Србија има мало прилике да са државама европског Запада и Сједињеним Државама дели неке вредности. Нашу земљу тамо виде као парију Европе, као „малу Русију“, део Оријента, земљу
безакоња, ратова... Док су код других народа злочинци изолована група личних патологија, код нас су према тим тумачењима злочинци последица дефекта националне културе.
Најгоре је што ни за демократску и модерну Србију нема места у немачком или британском виђењу света, осим када треба да се каје у туђе име или одриче својих корена. У таквој ситуацији, посебно у условима сукоба цивилизација у коме је Србија, како рече шеф дипломатије САД, „на линији ватре“ у сред оних који је не желе, важно је имати што више и што бољих веза с тим државама на које смо на толико начина упућени.
Наше монархијске традиције су снажне, и поред атмосфере грађанског рата која је код нас и после седам деценија у извесној мери присутна. Српске династије Карађорђевића, Обреновића и Петровића-Његоша, поред француских Бурбона једине су европске династије потекле из народа над којим су краљевале. У 19. веку на престолима других независних балканских држава одреда били су странци. Венчањем краља Александра Првог, владара Краљевине СХС, с румунском принцезом Маријом Хохенцолерн Карађорђевићи су постали европска династија. Пресолонаследник Александар тако је рођак Виндзора, Романова, Бурбона, Хохенцолерна... Он је у реду наслеђа енглеске круне. Рођењем је постао чак и посредни потомак српских династија Немањића и Котроманића.
Прославе престолонаследниковог јубилеја важне су за нашу државу. Када је 2005. славио шездесети рођендан, престолонаследник је успео да окупи три шефа државе (две крунисане главе), на венчањима и јубилејима британске краљевске породице увек је међу двадесетак најближих рођака и пријатеља. Ово треба само упоредити с инаугурацијама председника Тадића и Николића, када је присуствовао један, односно нити један председник из окружења и тек понеки европски бирократа.
За Србију је зато прослава престолонаследниковог рођендана јако важна. Што се тиче престолонаследниковог угледа, он због објективних и субјективних околности тешко може значајно да порасте. Монархију у Србији може да обнови само политичка елита, она иста која данас употребљава установу председника републике за растакање српске државности и утемељење партијске државе.
Краљевски рођендан проћи ће као и пренос посмртних остатака прогнаних Карађорђевића, ранији јубилеји, позиви патријарха за обнову монархије... Остаће, међутим, горак укус чињенице да је престолонаследник осуђен од комунистичких власти, иако је рођен два месеца после завршетка рата и да је тек ове године рехабилитован. Остаће спомен на чињеницу да је генерал Драгољуб Михаиловић погубљен готово на дан првог престолонаследниковог рођендана, а догодило се да то буде и годишњица погубљења руске царске породице.
16.07.2015
Аутор: Проф. др Чедомир Антић
Аутор: Проф. др Чедомир Антић
члан Крунског савета
