100 година Кумановске битке

Српско национално буђење и ослобађање од Османског царства трајало је читав деветнаести век. Последњи корак који је Србија начинила на том путу било је ослобођење свих крајева насељених Србима. Исте тежње према својим сународницима гајили су и остали балкански народи, што их је, упркос међусобним несугласицама, навело на зближавање ради остварења заједничког циља. Низом билатералних политичких и војних споразума Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска су 1912. године дефинисале и ускладиле своје ратне планове и циљеве у предстојећем рату. Повод који су балкански савезници искористили за објаву рата био је тежак положај хришћанских балканских народа у Османском царству.

Мобилизација војске у Србији почела је 30. септембра и трајала је свега 6 дана. Ентузијазам становништва понесеног идејом коначног ослобођења резултирао је огромним одзивом. На крају мобилизације Србија је под оружјем имала 356.000 војника, од чега 286.000 првог и другог позива, те преко 20.000 добровољаца.

Рат Османском царству прва је објавила Црна Гора 8. октобра, затим Србија и Бугарска 17. и Грчка 19. октобра. Последња етапа у борби за ослобођење Балкана је почела.

План напада српске Врховне команде, био је предмет дугогодишњих расправа и планирања, а предвиђао је напредовање српске 1. армије на главном правцу дејства – јужноморавском правцу – преко Куманова ка Овчем Пољу и Скопљу. На левом крилу српског распореда на криволачко-брегалничком правцу имала је дејствовати 2. армија док је 3. армија на косовском правцу линијом Топлица – Приштина – Скопље штитила десни бок главнине српских снага. Ибарска војска имала је за циљ ослобађање Рашке и Новог Пазара, док је Јаворској бригади намењено дејство према граници са Босном односно ка Сјеници и Пљевљима. На вардарско-косовском ратишту предвиђено је ангажовање већине српских снага са задатком да униште османску Вардарску армију.

Након борби на граници у којима су јединице 3. армије разбиле главнину османских трупа, Косово и Метохија су убрзо били ослобођени. Трећа армија је ослободила Приштину 22. октобра и наставила кретање на југ према Овчем Пољу. У исто време јединице Ибарске војске и Јаворске бригаде су без већег отпора ослободиле Рашку област и делове Метохије.

КУМАНОВСКА БИТКА

Намера српске врховне команде била је да све три армије истовремено крену у напад на османске снаге које су очекиване на Овчем Пољу. Обзиром да је 3. армија у самом почетку каснила на свој положај, а 2. армија била позиционирана релативно далеко на правцу Страцин – Кратово, 1. армија се нашла усамљена код Куманова. Ову неповољну околност искористиле су трупе Вардарске армије и изненада напале српске јединице 23. октобра отпочевши Кумановску битку. Ова битка, испоставило се, била је пресудни моменат у рату. Иако у изузетно тешкој ситуацији, српска 1. армија, захваљујући пре свега храбрости и пожртвованости војника и официра, успела је да одоли нападу и нанесе противнику велике губитке. Првог дана битке најжешћа борба вођена је на Сртевици где су четнички одред мајора Војина Поповића - војводе Вука и 7. пешадијски пук одолели нападу далеко бројнијег и јачег непријатеља. Заузимањем Зебрњака, половином другог дана, српске јединице су потпуно разбиле османски распоред и натерале их на повлачење. Услед недостатка правих информација српска Врховна команда није одмах схватила значај ове победе те није искористила све могућности за још одлучнији ударац поклеклој Вардарској армији.

текст преузет са сајта Војног музеја

Сећање на Кумановску битку

Oбележавање Кумановске битке je порука мира и сећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и света, поручио председник Србије Томислав Николић са централне манифестације на Зебрњаку поводом 100 година од Кумановске битке.

На брду Зебрњак у Македонији одржана je централна манифестација поводом обележавања 100 година од Кумановске битке. Државну делегацију предводио је председник Србије Томислав Николић.

