Краљ Петар Први Ослободилац остаће упамћен у српској историји као европски либерал, први уставни владар, врховни командант херојске ослободилачке војске, али прије свега као владар који је имао разумијевања и волио свој народ.
Краљ Петар је на власт дошао након мајског преврата 1903.
године и убиства посљедњег српског владара из династије Обреновић, Александра и
његове супруге Драге, а владао је све до своје смрти 1921. године.
Петар је био Карађорђев унук, и трећи син Персиде и кнеза
Александра Карађорђевића.
Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату,
придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у
Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.
Од самог почетка своје владавине, краљ Петар Први суочио се
са озбиљним препрекама – земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а
Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени
непријатељ Србије, нарочито послије кризе изазване анексијом БиХ 1908. године.
Под врховном командом Петра Првог, Србија је побиједила у
оба Балканска рата, против Турске 1912. и Бугарске 1913. године, и Србији су
припојене ослобођене територије Рашке области, Косова, Метохије и Македоније.
Због сталних и тешких напора у Балканским ратовима,
здравствено стање краља Петра Првог се погоршало и он је 24. јуна 1914. пренио
краљевска овлашћења на престолонасљедника Александра.
Мјесец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији,
чиме је започео Први свјетски рат.
Вијест о Првом свјетском рату добија у Врањској бањи и
одатле одлази на фронт, а након величанствених побједа на Церу и Колубари 1914,
и уласка Њемачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на
повлачење и напуштање земље.
Албанска голгота оставила је великог трага на здравље
остарјелог краља, али он је, ипак, доживио да дочека коначну побједу и
ослобођење Србије, и стварање нове државе – Краљевине СХС, настале уједињењем
Срба, Хрвата и Словенаца.
Краљ Петар Први Карађорђевић умро је 16. августа 1921.
године, а сахрањен је шест дана касније на Опленцу, задужбини Карађорђевића.
Краљ Петар је основну школу и гимназију завршио у Београду,
а даље школовање је наставио у Женеви.
По завршеном школовању септембра 1861, Петар се уписује у
париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава
1864. године.
У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао
своје војничко и политичко образовање.
Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма,
парламентаризма и демократије, те је превео чувено дјело енглеског филозофа и
политиколога Џона Стјуарта Мила „О Слободи“.
У љето 1883. године оженио се црногорском принцезом кнегињом
Љубицом-Зорком, са којом је имао петоро дјеце.
Што се тиче његове политичке каријере, након убиства кнеза
Михаила Обреновића у мају 1868. године, донесена је одлука да се
Карађорђевићима забрани повратак у земљу и одузме сва имовине.
Након неуспјеле Тополоске буне 1877. укључио се активно у
политички живот Србије.
Мајски преврат означио је и повратак Карађорђевића на
престо, па је тако након што је војска извела државни удар, кнежевић Петар
Карађорђевић проглашен за краља.
Петар је крунисан 21. септембра 1904. године, а након 45
година Карађорђевићи су поново дошли на чело Србије.
Извор: СРНА
