Укупно приказа странице

Translate

понедељак, 13. децембар 2021.

КЛУБ МОНАРХИСТА КРАЉЕВСКОЈ ПОРОДИЦИ КАРАЂОРЂЕВИЋ ЖЕЛИ СРЕЋНУ СЛАВУ СВЕТИ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ



Српска православна црква и њени верници славе празник светог Андреја Првозваног, првог следбеника и првог апостола Христовог, који је страдао на крсту због оданости новозаветној вери.

Светог Андреја Првозваног као свог заштитника прославља и дом Карађорђевића.

Слава Карађорђевића од Првог српског устанка

Породица Карађорђевић овај празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Карађорђе који је до тада славио светог Климента.

Карађорђе се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.

Петар II Карађорђевић је ту традицију породице наставио као краљ Србије уз благослов митрополита Михајла.

Свети Андреј је апостол Цариграда и Русије, а био је и патрон Руског царства и дома Романових.

Према предању, свети Андреј је био старији брат апостола Петра и ученик светог Јована Крститеља, а Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је страдао.

Владика Николај Велимировић описао је у свом "Прологу" страдање на крсту и првоапостола који до последњег даха није одустајао од хришћанских поука народу који му је долазио на поклоњење.

Преминуо је 62. године, његове мошти пренете су у Цариград, а потом, како је записано, глава светитеља је пренета у Рим, а једна рука у Москву.


СПЦ слави светог Андреја сваке године 13. децембра по новом календару, односно 30. новембра по Јулијанском и свом богослужбеном календару.



Свети Андреј Првозвани, апостол Христов, син једног Jeврејина по имену Јоне, а брат светог врховног апостола Петра, бејаше из града Витсаиде. Презирући таштину овога света, и претпостављајући девство браку, Андреј се не хте женити, него чувши да свети Јован Претеча проповеда на Јордану покајање, остави све, оде к њему, и постаде његов ученик. Затим када свети Претеча, указујући на Исуса Христа, рече: "Гле, јагње Божије!" (Јн. 1, 36) свети Андреј заједно са другим Претечиним учеником, кога сматрају за светог евангелиста Јована, остави Крститеља и следова Христу. Он нађе брата свог Симона (Петра), и рече му: "Ми нађосмо Месију - Христа", и доведе га к Исусу (Јн. 1, 41-42). После тога када он с Петром ловљаше рибу покрај мора Галилејског, и Исус их позва говорећи: "Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи", тада Андреј на позив Господњи одмах остави мреже и са својим братом Петром оде за Христом (Мт. 4, 18-20). Андреј би назван Првозвани, зато што је пре свих Апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. А када после Господњег страдања, васкрсења и вазнесења свети Андреј прими, као и остали Апостоли, Духа Светога сишавшег на њега у виду огњеног језика, и када се коцком одређиваху земље, њему падоше земље: Витинија и Пропонтида са Халкидоном и Византијом, Тракија и Македонија, које се простиру до самог Црног Мора и Дунава, а такође и Тесалија, Елада, Ахаја, Аминтин, Трапезунт, Ираклија и Амастрида.

Ове покрајине и градове свети Андреј пропутова проповедајући Христа, и у сваком граду претрпе многе невоље и страдања; укрепљаван свемоћном помоћу Христовом, он с насладом трпљаше све муке за Христа. Но нарочито у граду, званом Синоп он доживе силне муке: тамо га на земљу бацаху, за руке и ноге вуцијаху, моткама га бијаху, камење на њега бацаху, прсте и зубе му чупаху; но он, благодаћу Спаса и Учитеља свог би одмах исцељен од рана, и показа се опет читав и здрав.

Отишавши одатле, он прохођаше друге крајине: Неокесарију, Самосат, Алану, постојбину Абаска, завичај Зига, покрајину Босфорина. Затим он отпутова у Тракијски град Византију, где он први проповеда Христа и, научивши многе, постави презвитере Цркве: за епископа Византије он рукоположи Стахија, кога свети апостол Павле опомиње у посланици Римљанима (Рм. 16, 9). Сам пак он, носећи у благовешћењу Христовом апостолске подвиге и страдања, обилажаше Понт, Црноморско приморје, Скитију и Херсоните. По промислу Божјем он дође и до реке Дњепра, у Руској земљи,[ и зауставивши се код Кијевских гора он преноћи. А изјутра уставши од сна он рече својим ученицима: Видите ли ове горе? Верујте ми, на њима ће засијати велика благодат Божија, и биће овде велики град, и Господ ће многе цркве подигнути ту, и светим крштењем просветити сву земљу Руску".

Узишавши на горе, свети апостол их благослови и пободе крст, предсказујући да ће народ који живи ту примити веру од његовог апостолског престола, основаног у Византији. Прошавши и горње градове руске, где се сада налази велики Новгород, а посетивши још и Рим, он се врати у грчку крајину Епир, и поново дође у Тракију, утврђујући хришћане и постављајући им епископе и учитеље.

