послужио као модел Радоју Домановићу, за једну од најбрилијантнијих приповедака српске књижевности -"Вођу", у којој народ иде за"мудрим" старцем који ћути, све док, попадали на дно понора, не открију да је вођа слеп!

А једна анегдота из Ниша - где је Пашић примио неког француског новинара, испричавши му ствари које су мирисале на европски политички скандал - каже како је, упитан, узгред, за крај, о личним и породичним стварима, Баја, мртав хладан, рекао погрешно име своје супруге. А на чуђење присутних, кад су новинара испратили, мирно објаснио:

- Па, кад сутра избије скандал, ја ћу да кажем како је штампа све измислила - ево, новинар не зна ни како ми се жена зове!

Овом приликом преносимо неколико лепо илустрованих анегдота из листа"Балкан", које је скупио и прибележио, аутор већ познат нашим читаоцима - Никац од Ровина, један од сарадника Бранислава Нушића. Његовом сатиричном перу, које је тако лепо"шиљио" на записницима из црногорског парламента, није измакао ни Пашић, нарочито његова позната особина да, као човек са југа, Пашић никад није научио баш правилно да говори књижевни српски, и друга - да ретко и тешко памти имена, и трећа да врло често, расејан, не слуша људе шта му говоре, а не ретко говори шта било, као онај Индијанац из једног култног филма, који се зове Нико, зато што"говори много, али ништа не каже".

Шта је Пашић рекао, кад је у"Балкану" видео ове, злобом зачињене"хуморе и спрдње" чији је био главни јунак - не знамо. Али, можемо да претпоставимо да би реченицу почео, као обично:

- Овај... знаш... јесте...

ГРИГОРИЈ РАСПУЋИН

Датум рођења:           10. јануар 1869.

Место рођења:           Покровско (Руска Империја)

Датум смрти: 30. децембар 1916.

Место смрти: Петроград (Руска Империја)

Григориј Јефимович Распућин (рус. Григо́рий Ефи́мович Распу́тин; Покровско, 10. јануар 1869 — Петроград, 30. децембар 1916) је био руски мистик. Имао је велики утицај на последње дане руске династије Романових, и значајну улогу у животима цара Николаја II и његове жене Александре, и њиховог сина Алексеја који је патио од наслеђене хемофилије од краљице Викторије. Распућина су звали „луди монах“ иако никад није постао монах. Неки су га сматрали за стареца и веровали да је психички и духовни исцељитељ. Може се сматрати и за једну од најконтроверзнијих личности 20. века.

Рани живот

Григорије Распућин је рођен у малом сибирском селу Покровско, на обали реке Туре у Тоболској губернији. Извесно време постојале су недоумице око датума његовог рођења и сматрало се да је рођен између 1863. и 1873. године. Недавно су откривени нови документи према којима је Распућин рођен 10. јануара 1869. по Јулијанском календару, односно 22. јануара 1869. по Грегоријанском календару.

Нема много података о његовом детињству, а оно што је познато највероватније су изнели чланови његове породице. Зна се да је имао сестру по имену Марија и старијег брата Димитрија. Марија, која је по свему судећи боловала од епилепсије, удавила се у реци. Једном приликом, док су се Распућин и Димитрије играли поред језера, Димитрије је упао у језеро, а Распућин је скочио да га спасе. Обојицу их је из језера извукао један случајни пролазник, али је Димитрије потом умро од упале плућа. Губитак сестре и брата оставили су дубок траг на Распућина, који је своје двоје деце назвао Марија и Димитрије.

Са напуњених 18 година одлази на 3 месеца у Верхотурски манастир. Тамо се придружује забрањеној секти Клисти Руске православне цркве. 1901. одлази од куће у Покровскоју као ходочасник и путује преко Грчке и Јерусалима. 1903. Распућин стиже у Петроград, где се представља као старец, или свети човек, са исцелитељским и видовњачким моћима.

Исцељитељ царевића Алексеја

На свом путешествију као ходочасник сазнао је о Алексејевој болести коју је наследио од чукунбабе краљице Викторије, енглеске краљице. Након пада са коња на одмору са фамилијом, Алексеј је задобио унутрашње крварење. Тражећи свуда помоћ своме сину, царица се обратила најбољој пријатељици Ани Вирубовој да нађе помоћ, на шта је Распућин препоручен. Распућин је заиста олакшао дечакове муке, наводно кроз молитве, али претпоставља се да је користећи пијавице или хипнозу успевао да дечаку заустави крварење.

Након неколико успешних лечења, Распућин је задобио поверење цара, који га је прогласио пријатељем фамилије и светим човеком. Постепено, Распућин задобија све већи и већи утицај на царицу Александру, чак и у политичком погледу.

Контроверза

Распућин је у међувремену постао контроверзна личност водећи скандалозни лични живот са женама петроградског високог друштва. Шта више, виђан је често како одлази са проституткама, опија се и не враћа кући до рано ујутру. Био је увек прљав, ретко се купао и некултурно се понашао на јавним местима. Због свега тога, петроградска елита га није баш широкогрудо прихватала.

Имао је и конфликт са Руском православном црквом због свога уверења да се повезаност са Богом ствара кроз грех, јер по његовом мишљењу, грех је неизоставни елемент људског понашања, и да кроз верниково признање о почињеном греху и прихватању понижења од других, задобија милост Бога.

На почетку рата, Распућин прориче да ће руска армија бити успешна само ако сам цар узме команду над војском, што је због лоше припремљеног цара Николаја резултовало лошим последицама по Русију. Док је цар био на фронту, Распућинов утицај на царицу Александру је растао. Убрзо је постао лични саветник царице и напунио политичка места својим кандидатима. Због Распућиновог утицаја, а и због Првог светског рата, руска економија је почела нагло пропадати. Кривљена је наравно царица Александра, а са њом и Распућин јер се знало о његовом утицају на њу.

Распућинов утицај су користили политичари и новинари којима је било у циљу да ослабе интегритет династије Романов, присиле цара да се одрекне апсолутне власти и одвоје Руску православну цркву од државе.

Смрт

У ноћи 30. децембра 1916, Григорија Распућина је одлучио да убије кнез Феликс Јусупов, царичин рођак, и група завереника. Прво су покушали да га отрују вином и колачима, али отров није деловао. Затим га је кнез Јусупов упуцао из непосредне близине, па је Распућин пао на под наизглед мртав. Након неколико минута устао је, ударио кнеза Јусупова и покушао побећи. Остали завереници су га ухватили, истукли, испалили у њега још метака те га бацили у хладну реку Неву. Када је Распућиново тело пронађено, плућа су му била испуњена водом, што је показало да није био мртав и да је пружао отпор све док се није утопио.

МОНАРХИЈА ИЛИ РЕПУБЛИКА

"Имати председника уместо Краља је исто као узети, у финалној утакмици Лиге шампиона, једног од 22 играча на терену да буде главни судија... и очекивати да он буде неутралан, правичан и независан..."

Све европске државе данас, биле оне монархије или републике, деле исте проблеме савременог света. Ни један ни други облик државног уређења немају објективну и универзалну вредност, него се могу поредити само у односу на то колико доприносе да одређена држава, у датим историјским и геостратешким околностима, у својој суштини постане боља.

Оно што разликује монархије од република и дефинише их као различите облике државног уређења, јесте функција шефа државе. Краљ се не бира  и влада без временског ограничења мандата, председника републике на ограничени рок бира одређени део бирачког тела.

У начелу, било ко може постати председник републике, док се Краљ рађа да би вршио своју дужност. Сваки Краљ одраста са свешћу о свом будућем позиву, и као личност је, у најужем смислу речи, "професионални" државник. Личност Краља у данашњим уставним парламентарним монархијама није неприкосновена, јер постоје јасно уређени механизми смењивости монарха, којих није било само у доба апсолутизма.

Председник републике, без обзира на личне способности, стиче свој положај захваљујући одређеним центрима моћи, пре свега политичким странкама, и никада не може бити независан од њих. Савремени политички тренутак управо је показао колико дубоке поделе у бирачком телу може да изазове избор шефа државе, чак и у најдемократскијим, најразвијенијим земљама.

Краљ свој положај не дугује никоме и зато мора да представља све грађане, без обзира на њихово политичко опредељење. У ери дубоких економских и друштвених трансформација, од највеће је важности да шеф државе, који данас, између осталог, представља и својеврсног "судију" у питањима поштовања Устава, буде независан од било које политичке странке и неутралан према свакој од њих.

