Србија - географски
положај и историја
Србија заузима централни положај на Балканском полуострву и
има изузетно повољну природну проходност средишњим делом територије у правцу
север-југ. Због тога и проистиче њен велики стратешки значај.
Због свог географског положаја Србија је истовремено и
подунавска и средњеевропска земља, јер територијално захвата велики сектор
Дунава, а налази се на важном коридору где су вековима струјали робни и
цивилизацјски токови између Европе и Азије.
Србија је међу првих 30 држава на свету, још у средњем веку
имала статут “државе”, чиме се данас многе развијене земље света не могу
похвалити. Стефан Немања средином 12 века уједињује српска племена у државу
Рашку. Тако уједињена Србија, постојаће наредних 200 година. Србија постаје
краљевина 1219. године. Српска црква се осамосаљује, добија аутокефалност на
челу са патријархом Савом, а 1345. године Србија постаје царевина. Доба
Немањића се везује и за легенде о српским витезовима, краљевима и царевима.
Познате су и чувене у свету Српске народне песме, које је чувени немачки писац
и песник Гете преводио на Немачки језик у 19 веку.
Бели двор
Историја Династије
Династија Карађорђевић стара је два века. Године 1804.
имућни српски трговац Ђорђе Петровић, касније познат као Карађорђе, подигао је
Србе у устанак против Отоманске империје, која је Балкан држала под својим
јармом.
Устанак је био успешан, и Карађорђе је оформио владу у
Београду. Године 1811. проглашен је за владара, а његова породица добила право
наслеђа.
19. век
Године 1813. Турци су се вратили у Београд, а Карађорђе се
повукао у Аустрију. Његов син, Кнез Александар I, вратио се у Србију као владар
1842. год., али је 1858. год. свргнут са престола.
Године 1903. Скупштина је одлучила да Принц Петар
Карађорђевић - Карађорђев унук - ступи на престо. Са Краљем Петром I у Србији
је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Сам Краљ је већ раније
био превео на српски језик есеј Џона Стјуарта Мила "О Слободи".
Иако су балкански ратови 1912. и 1913. год. резултирали
територијалним ширењем Србије, бес због аустријске анексије Босне и Херцеговине
тињао је у суседним земљама Србији и Црној Гори. Жеља народа за независношћу од
Аустрије, довела је до атентата на аустријског Надвојводу Франца Фердинанда
1914. год. у Сарајеву, чиме је запаљена варница I Светског рата.
После Првог светског рата
Пред крај рата 1918. год. представници три јужнословенска
народа прогласили су сопственом иницијативом нову Краљевину Срба, Хрвата и
Словенаца под круном Петра I, који је преминуо три године касније.
Краљ Александар I, који је од 1914. год. вршио дужност
Принца Регента уместо болесног оца, прославио се у народу као учесник
Балканских ратова и I Светског рата. Године 1922. оженио се румунском Принцезом
Маријом. Имали су три сина: Престолонаследника Петра и Краљевиће Томислава и
Андреја.
Нова краљевина суочила се са многим проблемима. Суседне
државе желеле су делове њене ториторије, а трвења између Хрвата и Срба су
расла. Године 1929. постало је јасно да Краљ нема другог избора до да наметне
непосредну краљевску владавину. То је урадио преко воље, обећавши да ће у
преименованој краљевини Југославији обновити демократију када се постигне
национално јединство и искорени корупција државног апарата. Године 1934. Краља
је у Марсеју, убио македонски терориста који је радио за рачун хрватских
екстремиста, уз мађарску и италијанску подршку. У нападу је погинуо и француски
министар спољних послова Луј Барту.
Син Краља Александра I, Престолонаследник Петар, имао је
само 11 година када му је отац убијен, а он постао Краљ. Додељена су му три
регента. Његов стриц, Принц Павле, ожењен грчком Принцезом Олгом - постао је
један од регената.
Други светски рат – укидањеMонархије од стране комуниста
До 1941. год. сви југословенски суседи су пали под контролу
нациста. Упркос пробританске оријентације Принца Павла, у тежњи да избегне
крвопролиће, Регент је осећао обавезу да потпише пакт о ненападању са Немачком
и Италијом. Убрзо након тога, 17. марта 1941. год. Принц Павле и друга два
регента, као и Краљевска влада, свргнути су војним ударом, а млади Краљ Петар
II проглашен је пунолетним.
