Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

петак, 30. август 2013.

Престолонаследник Александар посетио Смољинац и подржао борбу против „беле куге“ у Србији -Crown Prince Alexander visits Smoljinac extends support to fight declining birth rate in Serbia


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар посетио је данас Смољинац поред Пожаревца и изразио своју најискренију подршку активностима у борби против „беле куге“ у Србији. Поред Његовог Краљевског Височанства, присутнима су се обратили и Његово Преосвештенство Владика браничевски Г. Игњатије,  наш чувени глумац Милорад Мандић Манда и телевизијски редитељ и глумац Радош Бајић.
У свом обраћању, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је истакао: „Бела куга прети Србији, јер се млади боје да заснују породицу и рађају децу због неизвесне будућности. Хоћу да са овог питомог и лепог места подсетим да су деца наше највеће благо, а да је богата и срећна породица наша једина гаранција да ћемо наставити да живимо и успешно се развијамо као народ и као држава у будућности.“

Crown Prince Alexander visits Smoljinac extends support to fight declining birth rate in Serbia

His Royal Highness Crown Prince Alexander visited Smoljinac near Pozarevac today and extended his strong support towards to fight the declining birth rate in Serbia. Besides His Royal Highness, His Grace Bishop Ignjatije of Branicevo, famous Serbian actor Milorad Mandic and actor and TV director Rados Bajic also addressed the gathering.


In his address, HRH Crown Prince Alexander emphasized: “The falling birth rate poses a great danger for Serbia, because young people are afraid to start families and have children due to the uncertain future. I would like to remind all of us from this beautiful place that children are our greatest fortune, and that rich and happy families could be the only assurance of successful and prosperous development of our state and our nation in the future”.




Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

________________________________________________________________________________________________________________________________


Краљевина Србија Велико Градиште
Престолонаследник у Смољинцу
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар посетио је данас Смољинац поред Пожаревца где је у оквиру "Смољиначких дана" одржана манифестација "Дан борбе против беле куге" .Престолонаследник је изразио своју најискренију подршку активностима у борби против „беле куге“ у Србији. Поред Његовог Краљевског Височанства, присутнима су се обратили и Његово Преосвештенство Владика браничевски Г. Игњатије, наш чувени глумац Милорад Мандић Манда и телевизијски редитељ и глумац Радош Бајић. Као и увек уз свог Краља били су и представници Удружења Краљевина Србија. Имате прилику да видите фоторепортажу коју је направио фотограф нашег Општинског Одбора.































четвртак, 22. август 2013.

Отворена изложба "Светлост Теслиног дела"

Изложба "Светлост Теслиног дела" отворена је вечерас у Галерији науке и технике САНУ, у присуству патријарха српског Иринеја, који је истакао да је Тесла био велики ум, који је "подигао име нашег рода са другим великанима".
"У времену када се доказујемо и повраћамо углед доста унижаван, његово име ће показати да смо историјски, европски и балкански народ", поручио је патријарх Иринеј. Патријарх је казао да је Српска православна црква покренула питање да Теслина урна, која се чува у Музеју Николе Тесле у Београду, буде смештена код Храма светог Саве, а да ту буде подигнут и споменик научнику, изразивши наду да ће се то и учинити.
На изложби, која ће бити приказана у септембру у Њујорку у згради Мисије Србије у Уједињеним нацијама, приказано је 40 ликовних радова еминентних сликара попут Зорана Илића, Јасмине Сарић, Бранислава Банета Стефановића, Љубодрага Јалета Јанковића, инспирисаних Теслиним ликом и делом.
Изложбу је отворио потпредседник САНУ академик Љубиша Ракић, који је поручио да чешће "треба да се присећамо овог научника, чији су проналасци непресушни подстицај" за даља изучавања и решења, нагласивши да је он био почасни члан САНУ.
Саветница председника Србије Томислава Николића Јасмина Митровић Марић је рекла да је Тесла био амерички научник српског порекла који је задужио човечанство.
"Председник Николић је увек говорио да код других народа треба да тражимо оно што нас спаја са њима, а оно што веже Србију и САД је Никола Тесла", нагласила је она. На изложби је представљен и споменик Николи Тесли, рад академика Николе Коке Јанковића, који ће 23. септембра председник Николић открити исред Теслине лабораторије на Лонг Ајленду. До тада ће бити привремено постављен у Кнез Михаиловој улици.
Изложба, чији је аутор галериста Момчило Моша Тодоровић, је "путујућа", па ће након Њујорка бити приказана у Торонту, Чикагу, Филаделфији...
Организатори изложбе, која ће бити отворена до 28. августа, су Канцеларија Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Уметничка галерија "Радионица душе".
Извор: Танјуг
b92.net