Србија је у облику републике до 2000. године доживела искључиво диктатуру, битишући као партијска држава у којој је апсолутна власт била концентрисана управо у "председнику републике" односно у шефу владајуће политичке странке. Врло слична ситуација је и након 2000.године до данас...

Од стицања независности па све до данашњих дана Србија је највећи степен уставне парламентарне демократије и економског и политичког либерализма доживела за време владавине Краља Петра Првог.

Садашњи политички тренутак у Србији у многоме, нажалост, подсећа на стање са почетка двадесетог века, пре доласка Краља Петра Првог на престо. Унутрашњи сукоби различитих политичких интереса и идеологија, поигравање законима и Уставом, недостатак јасног става у спољној политици и одсуство стратешког савезништва дестабилизују Србију и спутавају је у постизању одрживог развоја.

Као и пре сто година, Србији је потребан темељан, а истовремено и симболичан раскид са мрачном прошлошћу. Потребан нам је нови почетак, и нови, а за Србију у ствари једини природан облик државног уређења - Краљевина Србија!

ПОДЕЛА НОВОГОДИШЊИХ ПАКЕТИЋА ДЕЦИ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА

Општински одбор Удружења Краљевина Србија из Инђије уручио је у среду, 26. децембра 2012. године, у Културном центру у Инђији, новогодишње пакетиће свој деци их хранитељских породица са територије општине Инђија.

Пре доделе пакетића, у сарадњи са Центром за социјални рад Дунав из Инђије и Мото клубом Инђија, за децу је организована и представа ''Снежана и седам патуљака'' у извођењу Глумачке дружине ''Позориштанце''.

ПОСМРТНИ ОСТАЦИ КРАЉИЦЕ АЛЕКСАНДРЕ ДОЛАЗЕ НА ОПЛЕНАЦ

Грчка краљевска породица дала пристанак за пренос посмртних остатака краљице Александре на Опленац. Само пет година живела са краљем Петром Другим. Није се развела, јер га је вечно волела

Како „Новости“ сазнају, грчка краљевска породица дала је сагласност да се посмртни остаци краљице Александре од Југославије, са атинског гробља Татој пребаце у крипту цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Тако ће краљица Александра Карађорђевић почивати у Србији, у коју као монарх никада није крочила.

- Наш народ каже да је мајка најдражи људски род, тако ће и покојну краљицу Александру њен син престолонаследник Александар, краљевска породица и читава Србија достојанствено дочекати. То ће бити велики историјски догађај и прилика да се као нација одужимо тужној краљици за њену љубав према нашем краљу и нашој земљи - каже професор Радош Љушић, биограф чланова краљевске породице.

Александра од Југославије, ћерка грчког краља Александра и Аспазије Манос рођена је 25. марта 1921. у атинској резиденцији Таитои. Била је принцеза од Грчке и Данске када је априла 1942. у Лондону на чајанци у Клубу савезничких официра упознала југословенског краља Петра Другог.

ПРОВОДАЏИСАО ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ

- Млад сам човек, јако заљубљен у своју земљу и у своју вереницу. Дужност према својој земљи ћу најбоље да извршим ако се венчам са Александром - писао је краљ Петар крајем марта 1943. премијеру Винстону Черчилу. Петрова мајка, краљица Марија и краљев ђенерал Дража Михаиловић су били против венчања у време „док народ у отаџбини крвари“, али су Черчил и грчка ташта били јачи.

- Нашла сам се пред мршавим црномањастим младићем од 18 година у официрској униформи. Његово лице је имало ледени осмех, као и моје када је прихватио моју руку. Приметила сам да је нешто нижи од мене, а да су му очи живе - записала је принцеза у својим мемоарима.

Плесали су читаво вече. Састали су се још три пута, када се краљ охрабрен од својих проводаџија Винстона Черчила и Аспазије Манос охрабрио да запроси грчку принцезу. Није му сметало што је била две године старија од њега.

Венчање краља Петра и принцезе Александре обављено је 20. марта 1944. у згради југословенске амбасаде у Лондону. Будућа краљица је била у позајмљеној венчаници, а краљ у омиљеној авијатичарској униформи. Сватови су сведочили да је „краљ Петар био весео, безбрижан и заљубљен“.

- Краљица Марија није дошла на венчање, али је снахи поклонила прстен, за који је ова сматрала да је баксузан. Јер, брак није био успешан - објашњава историчар Радош Љушић.

Брачне неприлике су настале прво када је Јосип Броз ускратио краљевску ренту и иселио их из амбасаде, у којој су становали. Намеравали су да се одселе у Париз, али им Французи нису дали визу. Живели су потом у Сен Морицу. Краљ Петар је био монарх без посла, а Александра од Југославије је била краљице без краљевства

ДВА ПУТА ПРОПАДАЛА

- Њено краљевско величанство Александра Карађорђевић била је краљице две пропале Југославије и два пута је у животу пропадала, али је остала одана свом краљу Петру Другом Карађорђевићу - казао је једном приликом академик Матија Бећковић.

Кренули су 1949. у САД, где је краљ остао да живи, а краљица се са сином вратила у Париз. Преселили су се потом у Венецију и Лондон, где је краљица сина Александра предала деверу, принцу Томиславу да школује младог престолонаследника.

- Круна ми је отела мужа, јер је стално била ван његовог домашаја! Отишао је за својим политичарима, а ја сам га чекала читавог живота! - писала је краљица у свом дневнику.

Била је вечно закљубљена у краља. Покушала је самоубиство када је Петар Други 1970. умро у Денверу. Живела је са мајком у Венецији до њене смрти 1973. а потом се преселила у Лондон да буде поред сина. Имала је обољење кука и стално је у кући принца Томислава седела испод портрета краља Петра Другог. Принц је због тога звао „моја тужна снаја“.

Последње године живота краљица Александра од Југославије је провела болесна и у самоћи. Умрла је у старачком дому у Сесексу 30. јануара 1993. По њеној посмртној жељи, сахрањена је заједно са мајком поред оца 7. фебруара 1993. на атинском гробљу Татој.

Извор: Вечерње новости

БОЖИЋНА ПОРУКА Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА II ХРИШЋАНИМА КОЈИ СЛАВЕ БОЖИЋ ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ 2012.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Поводом дана када прослављамо рођење Исуса Христа, дана велике радости за све Хришћане, желим да свим грађанима Србије и људима широм света који овај празник славе по грегоријанском календару пренесем најлепше жеље у име моје породице и у своје име. Нека вас прате мир, љубав и срећа.

Божић је такође прилика да се људи уједине, да дају и деле у миру, време када поштујемо једни друге, што и нама помаже да будемо јачи.

Моја породица придружује ми се са жељама да сви дочекате и прославите срећан Божић и веома срећну Нову 2013. годину.

Мир на земљи и добра воља међу људима!

Христос се роди!

Александар

HRH CROWN PRINCE ALEXANDER II CHRISTMAS MESSAGE – GREGORIAN CALENDAR 2012

On the day we celebrate the birth of Jesus Christ, the day of great joy for all Christians, I wish the citizens of Serbia and people across the world who celebrate Christmas the very best wishes from my family and myself. May everyone enjoy peace, love and happiness.

Christmas is also the time for people to come together, to give and to share and to be at peace, the time to build respect for each other that helps us all be stronger.

My family joins me in wishing all of you a peaceful and Happy Christmas and a very Happy New Year 2013.

Peace on Earth and goodwill for all!

Christ is born!

Alexander

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

АЛЕКСАНДАР I, ЦАР РУСИЈЕ

Александар I Цар Русије; краљ Пољске; велики војвода Финске

Владавина      23. март 1801 - 1. децембар 1825

Претходник   Павле

Насљедник    Николај I

Крунидба       15. септембар 1801

Супружник    Лудовика Баденска

(Елизабета Алексејевна)

Династија       Холстеин-Готторп-Романов

Отац   Павле, цар Русије

Мајка  Софија Доротеја од Württemberga

(Марија Фјодоровна)

Рођење           23. децембар 1777 Петроград

Смрт   1. децембар 1825

Александар I (23. децембар 1777 - 1. децембар 1825) је био цар Русије од 1801. године, краљ Пољске од 1815. и велики војвода Финске од 1809. године.

Породица и школовање

Александар је био син цара Павла и Марије Фјодоровне, родом принцезе од Württemberga. Његова нана је била Катарина II Велика, за вријеме чије владавине се он и родио. Без обзира што је имао још деветеро браће и сестара, он је био нанин миљеник, што је код његовог оца створило параноидни страх да ће бити избачен из реда насљеђивања круне.