Недељу дана касније Немачка, Бугарска, Мађарска и Италија
напале су Југославију и војска је била принуђена да капитулира. Краљ Петар II и
југословенска влада повукли су се преко Атине, Јерусалима и Каира у Лондон, где
су се поридружили бројним владама у изгнанству пред нацистичком окупацијом
Европе.
Југославија је раскомадана како би се удовољило захтевима
Италије, Бугарске, Мађарске и Немачке, и свеже проглашене марионетске државе
Хрватске. Упркос слому Југословенске војске у земљи су се оформила два
супарничка покрета отпора. Први је био Краљевска војска у Отаџбини, позната и
као Четнички покрет, на челу са лојалистом, генералом Драгољубом (Дражом)
Михајловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био револуционарни
партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз - касније познатији као
Тито. Последица је био крвави грађански рат.
Савезници су најпре подржавали Михајловића, а онда су се
преорјентисали на Тита. Године 1944., у пратњи совјетских тенковских бригада,
партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу.
Наредне године, у новембру, монархија је незаконито укинута,
без референдума, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије
остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије. Краљ
Петар II никада није абдицирао.
Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и
конфисковала имовину Краљевској Породици. Држављанство је Краљевској породици
враћено 2001. године.
17. Јула 2001. године Пестолонаследник Александар II, његова
супруга Принцеза Катарина и његова три сина, Принц Петар, Принц Филип и Принц
Александар вратили су се у свој дом, Краљевски Двор у Београду. Краљевски Двор
је био резиденција Краља Александра I и Краља Петра II. Краљевска Породица
коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства.
Краљевски двор
Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929.
године личним средствима и по налогу Њ.В. Краља Александра I (деде Њ.К.В.
Престолонаследника Александра II).
Краљевски Двор је био дом Краља Александра I и Краља
Петра II. Данас је то дом Њ.К.В.
Престолонаследника Александра II и његове породице.
Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај
Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог
камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела
посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава
Краљевског Дома, и која је саграђена по узору на цркву манастира Св. Андреја на
Тресци, задужбину Краља Вукашина. Око Двора су подигнуте перголе, парковске
терасе, базени, павиљон и концертна тераса. Из Двора који је на гребену брда,
пружа се величанствен поглед на Дедиње, Кошутњачку шуму, Топчидер и Авалу.
Просторије у приземљу веома су раскошно опремљене. Каменом
поплочани Свечани хол украшен је копијама фресака из Дечана и Сопоћана. Плави
салон је опремљен у барокном стилу, а Златни салон у ренесансном, као и велика
Трпезарија. У тим просторијама мраморни стубови носе раскошне касетиране дрвене
таванице са бронзаним лустерима. Ове су просторије украшене драгоценим сликама,
шкрињама и предметима из краљевске збирке. У истом ренесансном стилу опремљене
су и просторије Велике и Мале библиотеке. На првом спрату је распоређен низ
апартмана које користе Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, Принцеза
Катарина, Принц Наследник Петар, Принц Филип и Принц Александар.
Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са
Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за
његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреја. Краљ
Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор
када одрасту, али га је мучко убиство отргло од породице, а судбина његових
синова је кренула другим током. Малолетни Краљ Петар II је постао нови господар
Краљевског Двора, а довршењем започете зграде Белог двора позабавио се његов
рођак, Кнез-Намесник Павле. Зграду, која је грађена од 1934. до 1937. године,
пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић. Када је Двор заврсен у њега се
уселио Кнез-Намесник са својом породицом у очекивању Краљевог пунолетства.У
приземљу ове класицистичке зграде налази се велики Свечани хол и низ салона
опремјених у стилу Луја XV и Луја XVI са венецијанским лустерима. Ту је и
Дворска библиотека која је имала око 35.000 књига и Свечана трпезарија
намештена у стилу чипендејла.
