У Србији се данас обележава Видовдан, у знак сећања на кнеза Лазара Хребељановића и српске ратнике погинуле у бици с Турцима на Косову пољу 1389. године.
Једна од одлучујућих битака у српској историји одиграла се на Видовдан, 28. јуна 1389. године на Косову пољу.
Предводећи српску војску против Турака у тој бици је погинуо кнез Лазар. Од тада, борба за ослобођење земље од Турака укорењена је у српску традицију.
Срби памте Кнеза Лазара не само по храбрости у бици на Косову, већ и по томе што је изградио многе манастире и друге задужбине.
На икони се кнез Лазар представља у византијској царској одори, али без круне на глави. У левој руци држи своју главу, а у другој крст. Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.
У Србији ће низом манифестација бити обележен Видовдан, који је у новијој историји повезан са Косовским бојем и страдањем свих оних који су у ратовима дали живот за отаџбину.
За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима.
Државна церемонија у Крушевцу
Поводом обележавања 628 година од Косовске битке председник Србије Александар Вучић ће посетити Крушевац где ће са делегацијом учествовати у церемонији полагања венаца и одавања државних и војних почасти.
Државна церемонија биће одржана код Споменика косовским јунацима у центру Крушевца.
Народ Видовдан доводи у везу, са једне стране за кнеза Лазара и Косовски бој, а са друге, у архаичнијој варијанти, за измишљеног свеца светог Вида.
Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи сво ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.
У неким срединама, попут Мачве, на тај дан су дан велике задушнице. Излази се до подне на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.
Постоји и обичај да жене, уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.
Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.
Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића.
После Косовске битке, тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.
У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.
Serbia marks June 28, Vidovdan
The feast of St. Vitus (Vidovdan) is marked in Serbia this June 28, in memory of Prince Lazar Hrebeljanovic ("Holy Tsar Lazar") and Serbian warriors.
They were killed in the battle with the Turks at Kosovo Polje in 1389.
One of the most decisive battles in the Serbian history took place on St. Vitus Day in 1389 at Kosovo Polje.
Leading the Serbian medieval state's army against the invading Ottoman Turks in this battle was was Prince Lazar, who also died during the fighting. Since then, the struggle for liberation of the country from the Turks has been rooted in the Serbian tradition, Beta agency reported this June 28.
Serbians remember Prince Lazar not only for his courage in the Battle of Kosovo, but also for having built many monasteries and other endowments.