Током школовања учитељ му је био швицарски хуманист, Фрéдéриц-Цéсар де Ла Харпе, који га одгаја у либералном духу. Као и већина младића он у адолесцентској доби симпатизира француске револуционаре и пољске борце за слободу. Отац га је научио да може вољети човјечанство, али да се треба плашити људи, те да може симпатизирати са револуционарима, али да мора водити прије свега рачуна о интересима државе. У складу с тако два потпуно различита принципа школовања будући цар ће бити вјечито подијељена особа између жеља и реалности.

Удар

Основни примјер такве реалности постаје државни удар којим ће ступити на власт. Његов отац због своје политике никад није био популаран међу племићима. Његово захтијевање моралног понашања као и повећања права сељака њима је било нешто потпуно неприхватљиво. Павле је такођер имао обичај давати отказе часницима због понашања које није у складу са њиховим чином, што је њих и племиће навело да почну размишљати о завјери против цара. Ту могућност одлучила је искористити Велика Британија, кад је постало очито да ће јој тренутни цар објавити рат. Срце те завјере постали су британски генерал у руској служби, Левин Аугуст, и Олга Зубов, преко које је наводно стигао новац.

Прије самог државног удара они су о намјерама обавјестили Александра и затражили његово мишљење. Пошто их није ни подржао нити пријавио, завјереници су одлучили реализирати убитство Александрова оца 23. марта 1801. године. Тога дана завјереници су продрли у цареву собу и покушали га присилити на абдикацију. Како је он то одбио, ударили су га мачем и потом угушили. По извршеном дјелу Никола Зубов је ушао у другу собу гдје се налазио Александар и обавијестио га да је он од тог тренутка цар. Сви завјереници ће касније бити помиловани од стране новога цара.

Ратови

Прва мјера новог цара тада постаје захваљивање Великој Британији на круни, због чега одмах у априлу 1801. године закључује с њом мир. До новембра те године, у складу с политиком Лондона, он улази у савез против Наполеона Бонапарте са Прусијом и Аустријом.

Краткотрајни мир који ће почети у Европи у новембру 1801. године ипак зауставља Русијин улазак у рат против Француске. До новог рата се није требало дуго чекати. Он почиње у априлу 1805. године када Петроград и Лондон потписују споразум о борби за слободу Холандије и Швицарске. Највећа битка ове прве године рата постаје она код Аустерлитза, гдје су руска и аустријска војска пред очима својих царева, Александра и Фрање I, потучене од стране Наполеона. Тај пораз избацује Аустрију из рата док се Александар повлачи у покушају да залијечи ране своје војске. Сљедећу годину Прусија доживљава катастрофални војни пораз без икакве могућности да је спаси Русија. Задње битке овога рата постају оне у Источној Прусији 1807. године у којима је руска војска поновно потучена. Након овог пораза Александар је затражио и добио мир.

Личност

Александар је био главни заговорник модернизације државе. Он се током првог дијела владавине дивио Наполеоновим реформама, иако га је сматрао европским господаром рата. У тим својим жељама за промјеном он даје могућност министрима да излажу приједлоге за побољшања живота, али када његов главни савјетник,Михајло Сперанскиј, предлаже увођење парламента, он најприје говори да је идеја добра, али да "данас није вријеме за то". Године 1810. Александар ће својом одлуком у потпуности укинути могућност остваривања тога пројекта.

Потпуно слична контрадикција овога цара постаје његова жеља да ослободи сељаке кметства. Као и остале његове жеље, она се није остварила. У свом типичном хуманистичком жару, како би побољшао живот војника, он им дарује земљу иако је они нису жељели.

Крај Наполеона

Првобитно остварени добри односи између два цара након мира из 1807. године су се почели из мјесеца у мјесец кварити. Тачка без повратка постаје Александрово одбијање Наполеона, који је хтио оженити Александрову сестру. Службени разлог за рат 1812. постаје намјера Француске присилити Русију да почне економску блокаду Велике Британије. Поводећи се тактиком "спаљене земље'" и "док имамо војску имамо државу", Руси су избјегавали битку допуштајући Наполеону све дубљи улазак у земљу. Све до тренутка када је француска војска ушла у Москву, Алексадар је молио свог противника за мир. Када је у септембру 1812. године Москва пала и била спаљена, Александар мијења своју политику у ону тоталне мржње, сматрајући Наполеона готово ђаволом којег се мора уништити. Без обзира на величину касније укупне побједе, губици Руса 1812. су само у одбрани домовине достигли цифру од 400,000 људи. Та чињеница је онемогућила наставак руске офанзиве, и они ће тек уз помоћ Аустрије и Прусије успјети потући Наполеона.

Последњих десет година

Мирно раздобље Европе и Русије у остатку живота овог цара почиње Бечким конгресом 1815. године. Тамо долази до промјене политичке карте свијета договором између велесила. Русија тада добија већи дио Варшавског војводства које се уздиже на статус краљевства уједињеног с Русијом. Током тих преговора потврђује освајање Финске из 1809. године и њен статус великог војводства у склопу царства.

Првобитно се на самом конгресу Александар противио стварању Свете Алијансе која би требала одржавати мир у Европи. Ипак, на конгресу у Љубљани 1821. године Русија, Аустрија и Прусија су се обавезале на заједничко гушење свих револуционарних покрета. Овај споразум на крају постаје једини чије се идеје водиље Александар придржавао до краја. Када су побуњени Грци послали делегацију тражећи помоћ велесила у свом рату за независност, његови гласници их пресрећу на путу и враћају кући необављена посла.

Смрт

Службени став тадашње руске владе јесте да је цар Александар I изненада умро 1. децембра 1825. године у својој 48. године док се налазио у маленом градићу на обали Азовског мора. Мишљење британског амбасадора, са друге стране, је било да је Александар потписао абдикацију, пошто га је наводно видио како се укрцава на брод као обичан морнар. Та и многе друге приче о царевој смрти су убрзо створиле мит како он није умро првог дана децембра 1825. године. Да би се с таквим причама напокон завршило, совјетски научници су у 20. вијеку одлучили отворити његов ковчег. На опће изненађење био је празан. Са тако потврђеним сумњама хисторичари су кренули у потрагу за човјеком који је могао бити Александар. Истрагом се дошло до свећеника Фјодора Кузмича, којег су цареви Николај I и Александар II радо примали на свој двор.

БАЈКА О ЦРВЕНКАПИ И ИНФОРМАЦИОНОМ СИСТЕМУ

Информационе технологије

Врлина и проклетство информационих технологија данас зависе од брзине коју нуде и од ризика који прете. У једном тренутку имате све што пожелети можете, а у следећем немате неопходне податке или их је „неко“ фризирао.

Шта да се ради?

Посебно, шта да раде финанјсијске институције, које су најнежније по питању ризика?

Данас су финансијске услуге дебело зависне од информационих система. Зато се у финансијским институцијама посебно негује пажња у односу на претње информационом систему. Ови системи имају своје слабости упркос великој порцији логике хардвера и софтвера, имају затим оперативне ризике, који потичу од коришћења информационих технологија у пословању финансијских институција.

Последице ових ризика су многобројне и утичу на: профитабилност, ликвидност и капитал финансијских институција, али и на репутацију финансијске институције и финансијског система.

 Ови ризици утичу на прекид континуитета пружања финансијских услуга, као и на смањење поверења у поједине финансијске производе и у крајњој инстанци – у финансијски систем.

Ствар је дакле озбиљна и не сме се занемарити. Стога је процедура супервизије информационих система овде спасоносни лек. Али, о томе ћемо нешто касније.

Додатни изазов који се у области информационих технологија намеће је и брзина, којом се оне развијају и мењају, односно обезбеђивање континуираног праћења трендова у овој области и процена њиховог утицаја на пословање финансијских институција...

Супервизија информационих система је препозната као неминовност и нужан аспект супервизије и подразумева проверу адекватности управљања информационим системом финансијске институције.

Озбиљне финансијске институције, попут националних централних банака , овај ризик умањују оснивањем „штабских“ посебних тела која воде овај посао безбедности система. Тако чини и Народна банка Србије. Ризик информационог система, који је у средишту пажње Центра за супервизију информационих система финансијских институција, према дефиницијама Народне банке Србије саставни је део оперативног ризика и подразумева могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал финансијске институције као последица неадекватног управљања информационим системом.

Успеси ове супервизије резултира тиме да је Народна банка Србије интензивирала активности на успостављању функције супервизије информационих система у финансијским институцијама, с циљем, да се, уз примену позитивних искустава, обезбеди адекватност система управљања ризицима у овој области, као и да развије начине превентивног деловања у финансијском сектору.

