ИЗАСЛАНИЦИ Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА II ПОЛОЖИЛИ ВЕНАЦ НА СТОТУ ГОДИШЊИЦУ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ

ИЗАСЛАНИЦИ Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА II ПОЛОЖИЛИ ВЕНАЦ НА СТОТУ ГОДИШЊИЦУ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ

Београд, 28. октобар 2012. – Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II делегирао је г-дина Милорада Савићевића, члана Крунског кабинета и г-дина Дарка Спасића, члана правног тима, да поводом стоте годишњице од велике Кумановске битке у његово име положе венац на спомен обележју српским јунацима на брду Зебрњак крај Куманова.

Прослави су присуствовали Њ.Е. г-дин Томислав Николић, председник Србије, Њ.Е. г-дин Ивица Дачић, премијер Владе Србије, Њ.Е. г-дин Никола Селаковић, министар правде и државне управе, Њ.Е. г-дин Милорад Додик, председник Републике Српске, Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, генерал – потпуковник Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Владе Македоније, бројних српских удружења из ове државе, као и велики број грађана.

Кумановска битка била је прва од три велике битке коју је српска војска водила и добила против османлијских освајача у Првом балканском рату. Командант Прве армије која је понела највећи терет у овој бици био је тада Њ.К.В. Престолонаследник Александар, касније Њ.В. Краљ Александар I од Југославије, деда Њ.К.В. Престолонаследника Александра II, а начелник штаба Врховне команде српске војске био је генерал Радомир Путник, који је после Кумановске битке унапређен у чин војводе.

100 година Кумановске битке

Српско национално буђење и ослобађање од Османског царства трајало је читав деветнаести век. Последњи корак који је Србија начинила на том путу било је ослобођење свих крајева насељених Србима. Исте тежње према својим сународницима гајили су и остали балкански народи, што их је, упркос међусобним несугласицама, навело на зближавање ради остварења заједничког циља. Низом билатералних политичких и војних споразума Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска су 1912. године дефинисале и ускладиле своје ратне планове и циљеве у предстојећем рату. Повод који су балкански савезници искористили за објаву рата био је тежак положај хришћанских балканских народа у Османском царству.

Мобилизација војске у Србији почела је 30. септембра и трајала је свега 6 дана. Ентузијазам становништва понесеног идејом коначног ослобођења резултирао је огромним одзивом. На крају мобилизације Србија је под оружјем имала 356.000 војника, од чега 286.000 првог и другог позива, те преко 20.000 добровољаца.

Рат Османском царству прва је објавила Црна Гора 8. октобра, затим Србија и Бугарска 17. и Грчка 19. октобра. Последња етапа у борби за ослобођење Балкана је почела.

План напада српске Врховне команде, био је предмет дугогодишњих расправа и планирања, а предвиђао је напредовање српске 1. армије на главном правцу дејства – јужноморавском правцу – преко Куманова ка Овчем Пољу и Скопљу. На левом крилу српског распореда на криволачко-брегалничком правцу имала је дејствовати 2. армија док је 3. армија на косовском правцу линијом Топлица – Приштина – Скопље штитила десни бок главнине српских снага. Ибарска војска имала је за циљ ослобађање Рашке и Новог Пазара, док је Јаворској бригади намењено дејство према граници са Босном односно ка Сјеници и Пљевљима. На вардарско-косовском ратишту предвиђено је ангажовање већине српских снага са задатком да униште османску Вардарску армију.

Након борби на граници у којима су јединице 3. армије разбиле главнину османских трупа, Косово и Метохија су убрзо били ослобођени. Трећа армија је ослободила Приштину 22. октобра и наставила кретање на југ према Овчем Пољу. У исто време јединице Ибарске војске и Јаворске бригаде су без већег отпора ослободиле Рашку област и делове Метохије.