Председник Томислав Николић поручио је, обраћајући се окупљенима, да је обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и света.

Николић је рекао да данас са Зебрњака, места које нас спаја, Србија и Македонија шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету.

"Испуњени поносом, потомци весника слободе, стојимо на Зебрњаку, месту где је пресуђена судбина Отоманском царству", рекао је председник Николић.

Николић је рекао да о значају Првог балканског рата у националној стести сведочи то што се на мобилизацију одазвало више људи него што је позвано, нарочито из Босне, Далмације и Војводине. "Од три милиона, 402 хиљаде људи је стављено под шајкачу и пушку", подсетио је Николић.

Председник Србије је нагласио да је данас циљ Србије улазак у Европску унију и да је на том путу много учињено.

"Добићемо битку коју водимо против криминала и корупције, бескомпромисно ћемо спровести до краја бројне реформе које су у току", нагласио је Николић и оценио да Србија нема чега да се стиди из своје прошлости.

Србија данас бије другачије битке

Председник Србије је указао да 100 година након велике војне победе, Србија бије другачије битке са једнаком историјском тежином.

"Идемо у сусрет својој европској будућности уз очување територијалног интегритета и безбедности за све своје грађане", рекао је Николић.

Председник Николић је нагласио да се данас "проблеми не решавају оружјем, већ промишљањем, вољом и мудрошћу" и додао да ћемо "проблеме решити зато што су правда и право на нашој страни, зато што за своју децу и себе не тражимо ништа више и не прихватамо ништа мање од онога што добијају други".

Николић је нагласио да је "за неке Србија прихватљива само када пригушује своју историју и традицију и када се жртвује за тобож више политичке интересе које називају очувањем српске политичке стабилности".

"Са нама неће моћи тако. Ми враћамо нашем народу оспорене тековине наше славне прошлости. Не вређамо друге, само себи враћамо самопоштовање инсистирајући на историјским чињеницама, бранећи њихову аутентичну ослободилачку идеју", поручио је Николић.

Николић је додао да је данас Србија пред великим искушењима и да покушава да досегне дубину и значај косовског завета "који је у основи нашег идентитета".

"Свесни смо да ће о нашим делима судити будуће генерације, желећи као и ми, да схвате разлоге трагичне историјске судбине нашег народа. Србија је једна од ретких земаља које могу да се поносе својом историјом и традицијом као вредним учења и памћења", рекао је председник Србије.

Историјски и цивилизацијски значај победе 

Заменик министра културе Македоније Драган Недељковић поручио је са скупа да данас, "када се сећамо хероја, не смемио изгубити из вида историјски и цивилизацијски значај победе на Куманову и осталих победа, тим пре што смо суочени са покушајима ревизије не само српске него и балканске историје".

Свечаности на брду Зебрњак присуствовали су премијер Ивица Дачић, министар правде Никола Селаковић, министарка у влади Републике Македоније Елизабета Ташевска, начелник Генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Љубиша Диковић, представници Скупштине Србије Александар Чотрић и Милорад Стошић, председник Републике Српске Милорад Додик и председник Нове српске демократије из Црне Горе Андрија Мандић.

Код Споменика победе српске војске венце су положили председник Србије Томислав Николић, начелник Генералштаба ВС генерал потпуковиник Љубиша Диковић, председник РС Милорад Додик и представник Владе Македоније.

Владика хвостански Атанасије служио је помен погинулим војницима.

Организатор државне церемоније је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Најзначајнија битка Првог балканског рата одиграла се у Кумановској долини 23. и 24. октобра 1912. године, а српска војска победила је тада надмоћније трупе Отоманске империје и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским јунацима, првобитно висок више од 48 метара, дело је српског архитекте Момира Коруновића. Подигнут је 1937. године, а пет година касније су га већим делом уништиле бугарске окупационе трупе.

У крипти споменика положени су посмртни остаци 723 српска јунака, страдала у Кумановској бици.

извор РТС