Краљевски пар на изложби „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије" - Royal Couple visit exhibition “Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties at Historic Museum of Serbia Archives”


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина, у пратњи Њ.Е. г-дина Френциса О’Донела, амбасадора Сувереног малтешког војног реда у Бечу посетили су данас изложбу у Историјском музеју Србије посвећену династијама Карађорђевић и Обреновић.
Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, уживали су у изложби посвећаној двема династијама које су заслужне за ослобађање српског народа од вишевековне османлијске власти и стварање модерне српске државе.
У оквиру изложбе „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије", изложени су врло вредни експонати - више од 400 предмета који су припадали родоначелницима нововековних српских династија Карађорђу и Милошу, и њиховим наследницима.
Међу експонатима се својим уметничким квалитетима и историјским значајем издвајају краљевске инсигније: шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле опасан хермелином први пут изложен након рестаурације и једина сачувана српска круна - круна Краља Петра I Карађорђевића, изливена по нацрту Михаила Валтровића од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа у чувеној радионици браће Фализ у Паризу, коју је краљ Петар I носио само једном - на свом крунисању 1904. године на стогодишњицу Првог српског устанка. У поставци је и вождов јатаган белосапац са раскошним орнаментима, сабља Александра, накит породице Обреновић поручен за време прве владавине кнеза Милоша, оригинална платна познатих сликара Уроша Кнежевића, Паје Јовановића и Уроша Предића, намештај који је некада красио ентеријере српских дворова.
Њ.К.В. Престолонаследник Александар II сматра да је обавеза и одговорност на сваком од нас да чувамо сећање свог народа на своју прошлост и традицију како би спречили брисање наше народне баштине и обичаја, и у том задатку Историјски музеј Србије има велику улогу.

Royal Couple visit exhibition “Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties at Historic Museum of Serbia Archives”

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine, accompanied by HE Mr. Francis M. O'Donnell, Ambassador of Sovereign Military Order of Malta in Vienna, visited today an exhibition at  the Historic Museum of Serbia about the Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties.
TRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine enjoyed an exhibition devoted to the two Dynasties that take most of the credit for the liberation of the Serbian people from the Ottoman Empire and building of the modern Serbian State.
At the “Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties in Historic Museum of Serbia Archives” Exhibition very valuable items are displayed, among them more than 400 personal belongings of Karadjordje and Milos, founders of the modern era of Serbian Royal Dynasties and their descendants.
The ones which distinguish themselves among other exhibits, by their artistic quality and historical significance, are the Royal insignia of HM King Peter I: orb, scepter, coronation gown of Venetian velvet and silk and his crown made out of cannon handle from the First Serbian uprising that he wore only once during his coronation in 1904; the Supreme leader Karadjordje's lavishly ornamented yataghan; the saber of Aleksandar Obrenovic, and jewelry of the Obrenovic family, paintings by famous Serbian painters Uros Knezevic, Paja Jovanovic and Uros Predic, and furniture from the Serbian Royal Palaces

HRH Crown Prince Alexander II believes that it is obligation of us all to preserve the historic memory of our nation, our tradition and to keep our national and cultural heritage. The Historic Museum of Serbia has very important role in this regard.





Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

уторак, 20. август 2013.

Принчеви згрожени лажима изнетим у Нашим новинама


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Заједничка изјава Њихових Краљевских Височанства Принца Петра, Принца Филипа и Принца Александра, поводом данашњег чланка о њиховој породици у таблоидном издању "Наше новине":

„Молимо вас да не користите нашу породицу као мамац у циљу продаје ваших новина. То што је написано у вашем достојном презира чланку су све лажи. Ми јесмо прославили рођендан нашег оца у Лондону неколико дана пре самог рођендана, у кругу породице, јер смо сви ми запослени и не можемо да долазимо у Србију онолико често колико бисмо желели.