КУМАНОВСКА БИТКА

Намера српске врховне команде била је да све три армије истовремено крену у напад на османске снаге које су очекиване на Овчем Пољу. Обзиром да је 3. армија у самом почетку каснила на свој положај, а 2. армија била позиционирана релативно далеко на правцу Страцин – Кратово, 1. армија се нашла усамљена код Куманова. Ову неповољну околност искористиле су трупе Вардарске армије и изненада напале српске јединице 23. октобра отпочевши Кумановску битку. Ова битка, испоставило се, била је пресудни моменат у рату. Иако у изузетно тешкој ситуацији, српска 1. армија, захваљујући пре свега храбрости и пожртвованости војника и официра, успела је да одоли нападу и нанесе противнику велике губитке. Првог дана битке најжешћа борба вођена је на Сртевици где су четнички одред мајора Војина Поповића - војводе Вука и 7. пешадијски пук одолели нападу далеко бројнијег и јачег непријатеља. Заузимањем Зебрњака, половином другог дана, српске јединице су потпуно разбиле османски распоред и натерале их на повлачење. Услед недостатка правих информација српска Врховна команда није одмах схватила значај ове победе те није искористила све могућности за још одлучнији ударац поклеклој Вардарској армији.

текст преузет са сајта Војног музеја

Сећање на Кумановску битку

Oбележавање Кумановске битке je порука мира и сећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и света, поручио председник Србије Томислав Николић са централне манифестације на Зебрњаку поводом 100 година од Кумановске битке.

На брду Зебрњак у Македонији одржана je централна манифестација поводом обележавања 100 година од Кумановске битке. Државну делегацију предводио је председник Србије Томислав Николић.

Председник Томислав Николић поручио је, обраћајући се окупљенима, да је обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и света.

Николић је рекао да данас са Зебрњака, места које нас спаја, Србија и Македонија шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету.

"Испуњени поносом, потомци весника слободе, стојимо на Зебрњаку, месту где је пресуђена судбина Отоманском царству", рекао је председник Николић.

Николић је рекао да о значају Првог балканског рата у националној стести сведочи то што се на мобилизацију одазвало више људи него што је позвано, нарочито из Босне, Далмације и Војводине. "Од три милиона, 402 хиљаде људи је стављено под шајкачу и пушку", подсетио је Николић.

Председник Србије је нагласио да је данас циљ Србије улазак у Европску унију и да је на том путу много учињено.

"Добићемо битку коју водимо против криминала и корупције, бескомпромисно ћемо спровести до краја бројне реформе које су у току", нагласио је Николић и оценио да Србија нема чега да се стиди из своје прошлости.

Србија данас бије другачије битке

Председник Србије је указао да 100 година након велике војне победе, Србија бије другачије битке са једнаком историјском тежином.

"Идемо у сусрет својој европској будућности уз очување територијалног интегритета и безбедности за све своје грађане", рекао је Николић.

Председник Николић је нагласио да се данас "проблеми не решавају оружјем, већ промишљањем, вољом и мудрошћу" и додао да ћемо "проблеме решити зато што су правда и право на нашој страни, зато што за своју децу и себе не тражимо ништа више и не прихватамо ништа мање од онога што добијају други".

Николић је нагласио да је "за неке Србија прихватљива само када пригушује своју историју и традицију и када се жртвује за тобож више политичке интересе које називају очувањем српске политичке стабилности".

"Са нама неће моћи тако. Ми враћамо нашем народу оспорене тековине наше славне прошлости. Не вређамо друге, само себи враћамо самопоштовање инсистирајући на историјским чињеницама, бранећи њихову аутентичну ослободилачку идеју", поручио је Николић.

Николић је додао да је данас Србија пред великим искушењима и да покушава да досегне дубину и значај косовског завета "који је у основи нашег идентитета".

"Свесни смо да ће о нашим делима судити будуће генерације, желећи као и ми, да схвате разлоге трагичне историјске судбине нашег народа. Србија је једна од ретких земаља које могу да се поносе својом историјом и традицијом као вредним учења и памћења", рекао је председник Србије.

Историјски и цивилизацијски значај победе 

Заменик министра културе Македоније Драган Недељковић поручио је са скупа да данас, "када се сећамо хероја, не смемио изгубити из вида историјски и цивилизацијски значај победе на Куманову и осталих победа, тим пре што смо суочени са покушајима ревизије не само српске него и балканске историје".