Ова институција сматра да су кључна два потеза у очувању мирног сна и поузданог рада. Први је - упитник о информационом систему финансијске институције припремљен ради оцене постојећег стања информационог система и процеса управљања тим системом, а други је - одлука о минималним стандардима управљања информационим системом финансијске институције.

Ово је само пример, какве нас опасности вребају данас од информационих технологија и система.

Очигледно, да је бајка о Црвенкапи и даље актуелна, како за децу, тако и за одрасле, а посебно изгледа за финансијске институције. Значи, како за баку, тако и за унуке.

Српски либерални савет - СЛС

Председник, Милорад Станојловић

" ЗНАЊЕ " - СРПСКИ БРЕНД

Иако не тако бројна нација Србија је човечанству дала неколико веома значајних имена и увелико допринела развитку цивилизације.

Свакодневно смо сведоци одласка наших младих или одлива мозгова како се то већ каже и поред тога Србија поседује један велики интелектуални потенцијал који је уједно и капитал а и наш бренд поготово што ће будућност економије једне државе увелико зависити од интелектуалног потенцијала и то питање је од националног значаја.

Драгиша Јоцић

ШТА ЈЕ ЗНАЊЕ?

Одговор на ово питање дао је један други Швеђанин – Карл Ерик Свеибy у својој књизи „Ново Организационо Богатство“, дефинишући знање као индивидуално, нечујно, усмерено на акцију, базирано на правилима и у сталним променама.

С обзиром на комплексност термина, знање се изражава као КОМПЕТЕНТНОСТ.

Компетентност представља ВОЛУМЕН ДЕЛОВАЊА, и састоји се од 5 међусобно зависних елемената:

ЕКСПЛИЦИТНО ЗНАЊЕ укључује чињенице, сакупљене формалном едукацијом

ВЕШТИНЕ чине уметност „знати како“, која се добија тренингом и праксом

ИСКУСТВО се заснива на успесима и грешкама из прошлости

ВРЕДНОСТИ представљају човеков филтер о томе да ли ради праве ствари

ДРУШТВЕНА МРЕЖА коју чине човекови односи са другим људима и култура коју носи из амбијента

У времену, које је пред нама, учење постаје лична одговорност.

Људи треба да преузму одговорност за своје знање и квалитет посла који обавијају, не чекајући да иницијативе за стицање знања стигну од виших нивоа менаџмента.

Уважавајући ове чињенице, може се закључити да будућност и перспективу имају она друштва, организације и појединци који буду имали неопходна знања и вештине који ће им омогућити да надвладају тако моћне и међусобно повезане силе као што су брзина промена, сложеност окружења и несигурност времена. У својој књизи „Убрзано учење за 21. Век“, аутори Цолин Росе И Малцолм Ницхолс кажу да будућност припада онима који успешно савладају 3 ствари:

убрзано учење

већа меморија

креативно размишљање

На добар и сигуран посао моћи ће да рачунају само они појединци који буду прилагодљиви условима и времену, као и они који буду стално обнављали и иновирали стара и стицали нова знања.

За неке људе овакви трендови могу изгледати суморно или чак застрашујуће. За друге, ово ново време представља шансу и изазов. (У сваком случају, како ћемо „проћи“ у времену које је пред нама, зависи искључиво или у највећој мери од нас самих. Сви држимо судбину у својим рукама !

Извор: plark.net

Зашто Србија?

ДА БИ ПОВЕЋАЛИ СВОЈЕ ПОСЛОВАЊЕ

Југоисточна Европа је регион са највећим растом у Европи. Из више разлога, Србија је идаелно место за компаније које у овом региону траже место где ће започети или унапредити своје пословање. Србија је једина земља која није чланица Цоммонwеалтх-а (ЦИС) која ужива погодности слободне трговине са Руском федерацијом, нудећи приступ тржишту од 150 милиона људи, без пореза. Поред тога, Србија је у средишту зоне бесцаринске трговине у југоисточној Европи пружајући бесцарински приступ потенцијаном тржишту од 55 милиона људи. Локално тржиште у Србији је једно од највећих у региону (7,5 милиона људи). Српска економија је од 2004. године забележила раст од 7,6% и очекује се да ће се овај степен раста одржати,  што води ка значајном порасту куповне моћи и ширењу домаћег тржишта.

ДА БИ ИСКОРИСТИЛИ ИЗУЗЕТНЕ ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ И СМАЊИЛИ ТРОШКОВЕ

Хиљаде младих и образованих људи сваке године из универзитета у Србији излазе. То су високо образовани људи који лако усвајају нове технологије, познају ИТ и одлично владају станим језицима и који представљају истински капитал Србије. Поред тога, Србија поседује обучену и продуктивну радну снагу са богатим искуством како у пословима управљања тако и у производњи. Традиција дугогодишње сарадње са страним компанијама и деценије отворености према западној култури оставили су траг на способностима и квалитетима радне снаге.

Овај изузетан људски капитал досптупан је по веома повољим ценама. Цена радау Србији је међу најнижим у рефиону и значајно је нижа од цена рада у земљама чланицама ЕУ.

ДА БИ ЛАКО ПРУЖИЛИ УСЛУГУ ВАШИМ КЛИЈЕНТИМА У ЕУ

Пословањем у Србији, компаније могу да искористе лак приступ тржишту ЕУ истовремено користећи бенефит ниских трошкова производње. Пошто се граничи са Мађарском, Србија је на прагу ЕУ. Такође, Србија представља капију ка југоситочној Европи, западној и централној Европи и представља раскрсницу два најважнија транспортна коридора који повезују западну Европу и средњи исток (паневропски коридори бр. 10 и бр. 7). Инвестирање у Србији доноси ефективан сервис ка европским и средње-источним земљама и повећање профитабилности.

ДА ПОВЕЋАТЕ УШТЕДУ НА ТРОШКОВИМА

Порезни режим у Србији је један од најпогоднијих у региону. Неке од погодности укључују:

најнижи порез на добит у Европи који износи 10%,

смањење пореза за инвестиције у основна средства на 80% износа,

ослобођење од пореске обавезе на 10 година за инвестиције преко 7,5 милиона Еура.

субвенције за запошљавање нових радника, изузеци од пореза и мноштво других стимулација

IT сектор Зашто инвестирати у IT сектор у Србији?

Цена рада је значајно нижа него у западној Европи. Укупни трошкови обучене и образоване радне снаге су око 30% од оних на западу.

Одлична база едукације кадрова која се одржава добрим квалитетом универзитета на којима многи професори имају велико интернационално ускуство и високу репутацију широм света.

Одлична мрежа комуникације како у оквиру земље тако и споља.

Одлично владање енглеским језиком и образовни профил који је знатно виши од профила било које од источно-европских земаља.

Компаније поседују кључна знања о тржиштима у развоју како на Балкану тако и на источном тржишту.

Компаније поседују језичко знање и способност локализације на источно-европском и руском тржишту.

Сектор информативних технологија (ИТ) у Србији је у последњих 10 година забележио значајан пораст. Ова модерна индустрија, посебно сегмент пословних софтвера, пружила је многе могућности за развој пословања и остале предузетничке активности. Ово је последица успешних економских реформи и дубоко укорењене тежње ка образовању у последњих 5 деценија. Са оваквим интелекуалним и технолошким потенцијалом који достиже ниво развијених земаља, Србија сада има атрибуте да успешно изађе у сусрет потребама ИТ компанија широм света. Са датим нивоом глобалног ширења ИТ сектора на земље у развоју и транзицији, Србија има потенцијал да постане једна од најпожељнијих дестинација за медјународне компаније које траже решења за смањење трошкова и приступ стручном знању. Изузетан интелектуални капитал, привлачне цене рада, одлична обученост, одличан ниво комуникације на течном енглеском језику, то су само неке од кључнх предности који ће уверити међународне компаније да прошире свој посао доласком у Србију.

Потреба за инвестицијама, као страним тако и домаћим, заједно са стварањем нових могућности запошљавања су главни национални приоритети. Кључна питања решена су уз помоћ низа мера као што је програм приватизације, прилагођавање националног стратешког плана развоја и оснивање српске агенције за инвестиције и промоцију извоза (СИЕПА) и уз помоћ широких реформи законодавног, политичког и економског сектора.

Намена ове брошуре није да Вам пружи само један свобухватни поглед на ИТ сектор у Србији (који захтева више времена и простора). Намера је да Вам представимо главне чињенице и примере успеха који ће Вам дати увид како да користите ИТ сектор у Србији да би повећали конкурентност Ваше компаније.

