Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

петак, 15. септембар 2017.

ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ОТВОРИЛА ГЕНЕРАЛНУ СКУПШТИНУ УДРУЖЕЊА ЕВРОПСКИХ ДРУШТАВА ЗА ЦЕЛИЈАКИЈУ - HRH PRINCESS KATHERINE AT THE OPENING OF GENERAL ASSEMBLY OF THE ASSOCIATION OF EUROPEAN COELIAC SOCIETIES


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II



Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина била је почасни говорник на отварању Генералне скупштине Удружења европских друштава за целијакију (АОЕЦС) 2017, која се одржава у хотелу Краун плаза.
Удружење Србије за целијакију је основано 2005. године од стране групе мајки са децом која су боловала од целиакије и до данас је постало угледна организација која сарађује са бројним стручним институцијама из области здравства и производње хране. Друштво је од 2008. године равноправни члан Удружења европских друштава за целијакију (АОЕЦС) и ове године је главни организатор Европске конференције за целијакију са делегатима из 35 земаља Европске Уније и региона.
„Драго ми је да се у оквиру ове скупштине одржава и симпозијум за лекаре који се баве пацијентима који имају целијакију. Мој супруг и ја се трудимо да помогнемо свима којима је помоћ потребна, а посебно деци и отворени смо да у будућности заједно остваримо неки пројекат. Радује ме сарадња нашег и италијанског министарства здравља на овом пољу. Веома сам поносна на рад моје Фондације у овом периоду јер вредност медицинске опреме коју донирамо износи чак 1.730.000 долара. Надам се да ћете сви ви који имате целијакију имати прилику да се лечите и да имате добар квалитет живота“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина у свом обраћању.
Удружење Србије за целијакију окупља пацијенте и чланове њихових породица, са основним циљем да олакшају своје свакодневне проблеме и побољшају квалитет живота. Целијачна болест је аутоимуна, системска болест, за коју не постоји конктерно лечење, нема лека, већ се регулише посебном исхраном – дијетом без глутена, која је доживотна. Главна сврха Удружења је информисање јавности о целијачној болести, као и побољшање квалитета живота пацијената и њихових породица. Удружење, заједно са партнерима из АОЕСЦ-а, учествује у контроли и процесу обележавања прехрамбених производа без глутена међународно признатих симболом пшенице.
Главна сврха овогодишње Скупштине је подизање свести и знања пацијената, медицинских стручњака и јавности о томе шта треба знати о целијачној болести, како одржати здравље, правилно спроводити дијету без глутена и слично.

HRH PRINCESS KATHERINE AT THE OPENING OF GENERAL ASSEMBLY OF THE ASSOCIATION OF EUROPEAN COELIAC SOCIETIES

Her Royal Highness Crown Princess Katherine was a guest speaker at the opening of 2017 General Assembly of the Association of European Coeliac Societies (AOECS) which took place in Crowne Plaza hotel.
The Serbian Coeliac Society was founded in year 2005, by a group of mothers with children suffering from coeliac disease and it has grown into a respectable organization that cooperates with a number of professional institutions in the field of health and food production. The society is from 2008, equal member of Association of European Coeliac Societies AOECS and this year in September is the main organizer of European Conference for Coeliac with delegates from 35 countries of European Union and region.
“I am very glad that your 31st General Assembly has a symposium dedicated to Serbian doctors who have patients with coeliac disease. My husband and are trying to help all who need help and especially the children. We are open for future cooperation, on various projects. I am glad our and Italian ministries of health are cooperating in fighting the coeliac disease. I’m very proud on work of my Foundation in recent period – our donations of medical equipment are worth 1,730,000 dollars. I hope everyone suffering from coeliac disease will have the adequate treatment and good quality of life”, said HRH Crown Princess Katherine in her addressing.
The Serbian Coeliac Society gathers patients with coeliac and members of their families with the main purpose to facilitate their everyday problems and improve quality of life. Celiac disease is an autoimmune, systemic disease, for which there is no specific treatment or a cure, but is regulated by special diet – gluten-free diet, which is for life.The main purpose of Society is to inform public about coeliac disease, as well as improving quality of life of patients and their families. Society, together with partners from AOESC takes part in control and process of marking gluten-free food products internationally recognized symbol crossed out wheat.

The main purpose of this year’s Assembly is to raise awareness and knowledge for patients, professionals and the public about what they need to know about celiac disease, how to maintain health and proper conduct gluten-free diet and so on.





Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
E-mail: pr@dvor.rs

четвртак, 07. септембар 2017.