Свечаности на брду Зебрњак присуствовали су премијер Ивица Дачић, министар правде Никола Селаковић, министарка у влади Републике Македоније Елизабета Ташевска, начелник Генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Љубиша Диковић, представници Скупштине Србије Александар Чотрић и Милорад Стошић, председник Републике Српске Милорад Додик и председник Нове српске демократије из Црне Горе Андрија Мандић.

Код Споменика победе српске војске венце су положили председник Србије Томислав Николић, начелник Генералштаба ВС генерал потпуковиник Љубиша Диковић, председник РС Милорад Додик и представник Владе Македоније.

Владика хвостански Атанасије служио је помен погинулим војницима.

Организатор државне церемоније је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Најзначајнија битка Првог балканског рата одиграла се у Кумановској долини 23. и 24. октобра 1912. године, а српска војска победила је тада надмоћније трупе Отоманске империје и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским јунацима, првобитно висок више од 48 метара, дело је српског архитекте Момира Коруновића. Подигнут је 1937. године, а пет година касније су га већим делом уништиле бугарске окупационе трупе.

У крипти споменика положени су посмртни остаци 723 српска јунака, страдала у Кумановској бици.

извор РТС

Њ.К.В. ПРИНЦ НАСЛЕДНИК ПЕТАР ПРИСУСТВОВАО ХУМАНИТАРНОМ ДОГАЂАЈУ "УКУСИ СРБИЈЕ" У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЛАЈФЛАЈН ЧИКАГО ЗА ПОМОЋ ДЕЦИ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА У СРБИЈИ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ

Београд, 22. октобар 2012. – Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар био је почасни гост на традиционалном хуманитарном догађају „Укуси Србије“, који је организовала хуманитарна организација Лајфлајн Чикаго, која ради под покровитељством Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине, прошле суботе у Чикагу. Овогодишња манифестација била је веома успешна, окупивши више од 250 гостију, а прикупљена средства биће употребљена за помоћ Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у у Звечаснкој улици у Београду, као и за реконструкцију централне кухиње ове установе која се налази у дому „Јован Јовановић Змај“.

Гости су имали прилику да уживају у специјалитетима традиционалне српске кухиње, нашим народним играма и песмама, као и да учествују у хуманитарној аукцији.

Лајфлајн Чикаго користи ову прилику да се захвали свим појединачним донаторима, као и компанијама „Сити Фреш Маркет” и „Џуел Кетеринг” које су подржале овај хуманитарни догађај.

Odnosi s javnošću

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

КРАЉЕВСКИ ПАР НА КРАЉЕВСКОМ ВЕНЧАЊУ У ЛУКСЕМБУРГУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ 

Београд, 22. октобар 2012. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су протеклог викенда венчању Његовог Краљевског Височанства наследника Великог Војводе Гилијема и грофице Стефани де Ланој у Луксембургу.

Церемонији су присуствовали и Краљ Харалд и Краљица Соња од Норвешке, Принц Ханс-Адам II  и Принцеза Мари од Лихтенштајна, Краљица Беатрикс од Холандије, Краљ Алберт и Краљица Паола од Белгије, јапански Престолонаследник Нарухито, Краљица Маргарета од Данске и Принц Хенрик, Краљица Силвија од Шведске, Принцеза Лала Салма, супруга Краља Мохамеда оф Марока, Ерл и Грофица од Eсекса, Престолонаследник Фредерик и Принцеза Мери од Данске, Престолонаследник Хакон и Принцеза Мете Марит од Норвешке, Принц од Оранжа и Принцеза Максима од Холандије, Принц Хасан и Принцеза Сарват од Јордана, Краљ Константин и Краљица Ана Марија од Грчке, Краљ Симеон и Краљица Маргарита од Бугарске.

Званице су у вечерњим часовима присуствовале пријему и вечери приређеним у Краљевској палати.

Odnosi s javnošću

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Војвода Путник има планину

Срби у Канади су подигли  спомен плочу нашем великану

и планину назвали – Путник

Како би одали почаст начелнику Врховне команде српске војске и првом српском војводи Радомиру Путнику, Канађани су планину која се налази у близини провинције Алберте назвали Путник. У присуству групе поштовалаца и ратних ветерана, откривена је и освештана спомен-плоча.

