Пронађених 30 килограма злата, као и накит у сефу Јосипа
Броза Тита, највероватније су "нестало" власништво и благо породице
Карађорђевић
Када је пре двадесетак дана, а након више од 30 година,
комисија у саставу Оливер Антић, Милорад Симић и Ненад Јевремовић отворила сеф
Јосипа Броза Тита, нађено је 30 килограма злата и око 150 предмета с драгим
камењем породице Карађорђевић.
Реч је о злату Краљевине Југославије и породице Карађорђевић
које је “нестало” након Другог светског рата, сазнаје Телеграф.рс!
Након пуча 27. марта 1941. извесна количина злата Краљевине
Југославије изнета је из Београда, а око 40 килограма злата закопано је у
близини манастира Острог. Међутим, комунисти су га након рата откопали и
однели, о чему постоје писани трагови у архиву у које је Телеграф имао увид.
- Када је отворен Титов сеф и у њему пронађено око 30
килограма злата и преко 150 предмета с драгим камењем, одмах се посумњало да је
то злато породице Карађорђевић. На то је указивало више предмета који су
пронађени у сефу, за које се тачно зна да су припадали Карађорђевићима, као што
је златни орден Краљице Марије украшен брилијантима, лично њој додељен – каже
наш саговорник.
Према његовим речима, овде је реч углавном о злату за које
се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи.
Да је злато које је пронађено у сефу Броза заиста благо
династије Карађорђевић говори и одлука председник Србије Томислава Николића да
врати орден краљице Марије породици. Орден ће се на њеној сахрани у Опленцу 26.
маја наћи испред ковчега с њеним земниим остацима.
Такву одлуку председника саопштио је његов саветник Оливер
Антић на дочеку посмртних остатака краљице Марије у Двору.
Адвокат Јованке Броз Тома Фила каже за Телеграф да све док
не стигне званична изјава трочлане комисије шта је заправо пронађено у Титовом
сефу, биће нагађања. Фила додаје да злато и “Карађорђевићева звезда” сигурно
нису његове личне заоставштине.
- Сачекајмо званичне извештаје комисије, да заиста видимо
шта се налази у том сефу. Чуо сам да је нађена извесна количина злата, као и
Карађорђева звезда ,што сигурно није лична заоставштина Јосипа Броза. Врло је
могуће да оно припада или држави или породици Карађорђевић – каже Фила, који
позива надлежне да што пре изађу у јавност с тачним подацима шта је пронађено у
сефу.
Члан Крунског савета Драгомир Ацовић очекује да ће породица
Карађорђевић легитимно поднети захтев за потраживање отете дедовине која се
затекла код Броза.
- Верујем да ће и престолонаследник да реагује, јер он, као
и други потомци краља Александра Првог, има право да потражује отету дедовину,
која се затекла код Броза. Та имовина не може да припадне Брозовим потомцима.
Ако они тврде да је и то њихово наследство и ако су незадовољни што сад нису
присуствовали отварању трезора, питам се да ли су Титови наследници били
присутни кад је Тито присвајао туђе – наводи Ацовић.
Осим тога, додаје он, ово откриће отвара и ново питање: кад
ће бити отпечаћени џакови, сада такође у државном поседу, који се воде као
заоставштина Карађорђевића и за које Влада Србије још није дала сагласност да
се отворе.
Подсећања ради, драгоцености и новац који су затечени у
Брозовом поседу на дан његове смрти 1980, по одлуци тадашњег Председништва
СФРЈ, две године касније су пописани и похрањени у трезор Народне банке.
Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена
Председништву СФРЈ, на списку заоставштине нађене у Титовом поседу, која је
предата Народној банци Југославије, налазе се: злато у полугама и у праху, у
укупној тежини од 29,366 кг, 2.663 великих и малих златника, предмети од злата,
брилијаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић (149 комада).
На списку су још одликовања породице Крађорђевић,
нумизматички новац, посуђе од сребра са позлатом, ситни предмети мање вредности
и девизе (око 26.000 долара и 36.000 немачких марака) и око пет милиона динара.
Извор: Телеграф
(Д. Злојутро)