БЕОГРАД –Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембар, у
Србији се, као и у бројним другим земљама, обележава као државни празник.
Окончањем Првог светског рата, који је и започео нападом
Аустроугарске на Србију, неповратно је, између осталог и захваљујући жилавом
отпору Срба, преобликована карта Европе.
Пробој Солунског фронта, који су извели Срби, довео је до
поступног распада Аустро-Угарске, затим и капитулације Немачке, чиме је, до
тада најразорнији рат, светских размера, коначно завршен.
Недвосмислена намера власти у Бечу, што је било без икаквог
зазора наглашавано, била је да се Србија потпуно уништи, али је жилав отпор
Срба, мудро државно вођство, као и свесна жртва читаве нације довео до велике
победе.
Аустро-Угарска је Србији рат формално објавила 28. јула
1914. али је њена речна флотила пар дана раније већ започела оружана дејства.
Масивне војне операције против Србије започела је половином августа 1914. врло
самоуверено, али су потпуне победе Срба у биткама на Церу, августа, и Колубари,
децембра 1914. године, изненадиле тада читав свет. У Бечу су одмах потом
уследиле смене на кључним командним позицијама.
Када се октобра 1915. догодила заједничка велика офанзива
Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске на Србију, након жилавог отпора, започело је
поступно одступање српске војске и државног вођства, преко Старе Србије,
односно Косова и Метохије, и планинских врлети и дивљина, пут обала Јадрана и
Јонског мора.
Иако страховито проређена, српска војска се поступно
опоравила, већином на Крфу и у залеђу Солунског фронта, одакле ће након више
покушаја половином септембра 1918. пробити Солунски фронт.
Као последица великих српских победа, Бугарска је
капитулирала последњих дана септембра, у октобру Турска, Аустро-Угарска првих
дана новембра 1918. године, да би потом 11. новембра 1918. у Компијењу, у 11.00
капитулирала и Немачка. Тај чин означио је крај највећег и најразорнијег рата
који је свет до тада видео, у којем је учествовало 36 држава.
Србија је у Првом светском рату укупно изгубила 1.248.136
становника, односно 28 одсто. У стварности тај проценат је много већи када се
имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су, на сваки
начин изнели тај рат „на својим леђима” уз битну помоћ десетина хиљада Срба
добровољаца са простора негдашње Аустро-Угарске.
Резултат пробоја Солунског фронта из 1918. године, и других
савезничких победа, после капитулација Бугарске, Турске, Аустроугарске и
Немачке, убрзаног ослобођења тадашње Краљевине Србије, и преласка српске војске
у неослобођене земље дотадашње Аустро-Угарске, било је и стварање Краљевства
Срба Хрвата и Словенаца, нове заједничке државе.
Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада
неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила
Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра. Уследило
је потом проглашење уједињења 1. децембра 1918. када је регент Александар
Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање
Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној
конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више
од 707.000 људи односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто
укупног броја мушког становништва, далеко више него било која зараћена земља.
Али у случају Србије, осим огромних војних жртава, и број страдалих цивила је
био изузетно велики.
Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су
око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин проближно 20
милиона, у том смислу српске жртве за укупну победу савезника у том рату биле
су, у поређењу са другима, немерљиве.
Као последица Првог светског рата чак четири велике империје
које су, на овај или онај начин вековима постојала, престале су да постоје,
Аустро-Угарска, Турска, Русија, Немачка, а настао је низ нових националних
држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Дан примирја у свим победничким земљама свечано се обележава
још од 1919. што је и код нас био случај до Другог светског рата.
Допринос Србије коначној победи савезника у Првом светском
рату био је несразмерно велики, и умногоме од последица разарања у том рату
Србија се никада више није опоравила.
Народна скупштина Републике Србије крајем 2011. године
усвојила је измене Закона о државним и другим празницима којим је предвиђено да
се Дан примирја из 1918. посебно обележава и да обавезно буде нерадан дан.
Танјуг
објављено: 08/11/2013