На спрат се стиже степеништем из Свечаног хола, а до пет
великих апартмана води галерија над Холом. У поткровљу се налазе станови
послуге и помоћна библиотека.
Србија - Манастири
Србије
Далеко су познати српски манастири и српско-византијско сликарство средњег века. чувена је фреска Белог Анђела из Милешеве. Када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону у "пакету достигнућа земљана", а то је уствари била порука евентуалним разумним бићима у васиони, биле су слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и Белог андјела. То говори о значају тадашње уметности у Србији.
Држава Србија
Први почеци модерне српске државе почињу првим српским
устанком 1804. године. Србија као таква постоји несто више од 200 година. Тада
је почела обнова српске државе и ослобођење од турака од Карађорђа, па после од
избијања другог српског устанка 1815. године под вођством Књаза Милоша
Обреновића. Под Обреновићима се Србија коначно после 500 година ослобађа од
Турака. 6.априла 1867. године на Калемегдану је прочитан султански ферман од
29.марта, и Али Риза паша, последњи београдски мухафис, предаје кнезу Михаилу
кључеве од свих градова у Србији. Србија коначно постаје самостална, независна
и слободна земља.
Данас у 21 веку Србија тежи да се прикључи модерним
европским државама, градећи своју инфраструктуру, ширећи културу Србије, и
радећи на својим туристичким понудама. Тренутно два најпопулранија бренда
Србије су Гуча и Еxит. Надајмо се да ће њихов број да расте.
Србија - површина и демографија
Србија са површином од 88.361 км2 и са око 9,8 милиона
становника, после Румуније је највећа земља по броју становника у југоисточној
Европи и граничи се са 8 држава. Србија се на северу граничи са Мадјарском, на
североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Македонијом, на
југозападу са Албанијом и Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и
Херцеговином. Главни град Србије је Београд. Са 1.576.124 становника. Београд
је административно и економско средиште Србије. О Београду можете сазнати на
интернету.
Значај положаја Србије као подунавске и средње-европске
земље огледа се у отворености панонског простора и у томе што Дунав као једна
од две највеће европске пловне реке тече кроз Србију дужином од 588 км, те
преко њега има саобраћајну везу са 7 држава.
Србија - географске
целине
Основне географске целине структуре рељефа су: равница
Панонске низије на северу, ниска површ шумадије у средњем делу и планинске зоне
у западним, јужним и источним деловима Србије. Затим следе мање рељефне површине
као што су долине Тимока и Дрине. Клима Србије је умерено континентална, а
временска прогноза за Србију је у последње време врло променљива.
Војводина Србија -
географски положај и историја
Војводина је равни део Панонске низије. Настала је на
сукобима разних царстава: Римског, Византијског, Турског, Аустроугарског. Овде
се досељавају Немци, Јевреји, Цинцари, Грци, Јермени. Ту су већ Мађари,
Словаци, Украјинци. Зато у њеној баштини има толико лепоте. Сматра се да је у
Војводини почела прва Српска писменост. Прва српска гимназија из 1871 године
постојала је у Сремским Карловцима. Затим Матица Српска која је основана 1826,
а Српско народно позориште 1861. године. Најстарији књижевни часопис на свету
који и данас излази, Летопис, покренут је 1825. године. Из Војводине потиче
чувени бакрописац Орфелин, сатиричар Јован Стерија Поповић, научник Михаил
Пупин, сликар Урош Предић, песник Јован Јовановић Змај, песник Мирослав Антић.
Војводина заузима 24,3% територије Републике. У овом
равничарском рељефу Републике Србије једино се истичу две острвске планине као
остаци старог копна – Фрушка гора (на којој има више од 30 манастира) и Вршачке
планине. Бројне пејзаже војвођанског краја разбијају и освежавају водом богате
и пловне реке са ниским обалама, али и бројним адама и богатом ритском шумом и
травном вегетацијом нарочито дуж Дунава, Саве, Тамиша и Тисе.
Поред бројних пољопривредних ресурса војводина је богата
нафтом, гасом, пловним рекама, термалним изворима и бањама. Велики су
потенцијали лова и риболова, а ту су и заштићени делови природе: мочваре са
ретком фауном, Делиблатска пешчара, Фрушка гора и Вршачке планине са богатим
шумским екосистемима и рекреативним вредностима.
