У КОМУНИСТИЧКОЈ “чистки” после 12. септембра 1944. страдале су десетине хиљада људи, а Комисија за тајне гробнице прикупила је податке за око 42.000 убијених и несталих. Њихова имена унета су у јединствену радну базу података доступну јавности. Побијени су углавном без судског процеса, а некима је организовано импровизовано суђење. Око 30 одсто пописаних умрло је у логорима и на друге начине. Такође, више од 4.000 лица води се као нестало. Они су страдали у Босни или Словенији. Истовремено, евидентирано је преко 200 локација где се налазе потенцијалне тајне гробнице у Србији.
Ово у разговору за наш лист каже др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју и руководилац Комисије и Одбора за истраживање тајних гробница.
- Наш институт, који данас обележава 44 године од оснивања, пре три године је са “Вечерњим новостима” покренуо истраживања злочина на крају Другог светског рата - каже Павловић. - Из те иницијативе произашла је државна Комисија за тајне гробнице. Потребно је наставити истраживања, посебно покренути акцију обележевања гробница, а Државну комисију потпомогнути у даљем раду, јер у овој години Комисија није добила никаква средства.
* Ових дана враћени су посмртни остаци Петра Другог Карађорђевића у земљу. Шта значи повратак последњег југословенског краља?
- Историјска је коинциденција да је тело краља враћено на годишњицу АВНОЈ-а, који му је забранио повратак у земљу, а да је ковчег сачекао и премијер Дачић, чија странка наставља традицију комуниста и дели њихове вредности.
* Комунисти су га протерали, социјалисти га враћају и дочекују...
- Било како било, овај чин никога не би требало да узнемирава. Он доприноси пожељном помирењу и потребној националној солидарности. А што се тиче монархиста, и овај гест потврђује да је идеја монархије жива у Србији и међу Србима. Можда је ово тренутак да се српској јавности представи Петар, условно речено Трећи, кога би Србија већ требало да боље упозна.
* Колико Срби, иначе, познају своју историју?
- Не познају је довољно, пре имају представу о њој, која је понекад поједностављена, а понекад и погрешна. Више воле да се опредељују за један или други покрет, да расправљају о улози и значају појединих личности. И Срби, као и други народи, имају своје митове, али је важно да на историјску свест више утиче научна историографија него медији или политичке странке.
* Зашто ми историјску свест о себи, о Србији, о нацији, не умемо да преточимо у истину?
- Србија је држава, најстарија на Балкану - каже Павловић. - Континуитет државе постоји, за разлику од других југословенских република који своје утемељење и државност могу да проналазе у комунистичкој пракси решавања националног питања. Друго је питање што се државност и етничка посебност код појединих република тражи у антици, у периоду богумила, или на антисрпској платформи. Србију и српске интересе и на тим просторима брани историја и требало би да је - одбрани!
* Коаутор сте уџбеника из историје за осми разред основне школе и четврти разред гимназије. Који је најбољи начин да се ученицима пренесе историјска истина, ако она уопште постоји?
- У Србији је много уџбеника из историје, велики број издавача се бори за тржиште, траже своја права, али не деле сви потребну друштвену одговорност. Уџбеници зависе од усвојених програма и само добри програми, драстично ревидирани и редуковани, уз улагања у развој уџбеника и подизање стандарда могу дати позитивне резултате. Утисак је да наши уџбеници не заостају много иза француских или немачких, а да су далеко испред оних у већини бивших југословенских република.
КОСОВО, ПУН КРУГ
МЕЂУ 18 монографија које је само током прошле године објавио Институт за савремену историју је монументална књига на 800 страна “Косово и Метохија 1912-2012. Век важних догађаја”. У њој су пописани најважнији догађаји од тренутка када је простор Јужне и Старе Србије ослобођен и укључен у српски државноправни оквир до тренутка када су ти простори на путу да постану друга држава.
- Ту се најбоље види настојања српске државе да заведе ред и интегрише народе у свој систем, али и отпоре и нелојалност тој држави - каже Павловић.
- Скрнављење споменика, општа имовинска и лична несигурност је одлика суживота Срба и Албанаца на простору КиМ током минулог века. У тих сто година смо направили пун круг и на добром смо путу да државу Србију, ако изузмемо Војводину, омеђимо границама пре 1912.
Извор: Вечерње Новости
