Принц Александар Карађорђевић писмом поздравио одржавање
свечаности којом је обележено сто година присаједињења ослобођених
крајева Србији, а политичара није било Крушевац – Стота годишњица
од потписивања Прокламације краља Петра Првог Карађорђевића о
присаједињењу ослобођених области матици Србији обележена је
скромно и достојанствено у Рибарској Бањи, у организацији Специјалне
болнице и Градског одбора Удружења „Краљевина Србија” Крушевац.
Локалних и републичких државних функционера није било, као ни било
кога из краљевске породице Карађорђевић, „због раније прихваћених
обавеза”. Принц Александар упутио је писмо учесницима догађаја и извинио
се због немогућности да се одазове позиву.
Краљ Петар Први Карађорђевић је, подсетимо, Прокламацију потписао
25. августа /7. септембра 1913. управо у Рибарској Бањи, где се тада
налазио на лечењу од реуме, а „Политика” је већ сутрадан објавила
тај његов акт.
Свечано обележавање овог догађаја обављено је јуче испред спомен-плоче
коју је Специјална болница поставила 2006, управо на месту на коме
је краљ Петар пре једног века ставио свој потпис на овај акт.
„Повратак јужних крајева под окриље матице Србије био је испуњење
вишевековног сна и круна огромних напора које је наш народ у рату и
миру поднео испуњавајући завет часног кнеза Лазара. Будите уверени
да свесрдно подржавам Ваше активности на очувању наше националне
историје и традиције”, написао је, поред осталог, принц Александар
Карађорђевић у поруци упућеној Јовици Вујичићу, председнику
Градског одбора Удружења „Краљевина Србија” Крушевац.
Обраћајући се присутнима, Вујичић је подсетио да опхођење вожда
Карађорђа (Црног Ђорђа) и краљ Петра Првог Карађорђевића према
свом народу „остаје за навек пример државничког и патриотског понашања
свим будућим нараштајима”.
Директор Специјалне болнице у Рибарској Бањи др Душан Шокорац је
нагласио:
– Обележавамо догађај који се нимало случајно није догодио овде, у Рибарској Бањи, јер је краљ Петар Први био наш изузетно драги гост, тако да је он и идејни градитељ Рибарске Бање, као и још неких бања у Србији, које су подизане баш по његовом налогу, по угледу на најопремљеније бање Европе тога доба.
– Обележавамо догађај који се нимало случајно није догодио овде, у Рибарској Бањи, јер је краљ Петар Први био наш изузетно драги гост, тако да је он и идејни градитељ Рибарске Бање, као и још неких бања у Србији, које су подизане баш по његовом налогу, по угледу на најопремљеније бање Европе тога доба.
Прокламацију из 1913. године прочитао је Александар Ранковић, члан
Удружења „Краљевина Србија” и одборник ДСС у Скупштини града Крушевца,
а затим је, уз букет цвећа, поставио на клупу поред Споменика краљу
Петру Првом, да би била доступна свим посетиоцима бање познате по
лековитој, топлој и сумпоровитој води још у доба владавине Римљана.
--------------------------------------------------------------------------------
Из Прокламације краља Петра Првог, објављене у
„Политици”
На почетку Прокламације народу српском, објављеној
у „Политици” краљ Петар каже:
„После два рата који скоро годину дана прекидоше наше послове и наше напредовање настао је благодетни мир. У оба та рата наша је војска сјајно вршила повераване јој задатке. У првом, с Турском, само за месец дана, она је донела слободу целој Старој Србији и знатном делу Маћедоније. Доцније, на једној страни прегазила је Арбанију, изашла победоносно на Јадранско Море и загрлила се с јуначком црногорском војском, а на другој страни помогла Бугарима да освоје прву турску престоницу у Јевропи – Једрене.”
„После два рата који скоро годину дана прекидоше наше послове и наше напредовање настао је благодетни мир. У оба та рата наша је војска сјајно вршила повераване јој задатке. У првом, с Турском, само за месец дана, она је донела слободу целој Старој Србији и знатном делу Маћедоније. Доцније, на једној страни прегазила је Арбанију, изашла победоносно на Јадранско Море и загрлила се с јуначком црногорском војском, а на другој страни помогла Бугарима да освоје прву турску престоницу у Јевропи – Једрене.”
Краљ у Прокламацији подсећа да је „Влада Његовог величанства румунског краља Карола” учинила одлучан корак „у корист поремећене равнотеже и мира на Балкану”, па је у Букурешту 28. јула 1913, по старом календару, закључен и потписан мир, на основу чега и објављује Прокламацију, у којој наводи који су то области враћене земљи матици:
„Према томе, ја овим проглашавам присаједињење Краљевини Србији свих освојених области у границама које су одређене: према Краљевини Бугарској уговором о миру закљученом у Букурешту; према Краљевини Грчкој споразумом; према Арбанији привременом демаркационом линијом и саобразно решењима Амбасадорске Конференције у Лондону, докле нарочита комисија не буде извршила коначно разграничење; према Краљевини Црној Гори за сада демаркационом линијом војне окупације до коначног разграничења; према Босни-Херцеговини досадашњим границама.”
Раде Станковић
објављено: 08.09.2013.
Извор: Политика online