Пролазећи многе земље, свети апостол Андреј стиже на Пелопонез, и ушавши у Ахајски град, звани Патре, он се заустави код неког честитог човека, по имену Сосија. Он тешко болесног Сосија подиже са болесничког одра и оздрави га, и после тога обрати ка Христу сав тај град Патре. У то време поверова у Христа и жена царског намесника, антипата Егеата по имену Максимила, ослободивши се тешких окова болести и добивши брзо исцељење. И мудри Стратоклије, брат антипатов, и многи други разноврсни болесници оздравише полагањем руку на њих од стране светог апостола.

Због тога антипата Егеата обузе страховит бес и oн, ухвативши светог апостола, распе га на крсту, о чему презвитери и ђакони земље Ахаје написаше овако:

"Ми, сви презвитери и ђакони Цркава Ахаје, пишемо о страдању светог апостола Андреја, које својим очима видесмо, свима Црквама што су на истоку и западу, на северу и југу. Мир вама и свима који верују у Јединога Бога, у Тројици савршенога: истинитога Оца нерођенога, истинитога Сина рођенога, истинитога Духа Светога који исходи од Оца и почива на Сину. Тој се вери ми научисмо од светог Андреја, апостола Исуса Христа, чије страдање, које ми лично посматрасмо, ево и описујемо.

"Антипат Егеат, дошавши у град Патре, поче приморавати верујуће у Христа да идолима принесу жртве. Свети Андреј, ступивши пред њега, рече: Ти, судијо људи, требало је да познаш свога Судију који је на небу, и познавши Га да My ce поклониш, и поклонивши се истинитоме Богу, да се одвратиш од лажних богова. - Егеат му рече: Јеси ли ти тај Андреј који руши храмове богова и приволева људе на ту мађионичарску веру која се недавно појавила, а коју римски цареви наредише да се истреби? - Свети апостол одговори: Римски цареви још нису познали то, да је Син Божји, дошавши ради спасења рода људског, јасно показао да ти идоли не само нису богови него су нечисти бесови, и непријатељи роду људском, који уче људе да разгневљују Бога и да Га одвраћају од себе, да их Он не би слушао. А кад се разгневљени Бог одврати од људи, онда их беси поробљују себи, и обмањују их дотле док душе њихове не изађу из тела обнажене, не носећи са собом ништа друго осим грехова својих. - Егеат рече: Када те бабске и штуре речи ваш Исус проповедаше, Јевреји Га на крст распеше. - Свети Андреј одговори: О, када би ти пожелео да познаш силу крста! како Саздатељ рода људског, из љубави Своје према нама добровољно претрпе крст, јер Он и време страдања Свог знађаше, и тридневно васкрсење Своје прорече, и на последњој вечери седећи с нама обавести нас о Своме издајнику, казујући будућност као прошлост, и добровољно отиде на оно место, на коме имађаше бити предан у руке Јеврејима.

"Чудим се теби, човеку мудром, рече Егеат, да ти последујеш Ономе, за кога признајеш да је био распет на крсту, свеједно на који начин, добровољно или невољно. - Свети апостол одговори: Велика је тајна светога крста; и ако хоћеш да је чујеш, ја ћу ти је казати. - Егеат узврати: To није тајна него казна за злочинце. - Свети Андреј одговори: Та казна је тајна људског обновљења, само изволи да ме стрпљиво саслушаш. - Саслушаћу те стрпљиво, рече царски намесник; али ако не урадиш оно што ти наређујем, ти ћеш ту исту тајну крста искусити на себи. - Апостол на то одговори: Када бих се бојао крсне смрти, онда ја никада не бих славио крст. - Намесник узврати: Као што по безумљу свом хвалиш крст, тако се по дрскости својој не бојиш смрти. - Свети апостол одговори: He бојим се смрти не no дрскости него по вери, јер смрт преподобних је драгоцена, а смрт грешника је љута. Стога хоћу да саслушаш што ти будем рекао о тајни крста; и да познавши истину поверујеш; и да поверовавши нађеш душу своју. - Егеат на то рече: Налази се оно што је изгубљено, што је пропало. Зар је душа моја пропала, те ти налажеш да је пронађем вером, не знам каквом? - Свети Андреј одговори: To је оно чему се ти имаш научити од мене; ја ћу ти показати у чему је погибао душа људских, .да би ти могао познати спасење њихово, извршено крстом. Први човек је увео смрт дрветом преступа, и требало је роду људском да дрветом страдања смрт буде уништена. И као што први човек, који дрветом преступа уведе смрт, беше саздан од чисте земље, тако је било потребно да се од чисте Дјеве роди Христос, савршени човек, уједно и Син Божји, који је саздао првога човека, да би Он обновио вечни живот, изгубљен од свих људи; и као што први човек сагреши раширивши ка дрвету познања добра и зла руке, тако је било потребно за спасење људи да Син Божји рашири на крсту руке Своје због неуздрживости руку људских, и због слатке хране од забрањеног дрвета окуси горку жуч; и да Он, узевши на Себе смрт нашу, подари нам Своју бесмртност.