Њ.К.В. ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ОТВОРИЛА КОНФЕРЕНЦИЈУ СИНЕРГИЈА 2017 - HRH CROWN PRINCESS KATHERINE OPENS SINERGY 2017 CONFERENCE


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II




Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина званично је отворила конференцију СИНЕРГИЈА 2017 (Српска конференција о интервенцијској кардиологији и кардиоваскуларном имиџингу) у организацији Клиничког центра Србије, уз учешће еминентних стручњака из целог света, под називом „Исток среће запад у Србији“, у хотелу Хајат у Београду.
Са Њ.К.В. Принцезом Катарином била је госпођа Наташа Давидов, чланица одбора хуманитарне организације Лајфлајн Велика Британија, чији је покровитељ Њ.К.В. Принцеза Катарина.
Програм Конференције осмишљен је у сарадњи са Европском асоцијацијом за перкутане кардиоваскуларне интервенције (ЕАПЦИ) и Европском удружењем за кардиоваскуларни имиџинг (ЕАЦВИ), уз учешће 40 истакнутих предавача из Европе, Индије, Кине и Јапана, као и више од 30 стручњака из наше земље.
„Драго ми је што је ова конференција организована у сарадњи са неколико здравствених установа у Београду које раде на пољу интервентне кардиологије и имиџинга. Такође ми је драго што сарађујете са врхунским кардиолошким центрима у свету и имате велики број страних стручњака на овој Конференцији. Моја Фондација већ деценију и по ради на обезбеђивању помоћи здравственим установама, као и на едукацији лекара у Србији. Желела бих да најавим да крајем септембра очекујемо донацију четири болничка стерилизатора, у укупној вредности од 1,5 милиона америчких долара. Ови стерилизатори ће бити додељени болницама у Београду, Новом Саду, Зрењанину и Краљеву, а добијени су захваљујући великој помоћи Ц.У.Р.Е. фондација пројекта из Сједињених Америчких Држава. Мој супруг Престолонаследник Александар и ја наставићемо да помажемо нашим здравственим установама колико год можемо. Недавно смо Клиничком центру Ниш донирали мамограф у вредности од 300.000 америчких долара“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина.
Циљ Конференције је промовисање значаја образовања и међународне сарадње, а неке сложене кардиолошке процедуре биће преношене уживо из Клиничког центра Србије за аудиторијум Конференције.

HRH CROWN PRINCESS KATHERINE OPENS SINERGY 2017 CONFERENCE

Her Royal Highness Crown Princess Katherine officially opened SINERGY 2017 (Serbian Conference on Interventional Cardiology and Cardiovascular Imaging) organized by the Clinical Centre of Serbia, with the participation of eminent experts from all over the world, “The East meets the West in Serbia”, at the Hyatt Regency Belgrade.
Crown Princess Katherine was accompanied by Mrs. Natasa Davidov, member of the board of Lifeline United Kingdom Humanitarian Organization whose patron is HRH Crown Princess Katherine.
The program of the Conference was designed in cooperation with the European Association for Percutaneous Cardiovascular Interventions (EAPCI) and the European Association for Cardiovascular Imaging (EACVI), with the participation of 40 distinguished lecturers from Europe, India, China and Japan, as well as more than 30 experts from our country.
“I am glad that this conference is organized in cooperation with several health institutions in Belgrade that work in the field of interventional cardiology and imaging. I am also very glad that you cooperate with top cardiology centers in the world and that you have a large number of foreign experts as your guests at this conference. My foundation works hard on bringing aid to health institutions and on education of physicians in Serbia. I would like to announce that at the end of September we expect the donation of four hospital sterilizers, in the total value of 1.5 million American Dollars. These sterilizers will be donated to hospitals in Belgrade, Novi Sad, Zrenjanin and Kraljevo, and they were provided thanks to the great assistance of the C.U.R.E. project foundation from United States of America. Recently we also have donated the mamography worth 300,000 US Dollars to the Clinical center Nis. My husband HRH Crown Prince Alexander and I will continue to support our health institutions as much as we can”, said HRH Crown Princess Katherine.

The Conference’s aim is to promote the importance of education and international cooperation, and the complex cardiac procedures will be transmitted live from the Clinical Centre of Serbia for the congressional auditorium.





Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
E-mail: pr@dvor.rs

среда, 06. септембар 2017.

На данашњи дан 1923. године рођен је краљ Југославије Петар II Карађорђевић - HM King Peter II of Yugoslavia


Прворођени син Краља Александра I и Краљице Марије, Краљ Петар II, рођен је у Београду 6. септембра 1923. Кумови на крштењу били су му  енглески Краљ Џорџ VI и Краљица Елизабета (касније Краљица Мајка Велике Британије). После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. Пошто је тада био малолетан и имао свега 11 година, краљевско управљање земљом пренето је на Намесништво које се састојало од три регента, међу којима је био и његов стриц Принц Павле Карађорђевић.
Почетак Другог светског рата 1939. ставио је Краљевину Југославију пред тешку одлуку: да ли да приступи Тројном пакту (Немачка – Италија – Јапан) или да се супротстави неупоредиво снажнијем непријатељу. Одлука Принца Павла да потпише понуђени уговор наишла је на жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до кризе владе и државног удара. Краљ Петар проглашен је пунолетним, и одмах преузео овлашћења од Намесништва.
Југословенска војска није могла да се одупре предстојећој инвазији нацистичке Немачке која је уследила: Југославија је била окупирана за 11 дана. Краљ Петар II био је приморан да заједно са владом емигрира, прво у Грчку и Палестину, а затим у Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску, где је прихваћен као симбол противљења нацизму. За време свог избеглиштва Краљ Петар II је довршио школовање у Кембриџу, након чега се придружио енглеском Краљевском ваздухопловству (РАФ).
Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарничка покрета отпора. Први је био ројалистички на челу са генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био комунистички партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз – касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.
Савезници су најпре подржавали Михајловића, а онда су се преоријентисали на Тита. Године 1944, у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу. Наредне године, у новембру, монархија је незаконито, без референдума укинута, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије.
Краљ Петар II никада није абдицирао. Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици.  У изгнанству је прво живео у Лондону са својом супругом, грчком и данском принцезом Александром (од 1944. године) и сином Александром, рођеним 1945. године. Последње године живота провео је у Америци. После дуге и тешке болести умро је у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је у цркви Светог Саве у Либертвилу. Он је једини краљ сахрањен у Сједињеним Америчким Државама. Његови посмртни остаци су пренети у Задужбинску Цркву Светог Ђорђа на Опленцу 26.маја 2013.

