НЕСТАЛО ЗЛАТО КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ГОДИНАМА БИЛО У ТИТОВОМ СЕФУ !

Пронађених 30 килограма злата, као и накит у сефу Јосипа Броза Тита, највероватније су "нестало" власништво и благо породице Карађорђевић

Када је пре двадесетак дана, а након више од 30 година, комисија у саставу Оливер Антић, Милорад Симић и Ненад Јевремовић отворила сеф Јосипа Броза Тита, нађено је 30 килограма злата и око 150 предмета с драгим камењем породице Карађорђевић.

Реч је о злату Краљевине Југославије и породице Карађорђевић које је “нестало” након Другог светског рата, сазнаје Телеграф.рс!

Након пуча 27. марта 1941. извесна количина злата Краљевине Југославије изнета је из Београда, а око 40 килограма злата закопано је у близини манастира Острог. Међутим, комунисти су га након рата откопали и однели, о чему постоје писани трагови у архиву у које је Телеграф имао увид.

- Када је отворен Титов сеф и у њему пронађено око 30 килограма злата и преко 150 предмета с драгим камењем, одмах се посумњало да је то злато породице Карађорђевић. На то је указивало више предмета који су пронађени у сефу, за које се тачно зна да су припадали Карађорђевићима, као што је златни орден Краљице Марије украшен брилијантима, лично њој додељен – каже наш саговорник.

Према његовим речима, овде је реч углавном о злату за које се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи.

Да је злато које је пронађено у сефу Броза заиста благо династије Карађорђевић говори и одлука председник Србије Томислава Николића да врати орден краљице Марије породици. Орден ће се на њеној сахрани у Опленцу 26. маја наћи испред ковчега с њеним земниим остацима.

Такву одлуку председника саопштио је његов саветник Оливер Антић на дочеку посмртних остатака краљице Марије у Двору.

Адвокат Јованке Броз Тома Фила каже за Телеграф да све док не стигне званична изјава трочлане комисије шта је заправо пронађено у Титовом сефу, биће нагађања. Фила додаје да злато и “Карађорђевићева звезда” сигурно нису његове личне заоставштине.

- Сачекајмо званичне извештаје комисије, да заиста видимо шта се налази у том сефу. Чуо сам да је нађена извесна количина злата, као и Карађорђева звезда ,што сигурно није лична заоставштина Јосипа Броза. Врло је могуће да оно припада или држави или породици Карађорђевић – каже Фила, који позива надлежне да што пре изађу у јавност с тачним подацима шта је пронађено у сефу.

Члан Крунског савета Драгомир Ацовић очекује да ће породица Карађорђевић легитимно поднети захтев за потраживање отете дедовине која се затекла код Броза.

- Верујем да ће и престолонаследник да реагује, јер он, као и други потомци краља Александра Првог, има право да потражује отету дедовину, која се затекла код Броза. Та имовина не може да припадне Брозовим потомцима. Ако они тврде да је и то њихово наследство и ако су незадовољни што сад нису присуствовали отварању трезора, питам се да ли су Титови наследници били присутни кад је Тито присвајао туђе – наводи Ацовић.

Осим тога, додаје он, ово откриће отвара и ново питање: кад ће бити отпечаћени џакови, сада такође у државном поседу, који се воде као заоставштина Карађорђевића и за које Влада Србије још није дала сагласност да се отворе.

Подсећања ради, драгоцености и новац који су затечени у Брозовом поседу на дан његове смрти 1980, по одлуци тадашњег Председништва СФРЈ, две године касније су пописани и похрањени у трезор Народне банке.

Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена Председништву СФРЈ, на списку заоставштине нађене у Титовом поседу, која је предата Народној банци Југославије, налазе се: злато у полугама и у праху, у укупној тежини од 29,366 кг, 2.663 великих и малих златника, предмети од злата, брилијаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић (149 комада).