Шумадија се налази у централном делу Србије. Она је омеђена
са две Мораве, Дунавом, Савом, Колубаром и Сувобором и заузима 9,5% територије
Србије.
То је ниска и благо заталасана површ, широко отворена и
нагнута према северу и североистоку.
Име шумадија се први пут среће 1713. године у једном спису
Београдске митрополије. Име је настало по непрегледним густим шумама, које су
све до половине 19. века покривале велики део њене територије. По неким
изворима шуме су ово поднебље прекриле још почетком 16 века.
Шумадију окружују велики речни токови широко отворених
долина, а благо је рашчлањују мање реке. Шумадија је природно-географска
пространа целина са комуникативним положајем и великом проходношћу у свим
правцима. Одликује се умереном континенталном климом и добрим годишњим
распоредом падавина, претежно квалитетним земљиштима високе плодности и
разноврсности. Можемо рећи да је Шумадија регија са и дан данас веома очуваном
природом и богатом историјом.
Шумадија је регија Србије где је с почетка 19 века почела
српска револуција- подигнут први српски устанак (Орашац 1804.), област хајдука,
делија, традиционалне ношње и великог гостопримства. чувена је и надалеко
позната ракија из шумадије. Од најстаријих времена она је симбол зрелости,
чистоће и елеганције. Такође су чувена вина из шумадијске области, а о
манастирима говоре списи и предања још из периода Немањића. Они су велики
историјски споменик Српске културе и велика заоставштина и богатство Шумадије.
Србија је богата планинским пределима који заузимају и
највећи део њене територије. Планине Србије се протежу од панонских предела до
граница са Црном Гором, Албанијом и Македонијом. Деле се на Родопске, Карпатско
Балканске и Динарске планине. На њима имамо богат туристички и културни
садржај. Издвојићемо неке које имају тренутно најбогатији садржај, док друге са
својим потенцијалима нимало не заостају у природним богатствима.
Србија - планина Копаоник - Налази се у централној Србији
230 км од Београда. Територија Националног парка Копаоник обухвата површину од
11810 хектара у општинама Рашка и Брус. Уједно је и највећа планина централне
Србије. Има више врхова од висине преко 1600 метара, до највишег дела масива
тзв. Равног Копаоника са врховима: Гобеља 1934 метра, Караман Вучак 1936
метара, Суво Рудиште 1976 метара и Панчићев врх 2017 метара.
Србија - планина Тара - Налази се у западном делу Србије и
припада унутрашњем појасу Динарида и заузима површину од 183 км2 . Дужина Таре
је је 50 км, а ширина 22 км и има просечну надморску висину од 1200 метара.
Највиши врх је Козји рид са 1591 метара. Тара је 1981 године проглашена за
Национални парк.
Србија - планина Златибор - је планина која се простире на
површини од око 1000 км² дугачка је 30 км, а широка и до 15 км. Пружа се
правцем северозапад-југоисток. Највиши врх је Торник (1496 м). Налази се на
230км од Београда.
Србија - планина Златар - јепланина дуга 22км и широка 12
км, а налази се на простору између Лима, Бистрице, Нове Вароши и Пештера.
Највиши врх Голо Брдо 1.627 метара. Планина Златар од Београда је магистралом
ка мору удаљена 280, Због својих природних одлика и ваздуха који благотворно
делује на људски организам, планина Златар је 2006. године уредбом Владе Србије
проглашена ваздушном бањом. Сматрају је лековитом планином.
Did you know that 16 Roman emperors were born in the region
of today´s Serbia ?
It is the proof of the importance of its territory at that time already. One of
the greatest Roman emperors, Constantin, was born on the territory of Serbia .
There is a record on his birth which says that he was born in Nais (today´s
Niš). The remnants of important Roman roads and towns now give evidence of six
centuries of Roman rule on our territory – Gamzigrad, Sirmium, Mediana. There
you can see remnants of various buildings. Serbia is very rich in Roman
buildings and cultural monuments, that are being renovated and become a tourist
attraction.
