Александар
I Карађорђевић (16. децембар 1888 – 9. октобар
1934) био је, од 1921. године краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која се
након 1929. године звала Краљевина Југославија). Убијен у атентату за време
службене посете Француској.
Александар
је рођен на Цетињу 16. децембра 1888, његов дјед по мајци био је црногорски
краљ Никола I Петровић, а баба краљица Милена, рођена као
Милена Вукотић. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Романов. Дјетињство је провео у Црној Гори, а
основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у
Петрограду, а потом у Београду, по доласку краља Петра I на српски прeсто 1903. године.
Судбински
преокрет у животу принца Александра наступио је 1909, када се његов старији
брат, принц Ђорђе одрекао права наследства престола. Као престолонаследник,
принц Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан
обрачун са Османским царством.
Ратови
У Првом
балканском рату 1912, престолонаследник Александар је као заповједник Прве
армије водио побједоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. у Другом
балканском рату битку на Брегалници. У Првом свјетском рату био је врховни
заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска
војска потпуно разбила војску Аустро-Угарске монархије. Током 1915. године
српска војска је претрпјела многе губитке од стране аустро-угарских, њемачких и
бугарских армија. Исте године српска војска је била присиљена се повуци кроз
клисуре Црне Горе и северне Албаније на грчко острво Крф. На Крфу је војска
реорганизована.
Завршне
операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918, српска војска је извршила под
врховном командом регента Александра, са одличним командним кадром у који
спадају војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић.
Уједињење
После
војничких дошли су и државнички успеси. Након одлука српске Народне скупштине и
Народног Вијећа у Загребу, регент Александар је прогласио уједињење Срба,
Хрвата и Словенаца у једну државу, 1. децембра 1918. Овим чином остварени су
идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и дјед.
После смрти краља Петра I (16. аугуста 1921.), регент
Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца. 1922. године оженио се
принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина – Петар, Томислав
и Андреј.
Диктатура
6.
јануара 1929., услед политичке кризе настале након што је убијен посланик
Стјепан Радић краљ Александар укида Видовдански устав и распушта Народну
скупштину. Овај акт је у хисторији остао забележен као Шестојануарска
диктатура. Име државе је промењено у Краљевина Југославија, а држава је организована
у форми девет бановина уместо дотадашњих 33 области, 3. октобра.
Године
1931. краљ Александар доноси нови устав, познат као Октроисани устав, с којим
се извршна власт преноси на краља. Избори су били универзални за мушке гласаче.
Увођење тајног гласања је одбачено, и притисци на запослене у јавним службама
да гласају за владајућу партију су били особина свих избора одржаних под
Александровим уставом. Поред овога, краљ је могао директно да прогласи половину
горњег дома, а закон се могао потврдити с одлуком једног дома ако га потврди и
краљ.
Атентат
Дана 9.
октобра 1934. краљ је био у Марсељу у званичној посети Француској. Приликом
вожње улицама, атентатор Владо Черноземски, припадник македонске организације
ВМРО, је пуцао у Карађорђевића и возача, а грешком полицајца убијен је и
француски министар вањских послова Лоуис Бартхоу. Атентат је забележен филмском
камером.
Након
смрти Александра Карађорђевића, круну наслеђује Александров син, Петар II, али власт долази у руке Александровог
рођака, кнеза Павла Карађорђевића, због Петрове малолетности.
Нема коментара:
Постави коментар