"Егеат рече на то: Те речи ти причај онима који ће те послушати. Но ако ти не послушаш моје наређење, и ако не хтеднеш принети жртву боговима, ја ћу те прво моткама тући, па ћу те онда распети на крст који ти хвалиш. - Свети апостол одговори: Ја сваки дан приносим Јединоме, Истинитоме и Свемогућноме Богу не дим ваших кађења, не месо воловско, не крв јарчију, него пречисто Јагње које је принело Себе на жртву на олтару крсном. Сви верујући људи причешћују се Пречистим Телом Његовим и пију Крв Његову; ипак ово Јагње пребива читаво и живо, иако се истински коље; и сви истински једу Тело Његово и пију Крв Његову, па ипак, као што кажем, Оно свагда пребива читаво и пречисто и живо.

"Егеат упита: Како то може бити? - Свети Андреј одговори: Ако хоћеш да дознаш, ти постани ученик, да би научио оно о чему питаш. - Егеат на то рече: Ја ћу то учење изнудити од тебе мукама. - Свети апостол одговори: Чудим се да ти, мудар, говориш бесмислице, јер да ли можеш, подвргавајући ме мукама, сазнати од мене тајне Божије? Ти си чуо о тајни крста, чуо си и о тајни жртве. Ако поверујеш да Христос Син Божји, распет од Јевреја, јесте истинити Бог, онда ћу ти ја објаснити како Он, ма да убијен, живи, и како Он, иако принесен на жртву и једен, пребива читав у Царству Своме. - Егеат на то примети: Ако је Он убијен, и од људи једен, онда како Он може бити жив и читав. - Свети Андреј одговори: Ако будеш веровао свим срцем својим, онда ћеш моћи сазнати тајну ову; a ако не поверујеш, онда никад нећеш познати тајну ову.

"Тада царски намесник Егеат, разгневивши се, нареди да апостола вргну у тамницу. Када светитељ би вргнут у тамницу, к њему се из целе те земље слеже многи народ, са намером да убију Егеата а светог апостола ослободе из тамнице. Но свети апостол их задржа, саветујући им и говорећи им: He претварајте мир Господа нашег Исуса Христа у ђаволски метеж: јер Господ наш, предат на смрт, показа свако трпљење, не противречаше, не вапијаше, нити се чу глас Његов на улицама. Стога ћутите и ви, и будите мирни. He само не стварајте препреке моме мучеништву, него се и сами, као добри подвижници и војници Христови, спремајте да трпељиво поднесете на телу свом свемогућа мучења и ране. Јер ако се треба бојати мука, онда се треба бојати оних који немају краја, а застрашивања људска и претње слични су диму, изненада се појављују и ишчезавају. И ако се имамо бојати страдања, онда се треба бојати оних која почињу тако да никада им не буде краја. Јер временска страдања, ако су мала, лако се подносе; ако су пак велика, онда, изгнавши брзо душу из тела, сама се завршавају. Но љута су она страдања која су вечна, тамо где је плач непрестани, и јаук, и ридање, и бесконачне муке. Зато будите готови на то, да временским мукама пређете к вечној радости, где ћете се веселити, свагда цветати и свагда царствовати са Христом.

"Тако поучавајући људе, свети Андреј проведе сву ноћ. Изјутра пак царски намесник Егеат седе на судишту; и пославши по светог Андреја изведе га преда се, и упита: Јеси ли решио да оставиш безумље и да не проповедаш Христа, да би се могао веселити с нама у овом животу? Јер велико је то безумље ићи добровољно на муке и огањ. - Свети Андреј одговори: Ја ћу се моћи веселити с тобом, када ти поверујеш у Христа и одбациш идоле; јер Христос ме посла у ову земљу, у којој My стекох не мало људи. - Егеат рече: Ја те приморавам да принесеш жртве зато, да би обманути тобом напустили твоје бесмислено учење и принели боговима угодне жртве, јер нема у Ахаји града у коме нису опустели храмови богова. Стога сада треба да се поштовање богова обнови преко тебе, да би оне које си ти разгњевио, ти и умолио, те да би и ти пребивао у пријатељској љубави с нама. Ако не, онда ћеш за срамоћење богова примити разне муке и бићеш распет на крсту који ти величаш.

"На то одговори свети Андреј: Чуј, сине смрти, и сламо припремљена за огањ вечни! послушај мене, слугу Господњег н апостола Исус Христовог! до овог тренутка ја разговарах с тобом кротко, желећи да те научим светој вери, да би ти, као разуман човек, познао истину и, одбацивши идоле, поклонио се живећем на небесима Богу. Али пошто ти остајеш у своме сраму и сматраш да се ја бојим твојих мучења, онда измисли најстрашнија мучења за мене, јер ћу ја утолико милији бити Цару моме уколико теже муке претрпим за Њега.

