Поводом 88. година од атентата у Марсеју, помен Витешком Краљу Александру Првом Карађорђевићу на локалитету Краљева чесма у Лисичијем потоку у Београду.

Београдски Градски одбор Удружења Краљевина Србија поводом 88. година од атентата у Марсеју, организовао је  помен Витешком Краљу Александру Првом Карађорђевићу на локалитету Краљева чесма у Лисичијем потоку у Београду.

Верски обред је обавило свештенство парохије Савског венца . Након помена венце на спомен чесму су  поред Удружења Краљевина Србија положили и делегације Војске Србије као и друге организације и удружења и политичке странаке које негују успомену на трагично настрадалог Краља Александра.

Писмо старешине краљевског дома Карађорђевића престолонаследника Александра II Карађорђевића прочитала је госпођа Сања Спасенић члан управног одбора удружења Краљевина Србија, потом окупљенима се обратио председник београдског одбора удружења Краљевина Србија г. Драгиша Јоцић, а писмо председника Покрета Обнове Краљевине Србије г. Војислава Михаиловића прочитао је потпредседник Покрета Обнове Краљевине Србије г. Владимир Ђорђевић.

ARČIBALD RAJS ( 8.7.1875 - 8.8.1929 )

 

Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску, у романски кантон

Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.

 

Године 1912, за време Првог Балканског рата, био је репортер у Солуну. Никола Цоловић описује Рајса као великог љубитеља српске шљивовице. На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.

 

Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.

 

Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу. Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу, као и изостанком подршке,повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили „Добро поље“ (Топчидер) у Београду, где је и умро.

 

Један од амфитеатара на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду носи његово име.

 

У септембру 1928. године Рајс је намеравао да оде из Краљевине СХС. У интервјуу за Политику изјавио је:

 

„        Али, свако стрпљење има својих граница. И моје је исцрпљено до најдаљих граница. Мој рад се толико омета и багателише, да ми се довољно ставља на знање како вам више нисам потребан“. Рајс даље објашњава како је са пријатељима из многих београдских друштава годину дана радио на организацији прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта: „Међутим, господин др. Маринковић, не обавештавајући о томе одбор, негирао је цео тај посао. Одређен је један нови одбор који ће да припреми прославу. А прослава је заказана за осми октобар. Зашто? Какав је то знаменити дан осми октобар у историји вашега народа.          ”

Преминуо је 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у Београду.Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је по неким сведочењима опсовао.

 

У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан. Секцију је извршио проф. др Милован Миловановић. Потом су посмртни остаци Рајса пренесени у Официрски дом, где су били и изложени на почасном катафалку, све до сахране, која је обављена 10. августа 1929. године, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу. Сахрањен је са војним почастима и по православном обреду, крај своје миљенице мале Наде Фавра. Чинодејствовао је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника. На спроводу су узели учешћа поред изасланика краља Александра I Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса. По завршетку опела приступило се опроштајним говорима.

 

По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни (која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату) је писало:(погледај слику урне десно)

 

„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана

 

Златно срце спава,

 

Пријатељ Срба из најтежих дана,

 

Јунак Правде, Истине и Права,

 

Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“

 

Имао је многе запажене радове у својој струци: Судска фотографија (La photographie judiciaire, Paris 1903); Приручник говорног портрета (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) која је преведена на 10 језика; Приручник полицијске науке (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) у IV тома, од којег је само први завршен и објављен Крађе и убиства.

 

У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије. Аутор је колекције од 10 хиљада фотографија, ту колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у Београд ради дешифровања догађаја и места на њима.

 

Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима(1928). Пре тога, 1924. године објављује Писма са српско-македонског фронта (1916—1918). Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“, на француском језику, у оригиналу Ecoutez les Serbes!. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација „Др Арчибалд Рајс“ из Београда и Шабачко-ваљевска епархија.

 

Током 2014. објављена је и књига „Др Арчибалд Рајс - Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта - необјављени текстови на српском језику“.

