16 ДЕЦЕМБРА 1934 ПУШТЕН ПРВИ БЕОГРАДСКИ ДРУМСКИ МОСТ ПРЕКО САВЕ НАЗВАН МОСТ КРАЉА АЛЕКСАНДРА I

Мост краља Александра је био друмски мост преко реке Саве у Београду, који је срушен током Другог светског рата. После рата је на његовом месту подигнут Бранков мост.

Године 1930 расписан је јавни конкурс за изградњу друмског моста преко реке Саве у Београду, а посао је уступљен иностраној фирми из Оберхаузена. До тада је преко Саве у Београду постојао само железнички мост саграђен још 1884 године.

    Пошто је положај моста дефинисан у пристанишној зони, а да би се омогућило несметано окретање бродова захтеван је услов да се река Сава премости једним отвором од 250м, с тим да висина пловног габарита испод моста буде 12м.

    Грађење је почело јула 1930. године, а мост је пуштен у саобраћај децембра 1934 године. Укупна дужина моста износила је 474м.

Први, прелепи друмски мост је отворен 16. децембра 1934. године. Мост краља Александра Карађорђевића је премостио Саву ослоњен на два армирано-бетонска стуба у српско-византинском стилу, док су челична ужад држала целокупну конструкцију.

Отварање је било спектакуларно, преко моста краља Александра прво је прешла свечана краљевска коњица сачињена од 700 коњаника. 11 и 12 децембра извршена је проба тако што је преко њега прешло десетак Општинских камиона цистерни. Преко моста је скоро годину дана затим 5 новембра 1935. год  прешао и први трамвај бр 14 за Земун, због чега је у народу био познат  и као Земунски мост. Нажалост у ноћи између 11. и 12. априла 1941. године у тзв. априлском рату мост је миниран од стране Војске Краљевине Југославије, да би се спречио продор Немаца у Београд.

Мост је отворио принц намесник, Павле Карађорђевић, а на дан отварања преко моста прошетало је око 150.000 грађана. Био је то по много чему историјски дан за Београд, Земун, Србију па и за Европу, која је тако остварила прву стабилну друмску везу са крајњим југоистоком континента.

Како се почетком 1934. године ближио крај изградње моста Краља Александра све више почиње да се размишља о скулптурама које би требало да се нађу на пилонима моста. Иван Мештровић изнео је идеју о четири коњаника, два  на једном пилону са обе стране моста. Ови коњаници требало је да буду цар Душан и краљеви Томислав, Трвтко и Петар И Карађорђевић.

Висина стубова на којима би се налазили коњаници би била 22 метра, што би значило да би, са додатом висином самих пилона, коњаници били на висини 45 метара (висина Палате "Албанија"). Од овог решења се одустало под притиском разних инжењера и вајара, а као разлози су наведени непоштовање порцедуре за избор скулптора, превисока цена као и нефункционалност фигура.

Пола Београђана сваког дана пређе данашњим Бранковим мостом из старог дела града у нови. И сви га знају као "Бранков". Али ког Бранка? Већина би рекла да је мост добио име по Бранку Ћопићу који је извршио самоубство скочивши са њега 1984. године. Али мост је тако називан и пре овог несрећног догађаја, и то јер је наставак Бранкове улице, која је добила име по чувеном песнику Бранку Радичевићу.

Ланчани мост КА је дигнут у ваздух 12.4.1941. године, и у том тренутку је на Земунској страни остало неколико трамваја, тако да је након WW2 једно годину дана функционисала трамвајска линија 14 од Старог сајмишта до Земуна. Поред Земуна, једини битнији објекти са оне стране реке пре WW2 били су стари аеродром и 1938. изграђено и по лошему надалеко чувено Старо сајмиште.

  Након рата пут Земуна креће и први тролејбус - наследник трамваја број 14.Тролејбуси оном страном реке таворе све до 1973. и то укупно 3 линије: 14 Зелени венац - Земун (Горњи град) /1956-1973/, 15 Зелени венац - Земун (Нови град) /1958-1972/ и 16 Зелени венац - Нови Београд (Похорска) /1959-1969/.

За рушење моста везан је трагичан догађај: он говори о расулу у којем се нашла наша војска током Априлског рата. Мост је, наиме, срушен у тренутку када се испод њега налазио брод „Танаско Рајић“ који се повлачио ка Остружници… Инжењерци у мрклој ноћи нису видели да тачно испод моста пролази брод са 110 људи. Како се метална конструкција после експлозије сурвала тачно на лађу, на лицу места је погинуло 95 особа…

Поштоваоци старог Београда, сматрају да је првобитни мост караља Александра, била најлепша градјевина преко Саве и да ни један од постојећих мостова није попримио обележја Ациног моста. Социјлизам се одрекао могућности изградње идентичног моста под образложењем да пилони заклањају погледа ка старом граду, док је права истина лежала у чињеници да се на овај начин раскрстило са могућношћу рецидива монархије. Љубитељи старог Београда су од недавно покренули иницијативу да му се врати првобитни назив.