Многи знају да на Месецу постоји кратер назван по једном од највећих климатолога и астронома 20. века, Милутину Миланковићу, као и да српских топонима има у многим деловима планете, али мало ко у Србији, а и међу око 200.000 канадских Срба свих генерација, зна да у Канади постоји планина Путник.

Та планина део је ланца Стеновитих планина између канадских провинција Алберте и Британске Колумбије у планинском масиву Кананаскис и висока је 2.940 метара.

Канађани су је тако назвали још 1918. године, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске (1912–1916) и првом српском војводи Радомиру Путнику (1847–1917).

Равногорски покрет из Калгарија, највећег града Алберте, и група људи из Едмонтона, главног града те провинције, овековечили су планину Путник откривањем и освећењем спомен-плоче.

На плочи су на енглеском језику уклесане ове речи: „Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847–1917)".

 „Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914–1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човечанства", пише на спомен-плочи.

Свечаност у подножју планине Путник имала је српско-канадски карактер и почела је певањем канадске и српске химне у извођењу 10-годишње Кристине Филиповић, уз пратњу Велимира Живковића.

Вијориле су се заставе Канаде, Алберте и Србије, свирала војна церемонијална музика, а присуствовали су и канадски војни ветерани.

Спомен-плочу открио је један од најстаријих чланова Равногорског покрета у Калгарију Бранко Тумбас, а освећење је обавио парох српске цркве Свети Симеон Мироточиви у Калгарију Обрад Филиповић.

Присутне је у име организатора поздравио председник те организације Бошко Ивковић, а у име владе Алберте директор Регионалног центра Марк Стори.

Према речима овлашћеног нотара Србије у Калгарију Милице Опачић, српска заједница у том граду броји до 5.000 припадника и акција на планини Путник део је трајних и разноврсних активности неколико српских организација у представљању српске историје, традиције и културе и њиховом очувању међу канадским Србима.

Извор РТС

Масони на великом скупу у Београду

Масони на великом скупу у Београду обнављају монархију у Србији

БЕОГРАД-Велики масонски скуп који ће се од 15. до 17. октобра одржати у Београду, и на коме ће присуствовати грандкомандери светских земаља попут Француске, Русије, Шпаније, Белгије, Португала и многих других, могао би по Србију да има више него значајне геополитичке последице па можда чак и да у догледној будућности од наше републике поново успостави монархију.

Скупом најмоћнијих слободних зидара планете у Београду, обележава се стогодишњица постојања Врховног савета Србије, шкотског реда древног и прихваћеног. Како „Правда“ сазнаје из добро обавештеног извора, на скупу ће се, истина незванично, дискутовати и о теми обнове монархије у Србији а слободни зидари из целе Европе добиће задатак да о томе лобирају у наредним месецима.

-Српски масони су одувек били патриоте и кроз деценије су радили на бољитку Србије и српског народа, чак и онда када је ложа била неактивна за време комунизма. Овај до сада највећи скуп слободних зидара у Србији долази у тренутку када се наша земља поново суочава са многим међународним изазовима и када из Брисела и Вашингтона опет стижу не баш пријатељски тонови према Београду. Наша је дужност да помогнемо Србији а једна од идеја је да би и обнова парламентарне монархије и повратак круне био добар путоказ ка учвршћивању позиција Србије у свету. Краљевина Србија би за врло кратко време повратила углед у свим монархистичким државама Европе, а тај потез ма колико некима деловао као симболичан, далеко је од пуке симболике. Видимо да нова Влада у Београду има одлучности да се избори са корупцијом и криминалом као и да учврсти јединство народа али се право јединство постиже тек под круном која би објединила све Србе, сматра наш извор.

С. Миловановић

Извор Правда

Гардисти уз ковчег кнеза Павла

Посмртни остаци Кнеза Павла, Књегиње Олге и Кнежевића Николе јуче ујутру су транспортним возилом погребног завода из Лозане кренули ка Београду. Принцеза Јелисавета, ћерка Кнеза Павла, очекује да ће посмртни остаци њених најмилијих стићи данас на гранични прелаз Батровце.Возило ће на граници сачекати Принцеза Јелисавета и њена ћерка Катарина Оксемберг.