Уколико желите детаљније информације о пословним могућностима, производима и услугама које нуде српске ИТ компаније, контактирајте агенције СИЕПА. Ми ћемо Вам помоћи да пронађете најбоље партнере у нашем региону.

ПОСВЕЋЕНОСТ ТЕХНОЛОШКОМ ОБРАЗОВАЊУ У СРБИЈИ ТРАЈЕ ВИШЕ ОД 5 ДЕЦЕНИЈА

Сваке године имамо око 1000 дипломаца из области електро-инжењерства и компјутерских наука што представља 7% укупног броја дипломаца са универзитета.

Од 1968 године, ученици средњих школа специјализованих за математику, физику и информатику освојили су завидан број награда на Светској Олимпијади (81 медаља из математике, 17 из физике и 14 из информатике).

У августу 2005, студенти ЕТФ (Електро техничког факултета у Београду) освојили су прву награду на највећем међународном такмичењу за младе електро-инжењере – ИЕЕЕ Инт Футуре Енергy Цхалленге 2005 на Институту за технологију у Иллиноису.

ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА НАЈПОЖЕЉНИЈА ИТ ДЕСТИНАЦИЈА?

Тренутно имамо око 3000 квалификованих ИТ инжењера који раде на пројектима за стране партнере, углавном из поља израде софтвера и развоја услуга. Укупан приход само у овом под-сектору процењује се на скоро 100 милиона УСД. ИТ сектор бележи годишњи раст од 18,3% и пројектованих 16,8 % за следећих 5 година (ЦАГР).

Вредност српског ИТ тржишта у 2003. години процењена је на 340 милиона УСД (Извор: ИДЦ ИЦТ Сецтор Маркет Аналyсис анд Трендс ин Сербиа анд Монтенегро, 2003.2008).

Поред великих мултинационалних компанија као што су Ерицссон и Сиеменс, које су порисутни у Србији, један број мањих европскх фирми такође је дошао у Србију у циљу проширења тржишта и развоја производње за регион.

Преко 100 приватних ИЦТ компанија и представника универзитета и истраживачких института формирало је ИЦТ групу у Србији.

Циљ ове групе је да повећа компетитивност српске ИЦТ индустрије кроз обострану сарадњу и заједничке активности чланова групе.

Фирме ФинСофт Лондон и ТелеТрадер, иначе из Беча, обе имају преко 50 девелопера у Београду. Овај број нараста до преко 100 за време периода највеће производње.

19. априла 2005. аустријска компанија С&Т порписала је уговор о преузимању ИТ банкинг солутионс провидера СИТО Инц. Информатион Сyстемс Енгинееринг анд Десигн Цомпанy. У Србији тренутно ради 1408 ИТ компанија. Власничка структура ИТ компанија у Србији је следећа: 95% су домаће компаније, 3% су мешаног власништва док су 2% стране компаније.

Трошкови образоване радне снаге су значајно нижи него у западној Европи. Нето плата варира од 350 до 850 ЕУР месечно за квалификовану и искусну радну снагу. Укупни трошкови за програмера / систем експерта су у опсегу од 700 до 1400 ЕУР месечно.

Многе компаније су оствариле бенефит из сектора који се од традиционалних индустрија разликује по ставу, посвећености и резултатима. Њихови укупни трошкови су значајно нижи у Србији него у већини земаља источне и западне Европе. Србија нуди велик број подстицаја новим и постојећим инвеститорима који су усмерени ка побољшању компетитивности наше земље као локације привлачне за инвеститоре. Порез на добит од 10% је најнижи у Европи.

Кључни производи и понуде

OUTSOURCING

Код оутсоурцинг аранжмана, српски програмери преузимају потпуну или делимичну одговорност за свакодневне ИТ потребе клијената. У многим случајевима они побољшавају и унапређују целокупан ИТ процес који укључује апликације, базе података и мреже. Искуство и знање српских софтвер девелопера примењиво је на широк спектар послова и решења. Оутсоурцинг клијентима пружа прилику да се фокусирају на континуитет и проширење свог пословања без потребе да буду заузети инфраструктуром технологије и запошљавањем ИТ експерата.

У таквој ситуацији клијент може да се фокусира на планирање производње, на иновације, паковање, маркетинг док ће српске оутрсоурцинг компаније подржати срж развоја пројекта и понудити услуге у свим фазама развоја софтвера (дизајн, имплементација, тестирање, инжењеринг, интеграција, одржавање).

Са искуством у креирању обимних и инвентивних решења од почетног стратешког планирања до имплементације пројеката они Вам пружају услуге развоја и прилагођавања најновијих информативних технологија за СМЕ, корпоративне клијенте и провајдере високих технологија.

Посао који се преузима је широког спектра и укључује развој wеб дизајна за европске компањије, и ангажовање како на специјализованим wеб задацима тако и на развоју техничких хардверских и софтверских решења за велике међународне компаније као што су Пхилипс Семицондуцторс, Царл Зеисс, Раyтхеон и НЦР.

Српске оутсоурцинг компаније нуде своје услуге у неколико поља рада примењивих на мноштво могућих форми сарадње:

Пилот пројекти

Рад на основу спецификација

Преузимање комплетног развоја система (комплетан пројект), као нпр.: дизајн базе података, имплементација, функционални и системски тест

Преузимање развоја дела пројекта или ситема

Преузимање развоја пројеката који су већ у процесу развоја

Дизајн и имплементација нових система (аликација) на основу постојећих (наслеђених) система.

Рад на временској основи

У зависности од потреба клијената, српски софтвер девелопери могу понудити све видове оутсоурцинг-а. Ако компаније жели да започне оутсоурце пројекат под својом управом и на својој локацији, српски произвођачи софтвера могу обезбедити развој и анализу на лицу места и интегрисати се са тимом клијента. Са друге стране, ако компанија жели да под оутсоурце стави део комплетног софтверског пројекта, српске компаније могу да понуде решења по принципу “кључ у руке”. Кључне локације за Оффсхоре Девелопмент центре у Србији су Београд и Нови Сад. Ова града су јаки универзитетски центри, са добром инфраструктуром комуникације и са много пословног потенцијала. Оба града се такође сматрају местима угодним за живот и рад, са квалитетним културним садржајем и међународним школама.

РАЗВОЈ СОФТВЕРА

У Србији постоји 835 компанија за развој софтвера. Ове компаније имају обучене инжењере који су компетентни у широком спектру методолигија, технологија и алата који подржавају ефикасан развој високо квалитетних софтвера и система интеграције. Наши стручњаци поседују експертизу у развоју фронт енд и бацк енд развоја и моддле wаре компоненти, али такође врло пажљиво слушају и прате потребе клијената и креирају посебно прилагођене софтвере и системе.

Фокус на развоју индивидуалних решења креиран је путем традиционалних потреба за мањом ценом и затвореношчу укупне економије током 90их. Одређен број компанија има искуство у сарадњи са југоисточном Европом и препознаје компетитивну снагу која лежи у познавању тржишта и техничким способнстима запослених.

Српски софтвер девелопери нуде улслуге консалтинга у циљу решавања горућих проблема у индустрији на стратешки одређен, тачан и брз начин. Неколико српских ИТ компанија има своје пројект менаџере који свој посао раде на начин на који то раде пројект менаџери у западним земљама што представља још једну важну компоненту квалитета њихових услуга.

Пројект менаџери поседују значајно искуство у међународним пројектима кроз учешће у ИТ пројектима у северној Америци, ЕУ и  Азији.

Стубови истраживачко-развојног сектора српске ИТ индустрије

Електротехнички факултет

Електротехнички факултет на Универзитету у Београду је најстарија институција ове врсте у Србији.

Компјутерски центар ЕТФ пружа своје ресурсе на коришћење струдентима и запосленим на факултету. Што се тиче имплементације нових технологија, овај центар је по том питању водећа институтција у нашој земљи од свог оснивања.

Након иницијативе од стране Владе Републике Србије, електротехнички и машински факултет заједно су основали Центар за иновације који представља место за комерцијални развој идеја и пројеката који су настали у овим институцијама. Овај центар има врло блиску сарадњу са ИТ индустријом.

Даљи развој нових технологија захтева континуитет у усавршавању знања, посебно на пољу ИТ. ЕТФ који запошљава врхунске експерте у сарадњи са водећим светским ИТ компанијама даје одговор на поменуте захтеве. На ЕТФ основан је центар за образовање који пружа стално обучавање за разне компјутерске вештине за школе, студенте и запослене. Такође, све ове услуге су на располагању свакоме ко жели да стекне знања у овој области.