HM King Peter II of Yugoslavia

His Majesty King Peter II of Yugoslavia was the firstborn son of King Alexander I and Queen Maria of Yugoslavia. King Peter II was born in Belgrade 6 September 1923 his Godparents were King George VI and Queen Elizabeth (later Queen Mother of Great Britain). His education commenced at The Royal Palace Belgrade after which he went to Sandroyd School in England, which he left after his father’s assassination in 1934. Since King Peter II was 11 years old and underage at the time of his father’s assassination, a regency was formed consisting of three regents including his great uncle Prince Paul Karadjordjevic.
In 1939 at the beginning of the Second World War, the Kingdom of Yugoslavia found itself surrounded by countries that had joined the Axis as allies of Nazi Germany. Prince Paul’s decision in 1941 to sign a non-aggression pact with Nazi Germany resulted in severe protests in the country and this led to a government crisis and a coup d’état by Yugoslav officers on 27 March 1941. As a result of the coup, King Peter II was proclaimed of age.
The Yugoslav Army was unprepared to resist the ensuing invasion by Nazi Germany and Yugoslavia was occupied within eleven days. King Peter II was forced to leave the country along with the Yugoslav Government – initially to Greece, Palestine and then to Egypt. King Peter II joined other monarchs and leaders of German occupied Europe in London in June 1941. There King Peter was regarded by the people of Yugoslavia as the symbol of resistance against Nazism. King Peter II completed his education at Cambridge University and joined the Royal Air Force.
Despite the collapse of the Yugoslav army two rival resistance entities were formed. The first resistance entity was the loyalist one led by Yugoslav Army Colonel Dragoljub Mihailovic who was later promoted to General and made the Minister of Defence of the Yugoslav government in exile. The other resistance entity was that of the communist Partisans led by the communist party leader Josip Broz – later known to the world as Tito. A bitter civil war followed during the German occupation.
The Allies, having initially supported General Mihailovic later threw their support behind Tito. The Partisans entered Belgrade in 1944 in the wake of Soviet tank brigades and illegally established a communist Government. In November 1945, the monarchy was illegally abolished without a referendum and Yugoslavia remained a totalitarian single party state under the League of Communists for more than four decades.
King Peter II never abdicated. Initially King Peter II lived in exile in London with his wife (he married the Princess Alexandra of Greece and Denmark in 1944, she was the daughter of His Majesty King Alexander of the Hellenes and Aspasia Manos) and his son Crown Prince Alexander was born in 1945.
King Peter II spent the last years of his life in America. After a long and grave illness, King Peter II died 3 November 1970 in Denver Hospital Colorado, and he was buried at the St. Sava Monastery Church in Libertyville Illinois. He was the only king buried in the United States. The King’s remains were transferred to Royal Palace Chapel in Belgrade on 22 January 2013 and a State Funeral took place  26 May 2013 at the Royal Family Mausoleum of St. George in Oplenac, Serbia where His Majesty joined other members of The Royal Family interned the Royal Mausoleum.


понедељак, 04. септембар 2017.

Влада Илић

Влада Илић (Власотинце, 6/19. септембар 1882 — Београд, 3. јул 1952) био је српски индустријалац, председник београдске Индустријске коморе и Централне индустријске корпорације Југославије, градоначелник Београда од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године. Створио је пословну империју, која је имала у свом поседу 17 фабрика већином из текстилне бранше (штофаре), Електрично предузеће Србија и бројне некретнине.
Биографија
Влада Илић је рођен у Власотинцу 1882. године као најмлађи од шесторице синова, мајке Костадине Илић рођена Јовић и Косте Илића који је припадао првој генерацији трговаца у тој варошици у време Османског царства шесдесетих и седамдесетих година 19. века. Поред синова Владе, Сотира, Михајла, Милана, Петра и Благоја, Коста је имао и кћерку Јевросиму - Роску која је била удата за лесковчанина Мику Јанковића, а живели су у Београду. Пошто су се Влада и Сотир интерсовали за учење и били врло радознали и жељни знања, отац Коста је одлучио да их пошаље на школовање у иностранство. Влада и Сотир завршили су техничку школу у Љубљани у Аустроугарској, а затим и текстилни факултет у Ахену. Влада је одлично говорио три језика - немачки, француски и енглески. Ово школовање отац Коста им је омогућио јер је разрадио посао у мануфактури гајтана у Лесковцу коју је купио 1896. године када је Влада имао 14 година. Главни догађај у породици Илић се десио када се Влада оженио Олгом, унуком чувеног велепоседника из Бачке, у Аустроугарској, Лазе Дунђерског, акциoнара Српске банке из Загреба. Олга је добила знатан мираз, а овај брак је створио пословно партнерство између две породице, Илића и Дунђерских.

