Странице

среда, 12. децембар 2012.

Са мајчине стране Милена Павловић Барили је припадала лози Карађорђевића









Стваралаштво једне од најистакнутијих српских умјетница, чија је слава била свјетских размјера, Милене Павловић-Барили, свестране личности која је освајала метрополе широм свијета, биће од 30. јуна представљено и бањалучким љубитељима умјетности путем изложбе у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

Милена Павловић-Барили била је изузетна појава у српском сликарству између два свјетска рата, а њена биографија се доста разликовала од биографија осталих српских сликара истог периода. Била је изузетно образована жена. Поред сликарства, писала је поезију на италијанском, француском, шпанском, бавила се модном илустрацијом и костимографијом, па је тако, мијењајући начине изражавања, испољила сав свој креативни потенцијал.

Угледна сликарка рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године, као једино дијете угледне Пожаревљанке Данице Павловић и италијанског пјесника Бруна Барилија.

Њени родитељи су се упознали током студија музике на Конзерваторијуму у Минхену, гдје је Даница студирала музику, клавир и пјевање, док се Бруно бавио компоновањем и писањем музичке критике. Са мајчине стране Милена је припадала лози Карађорђевића, а са очеве великој умјетничкој породици Барили из Парме.

Од најранијег дјетињства је путовала са родитељима по Европи, али се увијек враћала у Пожаревац и Београд. Гдје год је путовала и живјела, била је у круговима значајних и угледних људи. Основно сликарско образовање је добила у Београду, гдје са 13 година уписује Краљевску уметничку школу, а дипломира 1926. године. Сљедеће године наставила је студије сликарства на Aкадемие дер билденден К•нсте у Минхену (1926-1928), али убрзо напушта Aкадемију, јер је била сувише конзервативна за Миленино поимање умјетности.

Почетак њене каријере везује се за Пожаревац и Београд, гдје је имала прве изложбе, као и за чланство у групи "Лада". Тадашњи критичари у Београду су веома позитивно оцијенили Миленине радове, али упркос томе не успијева да нађе запослење ни у Србији, ни у Македонији, па своју каријеру успјешно гради у Риму, Паризу и касније у Њујорку.

Са мајком Даницом је путовала по Шпанији, гдје је проучавала дјела Веласкеза и Гоје. У Лондону је живјела годину и по и 1931. имала изложбу у једној од најзначајнијих лондонских галерија - Блоомсбурџ. Изложба је истовремено значила и раскид са академским сликарством и почетак имагинарног и фантазмагоричног сликарства.

Послије Лондона, одлази у Париз, гдје је са прекидима остала све до 1939. године. На Монпарнасу, тадашњем умјетничком средишту, упознаје значајне личности културног и јавног живота, умјетнике, музичаре, књижевнике... Познанство са Ђорђом де Кириком, Полом Валеријем, Aндреом Бретоном, Жаном Коктоом и низом других стваралаца из цијелог свијета, оставља на Милену пресудан утицај, када њено сликарство почиње да добија одлике интимне исповијести. Упоредо излаже у Београду и Риму, гдје јој редовно и објављују поезију (1935).

"Вог" и тајно вјенчање
Милена Павловић-Барили отишла је 1939. у Њујорк и остала тамо због почетка рата у Европи. Почиње да ради илустрације за модне часописе и велике модне куће, а њене креације красиле су, између осталог, странице "Вога". Излагала је у Њујорку и Вашингтону. Тајно се вјенчала у децембру 1943. са младим америчким официром авијације Томасом Госелином, којег је упознала на отварању своје изложбе у Вашингтону.

Алекдандра Рајковић

Нема коментара:

Постави коментар