History of the
Dynasty
The Karadjordjevic dynasty is over two centuries old. In
1804, a wealthy Serbian clan chief and leader George Petrovic - known to his
followers as "Karadjordje" "Black George", after his dark
looks) - led the Serbs in an uprising against the Ottoman
Empire which controlled the Balkans at that time. This first
revolt against the Ottoman occupation in the Balkans is known in Serbian
history as "The First Serbian Uprising" (Prvt Srpski Ustanak).
The Serbian uprising was successful for a while. Karadjordje
established a government in Belgrade and in 1811
was confirmed the lawful ruler of Serbia and the right of succession
was then vested in the family.
In 1813, the Turkish forces recaptured Belgrade
and Karadjordje went to Austria .
His son Prince Alexander returned to rule Serbia in 1842 but was deposed in
1858.
20th Century
In 1903, the Parliament of the Kingdom
of Serbia requested that Prince Peter
Karadjordjevic, grandson of Black George ascend the throne as King Peter I of Serbia . The new
King brought democracy and leadership to Serbia . It was King Peter I who had
John Stuart Mills' essay "On Liberty" translated into Serbian.
While the Balkan Wars in 1912 and 1913 resulted in the
expansion of Serbia , the
annexation of Bosnia-Herzegovina, formerly under Ottoman rule, by Austria enraged both neighbouring Serbia and the people of Croatia .
Nationalist aspirations among the Southern Slavs in the Austro-Hungarian Empire
for independence finally led to the assassination of Austrian Archduke Franz
Ferdinand in Sarajevo
in 1914 and within days the First World War had begun.
Post First World War
In 1918, before the end of the First World War,
representatives of three southern Slavic peoples proclaimed by mutual consent
the "Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes" and the monarch was
King Peter I. King Peter I, however, had been ailing since 1914 at which time
his son HRH Crown Prince Alexander assumed the duties of Regent.
King Peter I died in 1921 and he was succeeded by his son
King Alexander I. The young King Alexander I had earned national and
international fame as a soldier and commander in the Balkan Wars and the First
World War. In 1922, King Alexander married HRH Princess Maria of Romania . King
Alexander and Queen Maria had three sons: Their Royal Highnesses Crown Prince
Peter, Prince Tomislav and Prince Andrej.
The Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes faced many
threats. Neighbouring states coveted much of the country's territories and
internal rivalries between the Serbs and Croats increased tension even further.
By 1929, it was clear the King had no option but to impose reluctantly a Royal
dictatorship.
King Alexander I promised to restore democracy to the newly
renamed Kingdom
of Yugoslavia once unity
had been achieved and bureaucratic corruption expunged. In 1934, he was
assassinated while on a state visit to France
in Marseilles
by a Macedonian terrorist working with Croatian extremists, with Hungarian and
Italian support. The French Foreign Minister Monsieur Louis Barthou was also
killed in the attack.
King Alexander's son, Crown Prince Peter, was only 11 years
old at the time of the death of his father when he became King Peter II. Since
the King was under age, three Regents were appointed and one was King Peter’s
great uncle HRH Prince Paul Karadjordjevic.
The Second World War - The Illegal Communist Abolition of
the Monarchy
By March 1941, all but one of Yugoslavia 's neighbours was under
Nazi domination or influence. Despite Prince Paul's pro-British sentiments, to
avoid bloodshed and military defeat he felt obliged to sign the unpopular pact
with Germany and Italy to insure Yugoslavia 's neutrality. Shortly
afterwards on 27 March 1941 the Regency was deposed in a military-led coup and
King Peter II was declared of age.
Within a week, Germany
along with its allies Bulgaria ,
Hungary and Italy invaded Yugoslavia and forced the
government to surrender. The Royal Yugoslav Government made its way via Athens , Jerusalem and Cairo to London where King
Peter II joined other monarchs and leaders of governments in exile from Nazi
Germany occupied Europe .
The Axis occupied Yugoslavia , which was then
dismembered and divided to satisfy Italian, Bulgarian, Hungarian and German
demands. A puppet Croatian fascist state was proclaimed. Germany occupied Serbia ,
while Italy occupied
Dalmatia and Montenegro .