Индустријалац

Коста Илић тада са синовима одлучује да прошири своје пословање, те, у ортаклуку са синовима, 1906. године од Немца Евгенија Михаела на Карабурми у Београду купује фабрику чоје. У овој фабрици, која је подигнута 1897., имао је значајан улог Карл Волф, индустријалац из Немачке, који је такође био власник фабрике за прераду кудеље у Врању. Пошто су ове две фабрике биле повезане, прешле су у власништво породице Илић. Породица Илић је тако у свом власништву имала три фабрике текстилног материјала чиме је основан пословни концерн под називом „Коста Илић са Синовима и Комп.“

Компанија је 1910. године прерасла у акционарско друштво, са капиталом од 3.000.000 динара у злату. Главни акционари су били браћа Илић, а велики удео је имала и Српска банка из Загреба, преко Лазе Дунђерског. Друштво се бавило подизањем фабрика, оснивањем филијала као и индустријским и трговачким пословима. Браћа Илић предвођени Владом су дошли у посед енглеске технологије за производњу текстила јер су уочи Првог светског рата откупили текстилну фабрику „Кромптон Лтд“ у Београду од Угарске текстилне индустрије (Ungarische Tehtilindustrie), у којој је породица Дунђерски била акционар. Са своје стране, ова текстилна индустрија је била наследница ткачке фабрике „Хатерлеу и Кромптон“ чији је повереник био, београдски трговац Божа Живковић, који је саградио претходно савремену радионицу за ткање са разбојем која је радила по технологији чувеног енглеског проналазача Хатерлија. Куповином ове фабрике са најсавременијом енглеском технологијом компанији Илић је много значило за даљи развој. Након Првог светског рата фабрика на Карабурми је била обновљена финансијским средствима Народне банке, а и репарацијом из Немачке на име ратне одштете, у висини од 9.722.000 динара.

Градоначелник Београда

Влада Илић је од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године био градоначелник Београда. На тој функцији показао се изузетно способним за вођење јавних послова. Као градоначелник, Илић је извршио крупне реформе у градској општини, умањио цену електричне енергије и на тај начин утицао на развој занатских радионица; средио је финансијске прилике у градској општини у трошаринској политици тиме омогућивши јавне радове великих размера. Ангажовао се на решавању социјалних проблема, изградњи радничких станова, здравствених установа и дечјих прихватилишта, школа, уклањању баруштина, изградњи паркова.

На самом почетку његовог мандата свечано је отворен нови висећи мост преко реке Саве који је понео име „Мост Витешког краља Александра I“, који је један од најлепших мостова саграђених у Југославији у 20. веку. Такође на самом почетку његовог мандата отворен је и мост преко Дунава, који је спојио Београд и Панчево, друмско-железнички мост који је понео име „Краљ Петар II“. Преко њега је прошла и нова железничка пруга, чија траса је полазила са Главне железничке станице, па Карађорђевом улицом уз реку Саву ишла испод Доњег града Београдске тврђаве, а затим обалом Дунава, где се налазила индустријска градска четврт, и поред Илићеве текстилне фабрике излазила на нови мост и даље за Панчево. За време Илићевог мандата отворена је трамвајска линија од Београда до Земуна, подигнуто је Старо сајмиште на левој обали Саве, започета изградња Храма Св. Саве, подигнута Главна пошта, изграђени нови путеви и тргови, отворен Београдски золошки врт и др. Сам золошки врт је 11. јула 1936. године од својих пара и на свом имању основао Влада Илић.[1] Врт је тада био двоструко већи него данас и простирао се све до Небојшине куле.
Други светски рат
За време окупације био је један од најповерљивијих саветника Милана Недића.

Одузимање имовине

Владу Илића су ухапсиле нове револуционарне власти марта 1945. године и извеле на суђење још док се Други светски рат није завршио. Осуђен је, 26. марта 1945. од стране Војног суда Команде града Београда решењем под ознаком 333/44, а неколико дана касније, 5. априла 1945. је и Виши војни суд донео пресуду која носи ознаку 237/45. У обе пресуде као главна кривица Влади Илићу је наведена да су његове текстилне фабрике радиле током рата и на тај начин јачале ратни потенцијал окупатора, а глави разлог је била намера нових власти да конфискују целокупну његову имовину. То је урађено за мање од две године на суђењу, 17. јануара 1947. године пред Среским судом за Рејон Град Београда, који је донео пресуду решењем под ознаком 153/42-02 и чиме је целокупна његова имовина конфискована.