Морате да знате да нас је Принцеза Катарина подигла, да смо веома блиски са њом и са гнушањем одбацујемо било какве оптужбе на њен рачун и на рачун наше породице. Ми се одлично слажемо у оквиру породице, управо супротно од ваших потпуно неоснованих оптужби и лажи, и проводимо онолико времена заједно колико нам животне обавезе дозвољавају.


Такође, ми нисмо гости у Краљевском Двору, јер је то наш дом и враћамо се кући кад год можемо, као и сви млади људи који граде своје самосталне животе, и заиста се увек радујемо времену које проведемо са породицом у Србији. Истовремено, гаде нам се оптужбе усмерене на наш начин живота и понашање. Најтоплије вам препоручујемо да прекинете ову кампању јефтиног журнализма, не само када смо ми у питању, већ и други грађани и породице, и да се убудуће уздржите  од сличних јефтиних писанија”.


Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

понедељак, 19. август 2013.

99. ГОДИНА ОД ЦЕРСКЕ БИТКЕ - Тито у казненој експедицији на Србију

ЛОЗНИЦА - Премијер Србије Ивица Дачић предводиће данас, у оквиру спомен-комплекса „Церска битка” у Текеришу код Лознице, централну државну церемонију поводом обележавања 99. годишњице прве победе над централним силама у Првом светском рату.
Крај Спомен-костурнице у Текеришу биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти, а церемонији ће присуствовати представници Владе Србије, Лознице, Шапца, Крупња и представници бројних удружења грађана.
Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа српске војске у читавом току Првог светског рата и то је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције.
Остваривши победу у знаменитој Церској бици, припадници српске војске, предвођени генералом Степом Степановићем, пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације све до наших дана.
Прва победа српске војске у Првом светском рату резултат је десетодневних сукоба у рејону планине Цер, Посавини и Подрињу, а после уласка српске војске у Шабац, који су Аустроугари запосели на почетку операције, Стрепа Степановић, командант Друге српске армије, бива унапређен у чин војводе.
У операцијама у западној Србији учествовало је око 200.000 аустроугарских и око 180.000 српских војника, а процењује се да је агресор претрпео двоструко веће губитке.
Процене броја погинулих аустроугарских војника крећу се између 6.000 и 10.000, око 30.000 је рањено, а 4.500 заробљено. Војска Краљевине Србије имала је између 3.000 и 5.000 погинулих и око 15.000 рањених.
Током операције аустроугарске снаге су починиле стравичне злочине над цивилним становништвом у окупираним градовима и селима у западној Србији.

Танјуг


Церска битка: Српска победа која је задивила цео свет


Церска битка, прва савезничка победа у Првом светском рату над Централним силама (Аустроугарска и немачко царство), вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадар.
По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.
Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.
Знајући да Аустроугарска припрема велику летњу офанзиву на Србију, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна дејства и контраофанзиву. Процењујући да ће главнина аустроугарских снага ударити са севера и долином Мораве, док ће помоћне снаге надирати са запада од Дрине, Команда је своје снаге распоредила на следећи начин: Прва армија, под командом генерала Петра Бојовића, налазила се на простору Гроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе. Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, налазила се у рејону Обреновца, Лазаревца и Аранђеловца. Трећа армија, под командом генерала Павла Јуришића, штитила је северну и северозападну границу од ушћа Колубаре до Љубовије, док се Ужичка војска, под командом генерала Милоша Божановића, налазила у рејону Ужица, како би контролисала правце који од Вишеграда и Бајине Баште воде долином Западне Мораве.
Насупрот њима, Пета армија Аустроугарске, под командом генерала Франка, налазила се на простору Бијељина, Зворник, Прибој, Брчко. Шеста армија, под командом генерала Поћорека, била је груписана у рејону Власеница, Рогатица, Калиновик, Сарајево, док се Друга армија, под командом Бем-Ермолија, налазила у Срему и Банату. Аустроугарска команда главнину снага концентрисала је на Дрини, одлучујући се за северозападни стратегијски правац што је донекле изненадило српску Врховну команду.
Уочавајући стратешку важност планине Цер, а према тренутном распореду снага, командант Друге армије Степа Степановић израдио је план дејства Друге армије по главном стратешком правцу, као и план садејштва Треће армије и делова Прве армије (Моравске 2 и Тимочке 1. дивизије).

