Крајем маја ове године угледни амерички Волстрит журнал
објавио је резултате истраживања који мери квалитет живота у свету по 11
критеријума. Пројекат истраживања, које је спровео ОЕЦД, показало је да је
Аустралија на првом месту. Међутим, од првих 10 земаља чак седам је са
монархистичким државним уређењем, тј укупно 70 одсто (23 одсто држава света има
овакво државно уређење).
Аустралију на тој листи следи Шведска, затим Канада,
Норвешка и Швајцарска. Вероватно да монархија није главни узрок развијености и
бољег живота у овим земљама, али корелација ипак постоји и ваља јој се
посветити и из угла Србије. Зашто? Зато што код нас постоји вероватноћа да се
обнови монархија и врати династија Карађорђевића на престо. Такође, разлог је и
тај што за овакву идеју постоји и значајна подршка грађана, односно 39,5 одсто
би подржало обнову монархије, према последњем истраживању.
У том контексту чини се да је занимљиво упоредити непосредне
финансијске користи и трошкове монархије у односу на републику.
Најпре да сагледамо користи и трошкове републиканског
уређења Србије. Када су у питању бенефити, не постоје непосредне и велике
финансијске користи од оваквог уређења, а два највећа трошка пореских обвезника
су избори на (минимум) сваких пет година и годишњи буџет председника републике.
За председничке изборе се потроши око 16.000.000 евра,
односно око 265 динара годишње по сваком запосленом у реалном сектору.
На годишњем нивоу буџет председника износи око 2.200.000
евра. То значи да запослени радник у реалном сектору у Србији годишње издваја
око 180 динар за трошкове председника републике, тј. његове канцеларије.
Дакле, ако се сагледају користи и највећи трошкови (избори
плус канцeларија председника), може се закључити да републикански облик
владавине сваког грађанина Србије (од новорођенчета до најстаријег пензионера)
кошта око 83 динара годишње, односно око 445 динара годишње по сваком
запосленом у реалном сектoру.
Ако посматрамо монархистичко уређење, трошкове избора не
бисмо имали али би трошкови Двора били слични као и трошкови које данас има
институција председника републике јер би краљ обављао исте или сличне послове
као и председник републике. Међутим, један део трошкова који је сада приказан у
буџету председника Двор не би имао јер су ти трошкови већ урачунати у садашњем
дворском буџету, па би тако укупан трошак који грађани издвајају за ову намену
био мањи за око 20 одсто.
Свакако, остао би буџетски трошак који се издваја за
одржавање комплекса на Дедињу и Фонда Карађорђевића, који сада износи 11 динара
по глави становника.
За разлику од републиканског уређења, монархистичко уређење
у Србији би донело и непосредне финансијске ефекте. Како? Према мишљењу највећег
ауторитета за национално брендирање, др Сајмона Енхолта, обнова монархије би
била светска вест и позитиван сигнал из Србије. Позитиван сигнал би био зато
што је монархија укинута на нелегалан начин од стране комуниста (који су
омражени нарочиту у западној цивилизацији којој тежимо), а династија
Карађорђевића је у родбинским везама са свим значајним европским дворовима.
Овакав догађај би повећао интересовање, у најмању руку за туристичку посету
Двору али и другим историјско-културним локацијама у Србији. Већ данас, само од
продаје улазница у комплекс на Дедињу се приходује бар онолико колико се
издваја из Буџета за одржавање.
Нажалост не постоји прецизна прогноза око износа ових
финансијских ефеката, па је у овој рачуници и нећемо користити иако значајно иду
у прилог монархији.
Дакле, монархистичко уређење грађане Србије коштало би око
39 динара по глави становника (83 је за републиканско уређење), тј око 215
динара по запосленом у реалном сектoру (445 је за републиканско уређење). Ово
би представљало значајну уштеду од око 2.800.000 евра годишње, што је вредност
преко 2.000.000 најскупљих оброка у народној кухињи.
Извор: Напредни клуб
