Стваралаштво једне од најистакнутијих српских умјетница,
чија је слава била свјетских размјера, Милене Павловић-Барили, свестране
личности која је освајала метрополе широм свијета, биће од 30. јуна
представљено и бањалучким љубитељима умјетности путем изложбе у Музеју
савремене умјетности Републике Српске.
Милена Павловић-Барили била је изузетна појава у српском
сликарству између два свјетска рата, а њена биографија се доста разликовала од
биографија осталих српских сликара истог периода. Била је изузетно образована
жена. Поред сликарства, писала је поезију на италијанском, француском,
шпанском, бавила се модном илустрацијом и костимографијом, па је тако,
мијењајући начине изражавања, испољила сав свој креативни потенцијал.
Угледна сликарка рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године,
као једино дијете угледне Пожаревљанке Данице Павловић и италијанског пјесника
Бруна Барилија.
Њени родитељи су се упознали током студија музике на
Конзерваторијуму у Минхену, гдје је Даница студирала музику, клавир и пјевање,
док се Бруно бавио компоновањем и писањем музичке критике. Са мајчине стране
Милена је припадала лози Карађорђевића, а са очеве великој умјетничкој породици
Барили из Парме.
Од најранијег дјетињства је путовала са родитељима по
Европи, али се увијек враћала у Пожаревац и Београд. Гдје год је путовала и
живјела, била је у круговима значајних и угледних људи. Основно сликарско образовање
је добила у Београду, гдје са 13 година уписује Краљевску уметничку школу, а
дипломира 1926. године. Сљедеће године наставила је студије сликарства на
Aкадемие дер билденден К•нсте у Минхену (1926-1928), али убрзо напушта
Aкадемију, јер је била сувише конзервативна за Миленино поимање умјетности.
Почетак њене каријере везује се за Пожаревац и Београд, гдје
је имала прве изложбе, као и за чланство у групи "Лада". Тадашњи
критичари у Београду су веома позитивно оцијенили Миленине радове, али упркос
томе не успијева да нађе запослење ни у Србији, ни у Македонији, па своју
каријеру успјешно гради у Риму, Паризу и касније у Њујорку.
Са мајком Даницом је путовала по Шпанији, гдје је проучавала
дјела Веласкеза и Гоје. У Лондону је живјела годину и по и 1931. имала изложбу
у једној од најзначајнијих лондонских галерија - Блоомсбурџ. Изложба је
истовремено значила и раскид са академским сликарством и почетак имагинарног и
фантазмагоричног сликарства.
Послије Лондона, одлази у Париз, гдје је са прекидима остала
све до 1939. године. На Монпарнасу, тадашњем умјетничком средишту, упознаје
значајне личности културног и јавног живота, умјетнике, музичаре, књижевнике...
Познанство са Ђорђом де Кириком, Полом Валеријем, Aндреом Бретоном, Жаном
Коктоом и низом других стваралаца из цијелог свијета, оставља на Милену
пресудан утицај, када њено сликарство почиње да добија одлике интимне
исповијести. Упоредо излаже у Београду и Риму, гдје јој редовно и објављују
поезију (1935).
"Вог" и тајно вјенчање
Милена Павловић-Барили отишла је 1939. у Њујорк и остала
тамо због почетка рата у Европи. Почиње да ради илустрације за модне часописе и
велике модне куће, а њене креације красиле су, између осталог, странице
"Вога". Излагала је у Њујорку и Вашингтону. Тајно се вјенчала у децембру
1943. са младим америчким официром авијације Томасом Госелином, којег је
упознала на отварању своје изложбе у Вашингтону.
Алекдандра Рајковић