Битка
Борбе су почеле у зору прелазом аустроугарске армије код села Батара и Самуровића аде, са циљем даљег продирања у Србију, док је Друга армија форсирала реку Саву и заузела Шабац.
До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ.
Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије. Војска Краљевине Србије, чији је врховни командант био регент Александар Карађорђевић, имала је 180. 000 војника и невиђен морал.
Победи Срба, поред тога, допринела је исправна стратегија врховне команде, али и искуства у модерном ратовању која су стекли у Балкански ратовима. Аустроугарске снаге натеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које се наставило и наредног дана.
Истеривањем непријатеља до Дрине и завршним операцијама, од 21. до 28. августа 1914. године, када је ослобођен Шабац, окончане су такозване церске операције.

Војници на Церу
У тешким борбама Аустроугарска је имала око 25.000 погинулих и рањених и више од 4. 500 заробљених официра и војника. На српској страни из строја је избачено 16.045 подофицира и војника и 259 официра, од тога је било 2.107 погинулих и 250 заробљених.
У извештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: “Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници (…) Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу”.
Пресудну улогу одиграла је Друга армија, као најзначајнија оперативна група и њен командант ђенерал Степа Степановић, који је израдио план оперативних дејстава и у кључном тренутку упутио један пук да овлада гребеном Цер, што је одлучило исход битке.Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици, командант Друге српске армије Степа Степановић унапређен је у чин војводе. Та прва победа савезника у Првом светском рату афирмисала је команданта Степу, што је битно ојачало и морал савезничке војске.
Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914 године, окончана је тзв. церска операција.
Вест да је српска војска до ногу потукла аустроугарске трупе изненадила је светску јавност, која није очекивала да се једна мала држава, исцрпљена Балканским ратовима у претходне две године, може војнички одупрети великој сили.


Тито у казненој експедицији на Србију


До сада се само стидљиво помињало да је Јосип Броз био аустријски каплар у Првом светском рату. Истина је да је он учествовао у походима најозлоглашеније аустроугарске 42. вражје дивизије и да је за учешће у рату против Србије добио унапређење.

Највећа тајна коју је Јосип Броз Тито морао да сакрије како би се српском народу наметнуо као вођа и „највећи син” део је његове војничке биографије из Првог светског рата и учешће у аустроугарској казненој експедицији на Србију. После Другог светског рата, стидљиво се у државноконтролисаним биографијама Јосипа Броза Тита појављивала информација да је у младости био аустријски каплар, али најновија открића показују да је Тито учествовао у неким од најславнијих тренутака јуначке српске историје, само на непријатељској страни.

Серију текстова којом Прессмагазин настоји да демистификује лик и дело највећег Југословена, чији култ поново оживљава широм бивше државе поводом тридесетогодишњице његове смрти, настављамо ексклузивним открићем да је Тито био војник злогласне 42. вражје дивизије, која је од свих аустријских формација највише посејала зла по Србији, и да је за време деловања на српском тлу напредовао до највишег подофицирског чина у аустроугарској војсци.

Перо Симић, најпознатији биограф Јосипа Броза Тита, дошао је до тајних докумената о Јосипу Брозу који су чувани у архивама некадашњег Маркс-Лењин института, а који говоре о његовим ратним данима у служби цара. Строго чувана тајна забележена је у аутобиографији коју је Тито морао да пише када је постао комуниста, а у којој због ригорозне провере није смео да изостави тако важне детаље.

- Броз је крајем 1912. године регрутован за техничку службу Бечког арсенала, централну групацију Аустроугарске монархије. Вредним извршавањем војничких обавеза, већ на почетку војничке каријере скренуо је пажњу на себе и старешине су му омогућиле да заврши подофицирску школу. Тито је постао најмлађи извиђачки водник у 25. домобранском пуку, а према неким изворима, био је и најмлађи подофицир у целој аустријској војсци. Према ратном дневнику његове јединице, као и према поверљивим подацима који се чувају у архиви у Москви, Броз је имао запажену улогу у Првом светском рату – каже Перо Симић.

