У ексклузивном интервјуу за „Недељник“, Петар Карађорђевић,
за кога су још кад је био једанаестогодишњи дечак многи рекли да има највеће
шансе да буде будући српски краљ, прича о одрастању, животу у емиграцији, томе
на чему би као крунисана глава највише инсистирао Било му је свега 11 година
када је 5. октобра 1991. године на аеродрому у Београду одржао свој први говор,
у којем је неколико пута на течном српском поновио: “Ја сам само дете”. Данас
је Петру ИИИ Карађорђевићу 33 године. И поново је дошао у Београд како би
присуствовао сахрани земних остатака свог деде.
У ексклузивном интервјуу за “Недељник”, Петар Карађорђевић
за кога су још као једанаестогодишњака многи рекли да има највеће шансе да буде
будући српски краљ прича о одрастању, животу у емиграцији, томе на чему би као
крунисана глава највише инсистирао. Но, прво на шта се осврнуо био је повод
његовог доласка − враћање земних остатака његовог деде краља Петра ИИ, баке
краљице Александре, прабаке краљице Марије и деда-стрица принца Андреја. - Повратак
мојих предака кући значи повратак јединства у Србију и поштовања према мојој
породици. Моја породица и ја захвални смо председнику Николићу, Влади Републике
Србије, и Државној комисији за повратак посмртних остатака породице
Карађорђевић – почиње причу за “Недељник” Петар Карађорђевић.
На питање да ли је време да се сви млађи Карађорђевићи врате
кући, каже да су сви често у Београду и да су озбиљно заинтересовани за
догађаје у Србији, иако су им каријере махом везане за иностранство. Петар је
наиме одрастао на релацији Велика Британија – САД, а често је боравио и у
Шпанији. Тренутно ради на стварању старт-уп тржишта у Србији, а област његовог
деловања су дизајн и идејно осмишљавање нових послова и предузећа. О одрастању
уз српску емиграцију каже: - Дјаспора у Америци и Лондону подржавала је наше
напоре, а сви смо делили трагедију одвојености од отаџбине. Моја породица је
склапала пријатељства и са политичком и економском емиграцијом. Увек смо знали
где су наши корени и увек смо за нашу земљу желели демократску будућност.
Дијаспора није довољно призната, а помаже небројене породице у земљи, и
инвестира у њу откако памтим за себе.
О томе на чему би највише инсистирао као крунисана глава,
међутим, не жели да прича, јер сматра да ред наслеђивања треба да се поштује. -
Мој отац, престолонаследник треба да буде суверен, пошто је он старешина
краљевске породице и први у реду наслеђивања престола. У Србији постоје строга
правила наслеђивања по начелу прворођења – објашњава млади Карађорђевић,
додајући да би за Србију било добро решење да буде уставна монархија, попут
Велике Британије, Шведске, Канаде, Аустралије или Јапана.
Петар има спреман одговор и на питање зашто су Карађорђевићи
муњевито напустили Србију, вративши се тек након 5. октобра 2000. Наиме, према
његовим речима, ту одлуку уопште није донела његова породица. - Влада мог деде
одлучила је да се након бомбардовања повуче пред нацистичком инвазијом, прво у
Грчку, потом у Палестину и Египат, и коначно у Лондон, где су се већ налазиле
владе Француске, Чехословачке, Пољске, Грчке, Холандије, Луксембурга, Норвешке
и Белгије, које су такође избегле пред нацистичком окупацијом Европе. То значи
да је у свим тим земљама постојао план да шеф државе и влада не падну нацистима
у руке. Он је додао и да су сви режими после Другог светског рата кршили људска
права његове породице. - Сад смо се коначно вратили, али има још увек много
тога што треба да се учини, као што је повраћај имовине моје породице, која је
била покрадена – завршава причу Петар III Карађорђевић.