Последње године

Осуђен је на десет година робије и тако је наредних скоро седам година Илић провео у затвору у Сремској Митровици, где су му бивши радници доносили пакете. Комунистичке власти су га осудиле на смрт а од погубљења, бившег градоначелника Београда, спасио га је лично Винстон Черчил, који је интервенисао код Јосипа Броза Тита. Пред крај 1951. године Илић је пуштен на слободу. Преминуо је од шлога у поткровљу свог рођака 3. јуна 1952. године у највећој беди. Сахрану су му организовали некадашњи радници.

Рехабилитација

Окружни суд у Београду је фебруара 2009. усвојио захтев за рехабилитацију Владе Илића и ништавном прогласио пресуду Војног суда из 1946. године.

О њему је Саша З. Станковић написао монографију „Први модерни градоначелник Београда” 

недеља, 03. септембар 2017.

Трке болида Формуле 1, Београд, 1939. године. - I BEOGRAD CITY PARK RACE/BEOGRAD GP Kalemegdan Park - Beograd (YU), 3 September 1939



Велика је штета што је један значајан догађај, који се одиграо пре сам почетак II Св. рата у Београду, скоро тотално пао у заборав. А значајан је, јер су 03. септембра 1939. године у Београду вожене прве и једине трке тадашњих болида Формуле 1!

Трке су вожене на стази око Калемегдана, а организоване су у у част рођендана краља Петра Другог Карађорђевића.

Колико је ово био значајан догађај за Београд, али и целу тадашњу Југославију, је податак да је тог дана на улицама Београда било између 75.000 и 100.000 људи! Ово је значајан број чак и за данашње појмове, а камоли пре 74 године!

У трци која је одговарала свим стандардима Формуле 1, на стази дугој 2,794 м, вожено је 50 кругова. Била је то последња ГП трка планирана за ту такмичарску сезону, а пошто је практично већ био започео рат, после трке око Калемегдана дошло је до прекида такмичења који је трајао пуних седам година.

Тога дана Београд је угостио неке од највећих имена тога времена као што су Тацио Нуволари, Манфред Фон Браухич, Херман Ланг... Нажалост због претње рата, у Београд нису дошли Робер Мазо и Жорж Грињар, али ни Рудолф Карачола, који је био повређен.

На овој ГП трци је победио Тацио Нуволари, а колики је мајстор био, показује податак да је у Београд стигао тек дан пред трку и одвозио само један тренинг!

На крају трке, поредак је би следећи:

1. Тацио Нуволари (Ауто Унион) - 130,839 км/х,

2. Манфред фон Браухич (Мерцедес-Бенз) - 130,4 км/х,

3. Херман Паул Милер (Ауто Унион) - 129,8 км/х.

Иначе, добар пријатељ мога оца, рођени Београђанин, који је тада имао свега 11 година, причао ми је како се добро сећа тог догађаја. Сећао се гужве која је пратила цео догађај, али и људи уплашених од несносне буке мотора која је одзвањала Београдом. Неки су чак у паници мислили да су почела ратна дејства и бомбардовање...

Нека овај кратки текст и ове фотографије буду мало подсећање на тај изузетни догађај, са жељом да се не заборави.
Владимир Јовицки Јовис














Ауто Унион Тyпе Д какав је возио Нуволари се и данас сматра за један од најлепших болида Формуле 1.

                                                                       


                                                                                                      I BEOGRAD CITY PARK RACE/BEOGRAD GP



Kalemegdan Park - Beograd (YU), 3 September 1939
50 laps x 2.794 km (1.736 mi) = 139.70 km (86.8 mi)

2          Hermann Lang            Daimler-Benz AG       Mercedes-Benz           W154  3.0       V-12
4          Tazio Nuvolari            Auto Union AG          Auto Union     D         3.0       V-12
4          Ulrich Bigalke Auto Union AG          Auto Union     D         3.0       V-12    DNS - reserve #8?
6          Manfred von Brauchitsch       Daimler-Benz AG       Mercedes-Benz           W154  3.0       V-12
8          Hermann Mьller          Auto Union AG          Auto Union     D         3.0       V-12
8          Hans Stuck      Auto Union AG          Auto Union     D         3.0       V-12    DNS - did not practice
10        Walter Bдumer            Daimler-Benz AG       Mercedes-Benz           W154  3.0       V-12    shared car #2
12        Bosko Milenkowitsch B. Milenkowitsch        Bugatti            T51      2.3       S-8
14        Raymond Sommer      Alfa Corse?     Alfa Romeo    Tipo 308          3.0       S-8       DNA
16        ?          Alfa Corse?     Alfa Romeo    Tipo 308          3.0       S-8       DNA
18        Luigi Villoresi Officine A. Maserati   Maserati          8CTF   3.0       S-8       DNA
20        Paul Pietsch     Officine A. Maserati   Maserati          8CTF   3.0       S-8       DNA