Према владином протоколу, предвиђено је да ковчези са посмртним остацима Карађорђевића у Саборну цркву стигну у 17:45 сати.

Гардисти Војске Србије унеће у цркву ковчег Кнеза Павла, док ће младићи у народним ношњама, унети ковчег Књегиње Олге и Кнежевића Николе. Војни оркестар ће свирати химну ,,Боже правде''. Испред цркве посмртне остатке дочекаће председник Србије и патријарх.

После вечерњег богослужења у Саборној цркви у Београду, његова светост патријарх српски Иринеј служиће вечерас помен Кнезу Павлу, његовој супрузи и сину, уз саслужење свештеника и ђакона Архиепископије београдско-карловачке.

У петак, 5 октобра биће служена света архијерејска литургија у Саборној цркви, а после заамвоне молитве, биће служен парастос. У поподневним сатима посмртни остаци ће бити пренети у цркву Светог Ђорђа на Опленцу.

У суботу, 6 октобра 2012 године, у храму Светог Георгија на Опленцу, биће служена света литургија, а затим ће посмртни остаци Кнеза Павла Карађорђевића, Књегиње Олге и Кнежевића Николе бити похрањени у крипти цркве на Опленцу.

Извор из дневног листа Политика

Почивајте у заслуженом миру са вашим славним прецима у светлости Онога који је победио смрт!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеја изговорена 6. октобра 2012. године приликом похрањивања посмртних остатака Кнеза српског Павла Карађорђевића, његове супруге Кнегиње Олге и сина им Кнеза Николе на Опленцу

 

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Очекујемо те и ноћас у бешавној долами,

везеној концем нераскидивим

и на трону блаженом да разнето сакупиш.

Све оно што су похарали и понели

са ђубришта ускрсли глодари и авети

и у своје меандре злато заточили

да се не види пред људима.

A шта би у ноћи блистало пред човекако не мошти мржњом неугасиве

и державом крштене и руком која вечити. А вечите се они који на одру не умиру и они који трпе туђину да би се вратили у слави.

А слава се од Бога не купује

нити је има у џаковима светске прелести

и панађур је варошки не познаје као податну.

Јер се од Бога дарује онима

који ангели нису постали

ради светих дела међ људима.

Очекујемо те и ноћас у достојанству мученика

и са ватром коју си добио

када си се представио Ономе

који нас све очекује у слави или срамоти,

до наших је дела, ваистину!

А ваистину, над земљом твојом и мојом,

Сунце је распалило огњем и мачем,

као да Господ заповеда и смрт и живот свима,

да би светога познали.

Баш као да нам ти долазиш, страдални кнеже!

(презвитер Бошко Маринков)

И ваистину сванула је зора над земљом нашом рађајући са собом сунце правде и слободе! Нови дан над прастарим поднебљем у коме је истина поново заблистала да би се разнето сакупило и вратило у слави!

Добро нам дошао страдални Кнеже! Благочестиви и велики Кнеже српски! Верни Кнеже намесниче! Часни сине дичних јунака и славни потомче Краљевског дома Карађорђевића!

Кнегињо Олга, мила кћерко грчког и данског Краљевског дома и великог руског Царског дома Романова, добро дошла поред свог вољеног супруга и нашег Кнеза, да би нас поново озарила благодатношћу своје лепоте!

Добро сте нам дошли, заједно са вашим љубљеним сином, Кнежевићем Николом, у вашој и нашој Србији, у напаћеној земљи, која је и сама трпела неправду вашег страховитог изгнанства, те данас и сама васкрсава из мртвога сна, отварајући вама мајчинске груди своје земље да почивате у заслуженом миру са вашим славним прецима, у светлости Онога који је победио смрт!