Још једна занимљивост везана за данашњи Бранков мост за коју вероватно нисте знали је да Бранков мост уствари чине два самостална моста близанца од којих је један, онај у правцу Новог Београда, старији чак 15 година.

Постоји и мит о проклетству моста који је трајао само 7 година посебно због чињенице да се мост гради на остацима некадашње џамије, коју су претходно морали да рашчисте. Џамија се, иначе, налазила тачно на месту где је данас носећи стуб моста на десној обали Саве. Управо су ту Лиман џамију, како се звала ова богомоља, Срби желели да забораве....постоји и податак да је за задњих двадесетак година преко хиљаду људи скочило са моста...!!!

Када је априла 1941. године срушен Мост краља Александра Карађорђевића и кад су Немци потом ушли у Београд хитно им је био неопходан мост за пребацивање трупа и опреме из средње у југоисточну Европу, као и сировина, али и рањеника у обрнутом смеру. Како је оправка постојећег моста била крупнији залогај решење је пронађено у Жабљу, где је непосредно пре тога, с циљем да премости Тису, из Немачке у деловима допремљен нови мост. Пошто је мост у Београду био неопходнији то је несуђени жабаљски хитно пребачен у Београд, монтиран, и током 1942. године пуштен у саобраћај - То је Стари Савски, трамвајски мост......

У изградњи моста Краља Александра учествовало је више фирми и архитеката. Аутор носећих стубова моста по наруџби Француске фирме "Батигноллес" и на предлог министра градјевина Савковића урадио је Руски архитект Никола Краснов који је пројектовао и више познатих зграда у Београду.

       Романсковизантиски стил Красновљевих пилона у почетку се није допао Немачком архитекти Милу који је са својом фирмом "Гутенхоффнунгсхиитте" изводио гвоздену конструкцију друмског прелаза. Током изградње моста стално се полемисало о нескладу Красновљевих пилона и модерне конструкције моста. У томе је нарочито предњачио арх Брашован под утицајем Ивана Мештровића који је на пилоне хтео да постави своје већ легендарне коњанике.....

РОЂЕНДАН КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ I КАРАЂОРЂЕВИЋУ

Александар I Карађорђевић (16. децембар 1888 – 9. октобар 1934) био је, од 1921. године краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која се након 1929. године звала Краљевина Југославија). Убијен у атентату за време службене посете Француској.

Александар је рођен на Цетињу 16. децембра 1888, његов дјед по мајци био је црногорски краљ Никола I Петровић, а баба краљица Милена, рођена као Милена Вукотић. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Романов. Дјетињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду, по доласку краља Петра I на српски прeсто 1903. године.

Судбински преокрет у животу принца Александра наступио је 1909, када се његов старији брат, принц Ђорђе одрекао права наследства престола. Као престолонаследник, принц Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Османским царством.

Ратови

У Првом балканском рату 1912, престолонаследник Александар је као заповједник Прве армије водио побједоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. у Другом балканском рату битку на Брегалници. У Првом свјетском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска војска потпуно разбила војску Аустро-Угарске монархије. Током 1915. године српска војска је претрпјела многе губитке од стране аустро-угарских, њемачких и бугарских армија. Исте године српска војска је била присиљена се повуци кроз клисуре Црне Горе и северне Албаније на грчко острво Крф. На Крфу је војска реорганизована.

Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918, српска војска је извршила под врховном командом регента Александра, са одличним командним кадром у који спадају војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић.

Уједињење

После војничких дошли су и државнички успеси. Након одлука српске Народне скупштине и Народног Вијећа у Загребу, регент Александар је прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, 1. децембра 1918. Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и дјед. После смрти краља Петра I (16. аугуста 1921.), регент Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца. 1922. године оженио се принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина – Петар, Томислав и Андреј.

Диктатура

6. јануара 1929., услед политичке кризе настале након што је убијен посланик Стјепан Радић краљ Александар укида Видовдански устав и распушта Народну скупштину. Овај акт је у хисторији остао забележен као Шестојануарска диктатура. Име државе је промењено у Краљевина Југославија, а држава је организована у форми девет бановина уместо дотадашњих 33 области, 3. октобра.

Године 1931. краљ Александар доноси нови устав, познат као Октроисани устав, с којим се извршна власт преноси на краља. Избори су били универзални за мушке гласаче. Увођење тајног гласања је одбачено, и притисци на запослене у јавним службама да гласају за владајућу партију су били особина свих избора одржаних под Александровим уставом. Поред овога, краљ је могао директно да прогласи половину горњег дома, а закон се могао потврдити с одлуком једног дома ако га потврди и краљ.

Атентат

Дана 9. октобра 1934. краљ је био у Марсељу у званичној посети Француској. Приликом вожње улицама, атентатор Владо Черноземски, припадник македонске организације ВМРО, је пуцао у Карађорђевића и возача, а грешком полицајца убијен је и француски министар вањских послова Лоуис Бартхоу. Атентат је забележен филмском камером.

Након смрти Александра Карађорђевића, круну наслеђује Александров син, Петар II, али власт долази у руке Александровог рођака, кнеза Павла Карађорђевића, због Петрове малолетности.