Nuvolari wins Auto Union's final Grand Prix race.
by Hans Etzrodt, slightly edited by Leif Snellman
The second Belgrade City Race in Yugoslavia was run despite the fact that WW II had already started. Nuvolari on Auto Union won the brief 81.3 mph battle between only five cars over this bumpy city circuit. Von Brauchitsch took the lead right at the start, only to lose it to Mьller's Auto Union after a spin on lap 16. When Mьller encountered tire problems on lap 30, Nuvolari inherited the lead, never to lose it again. Lang retired due to injury early in the race, when a stone smashed his goggles. Such was the pace of the 50 lap race that three drivers beat Brauchitsch's fastest practice time. The cause for the unusual tire problems may have been the strong grip on the small cobblestones in conjunction with the cars jumping high over the bumps. The cars from Auto Union and Mercedes-Benz had been evenly matched.
The Belgrade City Race was held in honor of the birthday of the young King Peter II. The 2.794 km road circuit, at the Sava and Danube river junction in Belgrade, encircled a little mountain, crowned by the huge old Turkish fortress Kalemegdan. The course went counter clockwise, had eight left hand turns, one fast right kink and no straight worth mentioning to do passing maneuvers. For the most part, the cobblestone streets were narrow, slippery and bumpy, causing the cars to briefly lift off the ground and jump through the air. The drivers also had to cope with tram lines on this rather short circuit, a bit longer than Pau but shorter than Monaco. The 50 lap race lasted just over an hour and with only five cars at the start, the event gave the impression of a demonstration run instead a grand prix. A Yugoslavian Grand Prix it was not. (Note 1)
      The international political atmosphere was extremely tense. A heavily armored Nazi Germany had seized Austria on 12 March of 1938, followed half a year later by the occupation of Czechoslovakia on 3 October. Gasoline had been rationed in Germany in early August of 1939. Per car, only five liters of fuel were issued at a tank stop. The stress and uncertainty of the times were felt even at the Swiss Grand Prix, two weeks prior to the Belgrade race. Headlines in the newspapers raised the fear of a looming war. Then, early morning of September 1, German troops had marched into Poland, starting World War II. Two days later, when the Belgrade race was run, both Britain and France were at war with Germany.
Entries:
Travel was not easy in these times of political tension and uncertainty. Somehow the German teams made it to Yugoslavia, a three day trip from Germany over Vienna and Budapest to Belgrade. Mercedes-Benz arrived with only two cars and a large tanker truck filled with fuel. Team manager Alfred Neubauer was accompanied by Hermann Lang, Manfred von Brauchitsch and Walter Bдumer as reserve. According to Neubauer, Rudolf Caracciola did not race because his leg had become worse again. Rudi also planned to drive only at the most important grand prix races in the future. Auto Union had H.P. Mьller, Tazio Nuvolari, Hans Stuck and Ulrich Bigalke as reserve driver. Why they needed four drivers for two cars had probably something to do with the uncertainty of these times. The only local entry came from Bosko Milenkovic with a 2.3-liter Bugatti T51, at least four years old. It had not been an easy decision for the Mercedes-Benz team to travel to Belgrade in times like these. Probably for the same reason, the expected Alfa Romeos and Maseratis did not show up.
Practice:
The first practice session on Thursday, August 31, was from four to six in the afternoon. Because of the political uncertainty, the atmosphere in Belgrade was very tense. Lang drove car W154-8 and did 19 laps, the fastest in 1m16.2s. Brauchitsch's best time with car W154-16 was 1m17.3s after 17 laps. Both cars were equipped with the altered fuel supply system introduced at the Swiss Grand Prix, to eliminate plug and piston ring problems they were plagued with in France and Germany. Only one Auto Union practiced, driven by Mьller. His fastest out of 16 laps was 1m18.3s with car 76011. Wild rumors about German troops at the Polish border and a possible war persisted all evening.
      The following morning, the fears turned to reality. The Belgrade newspapers sold special editions: "Germany at war with Poland." In all this excitement, a lot of foreign visitors left the hotels for their home destinations. The German teams were now undecided whether to race or immediately drive back to Germany. The organizers asked them to stay. Declining to start would have been a great financial loss for the promoter. The two hour practice started again at 4 PM. Lang improved his time to 1m15.4s after 10 laps, whereas von Brauchisch's best was 1m18.4s out of 10 laps. Mьller practiced again with car 76011, the fastest time of 1m18.2s. He pitted after 13 laps because oil and water temperatures were at 105 °C instead the 95 desired. Air and ground temperatures were 30 and 40 degrees respectively. Mьller did another seven laps without the front hood, resulting in a faster time of 1m17.2s. However, the temperatures remained the same. Since Nuvolari had not yet shown up, reserve driver Bigalke took out the second car, 76010, his best time was 1m37.0s. After five laps, he returned to the pits with fuel feed problems. Since a quick check revealed nothing, Mьller drove the car for nine laps, his fastest at 1m16.8s. The German preferred car 76010, with the stronger roller-bearing engine revving at 7200 rpm. It had been destined for Nuvolari, but since the Italian's arrival was still uncertain, the car was now assigned to Mьller. Later, after changing the final drive ratio on his five-speed transaxle, Mьller was able to use third gear only, for the entire circuit.
      Saturday morning, Nuvolari and Stuck finally arrived in the capital with the same train. Since Auto Union had only two cars, the faster practice time was to decide between Stuck and Mьller to start next to Nuvolari. After some discussion, Stuck was asked to abstain from practice and the race. The reasoning was, that Mьller, with 45 laps already well familiarized with the circuit, would try anything to outdo Stuck's time. Stuck on the other hand, would have requested an equal amount of laps to approach Mьller's best time. Therefore, the engine would already have been stressed with higher rpm's during practice and this was not acceptable.
      At 12:00 noon, the promoters had allowed a special practice session for Nuvolari. At the end of ten laps, his best time with car 76011 was 1m20.2s. After another six laps he was down to 1m17.2s. At the official training between 4:00 and 6:00 PM, lap times tumbled further. Both Mercedes-Benz cars were fastest again. Manfred von Brauchitsch (Note 2) did 1m14.2s and Lang could only improve to 1m15.0s. He promptly wanted to go out again to beat von Brauchitsch's time, but Neubauer objected, since Lang already occupied the front row. Within another six laps, Nuvolari bettered his time to 1m16.3s. His car had the weaker plain bearing engine, revving only at 6800 rpm. He then took his Auto Union out again for two five lap stints, to scrub in two sets of tires. Mьller got stranded with fuel feed problems, after having done six laps. Practice was interrupted to tow the Auto Union back to the pits. After the faulty carburetor was repaired, Mьller did another seven laps and lowered his time to 1m15.2s.
Race:
The 50,000 spectators, aware that Germany had attacked Poland two days ago, knew since this Sunday morning, that Great Britain and France in support of Poland, were at war with Germany. The helpless German teams felt not inclined to race. After all, Alfred Neubauer returned from the German embassy with the news that they were going to race. In spite of all this, three races for motorcycles and four for sports cars were run since the morning, with the grand prix car battle crowning the day's events in the late afternoon. The cars lined up as follow