"Тада царски намесник Егеат нареди да светог Андреја повале и бију. И када се седам пута изменише по тројица оних који га бијаху, свети апостол би подигнут и приведен к судији Егеату. Судија му рече: Послушај ме, Андреје, и не проливај узалудно крв своју; јер ако ме не послушаш, распећу те на крст. - Свети Андреј одговори: Ја сам слуга крста Христова, и желим крсну смрт. Ти пак можеш избећи вечне муке, ако, испитавши моје трпљење, поверујеш у Христа; јер мене више боли твоја вечна погибао него моја страдања: моја страдања окончаће се за један или, највише, два дана, а твоје муке и после хиљаду година неће имати краја. Стога не умножавај себи муке и не запаљуј себи вечни огањ.

"Разгневљен, Егеат нареди да светог Андреја распну на крст, привезавши му руке и ноге: јер не шћаше Егеат да га клинцима прикује, да не би апостад брзо умро, него да би се привезан мучио што више. А кад мучитељеве слуге вођаху светог Андреја на распеће, стече се народ вичући: Шта сагреши човек праведни и пријатељ Божји? зашто га воде на распеће? - A свети Андреј мољаше народ да му не ометају страдање. И весело иђаше на муке, не престајући учити народ. А када се приближи месту на коме је имао бити распет, он издалека угледавши крст спремљен за њега, кликну громким гласом:

"Радуј се, Крсте, телом Христовим освећени, и удовима Његовим као бисером украшени! Док Господ не би распет на теби, ти бејаше страшан људима, а сада си мио и са жељом приман, јер верници знају какво ти весеље садржиш у себи, и каква је награда спремљена за тебе. Стога неустрашиво и с радошћу идем к теби, а ти ме с весељем прими, јер сам ученик Онога који је висио на теби. Прими ме, пошто сам те свагда волео и жудео да га загрлим, о добри Крсте, ти си од тела Господњег стекао красоту и благољепије; одавно за тобом чезнем, усрдно те љубим, непрестано те иштем. И једва те ево нађох, спремљеног по жељи срца мог. Хајде, узми ме од људи и предај ме Учитељу моме, да би ме тобом примио Онај који ме је искупио тобом".

"Говорећи то, он скиде одело са себе и даваше га мучитељима. Они га подигоше на крст, привезавши му конопцима руке и ноге, распеше и обесише. Око њега стајаше много народа, око двадесет хиљада душа; међу њима беше и брат Егеатов Стратоклије, који заједно с народом викаше: Неправедно страда овај свети човек! - А свети Андрејв укрепљаваше хришћане и саветоваше им да трпе временска мучења, учећи их да је свако мучење ништа према награди која се добија за њега.

"Потом сав народ јурну к дому Егеатову, вичући и говорећи: He треба тако да страда човек свет, честит, учитељ добар, благ, кротак и мудар, него га треба скинути с крста, јер он, други дан висећи на крсту, не престаје учити правди. - Тада Егеат, побојавши се народа, одмах похита с њима да апостола Андреја скине с крста. А свети Андреј, угледавши Егеата, рече: Зашто си дошао, Егеате? Ако хоћеш да поверујеш у Христа, теби ће се, као што ти обећах, отворити врата благодати. Ако си пак дошао само ради тога да ме скинеш с крста, онда ја не желим, док сам жив, да будем скинут с крста: јер ја већ видим мога Цара, већ Му се поклањам, већ стојим пред Њим, но због тебе патим, јер тебе очекује припремљена ти вечна погибија. Стога се побрини о себи док можеш, да ти се не прохте почети онда када ти то буде немогуће.

Када слуге шћаху да га одвежу од крста, они га се не могаху дотаћи; но и многи други људи, једни за другима, покушаваху да га одвежу, али не могоше, пошто им се руке умртвљиваху. После тога свети Андреј ускликну громким гласом: Господе Исусе Христе, не допусти да ме скину с крста, на коме висим ради имена Твог, него ме прими, Учитељу мој: Тебе заволех, Тебе познах, Тебе исповедам, Тебе видети желим, што јесам Тобом јесам. Господе Исусе Христе, прими у миру дух мој, јер већ је време да дођем к Теби и да гледам Тебе, за којим силно чезнем! Прими ме, Учитељу Благи, и учини да не будем скинут с крста пре но што Ти примиш дух мој!

Када свети Андреј говораше ово, њега обасја светлост с неба као муња, на очиглед свију, и блисташе око њега тако да смртном оку људском беше немогуће гледати на њу. Та небеска светлост обасјаваше га око по сата. И када светлост отиде, свети апостол испусти дух, и отиде у светлосном блистању да предстане Господу. А високог рода жена Максимила, која вероваше у Христа и живљаше целомудрено и свето, дознавши да свети Андреј отиде ка Господу, скиде са великом чешћу тело његово, помаза га скупоценим мирисима, и положи га у свом гробу, у коме је и сама имала бити сахрањена.