Научни центар Петница

Научни центар Петница је јединствена невладина, непрофитабилна и независна институција која је основана да помаже и подржава младе људе који демонстрирају повећани интерес за науку који превазилази редовни школски програм. Научни центар Петница је активни члан ИНСИТЕ мреже УНЕСЦО-а. Центар се налази у селу Петница у близини Ваљева  западној Србији.

Центар је стекао углед на основу  својих иновативних метода у научном образовању и изузетно је цењен, како у Србији тако и у иностранству, због свог значајног дорпиноса у идентификовању и образовању надарених студената.

Захваљујући подршци локалних власти, школа, универзитета и индустријских компанија Научни центар Петница је постао прави центар за напредно научно и технолошко образовање у нашој земљи и постао је и светски призната институција.

Са готово 500 школа, са више од 800 професионалних научника и универзитетских професора и са више од 3000 најбољих студената у Србији сваке године, Научни центар Петница представља једну од ретхих светских институција која строга школска правила приближава новим методама и технологијама будућности.

Компјутерска архитектура, принципи оперативних система, алгоритми, алати за програмирање на УНИX систему, компјутерска графика и базе података и информациони системи су само нека од поља која покрива ИТ секција у Научног центра Петница.

Факултет организационих наука

Факултет организационих наука је водећи институт за управљање и информационе системе у Србији. ФОН припада групи техничких факултета и део је Универзитета у Београду. Основан је 1969. године након иницијативе од стране више од 200 организација фокусираних на ојачавању економије кроз технолошке иновације. Концепт факултета што се тиче програма, особља и организације је већ доказан и ради се на даљем унапређењу.

Квалитет дипломираних студената осликава се у статистици која говори да нико са дипломом овог факултета није чекао на посао више од 3 месеца. Вечина студената добија и прихвата прилике за посао пре завршених студија. Диплома ФОН-а је призната у најразвијенијим земљама света.

ФОН је опремљен најновијом технологијом која се користи за научна и академска истраживања у разним пољима развоја: ИТ опрема, мултимедиа, Интернет. ФОН је главни интернет провајдер за академску мрежу у Србији. Факултет је такође остварио значајну међународну сарадњу кроз организоване стучне посете професора и асистената и њихово учешће на конгресима и семинарима. Поред сарадње са индивидуалним предавачима и сарадницима, ФОН је остварио сарадњу и са бројем страних институција из области науке и образовања.

Научно-истраживачки рад факултета врши се у оквиру четири института (за информативне системе, менаџмент, индустријски инжењеринг и управљање квалиетом). У оквиру организационих јединица ФОН-а постоји искуство у решавању одређењих организационих и проблема.  Статистике до сада реализованих пројеката и институције и компаније који су у њима учествовале сведоче о оријентацији, динамици и достигнућима научно-истраживачког рада.

Реализовано је 220 истраживачких пројеката, око 150 семинара и 28 пројеката који нуде консалтинг или пружање практичних услуга. Већина ових пројеката је реализивана за потребе наших компанија. Од 2000. године, истраживање у оквиру 62 пројекта вршено је на захтев и по договору са 36 релевантних локалних компанија и неки од њих су приведени крају.

Институт Михајло Пупин

Институт Михајло Пупин (ИМП) је водећи центар за истраживање и развој на пољу комуникација и информационих технологија (ИЦТ) у Србији а поред тога је и највећи ИЦТ институт у југоисточној Европи. Од свог оснивања 1946. године, ИМП је био уговорно везан за истраживање у име кључних комуналних и транспортних компанија и разних вертикалних индустријских сектора.

Институт располаже базом од 250 способних и иноватнвних истраживача.

Због свог бескомпромисног интегритета постао је избор за пројектима виталним за јавну безбедност и финансије Владе Републике Србије. ИМП нуди широк спектар производа и услуга. Спектар услуга института покрива посебно прилагођена ИТ решења, хардверски и софтверски оутсоурцинг, технолошки консалтинг, инжењеринг, прототипови и дизајн система и интеграција. ИМП такође нуди широк спектар ИЦТ решења у следећим програмима производње:

Програм за контролу процеса. СЦАДА системи (хардвер и софтвер) оптимизовани за велике и географски дистрибуиране комуналне система, контрола и надгледање решења за индустријске процесе.

Програм за управљање информацијама, алати за саветовање приликом инвестирања и системи за прикупљање информација као и разна ЕРП решења.

Програм за управљање саобраћајем.

Системи за наплату путарина, управљање градским саобраћајем, ГПС лоцирање возила.

Безбедносни програм, криптографски уређаји, опрема за пренос електричне енергије, решења за комуникацију за безбедан рад високо напонских мрежа.

ИСО 9001 Qуалитy Ассуранце дозвољава Институту Михајло Пупин да изађе у сусрет очекивањима својих партнера. Водеће светрске компаније као што су БАСФ, Раyтхеон, НЦР и Пхилипс оствариле су бенефит од решења и услуга које нуди ИМП. Кроз своју канцеларију за удружене пројекте ИМП уједињава ИЦТ експертизу и ресурсе са реномираним немачким организацијама за истраживање и развој као што је Фраухофер Геселлсцхафт. Због свог широког спектра рада на разним устраживачким пољима ИМП је у могућности да оформи динамичне тимове са експертизом одговарајућом за специфичне задатке који су од кључне важности за реализовање великих пројеката.

Ова разноликост чини ИМП јединственим центром знања у овом делу света, интердисциплинарним ИЦТ знањем које представља основу за развијање комплаксних системских решења. ИМП је дугорочно оријентисан ка међународној сарадњи са компанијама и институцијама, било да је то вид укључивања у заједничка истраживања или пројекте оријентисане ка апликацијама, вид академске сарадње или пружање услуга.

На институту увек постоји спремност за размену знања и достигнућа и урдуживање снага са компанијама са сличним пољима рада и интересовања у циљу остварења бољих резултата и приступа ширем тржишту.

ИМП користи иницијалне предности које пружа глобализација и европске интеграције да би заузео своју позицију предводника у усвајању нових технологија кроз ојачавање веза са угледним европским и светским центрима.

Мицронас НИТ

Мицронас НИТ гаји комплексно окружење у којем се наука среће са пословним приликама пружајући бенефит крајњим корисницима. НИТ је саставни део Универзитета у Новом Саду, Факултета техничких наука и одељења за компјутерски инжењеринг и теоретско знање што у комбинацији са практичним искуствима доноси компетитивну предност у односу на остале сличне компаније у свету.

Активно учешће и пажљиво усмеравање дипломираних студената у оквиру неких од истраживачких пројеката представља темељ будућности Мицронас НИТ. НИТ је организација способна да испоручи високо квалитетна и ефикасна решења у следећим пољима:

Системско програмирање и оперативни системи

Апликације у пољима мултимедија, потрошачке електронике и комуникација

Оутсоурцинг потенцијал њиховог одељења за истраживање и развој (Р&Д), сопствени производи и партнерство са компанијом Мицронас пружа неопходну стабилност за успех на светском ИТ тржишту. Успешна сарадња са компанијама Мицронас, Пхилипс, Схарп, Мицрософт и Опенwаве и осталим организацијама доказ је да НИТ може бити изврстан партнер чак и највећим компанијама које се баве високом технологијом.

Мицронас НИТ је одличан пример преношења знања из високих технологија у конкретне производе. Институт је углавном оријентисан ка  дизајнирању системских софтвера, реал тиме софтвера, хердверских прототипова , потрошачке електронике, аудио, видео и мултимедијалних апликациа.

Нарочит нагласак даје се знању и искуству из поља хардвера и софтвера данашње електронике која се базира на полу-проводницима.

ИЦТТ

Са седиштем у Београду у чувеном Генеx торњу са 1800м2 простора, ИЦТТ представља први ИТ инкубатор у Србији. Ово је приватна иницијатива покренута од стране предузетника за предузетнике. Циљ ИЦТТ је да постигне пораст капитала и подржи почетни развој пословања компанија кроз предузетничке и професионално вођене инкубационе центре.

За три године рада, ИЦТТ је асистирао 9 компанија у почетку свог пословања чиме је створено око 100 нових радних места. Компанија пружа услуге домаћим и страним ентитетима за развој свог пословања у Србији.

Својим заједничким радом са лидерима у индистрији и предузетницима из области ИЦТ и осталих поља знања, инкубатор креира нову вредност пословања. У том погледу, развој усмерен ка ОпенСоурце и ЛинуxОС представља главни фокус инвестиција. Градећи на успеху ИЦТТ, њихов тим пажљиво ради на постављању и покретању сличних центара за развој пословања.