2                                            6
Lang                                      Brauchitsch
Mercedes-Benz                     Mercedes-Benz
1m15.0s                                 1m14.2s

                          8
                          Mьller
                          Auto Union
                          1m15.2s

4                                            12
Nuvolari                                Milenkovic
Auto Union                           Bugatti
1m16.3s

At 4:45 PM, the race was on. Lang wanted to do a really quick start but had rear-wheel shatter, enabling von Brauchitsch to shoot into the lead. A furious Lang, who was keen to win what would surely would be the last race for a considerable time, tried to pass, only to be pushed onto the pavement. For the first six laps the order remained the same: von Brauchitsch, Lang, Nuvolari, Mьller, and Milenkovic. Von Brauchitsch was driving very wild, with Lang glued to his tail, looking for a chance to pass. Neubauer waved his house-flag, but Manfred maintained his wild style. On lap seven, Brauchitsch had taken one of the corners too fast, his car slid to the edge of the road and on acceleration, threw up dirt and stones. One stone shattered the wind-screen of Lang's Mercedes and both glasses of his goggles. Lang, momentarily blinded by the impact, ran off the road but recovered. He pulled into the pits with a bleeding eye. Dr. Glдser, the German team doctor, pulled the glass splinters out of both eyes. Bдumer, in the meantime, was ordered into Lang's car, which had fallen back two laps. He pulled out of the pits just before the leading Mercedes came by and hindered an angry Brauchitsch.
      Still driving spectacular and needlessly going ever faster, von Brauchitsch led Mьller, who had gone by Nuvolari, followed by Bдumer, now three laps back. On lap 15, von Brauchitsch established a new lap record of 1m14.0s. He was 13.8 seconds ahead of Mьller who had Nuvolari glued to his tail. On lap 16, Brauchitsch had taken a right-hand uphill turn too fast, spinning his car around in front of the French embassy and stalling the engine in the process. The car faced the wrong way and he was able to re-start by letting his car roll downhill in the wrong direction. This was a rules violation, a maneuver not noticed by any of the officials. The moment Brauchitsch turned his car around the Auto Union tandem arrived in hot pursuit. As Mьller passed Brauchitsch tried to return to the race straight in front of Nuvolari, who, only by performing an exceptional run-around maneuver, avoided a collision with the Mercedes.
      Mьller was now the new leader from lap 16 to 29, five seconds ahead of Nuvolari and eight ahead of Brauchitsch. Trying desperately to catch up with the Auto Unions, Brauchitsch spun again, and Bдumer in Lang's car went by. When Manfred caught up again with the other Mercedes, he tried to pass. Since Bдumer did not immediately moved over, Brauchitsch pressured him so much that the reserve driver went into the straw bales. On lap 22, Mьller equaled Brauchitsch's lap record of 1m14.0s.
      On lap 30, Mьller had a large portion of the left rear tire breaker fly away and lost time to get back to the pits. Milenkovic had to make a lengthy pitstop because of overheating. His mechanic didn't manage to unscrew the radiator cap, so he had to do it by himself, losing additional time. Nuvolari was now the leader, five seconds ahead of von Brauchitsch. With no obstructions ahead, Nuvolari equaled the lap record set by Brauchitsch, who had to stop on lap 36 with totally destroyed rear tires. Nuvolari's advantage increased therefore to 50 seconds, until he also had to stop for new tires on lap 39. After refueling and changing tires in only 26 seconds, the mechanics push-started the Auto Union instead of using a portable starter. This was an obvious rule violation and Mercedes-Benz team manager, Neubauer, wanted to protest. But Wilhelm Sebastian from Auto Union, pointed to von Brauchitsch's illegal maneuver before. Nuvolari kept his lead, always eight to six seconds ahead of the Mercedes.
      After just 64 minutes it was all over, with Nuvolari 7.6 seconds clear of von Brauchitsch and 30.6 seconds ahead of Mьller. Milenkovic, driving 19 laps behind, was flagged off. The Prince Regent, Paul, presented Nuvolari with the cup of King Peter II. It was to be Auto Union's last grand prix victory and also the last grand prix of 1939 for the 3-liter supercharged formula, which carried on until after the war in 1946. The Belgrade City Park Race had concluded the era of The Golden Thirties.
Postscript:
Neubauer organized a caravan of all the German trucks. Off they went trying to reach the German border. With rumours that all fuel would be confiscated in Hungary the caravan instead chose to take some dirty country roads through SlavoniaCroatia and the mountains of Slovenia into Austria. To see through the dust the trucks had to leave a one mile gap between each other. Finally reaching the factory gates the trucks were confiscated by the German army. The great GP teams were no more.