"Егеат пак, разгневљен на народ, мишљаше да му се освети и да јавно покажњава оне што устадоше на њега, а Максимилу шћаше да оптужи цару. Док он то смишљаше, изненада нападе на њега ђаво, и мучен ђаволом Егеат умре усред града. Када о томе обавестише његовог брата Стратоклија који вероваше у Христа, он нареди да га укопају, а сам не хте ништа узети од његовог имања, говорећи: He дај ми, Господе мој Исусе Христе, да се дотакнем ма чега од блага мога брата, да се не бих оскврнавио грехом његовим, јер он, љубећи пролазно имање, усуди се убити апостола Господњег.

"To се догоди у последњи дан новембра, у Ахаји, у граду Патри, где се молитвама светог апостола дају људима многа добра све до данас. Страх захвати све, и не бејаше ниједнога који не би веровао у Спаса нашега Бога, који хоће да се сви људи спасу и приведу у познање истине, коме слава кроза све векове. Амин".

Ево, све довде је опис страдања светог апостола Андреја, датог од презвитера и ђакона Ахајских.

Након пак много година мошти овог светог апостола Андреја пренесе у Цариград мученик Артемије по наређењу великога цара Константина, и оне бише положене заједно са светим евангелистом Луком и са светим Тимотејем, учеником светога апостола Павла, у пресветлом храму светих Апостола, унутар свештеног жртвеника.


Молитвама апостола Твога, Христе Боже, утврди у православљу вернике Своје, и спаси нас. Амин.

субота, 9. октобар 2021.

ДРЖАВНА ПОЧАСТ ВИТЕШКОМ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ ПРВОМ НА ОПЛЕНЦУ И ЛИСИЧИЈЕМ ПОТОКУ У БЕОГРАДУ

 



ДРЖАВНА ПОЧАСТ ВИТЕШКОМ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ ПРВОМ НА ОПЛЕНЦУ

 

У задужбини Kраљевске породице Карађорђевић , Храму Светог Ђорђа на Опленцу, данас је обележена 87. годишњица убиства Витешког Kраља Александра I.

У државној церемонији одавања поште учествовало је и Удружење Краљевина Србија.

Помен блаженопочившем Краљу је служио владика шумадијски Јован.

У својој изјави о догађају на данашњи дан Престолонаследник Александар је рекао :

 "Овај дан је увек тужан за моју породицу. Мој деда, Kраљ Александар I био је један од првих државника у Европи и целом свету који је предвидео опасност која долази од успона екстремистичких идеологија нацизма и фашизма. Погинуо је као једна од њихових првих жртава.

Још и данас ово брутално убиство, које се догодило у Марсеју 1934. године, је обавијено многим тајнама. Истина ће једног дана изаћи на видело, јер она никада не може бити скривана тако дуго.

Сви треба да чувамо сећање на великог Kраља и визионара какав је био Kраљ Александар I."

НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА ВИТЕШКОМ КРАЉУ








ВОЈСКА И КРУНА ОДАЛИ ПОЧАСТ ВИТЕШКОМ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ У ЛИСИЧИЈЕМ ПОТОКУ У БЕОГРАДУ



Данас су по први пут званично представници Војске Србије уз делегацију Удружења Краљевина Србија одали почаст у Марсеју трагично настрадалом Краљу Александру Првом Карађорђевићу.

Почаст је одата код Краљеве чесме у Лисичијем потоку у Београду која је изграђена у Александрову част.

Делегацију Удружења Краљевина Србија је предводио г.Драгиша Јоцић, председник ГО Удружења Краљевина Србија Београд.












ВОЈСКА И КРУНА ОДАЛИ ПОЧАСТ ВИТЕШКОМ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ I У ЛИСИЧИЈЕМ ПОТОКУ У БЕОГРАДУ

Данас су по први пут званично представници Војске Србије уз делегацију Удружења Краљевина Србија одали почаст у Марсеју трагично настрадалом Краљу Александру Првом Карађорђевићу.

 Почаст је одата код Краљеве чесме у Лисичијем потоку у Београду која је изграђена у Александрову част.

 Делегацију Удружења Краљевина Србија је предводио г.Драгиша Јоцић, председник ГО Удружења Краљевина Србија Београд.











субота, 25. септембар 2021.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИK АЛЕKСАНДАР ОДАО ПОЧАСТ ХЕРОЈИМА ОПЕРАЦИЈЕ ХАЛИЈАРД - CROWN PRINCE ALEXANDER HONORS OPERATION HALYARD HEROES


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II


                                                                     


Њ.K.В. Престолонаследник Александар присуствовао је данас обележавању годишњице операције Хаљард и положио венац на споменик на аеродрому Галовића поље код Прањана. У пратњи Његовог Kраљевског Височанства били су г. Владан Живуловић и г. Марко Бајић, чланови Kрунског савета. Свечаности су присуствовали и Њ.Е. Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања у Влади Републике Србије, Њ.Е. Ентони Годфри, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, Њ. Е. Рафал Павел Перл, амбасадор Пољске у Србији, генерал- мајор Давид Х. Табор, командант Kоманде за специјалне операције – Европа ваздушних снага САД, генерал-потпуковник Душко Жарковић, командант Ратног ваздухопловства и ПВО Војске Србије, војни аташеи Сједињених Америчких Држава, Kанаде и Пољске, чланови саветодавних тела Kруне, чланови Удружења Kраљевина Србија и бројни грађани.

