Полуинтелектуалац
је човек који је уредно, па чак можда и с врло добрим успехом свршио школу, али
у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа. Било
услед његове урођене неспособности или због мана школског система, он није добио
подстрека за духовно саморазвијање. Он уопште духовне вредности не разуме и не цени.
Он све цени према томе колико шта доприноси успеху у животу, а успех узима у
"чаршијском" смислу, дакле, сасвим материјалистички. С осталим духовним
вредностима одбацује и моралну дисциплину, али не сасвим, јер прекршаји те дисциплине
повлаче кривичну одговорност. Ипак и у моралном, као и у културном погледу, он је
у основи остао примитивац. Неомекшан културом а са олабавелом моралном кочницом,
он има сирове снаге напретек. Школска диплома, као улазница у круг интелигенције,
дала му је претерано високо мишљење о себи самом. У друштвеној утакмици тај дипломирани
примитивац бори се без скрупула, а с пуним уверењем да тражи само своје право које
му је школа признала. Он потискује супарнике немилосрдно као да не би били жива
бића него материјалне препоне. Он је добар "лакташ" — израз један који
је продро у општу употребу једновремено с појавом полуинтелектуалца.
Претпоставимо да се у њега пробудила политичка амбиција, а да
је постао министар. Тај положај могао је уграбити само кроз силно гурање и стрмоглаву
јагму, и зато ће сматрати да је то сада нешто "његово". Из те своје течевине
или, боље рећи, плена гледаће да извуче што више личног ћара. Биће "корупционаш",
али неће бити сасвим свестан тога факта: толико ће му то изгледати природно и на
свом месту. Један полуинтелектуалац, кад је чуо да се говори о његовој оставци,
рекао је: "Ко је луд да се одваја од пуног чанка?!" Њему је изгледало
непојмљиво да се човек не користи министарским положајем, као што не би било појмљиво
да човек крај пуног чанка остане гладан.