                                                         Results

Pos.
No.
Driver

Entrant
Car
Type
Engine
Laps
Time/ Status
Diff
1.
4.
Tazio Nuvolari
Auto Union AG
Auto Union
D
3.0   V-12
50
1h04m03.8s

2.
6.
Manfred von   Brauchitsch
Daimler-Benz AG
Mercedes-Benz
W154
3.0   V-12
50
1h04m11.4s
+ 7.6s
3.
8.
Hermann Mьller
Auto Union AG
Auto Union
D
3.0   V-12
50
1h04m34.4s
+ 31.6s
4.
12.
Bosko Milenkowitsch
B. Milenkowitsch
Bugatti
T51
2.3   S-8
31
1h04m27.2s

DNF
2
H. Lang / W. Bдumer
Daimler-Benz AG
Mercedes-Benz
W154
3.0   V-12
17
crash by Bдumer



Fastest lap: Mьller & Nuvolari (Auto Union) and v. Brauchitsch (Mercedes-Benz) all in 1m14.0s = 135.9 km/h (84.5 mph)
Winner's medium speed: 130.8 km/h (81.3 mph)
Pole position speed: 135.6 km/h (84.2 mph)
Weather: warm, sunny.

Footnote:
1. Contemporary magazines like Motor und Sport as well as books by Herzog, Kirchberg, Tragatsch and others refer to this race as the Belgrade City Park Race or Belgrade Grand Prix. Therefore, this event will not be adopted here as the Yugoslavian Grand Prix, as it is referred to in many publications after WW II.

2. According to Mercedes-Benz team manager, Alfred Neubauer, Brauchitsch attempted to quit and fly to Switzerland on Saturday morning. Only quick-witted action by Neubauer prevented this from happening, when he pulled the escapee off the plane.

3. Several sources place Milenkowitsch to the left on the grid. However, film evidence shows Milenkowitsch to the right on the grid at the start.

понедељак, 14. август 2017.

ВЕНЧАЊЕ УНУКА ЊИХОВИХ КРАЉЕВСКИХ ВИСОЧАНСТАВА НИКОЛАСА


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II




Сијетл, Вашингтон, Сједињене Америчке Државе, 12. август 2017 – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина са задовољством објављују да се њихов унук Николас Гарфинкел оженио својом изабраницом, г-ђицом Николетом Скот, кћерком Кристофера и Натали Скот.

Николас је син Алисон, кћерке Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине.


Николас и Николета живе и раде у Сједињеним Америчким Државама.



Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
E-mail: pr@dvor.rs

петак, 04. август 2017.

ВЕНЧАЊЕ ЊЕГОВОГ КРАЉЕВСКОГ ВИСОЧАНСТВА ПРИНЦА ФИЛИПА И ГОСПОЂИЦЕ ДАНИЦЕ МАРИНКОВИЋ У СУБОТУ, 7. ОКТОБРА - WEDDING OF HIS ROYAL HIGHNESS PRINCE PHILIP AND MISS DANICA MARINKOVIC, SATURDAY 7 OCTOBER


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II




Венчање Његовог Краљевског Височанства Принца Филипа и госпођице Данице Маринковић биће одржано у Саборној цркви у Београду у суботу, 7. октобра 2017. године.
Венчање ће чинодејствовати Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј.

WEDDING OF HIS ROYAL HIGHNESS PRINCE PHILIP AND MISS DANICA MARINKOVIC, SATURDAY 7 OCTOBER

His Royal Highness Prince Philip and Miss Danica Marinkovic wedding will take place in the Cathedral of St. Michael the Archangel (“Saborna crkva”) in Belgrade, Serbia, on Saturday, 7 October 2017.
The wedding will be officiated by the Serbian Patriarch His Holiness Irinej



Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
E-mail: pr@dvor.rs