 

„Авијатичаре који су спасени у Србији током мисије Халијард често су називали „заборављених 500“. То је зато што се истина о овој величанственој операцији држала у мраку и што је веома дуго било забрањено да се о њој говори. Али, истина се никада не може сакрити. Борба за њено откривање може бити тешка, али та борба је увек праведна. Зато авијатичари који су спасени ипак нису заборављени. А нису ни сви храбри људи, који су под командом свог неустрашивог вође, генерала Драгољуба Михаиловића, и мог оца, Њ.В. Kраља Петра II, започели и успешно спровели операцију спасавања својих савезника. Њихово херојство је нешто што никада не смемо заборавити. Они су ризиковали своје животе због високог идеала слободе у борби против нацизма, једног од највећих зала које је наш свет икада видео. Њихова храброст и одлучност да живе у слободном свету су прекретница која нам показује пут у будућност“, рекао је Престолонаследник Александар овом приликом.

 

Током операције Халијард 1944. године, преко 500 америчких и британских пилота, заједно са неколико посада из Русије, Француске и других савезничких земаља, одведено је на слободу са импровизоване писте у селу Прањани код Горњег Милановца. Била је то једна од највећих спасилачких мисија изведених иза непријатељских линија. Операцију су предводили Kраљевска југословенска војска у отаџбини и америчка Kанцеларија за стратешке услуге (ОСС). Председник Сједињених Држава Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге, једним од највиших одликовања Сједињених Држава, за подршку савезничким снагама и допринос победи у Другом светском рату.

CROWN PRINCE ALEXANDER HONORS OPERATION HALYARD HEROES

HRH Crown Prince Alexander attended today the commemoration of the Halyard Operation and laid a wreath at the monument on Galovica Field Airport near Pranjani. His Royal Highness was accompanied by Mr. Vladan Zivulovic and Mr. Marko Bajić, members of the Crown Council.

 

The ceremony was also attended by HE Maja Gojkovic, Vice President and the Minister of Culture and Information in the Serbian Government, HE Anthony F. Godfrey, the Ambassador of the United States of America to Serbia, HE Rafal Pawel Perl, the Ambassador of Poland to Serbia, Major General David H. Tabor, Commanding General of the Special Operations Command – Europe of the U.S. Air Force, Lieutenant General Dusko Zarkovic, Commander of the Air Force and Air Defense of the Army of Serbia, Defense Attaches from United States of America, Canada and Poland, members of the Advisory Bodies of the Crown, members of the Kingdom of Serbia Association and numerous citizens.

 

“The airmen who were rescued in Serbia during the Halyard Mission were often referred to as “Forgotten 500”. It is because the truth about this magnificent operation was kept in darkness and forbidden to be revealed for so long. But the truth can never be hidden, and the fighting for its unveiling can be hard, but that struggle is always righteous. That is why the pilots that were rescued are not actually forgotten. And neither are all those brave women and men, who, under the command of their fearless leader, General Dragoljub Mihailovic, and my father, HM King Peter II, started and successfully conducted the operation of saving their allies. Their heroism is something that we must never forget. They risked their lives for the high ideal of freedom fighting against Nazism, one of the greatest evils that our world has ever seen. Their bravery and determination to live in a free world are a milestone that shows us the path for the future”, said Crown Prince Alexander on this occasion.

 

During Operation Halyard in 1944, over 500 United States and British pilots, together with aircrews from Russia, France, and other Allied countries, were

taken to freedom from an improvised airstrip in the Village of Pranjani near Gornji Milanovac. This was one of the largest rescue missions conducted behind enemy lines. It was an operation led by the Royal Yugoslav Army in the Homeland and the American Office of Strategic Services (OSS). United States President Harry S. Truman decorated posthumously General Dragoljub Mihailovic with the Legion of Merit, one of the highest decorations of the United States, for his support to Allied forces and contribution to victory in World War II.






Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

понедељак, 16. август 2021.

Данас се навршава 100 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића

 

Данас се навршава 100 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића, највољенијег српског краља, који је Србију задужио много, прије свега либерално-демократским погледом на свијет и великим побједама у Првом свјетском рату.

Краљ Петар Први Ослободилац остаће упамћен у српској историји као европски либерал, први уставни владар, врховни командант херојске ослободилачке војске, али прије свега као владар који је имао разумијевања и волио свој народ.