Званична југословенска историја тек је у фрагментима бележила овај део његове историје. Титов биограф Владимир Дедијер писао је да је Тито са својим пуком стигао само до границе са Србијом, а Тито је тврдио да је „избегавао судбину да се као Хрват и социјалиста бори против своје браће и другова, српских радника и сељака”. Дедијер је такође забележио да је Тито у Србији вршио антиратну пропаганду, због које је наводно био затворен у Петроварадинској тврђави. Међутим, Тито је у поверљивој аутобиографији коју је писао у Москви признао да је учествовао у казненој експедицији на Србију и да је почетком 1914. отишао на српски фронт као водник, где је остао до другог одступања аустријске војске у децембру 1914. године.

Да је Тито прешао границу са Србијом за време рата потврдио је и Жарко Ведрић, аустријски генералштабни пуковник 42. вражје дивизије. Он је, према подацима из Архива Југославије, једном од сарадника Агитпропа прецизно рекао да је 25. пук остао на српском фронту све до јануара 1915. године, дакле више од пет месеци.

Тито је једном приликом и сам признао да је био у западној Србији. Како каже Перо Симић, то је историчару Ванцеславу Генчићу, који је имао прилике да разговара са највећим бројем комунистичких функционера, потврдио лично Александар Ранковић. Када је у јесен 1941. године врх КПЈ тражио погодно место за саветовање својих највиших функционера по западној Србији, Тито је, на запрепашћење свих, а поготово својих српских пратилаца, показао одлично познавање терена, укључујући бројне стазе и пречице. Ранковић га је тада питао да ли је некада био у овом делу Србије, а Тито му је одговорио:

- Па ја сам овде ратовао као аустријски војник 1914.

Титу је тада саветовано да то више никада не помиње ако жели да га Срби прихвате.

Према ратном дневнику Титове јединице, види се да је 42. домобранска вражја дивизија учествовала у свим великим биткама у западној Србији, Гучеву, Мачковом камену, као и у великим биткама на Дрини, Церу и Колубари. Ратни извештаји аустријске, али и српске војске говоре да је његова дивизија учествовала чак и у опсади Београда. Тито је, иначе, на Србију кренуо са чином каплара, а из Србије отишао са чином старијег водника, што је био највиши подофицирски чин у аустријској војсци. После учествовања на српском фронту, постао је ордонанс у штабу 42. вражје дивизије, добио „униформу са три ширита” и постао штабсфелдвебел.

А подручје на коме је деловала 42. вражја дивизија најтеже је страдало за време офанзиве аустроугарске војске на Србију. Само према попису становништва може да се утврди да је Подриње изгубило више од 50.000 људи, а према аустријском попису из 1916, само Шабачки округ је имао 76.000 људи мање него 1910, од чега 58.000 мушкараца.

Дедијер је тек након Титове смрти објавио како је Броз за време Првог светског рата одликован једном малом сребрном медаљом за храброст, и то за заслуге на руском фронту, где се налазио од јануара 1915. до марта исте године.

Међутим, према документима које је Перо Симић пронашао у Москви јасно се каже да је Тито „за време империјалистичког рата добио два ордена за храброст”. Документ је потписао један од најповерљивијих људи Коминтерне, шеф кадровског одељења за европске земље Георги Дамјанов. Како каже Симић, то указује да је Тито добио орден за заслуге и на српском фронту, као и на руском.

- Тито се на српском фронту задржао много дуже него на руском и у Србији је унапређен за штабсфелдвебела, а сва аустријска унапређења у том рату била су саставни део указа о одликовању – каже Симић.

Он нам је доставио и фотографију која, према његовим речима, све ово посредно доказује. Реч је јединој његовој до сада познатој фотографији из Првог светског рата, за коју се касније тврдило да је сликана на руском фронту.

- Обратите пажњу да пуца из рова одевен у лагану подофицирску блузу и панталоне, са плитким ципелама. У Русији је био током зиме и није могао да буде тако обучен. Слика је највероватније усликана на Бежанијској коси изнад Београда, имајући у виду ратни распоред његовог 25. пука. Та фотографија, такође, демантује да је он у Србији водио антиратну пропаганду – каже Симић.

