Понедељак, 26.
новембар 2012.
Начин на који је
обележен Дан албанске заставе и поруке из Скопља указују да је циљ политичких
лидера из Тиране стварање велике Албаније, кажу историчари.
Поруке упућене из
Скопља са прославе Дана албанске заставе и 100. годишњице албанске државе, као
и начин на који је обележен тај дан указују да је циљ албанских политичких
лидера прекрајање граница у региону и стварање велике Албаније, што не би
допринело стабилности Балкана, оценили су историчари Чедомир Антић и Предраг
Марковић.
У Скопљу је у недељу
одржана централна манифестација поводом 100. годишњице албанске државе и Дана
албанске заставе, са које су албански и косовски премијер Саљи Бериша и Хашим Тачи
обећали да ће постићи јединство Албанаца у региону "унутар граница
ЕУ".
Манифестација, на
којој је превладавала националистичка реторика о достигнућима Албаније у
протеклих 100 година, независности Косова, позицији Албанаца у Прешеву,
Македоњи и деловима Грчке, у еуфоричној атмосфери одржана је у препуној дворани
"Борис Трајковски", највећој у Македонији, у којој је било око 20.000
људи.
Антић каже да је ова
појава очекивана, с обзиром на то да је у региону већ годинама присутно бујање
албанског национализма.
"Није спорно
право било ког народа да живи уједињен у једној држави, али је спорно то што су
велике силе албански национални циљ подржавале и против легитимних националних
државних права српског народа биле спремне да воде, не само медијски и економски,
већ и прави оружани рат", рекао је Антић Танјугу.
Он је истакао да је
Македонија изузетно нестабилна држава, која је у прво време била изграђена
"на негативном односу према Србији и на тим основама одржавала своју крхку
стабилност".
"После Охридског
споразума било је врло јасно да је реч о једној фази у даљем разграђивању
македонске државе, која данас постоји у оној мери у којој је то у интересу САД
и ЕУ. Мислим да је у свему овоме највећи проблем у томе што албанске националне
вође не желе демократским путем да доведу до уједињена Албанаца, већ настоје да
насиљем, провокацијама, уз помоћ великих сила створе велику етнички чисту
албански државу, чак и на просторима где Албанци не чине већину", рекао је
Антић.
Посебан проблем је,
оценио је историчар, Скопље, које албанске националне вође очигледно виде у
саставу албанске државе.
Он је додао да је
врло интересано да од оних дежурних америчких и европских политичара који су
створили каријере на осуди Србије и легитимних националних и државних права српског
народа, данас не чујемо ниједну реч о "овом отвореном пројекту, који није
националистички, већ шовинистички и који је дубоко окренут против других
балканских народа".
"Наравно,
стварање велике албанске државе неће донети стабилност, не само Балкану, већ и
тој самој будућој албанској држави. То неће решити бројне унутрашње проблеме
албанског друштва и у будућности, ако дође до распада Македоније и до уједињења
Албанаца, одатле ће долазити јако лоше поруке и јако лош ће бити утицај те нове
државе, зато што је она заснована на идеји да албанска политика не може
погрешити и не може бити у криву", оценио је он.
Према његовом
мишљењу, у таквим условима имаћемо "ендемску србофобију и
славофобију", чак и у неким земљама као што је рецимо Црна Гора, где Србија
нити је ратовала, нити је било какву неправду учинила тамошњим руководствима ни
тамошњем народу.
"То је управо
последица чињенице да унутрашњу нестабилност, унутрашње проблеме, недостатак
демократских капацитета елита, економске проблеме - све њих решавају владе тако
што кривицу сваљују на Србију и српски народ", истакао је Антић.
Тако ће исто бити,
додао је, и ако буде створена велика албанска држава, "и то треба творци
америчке и европске спољне политике врло добро да знају".
"Дакле, они
даљим разбијањем српског народа, других словенских народа, даљом подршком само
једном национализму, неће донети стабилност ни Балкану, ни свету", поручио
је Чедомир Антић.
Марковић је оценио
да је македонска судбина "доказ глупости политике великих сила".
"Македонци су
били изузетно кооперативни у погледу албанског питања. Начинили су сваки могући
уступак Албанцима, а то је доживело врхунац у Охридском споразуму", казао
је Марковић Танјугу.
Он је додао да то,
медјутим, није задовољило албанске амбиције.
"То значи да су
међународне силе својим одлукама на Косову и Македонији подржале један врло
агресиван национализам, коме је крајњи циљ ипак прекрајање граница",
закључио је Марковић.
Иначе, и у Скопљу и
у Тирани је скупу претходило неколико инцидената у којима је запаљена застава
Македоније, док је током званичне посете македноснког премијера Николе
Груевског Тирани, у суботу, његово возило гадјано јајима и пластичним чашама.
Тачи је на скопском
митингу рекао да је "Косово данас независно", честитајући Бериши што
Албанци имају две државе, а Бериша је недавно позвао на уједињење свих
Албанаца.
Према последњем
попису становништва из 2010. године, у Македонији живи око 65 одсто Македонаца
и нешто више од 25 одсто Албанаца, а према подацима из 1981. у тадашњој
Македонији, која је била у саставу СФРЈ, живело је око 67 одсто Македонаца и
нешто мање од 20 процената Албанаца.
