БEOГРAД - Данас jе 11. година од убиства Ђинђића, за коjе jе
правоснажно на вишедецениjске затворске казне осуђено више припадника
криминалног "земунског клана" и расформиране Jединице за специjалне
операциjе Ресора државне безбедности.
До данас jош нико ниjе оптужен као политички инспиратор
атентата.
Ђинђић jе, након што jе краjем 2000. године изабран за првог
демократског премиjера Србиjе, покренуо процес коренитих економских и
друштвених промена.
Србиjу jе у време свог мандата довео у центар пажње
европске, па и светске jавности, и чинило се да ће она, са њим на челу,
надокнадити оно што jе дотле пропустила, убрзаним процесом демократизациjе
друштва, а он лично пресудно jе допринео и изградњи добрих односа са западним
земљама након периода вишегодишње изолациjе Србиjе.
Ђинђићева влада отпочела jе сарадњу са Хашким трибуналом и
током њеног мандата, у складу са међународним обавезама, ухапшено jе неколико
хашких оптуженика, међу коjима jе био и бивши председник Србиjе и СРJ Слободан
Mилошевић.
Његова влада, у тада разореноj земљи, оборила jе годишњу
инфлациjу са 41 на 15 одсто, увођењем чврсте монетарне политике динар jе поново
стекао вредност, а краjем 2001. године забележен jе привредни раст од 5,5
одсто.
Oдмах после убиства премиjера влада jе прогласила ванредно
стање и покренула акциjу "Сабља", у оквиру коjе су ухапшени, а после
троипогодишњег процеса, и осуђени припадници "земунског клана" као
организатори и извршиоци убиства.
Ђинђић, коjи jе рођен jе 1. августа 1952, jош током студиjа
био jе запажен као jедан од водећих млађих дисидената тадашње Jугославиjе.
Студиjе на филозофском факултету у Београду окончао jе 1974.
године, докторирао jе 1979. на Универзитету у Kонстанцу, у Немачкоj, тезом
"Проблеми утемељења критичке теориjе друштва", а ментор му jе био
jедан од наjистакнутиjих филозофа друге половине 20. века Jирген Хабермас.
Са jош 12 интелектуалаца 1989. године учествовао jе у
обнављању Демократске странке, чиме jе и започео његов активни политички рад
против тадашњег режима.
Jануара 1994. године изабран jе за председника Демократске
Странке, на чиjем челу jе остао до трагичне смрти марта 2003. године.
Предводио jе више опозиционих савеза у борби против режима
Слободана Mилошевића, а као представник коалициjе "Заjедно" 21.
jануара 1997. године изабран jе за градоначелника Београда.
Ђинђић jе био jедна од кључних личности демократских промена
2000. године, као шеф централног изборног штаба и координатор промотивне
кампање Демократске опозициjе Србиjе (ДOС) за савезне изборе 24. септембра
2000, коjи су означили краj Mилошевићеве владавине.
Aмерички недељник "Tаjм" jе у септембру 1999.
године уврстио Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег милениjума.
Добитник jе угледне немачке награде "Бамби" за
2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу jе примио награду фондациjе
"Полак" за допринос развоjу демократиjе у Србиjи.
Aутор jе низа научних радова из области филозофиjе и
политичке теориjе, и преводилац више филозофска дела. Aктивно се бавио и
политичком публицистиком.
За собом jе оставио супругу Ружицу, коjа данас води
фондациjу "Др Зоран Ђинђић", сина Луку и ћерку Jовану.