На списку су још одликовања породице Крађорђевић, нумизматички новац, посуђе од сребра са позлатом, ситни предмети мање вредности и девизе (око 26.000 долара и 36.000 немачких марака) и око пет милиона динара.

Извор: Телеграф

(Д. Злојутро)

СРБИ ЈЕДИНИ СТРЕЉАЛИ СВОЈЕ ГЛУМЦЕ

Државна комисија за тајне гробнице пописала је више од 50.000 жртава и евидентирала 211 локација. Од свих бивших република СФРЈ, само се Србија обрачунавала са уметницима - убијено их је 77
ДРЖАВНА комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, за три године рада прикупила је податке за више од 50.000 људи настрадалих у послератним чисткама, и евидентирано је 211 локација.
Књига жртава направљена је као модерна база података, доступна грађанима преко сајта Комисије, где они, али и судови, могу свакодневно да користе податке за потребе рехабилитације. За свако лице постоје име и презиме, занимање, националност, пребивалиште, место рођења, време и место страдања. Из регистра се може видети и ко су, према занимању и социјалној структури били настрадали.
- На мети су се нашли средњи предузетнички слој, образованији људи антикомунистички оријентисани, припадници слободних професија у градовима, а у селима кметови, деловође и такозвани кулачки елементи - каже др Срђан Цветковић, бивши секретар Државне комисије за тајне гробнице. Према броју настрадалих предњаче: домаћице (2.892), занатлије (2.567), жандарми (1.897), чиновници (1.008), трговци-кафеџије (857), официри (815) и радници (805). Ту су и ученици и студенти (416), учитељи, професори и инжењери (345), сеоски кметови/председници општина и начелници (264), свештеници (151), индустријалци и предузетници (159), адвокати и судије (118), лекари и апотекари (105), глумци и уметници (77), и новинари (72).
- Наравно, највише је земљорадника, преко 8.923, и то махом имућнијих домаћина - констатује Цветковић, и додаје да је специфичност Србије у односу на остале бивше југословенске републике то што је стрељано много уметника. Међу њима има сликара, музичара, а посебно глумаца, а то није био случај ни у Хрватској, ни у Словенији. Зна се да су одмах по ослобођењу Београда, у новембру 1944, стрељани глумци Александар Цветковић, Јован Танић и Љуба Васиљевић, као и да су хапшени и, залагањем Митре Митровић (прва супруга Милована Ђиласа, кљижевница и министар просвете у првој послератној српској влади), спасени Олга Спиридоновић, Жанка Стокић (касније је осудио Суд части) и многи други.

И у Нишу су глумци извођени пред стрељачки вод. Међу њима Светозар Цветковић и Миодраг Ковачевић, уз још пет чланова тамошњег позоришта. Многи припадници уметничке групе чика Душка Илића на Чукарици, која је током окупације играла представе у оквиру Црвеног крста (скојевци их означили као равногорске), ухапшени су. Четворица су стрељана, без суђења, на Кошутњаку, почетком новембра 1944. Стрељан је вођа дружине Душан Илић, Антоније Милановић, глумац-аматер и хоровођа Цркве Светог Ђорђа на Чукарици, Бошко Савковић, матурант са свега 17година, и Радослав Павловић, студент Ликовне академије и глумац којем је отац настрадао на Сајмишту. Милан Срдоч је помилован у задњи час и послат на Сремски фронт, где је био лакше рањен.
Заједно са Историјским музејом Србије, Цветковић је покренуо пројекат мултимедијалне изложбе „У име народа!“, која би требало да буде постављена до краја године.

ИМАЛИ СУ СРЕЋЕ

ЗА београдског глумца Лазара Јовановића (Лепи Лаза) објављено је у „Политици“ да је стрељан, међутим грешка бирократије и Озне оставила га је у животу. Позоришни редитељ Јосип Кулунџић имао је такође среће - осуђен је на само три године принудног рада због ангажмана у Уметничком позоришту и културне сарадње с Недићевим режимом.
Извор: Новости