Хоће ли ико доћи данас у Царичин Град? Управо је завршен Светски конгрес византолога у Београду. Када смо пре четири године обезбедили да наредни конгрес буде у Србији наш главни аргумент су била открића у Царичином Граду. (Управо је те 2012. обележено 100 година од почетка истраживања.) Испоставило се да је Царичин Град – град еталон. Француски, немачки и шпански институти су определили буџете и одредили своје истраживаче и пројекте за Јустинијану Прима. УНЕСКО је Јустинијану Приму уврстио на тентативну листу светске баштине. А онда је неко бесрамно ове године образложио да „држава није издвојила средства за Царичин Град јер је одлучила да финансира пројекте по важности“.
„Царичин Град - Ivstinijana Prima - подигао је један од највећих византијских царева, Јустинијан I (527-565) око 535. године, ради облежавања места свог рођења. Врло брзо, већ 615. године град нестаје с историјске позорнице. Сам локалитет представља јединствен споменик античког урбанизма и архитектуре. Остаци бедема, улица са тремовима, бројних јединствених базилика, приватних и јавних грађевина указују на некадашњи сјај града и представљају одраз достигнућа византијске цивилизације, насталих на грчком и римском наслеђу. Царичин Град је током свог постојања био седиште архиепископије са јурисдикцијом над читавом Дачком дијецезом и провинцијом Македонија Друга.
Ужи простор града површине око 7,5 хектара чине три архитектонске целине Акропољ, Горњи град и Доњи град, брањене моћним каменим бедемима грађеним техником opus mixtum. Ван града, на благим падинама, простире се широко подграђе површине око 20 хектара заштићено палисадом. Градском ареалу припада и занатски центар смештен у подножју града, на обалама двеју река. На Царичинској речици се, поред овога, налазе и остаци бране-моста изнад које се, на једном ћувику, уздиже мање утврђење правоугаоног облика. Овој фортификацији треба додати још три тврђаве у непосредној околини, које су, све заједно, чиниле јединствен систем одбране града.“
Али, зашто даље описивати? Хоћете ли ви доћи данас, хоћете ли то иједног дана? А и како ћете наћи Царичин Град? Два једина путоказа у Лесковцу написана су нетачно. Онај у Лебану, на путу за Медвеђу, скоро да је невидљив. Али, колико вас зна и где су Лебане и Медвеђа?
Хоће ли ико доћи данас у Царичин Град? Управо је завршен Светски конгрес византолога у Београду. Када смо пре четири године обезбедили да наредни конгрес буде у Србији наш главни аргумент су била открића у Царичином Граду. (Управо је те 2012. обележено 100 година од почетка истраживања.) Испоставило се да је Царичин Град – град еталон. Француски, немачки и шпански институти су определили буџете и одредили своје истраживаче и пројекте за Јустинијану Прима. УНЕСКО је Јустинијану Приму уврстио на тентативну листу светске баштине. А онда је неко бесрамно ове године образложио да „држава није издвојила средства за Царичин Град јер је одлучила да финансира пројекте по важности“.
„Царичин Град - Ivstinijana Prima - подигао је један од највећих византијских царева, Јустинијан I (527-565) око 535. године, ради облежавања места свог рођења. Врло брзо, већ 615. године град нестаје с историјске позорнице. Сам локалитет представља јединствен споменик античког урбанизма и архитектуре. Остаци бедема, улица са тремовима, бројних јединствених базилика, приватних и јавних грађевина указују на некадашњи сјај града и представљају одраз достигнућа византијске цивилизације, насталих на грчком и римском наслеђу. Царичин Град је током свог постојања био седиште архиепископије са јурисдикцијом над читавом Дачком дијецезом и провинцијом Македонија Друга.
Ужи простор града површине око 7,5 хектара чине три архитектонске целине Акропољ, Горњи град и Доњи град, брањене моћним каменим бедемима грађеним техником opus mixtum. Ван града, на благим падинама, простире се широко подграђе површине око 20 хектара заштићено палисадом. Градском ареалу припада и занатски центар смештен у подножју града, на обалама двеју река. На Царичинској речици се, поред овога, налазе и остаци бране-моста изнад које се, на једном ћувику, уздиже мање утврђење правоугаоног облика. Овој фортификацији треба додати још три тврђаве у непосредној околини, које су, све заједно, чиниле јединствен систем одбране града.“
Али, зашто даље описивати? Хоћете ли ви доћи данас, хоћете ли то иједног дана? А и како ћете наћи Царичин Град? Два једина путоказа у Лесковцу написана су нетачно. Онај у Лебану, на путу за Медвеђу, скоро да је невидљив. Али, колико вас зна и где су Лебане и Медвеђа?
Нема коментара:
Постави коментар