 

О њему је 2014. године снимљен документарни филм „Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији 1914-2014“.Постоји роман „Шифра Рајс” чији је аутор Лазар Јовановић.

 

Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња.

Такође 1926. године југословенски министар и генерал Душан Трифуновић Рајса прогласио почасним капетаном I класе пешадије Војске Краљевине СХС.

Неколико улица у Србији (Београд, Крушевац, Нови Сад, Зајечар) и Републици Српској (Бања Лука), носи његово име.

У новембру 2013. одато му је признање у French Forensic Science Hall удружења Fame of the Association Québécoise de Criminalistique.

У порти цркве Вазнесења господњег у Крупњу 1994. године подигнута је спомен-чесма њему у част.

У Обреновцу је постављена бронзана плоча са његовим ликом на зиду некадашњег хотела Антоновић.

Широм Србије (Београд, Прњавор) и Републике Српске откривена су спомен-обележја у знак признања Српског народа делу Арчибалда Рајса

Кућа др Арчибалда Рајса, у којој је он живо до смрти, а налази се у Београду, у Булевару војводе Мишића 73, код Цареве ћуприје. Проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.

Носилац је неколико Српских одликовања и медаља за заслуге у Првом светском рату.

Од 1.децембра 2003. основна школа Стјепан Стево Филиповић која се налази у београдском насељу Карабурма промијенила је назив у Др Арчибалд Рајс

Школи за криминалистику у оквиру Факултета за право, криминалистику и јавну управу Универзитета у Лозани (UNIL), 27. маја 2016. поводом 100 година од успостављања сталног дипломатског представништва Србије у Швајцарској предана је биста др Арчибалда Рајса. Биста је дар Републике Србије и Удружења српско-швајцарског пријатељства „Др Арчибалд Рајс“.

На данашњи дан рођен је Краљ Петар Први Карађорђевић

 Њ.В. Краљ Петар I

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.

Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.

Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.

HM King Peter I

King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in Belgrade, and continued his education at the Venel – Olivier Institute in Geneva. After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and graduated in 1864. 

While he was in Paris he showed interest in photography and painting, and kept improving his military and political education. That broadened his views on liberalism, parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868, when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program. 

After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May 1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and confiscated their property.

Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in the war between France and Prussia during which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his political activities.

In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he died as a child). After a short time in Paris, the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in Geneva Switzerland with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.

During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success. Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In 1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his political programme.

On 28 May 1903, a group of Serbian army officers assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the day of taking his oath.

From the beginning of his reign, King Peter I faced serious obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary, benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy of Serbia, particularly after the crisis caused by the annexation of Bosnia and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.

The first Balkan War against Turkey in 1912 and the second – against Bulgaria in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia, and their uniting with Serbia.

The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary declared war on Serbia, which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and Kolubara in 1914, Germany and Bulgaria entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army through the mountains of Albania, furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to witness Serbia’s victory at the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he was proclaimed the first King.

King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ПОКРОВИТЕЉ КОНЦEРТА „ЧАРОБНО ДЕТИЊСТВО“ У БЕЛОМ ДВОРУ - CROWN PRINCE PATRON OF MAGIC CHILDHOOD EVENT AT WHITE PALACE

  

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Поводом Светског дана детета, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина били су домаћини гала концерта „Чаробно детињство” у извођењу хора БеоБалет, који је одржан данас у Белом двору под покровитељством Фондацијe Њ.К.В. Престолонаследника Александра за културу и образовање.

 

Деца из Србије, Бразила, Сједињених Америчких Држава, Француске, Азербејџана, Словеније, Канаде, Немачке, која су чланови дечијег хора БеоБалет, који чине талентована деца – музичке и певачке балерине, учинила су ово вече посебним, пославши снажну поруку да сва деца на свету треба да имају чаробно детињство, у коме ће имати право на образовање и културу.

