Село Маови код Шапца лидер је у производњи млека у овом делу Србије.
СЕЛО Маови код Шапца лидер је у производњи млека у овом делу Србије. Скоро свако домаћинство има фарму крава, а статистика каже да по становнику дође крава и по. За разлику од других села, не само у шабачкој општини, већ и широм земље, овде се мештани хвале високим стандардом. Како истичу, од испоруке млека дневно се у Маове слију стотине хиљада динара.
У швајцарски стандард на десетак километара од града, чини се, умешала се српска прича. Тако у овом селу постоји само једна продавница која ради цео дан, Дом културе је руиниран и затворен, нема градске воде, канализације, уличног осветљења, пристојних путева... Да би се дошло до Милорада Божића, сигурно највећег произвођача млека у Мачванском округу, скоро да је потребно оклопно возило.
- Сваког дана до мене се пробијају камиони са цистернама да покупе млеко. Шапцу смо практично пред носом, а доћи овде прави је подвиг. Још је горе током сезонских радова, када људи са тракторима не могу да приђу њивама. Нудио сам властима у Шапцу ја да платим део да се уради тај асфалт, али кажу нема новца у буџету за други део - прича Милорад Божић.
У три штале, Милорад са супругом Слободанком и синовима Миланом и Иваном гаји више од 280 говеда, буквално свих узраста. Ту су јунице, бикови, телад, а ових дана фарма ће постати богатија за још 24 телета. Млеко добија од 90 музара које су прикључене на везани систем млековода. Дневно од њих измузе око 2.200 литара млека које продаје шабачкој Млекари.
- Они су ми остали дужни четири рате, што је око осам милиона динара. Развлачење са исплатом за испоручено млеко почело је 2009. године, а произвођачима увек треба жив новац. Ипак, највећа ми је мука што нема асфалта на деоници пута до мене. Нисам само ја у питању, около су њиве, а да би се дошло до њих мора се проћи овуда - јада се Милорад.
- Савко Павловић са братом Славком гаји 40 музара и још толико подмлатка. Његова фарма дневно испоручи 750 литара млека. Због млекарства, Савко је недавно напустио државни посао јер му се пољопривреда више исплати. Ипак, колико год стандард у овом селу био висок, истиче да су мештани Маова грађани другог реда.
- - За сва околна села ми смо тикет са 66 погодака. Много се пара овде слива, економски смо веома јаки. Друга страна приче је да у Маовима немамо градску воду, канализацију, улично осветљење, немамо асфалтирани пут. У центру имамо само једну продавницу. Немамо чак ни здравствену амбуланту нити цркву. Ето зашто млади беже са села - прича Савко Павловић.
- Да је непостојање основних услова за живот један од кључних разлога зашто млади одлазе, потврђује и двадесетогодишњи студент Владимир Павловић, председник Месне заједнице Маови.
- - Маови имају око 750 становника. Регистрована су 534 бирача, а остало су деца и омладина. Од 229 кућа, у свега 170 живи неко. Остало је зарасло у коров. Колико је ситуација у Маовима озбиљна говори податак да у септембру нисмо имали ниједног првака у нашој основној школи, тек наредне школске године имаћемо четири првака - каже Павловић.
- У три одељења маовске школе, тренутно има једва 20 ђака. Млади немају никакво место за разоноду, осим повремено утакмица сеоског фудбалског клуба. Све смо ово рекли и градоначелнику Шапца, али се завршило на томе да пара, једноставно - нема.
Извор: novosti.rs
A. Delić