Логор – Броз радио у млину сеоских кулака

Броз је после одласка из Србије ратну каријеру наставио на руском ратишту, где је био тешко рањен и заробљен. Када се опоравио, пребачен је на обалу Волге, у заробљенички логор у Алатиру, где су се заробљени аустроугарски Срби, Словенци и Хрвати припремали да пређу на страну Србије и откажу послушност цару. Према подацима до којих је дошао Перо Симић, Броз је ту понуду српске и руске владе одбио, па је пребачен у други логор, где је додељен тројици сеоских кулака да ради у њиховом млину. У затвору га је дочекала и фебруарска револуција у Русији, а Лењинова октобарска га је сачекала док је био у бекству, у области Омска, коју су бољшевици освојили тек две године касније. Занимљиво, у енглеској енциклопедији „Ко је ко” из 1950. године, Тито је написао да је учествовао у револуцији, да је дезертирао код Руса и да се борио на страни Црвене армије, а исте године у америчкој верзији ове енциклопедије написао је да су га Руси заробили. 

Вечера – Толбухин: Друже Чита, ви сте пуцали на мене

После Другог светског рата, Тито је у Београду приредио вечеру маршалу Толбухину, на којој је припити Совјет почео да приповеда ратне приче са Карпата из Првог светског рата, на шта је Тито одговорио:
- И ја сам био на Карпатима.
- Како на Карпатима, друже Чита?
- Тукао сам се на Карпатима као аустроугарски мобилизовани грађанин. Пали смо после тога у руско заробљеништво и тако сам доспео у Русију.
- Значи, друже Тито, ви сте се тукли против Руса? Значи, ви сте пуцали на мене?
- А шта сам могао да радим? Ви сте пуцали на мене, па сам и ја пуцао по вама. Логично. Нисмо могли да се дамо пострељати од вас као зечеви. Ви сте се тукли за руског цара, а ми за аустријског.

Мачевање – Фердинанд му лично уручио награду

Тито је по регрутацији од старешина добио дозволу да се усавршава у мачевању, које му је било јако привлачно. Он је то својим надређенима вратио пошто је постао првак 25. домобранског пука, а касније освојио и друго место у целој аустријској војсци. Награду му је том приликом уручио лично надвојвода Јосиф Фердинанд Први Хабзбуршки.

- Ја примам честитке од надвојводе. Обичан војник руковао се с чланом царске породице – рекао је том приликом Тито, касније велики комуниста.



недеља, 18. август 2013.

Краљевски пар на миси у катедрали Блажене девице Марије у част оца Леополда Рохмеса - Royal Couple Attend Holy Mass at the Roman Catholic Cathedral to Celebrate Father Leopold Rochmes


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II


Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина присуствовали су вечерас миси у Катедрали Блажене девице Марије у Београду, поводом педесете године свештеничке службе оца Леополда Рохмеса.
Миси су присуствовали и г-дин Милорад Симић, специјални изасланик Председника Републике Србије, представници Српске Православне Цркве, чланови дипломатског кора, многобројно свештенство и грађани.

Royal Couple Attend Holy Mass at the Roman Catholic Cathedral to Celebrate Father Leopold Rochmes

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine attended this evening a Holy Mass at the Roman Catholic Cathedral of Blessed Virgin Mary in Belgrade to celebrate the fifty years of priesthood of Father Leopold.

Rochmes and was also attended by Mr. Milorad Simic, special envoy of President of Serbia, representatives of Serbian Orthodox Church, members of the Diplomatic Corps in Serbia, members of the clergy and numerous citizens.















Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

субота, 17. август 2013.