Вашe Преосвештенствo,

Ваша Краљевска Височанства,

Ваше Превасходствo господине Председниче Србије,

Вашe Екселенције даме и господо министри,

Високоузвишени чланови Владе Србије,

Високоуважени представници дипломатског кора,

уважени господине градоначелиниче Тополе,

Високопреподобни и Високопречасни оци,

поштоване даме и господо,

У овој историјској задужбини породице Дома Карађорђевића, у храму Светога Великомученика Георгија окупили смо се данас, да бисмо сахранили изврсног човека слова и словесности, човека лепоте и уметности, човека културе и истинског ренесансног господина, нашег великог државника, Кнеза Павла Карађорђевића.  Заједно са нашим архијерејима, свештенослужитељима и верницима наше Свете цркве, заједно са његовом породицом и представницима осталих краљевских породица, зајендо са нашом Владом и представницима осталих Влада, заједно са свима вама који љубите род свој и поштујете успомену на Кнеза Павла! Данас, помолили смо се Господу и Спасу нашем Исусу Христу, који је Живот и Васкрсење, за његову племениту душу и за душу његове супруге Кнегиње Олге и сина им Кнеза Николе.

Кнез Павле, праунук славног српског Вожда, био је по свему несвакидашња појава у нашој средини. Рођен од оца Кнеза Арсена Карађорђевића и мајке Кнегиње Ауроре Павловне Демидов ди Сан Донато у Санкт Петербургу, у царској Русији. Преко ње  је водио порекло од славнe племићкe породицe Трубецкој а руски принчеви Трубецкој воде порекло од Рурика, затим од мађарског Краља Беле II Слепог и српског Великог Жупана Уроша Белог из XII. века. Имао је десет година када је први пут видео Србију, а једанаеста му беше када је остао сироче, без мајке. Одгајио га је његов стриц, Краљ Петар I Ослободилац, и гле по правди Божјој поред његвог саркофага беше дочекан у слави, коју је заслужио да почива у миру под сводовима краљевске задужбине.

У Београду је млади Кнез завршио гимназију, а затим је, по сопственој жељи, отишао у Енглеску, да на Оксфорду студира историју и литературу. О њему се говорило да је, заиста, био – изнад маштања субјективних идеалиста – савршен, идеалан и узорити Србин, управо аристократа посвећен лепоти.  А лепота је оквир и неумитна коб идеалног владара, пошто је жива спона, та наша нит, коју имамо са вечношћу; јер, лепота је садашњост, никад јуче нити сутра. И по речима Исидоре Секулић: “Коб лепоте .  . . представља суштински израз бића. . .” А у трагању за изгубљеном лепотом у појмовнику Српства – руковетима, стоји највиши израз лепоте у трагичном. Јер само онај који је искусио лепоту у трагичном, који не издваја из вере њену снагу и страст и не претвара је у просту фасаду, прихватљиву само мудрацима овога света, само он поседује праву племенитост којом спроводи дела истинског ''витеза вере''.

Први светски рат га је омео да одмах заврши факултет, пошто је током рата обавио више дипломатских мисија за Краљевину Србију, а већ 1918, после рата, он успешно окончава студије на Оксфорду и стиче диплому Мaster of Аrts. У Лондону упознаје Принцезу Олгу, кћерку Принца Николе од Грчке и Данске и Велике руске Кнегиње Јелене Владимировне Романов. Мати Принцезе Олге је била кћерка Великог Кнеза Владимира, другог сина Императора све Русије, цара-мученика Александра II. А о Принцези Олги се говорило да је била најлепша принцеза Европе! Венчали су се у Београду, октобра 1923. године. Кум му је био Војвода од Јорка, потоњи енглески Краљ Џорџ VI. Кнегиња Олга му је подарила троје деце: два сина – Кнеза Александра (1924.) и Кнеза Николу (1928.-1954.) и кћер – Кнегињу Јелисавету (1936.), чија неизмерна љубав према свом оцу је задужила историју истином!

Будући од ране младости велики љубитељ лепих уметности, посебно сликарства, Кнез Павле је одмах почео да ради на оснивању свог музеја. И почетком 1929. године, поред Патријаршије српске у Београду, у конаку Кнегиње Љубице, почео је са радом Музеј савремене уметности, изузетно дело овог великог заљубљеника у лепоту. Он и његови пријатељи из Европе, даривали су, прву такву институцију у Срба, многим сликама прослављених уметника. Краљ Александар I га је 1933. године именовао за директора свих музеја Краљевине Југославије.