Краљ Петар је на власт дошао након мајског преврата 1903. године и убиства посљедњег српског владара из династије Обреновић, Александра и његове супруге Драге, а владао је све до своје смрти 1921. године.
Петар је био Карађорђев унук, и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића.
Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату, придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.
Од самог почетка своје владавине, краљ Петар Први суочио се са озбиљним препрекама – земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито послије кризе изазване анексијом БиХ 1908. године.
Под врховном командом Петра Првог, Србија је побиједила у оба Балканска рата, против Турске 1912. и Бугарске 1913. године, и Србији су припојене ослобођене територије Рашке области, Косова, Метохије и Македоније.
Због сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра Првог се погоршало и он је 24. јуна 1914. пренио краљевска овлашћења на престолонасљедника Александра.
Мјесец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први свјетски рат.
Вијест о Првом свјетском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт, а након величанствених побједа на Церу и Колубари 1914, и уласка Њемачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.
Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарјелог краља, али он је, ипак, доживио да дочека коначну побједу и ослобођење Србије, и стварање нове државе – Краљевине СХС, настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Краљ Петар Први Карађорђевић умро је 16. августа 1921. године, а сахрањен је шест дана касније на Опленцу, задужбини Карађорђевића.
Краљ Петар је основну школу и гимназију завршио у Београду, а даље школовање је наставио у Женеви.
По завршеном школовању септембра 1861, Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године.
У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање.
Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије, те је превео чувено дјело енглеског филозофа и политиколога Џона Стјуарта Мила „О Слободи“.
У љето 1883. године оженио се црногорском принцезом кнегињом Љубицом-Зорком, са којом је имао петоро дјеце.
Што се тиче његове политичке каријере, након убиства кнеза Михаила Обреновића у мају 1868. године, донесена је одлука да се Карађорђевићима забрани повратак у земљу и одузме сва имовине.
Након неуспјеле Тополоске буне 1877. укључио се активно у политички живот Србије.
Мајски преврат означио је и повратак Карађорђевића на престо, па је тако након што је војска извела државни удар, кнежевић Петар Карађорђевић проглашен за краља.
Петар је крунисан 21. септембра 1904. године, а након 45 година Карађорђевићи су поново дошли на чело Србије.

уторак, 22. јун 2021.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР И ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА НА ПОМЕНУ ПОВОДОМ 60 ГОДИНА ОД СМРТИ Њ.В. КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ У ЦРКВИ СВЕТОГ ЂОРЂА НА ОПЛЕНЦУ - CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE AT 60TH MEMORIAL FOR HM QUEEN MARIA AT ST. GEORGE CHURCH OPLENAC


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II


Поводом 60 година од смрти Њ.В. Краљице Марије, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина посетили су Опленац, где су присуствовали помену, положили венац и запалили свеће на њеном гробу.

 Краљица Марија била је супруга Краља Александра I и мајка Краља Петра II. Рођена је као румунска принцеза 9. јануара 1900. године, а у младости је била позната по надимку Мињон.

 Освојила је срца српског народа када им се приликом свог првог доласка у Србију обратила на течном српском. Била је веома вољена и поштована због свог хуманитарног рада. Свим људима у Југославији била је позната као Краљица мајка. Након атентата на Краља Александра I у Марсеју 9. октобра 1934, наставила је да се брине о својим синовима. Била је веома активна у Црвеном крсту током Другог светског рата и слала је значајну хуманитарну помоћ Југославији, али се увек потписивала псеудонимом „Марија К. Ђорђевић“. Једна од њених најпознатијих задужбина је Универзитетска дечија болница – Тиршова у Београду.

 Умрла је у Лондону 22. јуна 1961. године, а сахрањена је на Краљевском гробљу у Фрогмору, које користи британска краљевска породица. Гробље је осветио окфордски бискуп 23. октобра 1928, а налази се поред Краљевског маузолеја, који је саграђен 1862. године за смештај гробнице Краљице Викторије и Принца Алберта. Престолонаследник Александар присуствовао је сахрани своје баке када је имао 15 година.

 Посмртни остаци Њеног Величанства пребачени су у Србију 29. априла 2013. године, а сахрањена је у Краљевском маузолеју на Опленцу поред Краља Александра I у државној сахрани 26. маја 2013. године.

CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE AT 60TH MEMORIAL FOR HM QUEEN MARIA AT ST. GEORGE CHURCH OPLENAC

On the occasion of 60th memorial service of HM Queen Maria, Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine visited Oplenac and laid a wreath and lit candles at her tomb.

 Queen Maria was Queen Consort of King Alexander I and the mother of King Peter II. She was born as Romanian Princess on January 9th 1900 and was known as Mignon.

 She won the hearts of Serbian people when she addressed them upon her arrival it was in fluent Serbian, and she was very much loved and respected for her humanitarian work. She was known as the Queen Mother to all people in Yugoslavia. After the assassination of HM King Alexander I in Marseilles on 9 October 1934, she continued to care for her sons. She was very active with the Red Cross during World War II, and sent a lot of humanitarian help to Yugoslavia, but always signed herself with the alias Maria K. Djordjevic. One of her most famous endowments is University Children Hospital – Tirsova in Belgrade.

 She died in London on 22 June 1961 and was buried at the Royal Burial Ground, Frogmore. It is a cemetery used by the British royal family. Consecrated on 23 October 1928 by the Bishop of Oxford, it is adjacent to the Royal Mausoleum, which was built in 1862 to house the tomb of Queen Victoria and Prince Albert. Crown Prince Alexander attended the funeral when he was 15 years old.