Значајне информације о индустрији

БИОГРАФИЈА ИТ СЕКТОРА У СРБИЈИ

У време иницијалног ширења ИТ сектора, бивша Југославија је непобитно била регионални лидер на том пољу. Добро образовани експерти поштовани су широм света.

Велики број компанија и истраживачких института у овом сектору,  били су високо цењен и имали су добре везе са широким спектром индустријских сектора.

Бивша Југославија је била прва од земаља југоисточне Европе која је дозволила приступ Интернету.

За време економсих санкција према Србији постављеним од сране Уједињених Нација (1992. – 1997.), академска ИТ веза пружила је изузетно тражену везу са Интернетом и контакте са универзитетима широм света.

Већина научних института користила је своје мреже и комуникационе способности да би одржали проток информација које се тичу нових технологија и научних истраживања.

Образовни систем у земљи поседује историјску традицију и одлично је развијен у пољима технике и инжењеринга. Многи дипломирани студенти из области ИТ и млади инжењери су током 90их нашли запослење у ИТ сектору у западној Европи и Америци.

Овај „одлив мозгова“ смањио се након политичких промена и спровођења економских реформи у земљи 2001. године.

Демократске промене 2000. године значајно су поправиле стање ИТ сектора у Србији. Српска Влада дозволила је смањање пореза на куповину компјутерске опреме, предводећи тако у легалне токове 90% трговине хардвером.

Захваљујући стратешкој сарадњи са Мицрософт-ом, софтвер који користи Влада постао је легалан и компаније су почеле процес легализације софтвера под надзором Владе.

ЧИЊЕНИЦЕ О ИТ ИНДУСТРИЈИ

Велика количина рада мањег обима на ИТ развоју, који је раније преузиман хонорарно, често под академским водством, сада се формално структуира у оквиру организација компанија са особљем посвећеним плановима развоја пословања. На тржишту ИТ производа и услуга још увек доминира Влада на централном и локалном нивоу и путем предузећа у друштвеном валсништву. Развој производње је примарно фокусиран на развоју специфичних производа за ово тржиште. Постоје велика очекивања да ће доћи до пораста имплементације ИТ у државни сектор на свим нивоима што ће довести до повећане активности ИТ сектора.

Повећава се развој извозних производа и услуга који покреће одређени број компанија које су оствариле пртнерства и пословне аранжмане у иностранству. Ове компаније генерално дају дају подршку и услуге или преузимају рад на развоју и дизајну за одређене међународне клијенте на бази уговора.

ПРАВНИ ОКВИРИ И ПОСЛОВНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

Правни оквир

Од 2002. године, постоји повећана свест да повреда права на интелектуално власништво (ИП) мора бити смањена и да права на интелектулано власништво морају бити доведена на ниво европских стандарда. Већина домаћег законодавства у пољи ИТ хармонизована је са правилима ЕУ и WТО, нпр. аспекти трговине и права на интелектуално власништво (ТРИПС уговор).

Интелектуално власништво условљено је законима и регулативама које пружају чвсту основу за заштиту права али ипак, да би се у потпуности ускладили са међународним стандардима и да би се добио неопходни капацитет за спровођење закона, усвојено је пет нових закона о праву на интелектуално власништво крајем 2004. и почетком 2005. године.

Закон о патентима

Закон о трговонским маркама

Закон о ауторским правима

Закон о правној заштити дизајна

Закон о заштити топографија интегрисаних кола

Поред тога, 2004. године Влада Србије донела је Закон о електронском потпису, тако приближавајући ИТ законодавство европским стандардима. Такође, измењен је и Кривични Законик којем је додато поглавље које се односи на кршење ауторских права.

Први пут је у циљу боље контроле царина у бобри против фалсификата и пиратерије донета је регулатива у оквиру закона о царинама. Србија је заузела курс ка динамичној примени закона о заштити интелектуалног власништва мада ефектна примена закона захтева доста времена. 09. марта 2005. године Влада је започела кампању по имену Без толеранције за пиратерију, када је дата обавезујућа инструкција свим јавним тужиоцима о спровођењу пред криминалних процедура и правном гоњену починилаца. Србија је 07. априла 2005. потписала међународну конвенцију о сајбер криминалу  и на тај начин направила још један корак ка већој сарадњи са ЕУ. Укратко, Ствари се мењају за оне који крше закон интелектуланом власништву. Правна основа је постављена и постоји нарастајућа политичка воља да се ухвати у коштац са овим проблемом.

Србија је учинила доста на прилагођавању пословања ИТ сектора стандардима европске заједнице. Да би се убрзао развој информацијског друштва, усвојено је неколико важних закона.

Закон о електронском потпису

Закон о патентима

Закон о робним маркама

Закон о ауторским правима

Закон о заштити дизајна

Закон о заштити топографија интегрисаних кола

Закон о заштити личних информација

Закон о заштити потрошача

Закон о правима на приступ информацијама

Амандман на Кривични Законик

Стратегија развоја је да се исти приведе крају до краја 2005. године.

Пословне иницијативе

Најнижи порез на добит у Европи

10 година ослобођења од пореза за инвестиције веће од 600 милиона динара (око 7,4 милиона €) и запошљавање више од 100 нових радника.

Пореске олакшице за инвестиције у основна средства на 80% уложених средстава

Пореске олакшице што се тиче уплате доприноса за раднике и то за сваког новог запосленог у периоду од две године

Убрзано обарање цена едукативне и компјутерске опреме

Увоз опреме и других средстава као и констрикционих материјала у који улаже ентитет из иностранства је ослобођен царине

Увоз сировина, полупроизвода и компонената и делова неопходних за реализацију дугорочних пројеката у сарадњи са страним произвођачима ослобођен је царине и других увозних трошкова

Либерализација закона о својини учинила је могућим да странци могу да буду власници некретнина

Академски оквир

Због отворености читавог региона у преиоду пре 90их, образовање на пољу технике на универзитетима у Србији је изложеност утицајима и развоју технологоје на западу користило више него остале земље источне Европе. Српски ИТ сектор поседује високо обучену радну снагу од које је 70% са универзитетским нивоом образовања. Преко 878 дилпомираних студената из поља електроинжењерства, организационих наука и математичких инстатитута се 2003 специјализовало за компјутерске науке. Ученици средњих школа специјализованих за математику, физику и информатику освојили су импресиван број награда на Светској Научној Олимпијади. Галупова анкета 2003. открила је податак да је владање енглеским језиком знатно боље од оног којим располажу млади у осталим земљама источне Европе (42% писмених људи говори енглески језик). Научно-истраживачке и универзитетске институције крећу се ка развоју универзитетских комплекса што резултује приликама за боље утемељење нових технологија и пословања, појачаном индустријско/универзитеском сарадњом и привлачењем нових инвестиција из приватних ресурса.

Везе са универзитетима и истраживачким институцијама

Значајан број истраживања се традиционално спроводи на истраживачким институтима и универзитетима. Ове институције имале су везе са широким спектром индустријских сектора а такође је постоји и велико искуство у сарадњи са универзитеским комплексима у западној Европи, САД и Канади. Многе активности ових института сада су приватизоване. Универзитети такође развијају ближу сарадњу са страном индустријом на пројектима истраживања и развоја производа. Ове институције, компаније и иницијативе од стране универзитета развиле су медјународно признату експертизу и системе прототипова из области идентификације радио фреквенција, даљинског преузимања података, система за контролу процеса, комуникационих софтвера и интегрисаних система.

Људски ресурси

У овом сектору, са датим високим нивоом образовања и профилом младих људи, Србија поседује изражену способност владања енглеским језиком у поређењу са осталим земљама источне Европе.

Фирме у Србији биле су ангажоване у значајној трговини са страним фирмама и имале су добре контакте са западним компанијама. Приватно предузетништво је било дозвољено на нивоу малих предузећа док је током 90их дошло до значајног пораста овог сектора. Резултат тога је да су наши пословни менаџери добро упознати са филозофијом, стилом, обичајима и пословном праксом тржишне економије запада.

Као млада индустрија, ИТ сектор не пати од нефлексибилности радне снаге као многе традиционалне индустрије. Команије нису забележиле прекиде радних односа а просечна старост запослених је око 30 година.