Већ почетком 1935. године основао је Музеј који је понео његово име (у данашњој згради Председништва Републике). Тај Музеј, најзначајнија институција ове врсте у новијој културној историји српског народа, одмах је постао светски познат и признат је и данас – иако укинут на суров начин (од комунистичке власти одмах по окончању рата) и тренутно непостојећи. Спретно укрстивши уметност српске цивилизације са најбољим што је пружала европска уметност остао је мит, светла успомена, не само Београђана, већ и свих софистицираних европских народа. Са њим је Кнез Павле оставио о себи спомен, као што су то некада чинили најбољи српски владари – Свети Немањићи – градитеља цркава-задужбина, ремек дела српске цивилизације и културе. Довољно је данас само погледати његову колекцију слика у Белом двору, па одмах разумети каквим је укусом за лепо он био обдарен. Дај Боже да се његов музеј поново отвори и да нам буде извор, који ће нас свеукупно водити од лепоте до истине!

На челу државе у коју је Србија уложила све што је имала, у најбурнијем периоду новије европске историје, налазио се принц-мецена лепих уметности, истински племић кога је Јован Дучић упоредио са славним фирентинским ренесансним Медичима. А свакако се може упоредити са достојевскијевим енигматичним христоликим Књазом Мушкином, који као Онај Невини који је страдао за све, те свима нама кроз векове поставља питање младог нихилисте Иполита: “Да ли је истина, књаже, да си једном рекао да ће ‘лепота’ спасти свет? . . . Каква ће лепота спасити свет?” И једина лепота која може да спасе свет је она која се разликује од свега што је површно и у коме једино патња може објаснити уникатности креативног генија.

Напрасно се десила она трагична смрт његовог брата од стрица, витешког Краља Александра I у Марсеју, 9. октобра 1934. године. И Кнез Павле постаје први Намесник младоме наследнику престола, Краљу Петру II. Преузимајући ову одговорну дужност, дао је заклетву да ће очувати Краљевину до пунолетства Петровог, а ратни вихори су се муњевито сабирали као црни облаци изнад готово неодрживе државе.

И, на његова плећа, одмах се свалила велика одговорност: очување целовите државе, као и мирења свих оних антагонизама који су избили на површину стварањем нове државе. На унутрашњем плану имао се суочити са разнобојном политиком и незадовољствима политичара, а у спољним пословима са све већим слабљењем савезника. Дубоко свестан својих одговорности, све напоре је улагао како би постигао скоро немогућу равнотежу у спољном и унутрашњом животу. Био је вешт и способан дипломата под најкомпликованијим околностима у којим су многи одбацивали политику као уметности, могућег зарад тобожњих узвишених циљева. Зато је и сам у то време записао: “Моје једино упориште је уметност и она ми надокнађује многе ствари”.

У немиру почетних вихора Другог светског рата, на основу чињеница и логичког размишљања, увидео је Кнез намесник да Краљевина Југославија мора сама, без ичије помоћи, да уреди своје односе са претећим светским силама. Кнез Павле је био дубоко свестан да њему лично прети велика опасност. Али знао је да се жртвује за узвишенију ствар. Био је супериорна личност. Сећао се страдања нашег народа у току Првог светског рата и по сваку цену желео је да избегне нове голготе. Расло је његово убеђење да нема обзира преко којих не би требало прећи за спас своје државе и народа да би се избегло још једно, незапамћено страдање. И он, као одани државни поглавар, определио се за мир свом народу и постао је прва жртва неизбежног бремена своје трагичне епохе.

По свом хапшењу, присутном војном свештенику Кнез је рекао: “Јадни Срби, шта ће с њима бити?” Авај, Кнеже! Са становништва оног тешког тренутнка у коме си деловао и са дистанце од седам деценија био си у праву! Опрости нам! Јер “страшне године oкупације”, по речима Ловета Едвардса изговорене једну деценију касније у прилог кнежеве политике (BBC радио, 27. марта 1951.), “могле су да испадну другачије, ако их већ није било могуће избећи”.

Дато му је четири сата да се спреми за пут. У поноћ, тог судбоносног дана 1941. године, са својом породицом Кнез Павле је напустио престоницу.