Despite the collapse of the Royal Yugoslav Army two rival
resistance entities formed to confront the occupying forces. The first
internationally recognised resistance began in 1941 with the Chetniks led by
the Royal Yugoslav Army Colonel Dragoljub Mihailovic, later promoted to General
Mihailovic, and then appointed Minister of Defence in the government of the
Kingdom of Yugoslavia. The other resistance body was that of the communist
Partisans led by the communist party leader Josip Broz - later known to the
world as Tito. During the occupation of the various parts of Yugoslavia by
the Axis, a bitter civil war ensued between the two rival resistance entities.
The Allies, having initially supported the loyalist Chetniks
led by General Mihailovic, later threw their support behind Tito. At the end of
the war, the Partisans entered Belgrade
in 1944 in the wake of Soviet tank brigades and established a totalitarian
communist Government. Tito's communist government executed General Mihailovic
and other loyalist officers in 1946 after an internationally condemned rump
trial.
In November 1945 the monarchy was illegally abolished
without a referendum and Yugoslavia
remained a totalitarian single party state under the League of Communists for
more than four decades. Their Majesties King Peter II, Queen Alexandra and
their son Crown Prince Alexander (born 17 July 1945) were stripped of their
citizenship and rights by the communist regime in 1947 and banned from
returning to Yugoslavia .
HM King Peter II never abdicated and remained in exile for the rest of his life.
The Royal Palace
The Royal
Palace was built between
1924 and 1929 with the private funds of His Majesty King Alexander I (the
grandfather of HRH Crown Prince Alexander). The Royal Palace
was the home of King Alexander I and King Peter II (the father of Crown Prince
Alexander). Today The Royal Palace is the home of Crown Prince Alexander and
his family.
The architects were Zivojin Nikolic and Nikolay Krassnoff of
the Royal Academy . The palace is built in the
Serbian-Byzantine style. Attached to The Royal Palace there is a Royal Chapel
dedicated to Saint Apostle Andrew The First-Called, the Patron Saint of The
Royal Family. The chapel was built reflecting the monastery
Church of Saint Andrew on the River
Treska in Macedonia
where the Holy Place
of the medieval Serbian King Vukashin is located.
The Royal
Palace is surrounded with
pergolas, park terraces, swimming pools, pavilions and platforms. There are
magnificent views from the palace towards the ridge of Dedinje Hill, Koshutnjak Forest ,
Topchider and Avala
Mountain .
The ground floor reception rooms are very beautifully
appointed. The Formal Entrance Hall is paved with stone and decorated with
copies of medieval frescoes from the Monasteries of Dechani and Sopochani. The
Blue Drawing Room is decorated in the Baroque style; the Golden Drawing Room
(Palma Vecchio) and Dining Room are in the Renaissance style with impressive
wood carved ceilings and bronze chandeliers. These rooms are ornately decorated
with paintings of old masters and Renaissance painted Florentine Cassoni from
the Royal collections. The Greater and Lesser Libraries are decorated in the
same manner.
The White Palace
The White
Palace (Beli Dvor) is
located within the same complex as The Royal Palace and it was commissioned by
command of His Majesty King Alexander I. The White Palace was built with the
private funds of King Alexander I as the residence for his three sons HRH Crown
Prince Peter (the future King Peter II and father of HRH Crown Prince
Alexander), Prince Tomislav and Prince Andrej .
King Alexander I envisaged that his three sons would require
their own private accommodation when they would become of age. The
assassination of HM King Alexander I in 1934 in Marseille separated the king
from his family, causing the destiny of his sons to take a different turn. The
young King Peter II became the new master of the Dedinje Complex and continued
to reside in The Royal Palace with his mother HM Queen Maria and his two
brothers. The completion of The White Palace was supervised by King Peter II
great uncle HRH Prince Regent Paul.
The White
Palace took almost four
years to finish (1934-1937) and it became the official residence on loan of HRH
Prince Regent Paul and his family in waiting for King Peter II majority.