 Her Majesty’s remains were transferred to Serbia on 29 April 2013, and she was buried at the Royal 






Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

четвртак, 17. јун 2021.

11. КОНФЕРЕНЦИЈА СРПСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ДИЈСПОРЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ФОНДАЦИЈЕ Њ.К.В. ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ - 11th SERBIAN DIASPORA MEDICAL CONFERENCE ORGANIZED BY THE HRH CROWN PRINCESS KATHERINE’S FOUNDATION

 

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

      

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина званично су отворили 11. Конференцију српске медицинске дијаспоре у Белом Двору. Овогодишњу Конференцију пратило је, преко интернета, више од 1.000 лекара, уз учешће еминентних предавача из иностранства и региона.

 Дводневна конференција се одржава под покровитељством Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, у организацији Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине, уз подршку Министарства здравља, Лекарске коморе Србије, Светске здравствене организације, Медицинског факултета Универзитета у Београду, Министарства спољних послова и Краљевског медицинског одбора.

 Конференција је свечано отворена обраћањима Њ.К.В. Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, који су поздравили учеснике, као и све присутне на церемонији отварања, и захвалили им на великој помоћи и подршци овој традиционалној Конференцији. На свечаном отварању обратили су се и др Мирсад Ђерлек, државни скеретар у Министарству здравља, проф. др Небојша Лалић, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, др Маријан Ивануша, директор Канцеларије Светске здравствене организације у Београду, др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије, проф. др Ида Јовановић, чланица Краљевског лекарског одбора, као и лекари са клинике Мејо, проф. др Душица Бабовић – Вуксановић и проф. др Весна Гаровић.

 „Ова једанаеста Конференција је од велике важности. Успели смо да је организујемо путем интернета, упркос тешким условима због пандемије COVID-19. Иако путем интернета, окупили смо еминентне лекаре из иностранства и региона. Користим прилику да се захвалим свим лекарима из наше земље и света, као и свим медицинским радницима, на несебичној борби и великој храбрости. Ова Конференција је један вид захвалности, такође. И даље смо упорни у стварању услова у којима дијаспора и Србија размењују драгоцена знања и искуства“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина у свом поздравном обраћању.

 Једанаеста Конференција српске медицинске дијаспоре покрива широк спектар подручја која утичу на здравствену и социјалну заштиту са посебним освртом на пандемију COVID-19, као и на искуство и знање стечено у борби против овог вируса.

11th SERBIAN DIASPORA MEDICAL CONFERENCE ORGANIZED BY THE HRH CROWN PRINCESS KATHERINE’S FOUNDATION

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine officially opened the 11th Serbian Diaspora Medical Conference at the White Palace. This year’s Conference was followed online by more than 1000 doctors, with participation of eminent lecturers from abroad and the region.

 The two-day Conference is held under the patronage of Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, organized by HRH Crown Princess Katherine Foundation, with the support of the Ministry of Health, the Medical Chamber of Serbia, the World Health Organization, the Medical Faculty of the University of Belgrade, the Ministry of Foreign Affairs and the Royal Medical Board.

 The Conference was formally opened by the addresses from HRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine who greeted the participants, as well as all those present at the Opening Ceremony, and thanked them for their great help and support to this traditional Conference. The Opening Ceremony was addressed by Dr. Mirsad Djerlek, Health Ministry State Secretary, Prof. Dr. Nebojsa Lalic, Dean of the Medical Faculty of the University of Belgrade, Dr. Marijan Ivanusa, Director of the Office of the World Health Organization in Belgrade, Dr. Milan Dinic, Director of the Serbian Medical Chamber, prof. Dr. Ida Jovanovic, a member of the Royal Medical Board, as well as doctors from the Mayo Clinic, prof. dr Dusica Babovic – Vuksanovic and prof. dr Vesna Garovic.

 “This eleventh Conference is of great importance. We have managed to organize it online, despite the difficult conditions due to COVID-19 pandemic. Although online, we have gathered eminent doctors, from abroad and the region. I would like to take this opportunity to thank all the doctors from our country and around the world, as well as all medical professionals, for their selfless struggle and great courage. This Conference is in gratitude to them. We remain persistent in creating conditions in which valuable knowledge and experiences are exchanged between diaspora and Serbia”, said HRH Crown Princess Katherine in her greeting opening.

 The Eleventh Serbian Diaspora Medical Conference covers a wide range of areas that affect health and social care with special reference to COVID – 19 as well as experience and knowledge gained in the fight against this virus.






Краљевски Двор
Односи с јавношћу


Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

петак, 12. март 2021.

Навршило се 18 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића. Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године.

 

Данас се навршава 18 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића, који је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године.


У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође кринималног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.
Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен земунски клан.
Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".

Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.
У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из претходних година.
У августу 2003. године, подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године.
Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала. Они су 23. маја 2007. године оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.
За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.
Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.
По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.
У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.
После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда који није био члан комунистичке партије.
Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.
У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.
У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".
"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.
За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.