Главна проиводња хардвера

Меморијски модули (СДРАМ, ДДР, ДДР2)

ТФТ монитори

Графичке картице

Флеш

Мултимедиа (УСБ стикови, МП3 плејери)

Кертриџи за ласерске штамапаче и мини фотокопир машине

Радио, базни и индустријски модеми

Проводници

Конвертери за комуникацију

Електронска опрема и склопови

Дигиталне централе

Дигитални оптички системи

Главна производња софтвера

Корпоративна пословна решења за модерну компанију представљају базу информација. Када се одлучује о имплементацији корпоративнх пословних решења, избор партнера је од изузетног значаја. Српски програмери су искусни и поуздани партнери са великим знањем у вези разних аспеката рада на пројектима комплексних пословних процеса. Са експертским знањем из области сотвера и развоја система информација они могу да пруже изузетна решења. Интегрисана пословна решења могу компанији да обезбеде

Управљање финансијама

Рачуноводство

Контрола и спровођење пословних анализа

Управлање продајом и набавком

Управљање складиштима

Одржавање односа са клијентима (ЦРМ)

Управљање људским ресурсима

Канцеларијску администрацију и интерну документацију

Подршку за е цоммерце

Пословна решења омогућавају компанији да контролише сваки део свог пословања. То су Интернет Цоммерце решења за постављање онлине каталога и аутматизовање процеса наручивања и обраде наруџби који се одвијају буквално без потребе за администрацијом. Циљна група корисника су компаније средње вреличине које желе да аутоматизују своје пословање са партнерима и купцима – буиснесс то бусинесс решења (Б2Б) и компаније које планирају продају директно крајњем кориснику – бусинесс то цонсумер решења (Б2Ц).

Решења за менаџмент продаје је систем апликација намењених унапређеном начину продаје за средња предузећа. Апликација покрива сва поља стандардног циклуса породаје и имогућава једноставно и ефикасно вођење продаје. Једноставан и напредно корисничко сучеље, брзо креирање докумената и промене стања лагера у реалном времену, смо су неке од могућности. Овај софтверски пословни модел, који је настао захваљујући великом искуству у развоју посебно прилагођених решења и пословном консалтингу, омогућава искусним менаџерима продаје и почетницима да брзо почну са коришћењем софтвера и наставе да унапредјују своје пословање.

Систем за креирање докумената је систем који се користи за организовање, креирање, дистрибуирање и обнављање пословне документације, за документовање самог процеса за време трајања документа као и за архивирање докумената у електронској форми.

Српски девелопери су проширили функције овог система и укључили су идентификацију докумената, чување, креирање верзија документа, управљање процесом креирања документа и приказ документа.

Банковни информациони систем је интегрисани информациони систем за банкинг сектор који покрива сва битна поља банковних операција и банкинг Интранет-а. Ове софтверске апликације произведене су коришћењем Орацле базе података и алата. Орацле је иначе водећа светска компања из ове области технологије. Дерегулација банковног тржишта у Србији у задњих неколико година креирала је тражњу за специјализованим услугама. Висок степен специјализације у банковном сектору је евидентан, са неколико компанија које развијају фронт и бацк канцеларијски банкинг решења уз то нудећи и сервис у продршку 24 сата 7 дана у недељи и бекап услуге за локалне и регионалне банке.

Влада Србије има амбициозне планове да за неколико година пружи свеобухватан сервис доступан преко Интернета који ће укључивати све формалне регистрације, званичне формуларе и наплате рачуна. Неколико српских девелопера нуди интерактивне мрежне апликације за градске власти и одељења Владе. Остале услуге су wеб дизајн, wеб портали, пружање услуга Интернет-а, хостинг, одржавање интернет апликација, Интранет решења, развој база података, ГПС апликације, итд.

Преузето са сајта www.brendovisrbije.com

Укупно људско знање настало до 1900. године удвостручено је до 1950. године. Од тада се целокупно људско знање удвостручава сваких 5 – 8 година.

Истраживање Станфорд универзитета (САД)

Овај фасцинирајући податак осим што сам по себи представља занимљивост, има неслућене импликације на наш свакодневни живот – приватни и пословни. На приватном плану ова „експлозија“ знања има за последицу да земље и појединци којима су новоосвојена знања на располагању стичу велике потенцијале за континуирано повећање животног стандарда, квалитета живота и богатства уопште. На пословни живот појединаца, организација, држава и света посматраног у целини, ове огромне, убрзане и свакодневне промене утичу на начин који ће у сваком погледу и значајно изменити досадашњи начин живота.

На прагу новог миленијума сусрећемо се са огромним променама:

живот, друштво и економија постају све сложенији

време у којем живимо је непредвидиво

природа послова се радикално мења

све више послова нестаје услед технолошких промена

прошлост све мање може бити ослонац и путоказ за будућност.

Већ сада је тешко предвидети која знања и вештине ће бити потребне и тражене за наредних 10 година. Цл већини професија знање се дуплира сваких неколико година, што значи да знање свакога од нас треба да се дуплира сваке 2 – 3 године само да би „држали корак“ са променама. Они који то не буду чинили неумитно ће заостајати!

Друштва у којима се вреднује знање као ресурс, која улажу у образовање и науку, у којима је развијена информацијска инфраструктура и у којима се високо цени индивидуалност, способност и креативност појединаца и организација, са правом се могу назвати иновативним друштвима (неко их назива и интелигентним друштвима).

Јапан је још 1980. године донео стратешку одлуку да јапанска привреда промени стратегију развоја. Уместо инвестирања у тешку индустрију и петрохемију, тежиште улагања померено је на делатности које почивају на људском уму и знању и које троше мало енергије и сировина. Резултате те визионарске одлуке видимо данас !

Податак да се у САД број запослених у делатностима високог знања, као што су професионалне и пословне услуге изједначио са бројем запослених у индустрији (где је број запослених у сталном паду), потврђује да је број „организација знања“ у сталном порасту.

Енглеска Краљица Елизабета ИИ, у свом говору у енглеском парламенту, 14. маја 1997. године, рекла је: „Едукација младих људи биће највећи приоритет моје Владе. Она ће радити на подизању стандарда знања у школама, колеџима и универзитетима, као и на промовисању доживотног учења на радном месту.“ Ступивши прошле године на место Председника Владе Велике Британије која ће увести земљу у XXИ век, Тонy Блаир, рекао је да његова Влада има три основна приоритета: „Едукација, едукација и едукација“! Ово своје опредеИјење Тонy Блаир је потврдио именовањем „првог државног Подсекретара за Доживотно Учење“ (фирст Ундер-сецретарy оф Стате фор Лифелонг Леарнинг).

У данашње време многе организације су свесне да је једини начин да се освоји и задржи компаративна предност – учити брже од конкуренције. Због тога се све више компанија труди да усвоји и примени концепт „организације знања“ и на тај начин оствари предност на тржишту. Најбољи пример „организације знања“ свакако представља „Мицрософт“ Били Гатес- а. У вредности деонице ове компаније номиналне вредности 70 УСД, само 7 УСД представља књижну – видљиву (тангибле) вредност. Другим речима, на 1 УСД књижне вредности долази 9 УСД невидљиве (интангибле) вредности – коју највећим делом чини знање !

„Организације знања“ спремне на брзо учење карактерише:

брзо реаговање на жеље купаца (потрошача) тако што ће се нове информације брзо преточити у знање које ће се искористити на начин који ће купцу донети нову вредност

савладавање нових технолошких достигнућа и њихова примена у циљу квалитетније услуге купаца

смањење временских циклуса где год је то могуће

спремност на иновације (које се дешавају у амбијенту у коме влада међусобно поверење и слобода да се преузме ризик)

самопоуздање и прилагодљивост на промене у окружењу

иницијатива, одлучно и „безболно“ спровођење свих неопходних промена

Време је да менаџери почну да гледају своје организације кроз призму знања, како би тај „интелектуални капитал“ дошао до пуног изражаја, доносећи свим члановима организације нови профит и нове шансе. Да се подсетимо, дефиниција менаџера 21, века гласи: „Менаџер је особа одговорна за своје знање, и знање својих подређених“ !

У том светлу, потребно је утврдити шта је то што чини интелектуални капитал организације, вредновати га на прави начин, и потом „раширити“ по целој организацији. Уколико се то не учини, може се десити да „интелектуално“ највреднији појединци или најбоље идеје остану неискоришћени, или чак напусте организацију!

Интелигенција постаје капитал оног момента када донесе нови квалитет или нову вредност. Сходно томе, „интелектуалним капиталом“ може се назвати само оно знање које је примењиво и које има практичну корист.

Шведска компанија Сцандиа, која се бави финансијским услугама, прва је фирма у свету која је 1995., у свом годишњем финансијском извештају у посебном одељку изразила вредност свог интелектуалног капитала. Захваљујући свом визионарском раду, Швеђанин Леиф Едвинссон постао је познат као први директор Интелектуалног капитала у историји.