Укупно приказа странице

Translate

четвртак, 1. август 2013.

Полеће "Ер Србија"

Вицепремијер Александар Вучић и први човек националне авиокомпаније Уједињених Арапских Емирата, Етихад, Џејмс Хоган потписали су данас у Београду Споразум о стратешком партнерству, којим је Србија "приземљила" ЈАТ, а добила нову авиокомпанију Ер Србија.
"Ер Србија" биће, према Хогановим речима, најбезбеднији авиопревозник, који ће, према Вучићевим речима, до краја године учинити Србију лидером у региону и постати најмоћнија у радијусу земаља са готово 100 милиона становника.
Први потпредседник Владе Србије Вучић поручио је да је данас велики и важан дан за Србију, јер ће српски авион бити постављен на писту за узлетање, а уговор са Етихадом, агенцијом Уједињених Арапских Емирата, ће Србији омогућити технолошко и пословно окружење у којем ће 30 милиона путника добити поузданог превозника до значајних дестинације Европе и света.
Вучић је рекао да Србија мора да оправда поверење, јер ће се од данас рад мерити по критеријумима најразвијенијег дела света.

Етихад је Споразумом купио 49 одсто Јата, а држава ће, са 51 одсто удела, остати већински власник националног авиопревозника са новим именом, који ће променити име у Ер Србија.
Ер Србија ће до краја године добити 10 нових ербас авиона, и запослити 50 пилота.
Стручњаци очекују да би удомљавање српског националног авиопревозника требало да донесе коначно решавање проблема у пословању Јата, који је оптерећен дугом од 195 милиона евра.
Етихад је успоставио редовне дневне летове од 15. јуна на линији Абу Даби-Београд, и Јат има свој код на тој авиолинији на основу споразума о комерцијалној сарадњи две компаније на више од 40 десетинација.
Блискоисточни авиопревозник је једна од најбољих фирми у тој бранши у свету. Етихад је компанија са 77 авиона и има 10 милона путника годишње, а путнички и робни саобраћај обавља ка 94 одредишта на Блиском истоку, у Африци, Европи, Азији, Аустралији и америчком континенту са флотом од 77 авиона Ербаса и Боинга.
Има 29 одсто власничког удела у немачком "Ер Берлину", 40 одсто у "Ер Сејшелима", око три одсто у "Ер лингусу", девет одсто у компанији "Вирџин Аустралија" а у току је преузимање 24 одсто индијског Џет ервејза.
Извор: објектив но1



Од бисера архитектуре до неугледне зграде



Зграда Поште 6 код Главне железничке станице у Савској улици некада је била најлепше здање у савском амфитеатру, а данас је неугледна грађевина у коју Београђани погледају само када их занима тачно време и тренутна температура, јер се ти подаци очитавају на дисплеју постављеном на згради.
РАТ - Палата Поште саграђена је 1929. године и по многим критичарима представљала је врхунац стваралаштва архитекте Момира Коруновића. Пројектована је у српско-византијском стилу који је једини аутентични правац у архитектури настао на овим просторима. У истом стилу изграђена је и зграда Музеја ПТТ у Палмотићевој и стари ДИФ у Делиградској улици.


Палата је претрпела велика оштећења у нацистичком и савезничком бомбардовању, да би након
Другог светског рата доживела потпуну реконструкцију. Архитекта Павле Крат, направио је нови пројекат, по коме је здање скраћено за два спрата, а са фасаде су скинути сви декоративни елементи и орнаментика. На запрепашћење многих тадашњих Београђана, најлепше здање у савском амфитеатру након рата је претворено у безличну четвртасту грађевину правих линија, која се никако није уклапала у постојећи амбијент.
Лепота и величина некадашње палате су неисцрпне теме разговора љубитеља старог Београда. У јавности су се често појављивали коментари званичника који су обећавали да ће обезбедити средства и финансирати потпуну обнову фасаде на Пошти и вратити јој предратни изглед.
- Могуће је извести такве радове, али је битно одрадити посао максимално професионално. Архитекта који би радио пројекат реконструкције, морао би добро да познаје српско-византијски стил, као и да примени технологију и материјале тог времена. Адаптацијом овог објекта, град би био богатији за још једну зграду рађену у националном стилу, па би свакако овакву иницијативу требало подржати, јер Београд је то заслужио - каже Ненад Грујић, професор Архитектонског факултета.
Извор: 24 сата