The architect was Aleksandar Djordjevich. The ground floor
of this classicistic palace houses a large hall and a number of drawing rooms
furnished in the style of Louis XV and Louis XVI with large Venetian
chandeliers. There is also a library and a formal Chippendale dining room. The
first floor apartments are reached by stairs and a Gallery overlooking the
Hall. The attic has further rooms and another library.
Serbian monasteries and Serbian – Byzantine painting of the
Middle Age are world famous. The fresco The White Angel of Mileshevo is very
well known. When the first satellite signal was sent from Europe to space, in
„the package of human achievements“ - it was in fact the message to some
reasonable beings that may exist in space – in it were the photos of men
reaching the Moon, of the Great Wall in China and of the White Angel. That is
the evidence of the importance of Serbian medieval art.
The state of Serbia
Today, in the 21st century, Serbia tends to join modern
European countries, building its infrastructure, spreading Serbian culture, and
developing its tourist offer. At the moment, two most popular Serbian brends
are Gucha and Exit. We hope that the number of our brends will grow.
The basic relief structures are: the plain of the Panonian
valley in the north, the low region of Shumadia in the central part and the
mountain region in the western, southern and eastern parts of Serbia . There
are also the valleys of the rivers Timok and Drina .
Voivodina is the flat part of the Panonian Valley .
It was developed in the conflicts of different empires: Roman, Byzantine,
Ottoman and Austro- Hungarian. It was settled by the Germans, Jewish,
Tsintsars, Greeks, Armeninans, after the Hungarians, Slowaks and Ukrainians had
already settled there. That is why one can find so much beauty in the cultural
heritage of Voivodina. It is considered that the beginning of Serbian litteracy
stems from Voivodina. The first Serbian high school was opened in 1871 in Sremski
Karlovci. Matica Srpska was founded in 1826, and Serbian National Theater in
1861. The world´s oldest literary journal still being published, Letopis, was
started in 1825. Voivodina was homeland to the famous engraver Orfelin, as well
as to the satirist Jovan Steria popovich, the scientist Mihailo Pupin, the
painter Urosh Predich, the poet Jovan Jovanovich Zmay, the poet Miroslav
Antich.
Voivodina occupies 24.3% of the territory of Serbia .
In this plain there are only two mountains, which were islands in the Panonian
sea – Frushka Gora, with over 30 monasteries, and the mountains of Vrshats. In
Voivodina you can find large and navigable rivers with low banks and numerous
river islands with rich vegetation, especially along the Danube, the Sava, the
Tamish and the Tisa .
As well as having a lot of agricultural land, Voivodina is
rich in petrol, gas, navigable rivers, thermal springs and spas. Hunting and
fishing is very popular, and there are also the protected regions: swamps with
rare species, Deliblat sand, Frushka gora and the mountains of Vrshats with
rich forest ecosystems and opportunity for recreation.
Shumadio -
Geographical position and history
Shumadia is in the central part of Serbia . It is
marked by the two Morava rivers, the Danube, the Sava ,
the Kolubara and the Suvobor. Shumadia occupies 9.5% of the territory of Serbia .
This is a region with low hills, open widely and inclined towards the north and
the north-east.
The name Shumadia was first mentioned in 1713, in one act of
the Belgrad metropolitan´s diocese. It was named after vast thick woods, which
covered a large part of its territory up to the middle of the 19th century. It
is said that the woods covered this region already in the 16th century.
Shumadia is surrounded by large rivers in wide open valleys,
and within it are smaller rivers. Shumadia is a vast region with good roads in
all directions. It has a moderate continental climate and a good annual
distribution of rainfall, quality soil of high fertility and variety. Shumadia
is a region with well preserved and clean nature, as well as with a rich
history.
In Shumadia the Serbian revolution started in the beginning
of the 19th century – the first Serbian insurrection (Orashats 1804). It is the
region of haiduks, of fighters, of traditional costumes and true hospitality.
Shumadian brandy is famous and well known. Since time immemorial it has been a
symbol of ripeness, purity and elegance. Shumadian wines are also well known,
and monasteries were mentioned already in the acts and legends from the period
of the dinasty of Nemanyich. They are an important monument of Serbian
culture, and a great heritage and wealth of Shumadia.