Престолонаследник Александар отворио манифестацију „Златни дан вина MMXII – царски“ у Сремској Митровици


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Филип присуствовали су вечерас отварању „Златног дана вина MMXII – царски“ у Царској палати у Сремској Митровици.
Ове међународне свечаности вина званично је отворио Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, у присуству представника града, организатора, учесника манифестације и гостију.
У свом обраћању домаћинима и посетиоцима ове манифестације Њ.К.В. Престолонаследник Александар је истакао:
„Мојој породици и мени веома је драго што смо вечерас овде са вама. Веома нам је драго што
„Златни дан вина“ постаје традиционалан догађај, којим Сремска Митровица обележава своју античку традицију царског града римске империје. Овај лепи међународни фестивал поново је окупио винаре и љубитеље вина из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Италије.
Поред тога што значајно доприноси ширењу културе гајења винове лозе на нашим просторима, он је одличан пример како се Србија представља у најбољем светлу и учвршћује пријатељске везе са другим земљама.“

Crown Prince Alexander opens Event “Golden wine day MMXIII – Royal” in Sremska Mitrovica

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II, Crown Princess Katherine and Prince Philip attended the event “Golden wine day MMXIII – Royal” at the Emperor’s Palace in Sremska Mitrovica tonight.
This International wine event was officially opened by HRH Crown Prince Alexander II and was attended by city officials, organizers, exhibitors and numerous guests.
HRH Crown Prince Alexander emphasized in his speech: “My family and I are very happy to be with you here tonight. We are pleased that ‘International Wine Day’ became a traditional event for Sremska Mitrovica, to mark their tradition of an Emperor’s city of the Roman Empire. This wonderful international event has again gathered producers and wine lovers from Serbia, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Italy.

Beside its contribution for promotion of grapevine growing in our country, this event stands as a good example in presenting Serbia in a positive manner, and establishing friendly cooperation with neighbouring countries”, added the Crown Prince.

Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

Престолонаследник Александар II подсетио да су ‘образовани млади људи наша будућност’ на скупу српских студената који студирају у иностранству - Crown Prince Alexander II Reminds 'Educated young people are our future' at Gathering of Serbian Students Studying Abroad


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II


Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Филип били су домаћини пријема који је у Белом Двору организован данас предвече поводом скупштине Организације српских студената у иностранству (ОССИ).
На самом почетку пријема студенте је поздравио њихов домаћин, Њ.К.В. Престолонаследник Александар II који је између осталог рекао:
„Образовани млади људи су наша будућност. Све већи број наших младих људи одлази у иностранство да студира. Многи од њих и остану тамо. Као што и они треба да буду ту за своју земљу, тако Србија мора да учини све да остане у контакту са њима. Морамо улагати у њих као у наш највећи ресурс. Зато моја Фондација за образовање пружа пуну подршку свим студентима и дипломцима који хоће да наставе да се образују, како у земљи тако и у иностранству. То што смо се вечерас окупили у Белом Двору показује колико нам је свима важна ова мисија. Моја Фондација за образовање и ја стојимо вам на располагању да заједничким напорима створимо бољу климу за студенте у Србији, како бисмо спречили ’одлив мозгова’ и пружили нашим младима боље услове за њихову будућност.“
Гостима су се поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра II обратили и г-дин Божин Николић, у име Њ.Е. г-дина Ивана Мркића, министра спољних послова Републике Србије, академик Димитрије Стефановић, генерални секретар Српске академије наука и уметности (САНУ), председник ОССИ г-дин Милутин Станисављевић, потпредседник ОССИ г-дин Александар Јаковљевић, председник РЕПАТС-а Јована Ружичић и др Предраг Стојичић, председник организације „Србија у покрету“.
Организација српских студената у иностранству (ОССИ) окупља српске студенте на основним, магистарским и докторским студијама широм света. Основана 1997.године, ОССИ има за циљ да умрежи студенте, омогући размену информација и пружање помоћи као и организовање заједничих пројеката који на прави начин представљају Србију.
Краљевски пар са задовољством је подржао окупљање ових студената и убудуће ће настојати да ојача везе између младих који студирају у иностранству и уопште дијаспоре са нашим институцијама.