Изложен скандалозном третману и незаслужним погрдама, у Грчкој је предат и спроведен у Египат. Затим је читава породица депортована у Кенију. Имали су да буду изоловани, усред џунгле, на обали језера Наиваша. Праунук Карађорђев је тако започео своје дугогодишње изгнанство.

Поживео је до 14. септембра 1976. године и упокојио се у Господу у Америчкој болници, у Неију крај Париза. Дана 12. априла 1954. Кнежев млађи син Никола, у кога је он полагао велику наду, изгубио је живот у аутомобилској несрећи. Кнегиња Олга је преминула 16. октобра 1997. године.

Од њихових изгнаничких гробова у Лозани, где су до недавно почивали, данас након седам деценија испунила се “пуноћа времена” те се велики изгнаник вратио својој Србији. Данас предајемо земне остатке Кнеза Павла, Кнегиње Олге и Кнежевића Николе својој земљи где ће бити сахрањени у породичној гробници; да почивају у миру до оконачања века, у коме се остварује мистична нит која ће спојити лепоту са коначним тихим прагом. Преко тог прага сви ћемо бити позвани да пређемо, тамо где нам се кроз векове отварају Двери Лепоте! Амин!

Нека је вечан спомен блаженопочившем Кнезу Павлу, Кнегињи Олги и Кнежевићу Николи Карађорђевићу!

БОГ ДУШУ ДА ИМ ПРОСТИ!

Извор СПЦ

КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА, ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ, СРПСКА ЦРКВА И СРПСКИ НАРОД ОДАЛИ ПОШТУ КНЕЗУ ПАВЛУ, КНЕГИЊИ ОЛГИ И КНЕЖЕВИЋУ НИКОЛИ НА ОПЛЕНЦУ

Београд, 6. Октобар 2012. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина, њихови синови Принц наследник Петар и Принц Филип, Принц Александар (син) и Принцеза Јелисавета (кћерка Кнеза Павла и Кнегиње Олге), остали чланови Краљевске породице Карађорђевића, заједно са Њ.Е. г-дином Томиславом Николићем, председником Србије, Архијерејима и свештенством Српске Православне Цркве, представницима Народне скупштине, Војске Србије, Краљевских кућа из иностранства, многобројним грађанима Србије и Републике Српске, представницима дипломатског кора, одали су данас пошту Њ.К.В. Кнезу Павлу, Кнегињи Олги и Кнежевићу Николи, који су сахрањени у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Сандуци са земним остацима Њ.К.В. Кнеза Павла, Кнегиње Олге и Кнежевића Николе, прекривени заставом Србије и заставама са грбом куће Карађорђевића, унети су у Цркву у пратњи почасног одреда гарде Восјке Србије. Заупокојену Литургију и Помен служили су Њихова Преосвештенства Епископ врањски Г. Пахомије и Епископ аустралијско – новозеландски Г. Иринеј, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

Служби су присуствовали и Њ.К.В. Принц Никола од Грчке, Принц Мајкл од Кента, Принцеза Барбара, Принцеза Линда, Принц Ђорђе, Принц Михајло, Принц Владимир и Принцеза Бригита, г-ђа Катарина Оксенберг и г-дин Николас Балфур (унуци Кнеза Павла и Кнегиње Олге).

После Литургије и Помена положени су венци, а затим су се присутнима обратили Њ.Е. г-дин Томислав Николић, Председник Србије, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско – новозеландски Г. Иринеј, Њ.К.В. Принцеза Јелисавета и Њ.К.В. Престолонаследник Александар II.

Председник Србије, Њ.Е. г-дин Томислав Николић је у свом говору истакао да је данас Србија скинула са својих леђа тешко бреме. „У светој српској земљи их сахрањујемо, и коначно ће наћи мир у Цркви коју је саградио Краљ Петар II , истакао је председник.

Њ.К.В. Принцеза Јелисавета, кћерка Кнеза Павла и Кнегиње Олге рекла је да је данас исправљена велика неправда, и залечена велика рана, и захвалила се Председнику Србије Томиславу Николићу што су њени најмилији поново у Србији.