Странице

среда, 2. април 2014.

Како је „Њујорк Тајмс“ извештавао о окупираном Београду 1915. - „New York Times“ reports about occupied Belgrade in 1915







Почетком Првог светског рата, очи светске, а поготово америчке јавности биле су упрте у Европу, а нарочито балкански фронт. Зато је „Њујорк Тајмс“ послао свог главног дописника из Берлина, Сајрила Брауна, да напише репортаже из палих престоница међу којима је био и Београд, “најтужнији град” према речима Брауна.

Балкански фронт је био жариште догађаја и линија којом је аустроугарска војска напредовала ка југу, а свака вест са тог подручја била је драгоцена у тумачењу догађаја који су у то време обликовали свет. “Њујорк тајмс” је желео ексклузивне репортаже из престоница које је непријатељ освојио.

На рути америчког новинара најпре су се нашли Брисел и Варшава, за које је рекао да и после окупације „делују прилично нормално“. А онда је дошао у Београд. Репортажа је написана 27. новембра 1915. У Берлин је поштом стигла 3. децембра, да би одатле телеграфом била прослеђена редакцији у Њујорку. Текст је објављен у „Тајмсу“ два месеца после пада Београда, 4. децембра 1915.

„Београд је мртав“, пише Браун. „Ово је најтужнији од три града која сам посетио“. Згрожен и помало уплашен, аутор даје сликовит приказ празних кућа, оброка остављених на пола, срушених зграда, сабласне и пусте атмосфере која је тих дана обавила Београд.

 „Могли бисте сатима да лутате кроз напуштене улице, поред празних кућа и опљачканих радњи, срећући само понеку Српкињу која се шуња. То су најсиромашнији од најсиромашнијих. Сви који су могли, напустили су град. Од 100.000 становника у миру, остало је мање од 20.000, не рачунајући мршаве и гладне псе“

Текст затим говори о путањи на којој су фон Макензенове јединице остављале само пустош и рушевине, од Дунавског кеја и Аде Циганлије до самог центра града. Оштећене зграде, остаци барикада које су биле последње уточиште јединица одбране Београда испред хотела „Москва“, сведок су рушилачке моћи аустроугарске војске. У разговору са аустроугарским официрима, сазнајемо да су они имали поштовања према Србима и отпору кога су пружили у одбрани Београда. „Срби имају више патриотизма у свом малом прсту него неки од наших осталих непријатеља у читавом телу“, каже стари аустријски пуковник.

Бескрајне колоне аустријских војника које воде руске ратне заобљенике једини су крећу на улицама. Аутор је приметио и понеку групу српских избеглица. Пошто су српски војници били рањени или превише исцрпљени од борби у одбрани града, Руси су били ти који су реновирали улице и чистили паклене трагове Аустријанаца по Београду.

Овај текст је вредан јер сведочи о страшном периоду по Србију из једног другог угла. Он има велику историјску и документарну вредност, пре свега зато што су Американци користили овакве текстове као оруђе које је касније допринело прављењу стратегије за укључивање америчке војске у Први светски рат.
Аутор: Златко Тодоровић
Serbia.com

„New York Times“ reports about occupied Belgrade in 1915

At the start of WW1, eyes of the world and especially American public were pointed at Europe. Balkan front was the center of the events, as the line of Austria-Hungary’s army advance toward south. Every piece of news from that area was priceless in explaining events which, at that time, shaped the world. That’s why “New York Times” sent their chief correspondent from Berlin, Cyrus Brown, to visit fallen capitals and write about them.

Warsaw and Brussels were on his route. He wrote that they seem “nearly normal”. And then he came to Belgrade. He wrote an article on November 27th, 1915. Article came to Berlin via mail on December 3rd, and then via cable to New York. The article was published in the “Times” two months after the fall of Belgrade, on December 4th, 1915.

Belgrade is dead”, wrote Brown. “This is the sorriest of three conquered capitals I have visited”. Disgusted and a little bit afraid, author gives picturesque display of empty houses, meals left half finished on the table, crushed buildings, ghostly and bleak atmosphere that wrapped the Belgrade in those days.

„You can roam for hours through the deserted streets, past the empty homes and ransacked stores, meeting only a few slinking Serbian women, the poorest of the poor, for all who could do so have fled. Of the 100.000 peace-time inhabitants, fewer than 20.000 remain, not countin lean and hungry dogs“

The article further speaks about the path along which von Mackensen’s units left only devastation and ruins, from Danube coast and Ada Ciganlija all the way to the heart of the city. Damaged buildings, remains of the barricades which represented Belgrade defense force’s last stand in front of Hotel Moscow are witnesses of fierce Austro-Hungarian army. From the discussion with Austrian officers, we can learn that they had respect for Serbs and their resistance. In the words of an old Austrian colonel: “The Serbs have more patriotism in their little finger than some of our other enemies have in their whole body”.

Endless caravans of Austrian soldiers with Russian prisoners of war are the only people who move in the streets. Author notices a group of Serbian refugees here and there. Serbian soldiers were either wounded or too exhausted from defending the city, so Russian prisoners had to repair the streets and clean Austrian tracks through Belgrade.

This text is valuable because it witnesses horrible period for Serbia from a different angle. It has great historic and documentary value, mostly because Americans used these kind of reports as a tool for developing a strategy for later involvement of US forces in WW1.   http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9E00E1D7133FE233A25757C0A9649D946496D6CF

Author: Zlatko Todorović

Serbia.com

Нема коментара:

Постави коментар