Crown Prince Alexander II Reminds 'Educated young people are our future' at Gathering of Serbian Students Studying Abroad

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II, Crown Princess Katherine and Prince Philip hosted a reception for Organization of Serbian students studying abroad (OSSI) this evening at the White Palace.
His Royal Highness Crown Prince Alexander II welcomed guests and said: “Educated young people are our future. More and more young people from our country are going to study abroad. Many of them remain there. As they should remain available for their country, at the same time Serbia has to do anything possible to keep in contact with them. We have to invest in them, as our biggest resource. Therefore my Foundation for Education supports all students and graduates who want to continue their education, both here and abroad. The fact that we all gathered here this evening at the White Palace shows that all of us find this mission very important. My Foundation and I remain at your disposal for creating all together better conditions for students in Serbia, in order to prevent a ‘brain drain’ and to provide better future for our young people”.
Guests were also addressed by Mr. Bozin Nikolic, special envoy of H.E. Mr. Ivan Mrkic, Minister of Foreign Affairs of Serbia, Academician Dimitrije Stefanovic, Secretary General of Serbian Academy of sciences and arts (SASA), Mr. Milutin Stanisavljevic. President of OSSI, Mr. Aleksandar Jakovljevic, vice President of OSSI, Ms. Jovana Ruzicic, president of REPATS and Dr. Predrag Stojicic, president of “Serbia on the move” organization.
The Organisation of Serbian Students Abroad (OSSI) is a non-profit, non-governmental organisation led by Serbian students worldwide, founded in 1997. The principal goal of OSSI is to support and strengthen the community of Serbian students in the Diaspora by forming an extensive and dense network of local branches of its students at universities around the world with a goal of representing Serbia in best possible way.

The Royal Couple has supported this organization with great pleasure and will continue to support networking between our students studying abroad and our Diaspora in general with Institutions in Serbia.














Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

петак, 16. август 2013.

ГОДИШЊИЦА СМРТИ КРАЉА ПЕТРА I - MEMORIAL SERVICE FOR HM KING PETER I AT OPLENAC


ОПЛЕНАЦ - На Опленцу код Тополе данас ће бити обележена 92. годишњица смрти Краља Петра Првог Ослободиоца, уз највише државне и војне почасти.
Како је саопштио данас владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић предводиће државну комеморативну церемонију поводом обележавања 92. годишњице смрти краља Петра Првог Ослободиоца у Цркви светог Ђорђа, на Опленцу код Тополе, 16. августа у 11.30.
Уз највише државне и војне почасти, крај владаревог саркофага венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, Општине Топола као и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Организатор државне комеморативне свечаности је Влада Србије - Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Краљ Петар Први Ослободилац, који је умро 16. августа 1921. године у Београду, био је један од најзначајнијих нововековних српских владара. На престо је дошао након Мајског преврата и убиства краља Александра Првог и краљице Драге 1903. године.
Владавину Петра Првог обележили су Анексиона криза, такозвани Царински рат са Аустроугарском, као и Балкански и Први светски рат из којих је Србија, након великих победа на Куманову, Брегалници, Церу, Колубари и Солунском фронту и великих људских жртава, своју државност унела у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, подсећа се у саопштењу.

Њ.В. Краљ Петар I

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.
Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.
Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.
Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.




Њ.В. Краљ Петар I Карађорђевић сади дрво маслине на Хиландару.



Прво у низу дрва маслина засађених на Хиландару засадио је Цар Душан, а последње стабло маслине у том низу засадио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар II који је поред свог прадеде Њ.В. Краља Петра I једини члан Краљевског дома Карађорђевић који је засадио маслину поред ове српске светиње.






HM King Peter I of the Serbs, Croats and Slovenes

King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in Belgrade, and continued his education at the Venel – Olivier Institute in Geneva. After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and graduated in 1864. 
While he was in Paris he showed interest in photography and painting, and kept improving his military and political education. That broadened his views on liberalism, parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868, when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program. 
After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May 1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and confiscated their property.
Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in the war between France and Prussia during which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his political activities.
In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he died as a child). After a short time in Paris, the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in Geneva Switzerland with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.

During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success. Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In 1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his political programme.
On 28 May 1903, a group of Serbian army officers assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the day of taking his oath.
From the beginning of his reign, King Peter I faced serious obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary, benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy of Serbia, particularly after the crisis caused by the annexation of Bosnia and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.
The first Balkan War against Turkey in 1912 and the second – against Bulgaria in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia, and their uniting with Serbia.
The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary declared war on Serbia, which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and Kolubara in 1914, Germany and Bulgaria entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army through the mountains of Albania, furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to witness Serbia’s victory at the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he was proclaimed the first King.

King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.
http://www.youtube.com/watch?v=kBto3IzAHhM