 

Циљ концерта организованог на овај дан био је да се истакну права деце широм света. Догађају су присуствовали Његова Екселенција амбасадор Бразила у Србији, г-дин Хосе Мауро да Фонсека Коста Куто, чланови Управног одбора Престолонаследникове Фондације, заједно са многим другим уваженим гостима из сфере привреде и културе.

 

Њ.К.В. Престолонаследник Александар је, као домаћин манифестације, у свом обраћању рекао: „Веома сам срећан што вас дочекујем овде, у дому Краљевске породице. Ту смо да уживамо у наступу ове прелепе, талентоване деце, на овај значајан датум – Светски дан детета.

 

Својим наступом вечерас, у ком ћемо сви уживати, она шаљу веома значајну поруку нама одраслима. Ова деца то раде на најбољи могући начин – културом и заједничким уживањем у музици и плесу. Њиховa порука је – да морамо да поштујемо жеље деце и да смо ми ти који треба да им обезбедимо бољи, сигурнији свет.

 

Сва деца широм света заслужују да живе у добром и безбедном окружењу, уз поштовање њихових права. Она су та која ће наследити овај свет од нас, а ми треба да им обезбедимо будућност. Драга децо, желим да вам кажем – следите своје снове и будите увек такви као данас – љубазни једни према другима, поштујући и негујући културу, музику и образовање, увек срећни и насмејани.”

 

Датум 1. јун као Светски дан детета установила је Генерална скупштина Уједињених нација 1954. године. Тог дана се широм света одржавају манифестације са циљем организовања дружења деце. Поред тога, овај дан има за циљ да скрене пажњу јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.

 

Хор БеоБалет је настао са намером да децу упозна са великом магијом и чаробном енергијом коју носи, али и да афирмише квалитетну дечију музику домаћих и страних уметника. На репертоару хора налазе се најлепше дечије песме, познати домаћи и страни поп и рок хитови, као и традиционалне песме из целог света. Наступ деце БеоБалета је аутентично музичко путовање кроз време и различите земље широм света.

CROWN PRINCE PATRON OF MAGIC CHILDHOOD EVENT AT WHITE PALACE

On the occasion of the World Children’s Day, Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine hosted in the White Palace a gala concert “Magic Childhood” performed by BeoBalet choir, which was held under the patronage of the HRH Crown Prince Alexander’s Foundation for Culture and Education.

 

Children from Serbia, Brazil, United States, France, Azerbaijan, Slovenia, Canada and Germany, who are members of the BeoBalet children’s choir, which consists of talented children – musical and singing ballerinas, made it a evening special, sending a strong message that all children in the world should have a magical childhood, that they have the right to education and culture.

 

The goal of the concert was to highlight children’s rights around the world. The event was attended by His Excellency the Ambassador of Brazil in Serbia, Mr. Jose Mauro da Fonseca Costa Couto, members of the Managing Board of Crown Prince’s Foundation, together with many other distinguished guests from the spheres of business and culture.

 

HRH Crown Prince Alexander, as the host of the event, in his speech said:” I am very happy that we are gathered here, in the home of the Royal family, to enjoy the performance of these beautiful, talented children, on this important date – World Children’s Day.

 

When we see how they enjoyed their performance tonight, they send a huge message to us adults. They are doing this in the best possible way there is – culture and joint enjoyment in music and dancing. This message is – that we must respect them, honour children’s wishes, and that we are those who need to provide a better, more secure world for them.

 

All children worldwide deserve to live in a good and safe environment, with their rights honoured. They will inherit this world from us, and we need to secure their future. And dear children, I want to tell you – follow your dreams, and always be like you are today – kind to each other, respecting and cherishing culture, music, and education, and always be happy and smile.”

 

June 1 was established by the General Assembly of the United Nations in 1954 as World Children’s Day. On this day, events are held all over the world with the aim of organizing gatherings of children. In addition, this day aims to draw public attention to the obligations of society towards children as well as the current problems facing children.

 

BeoBalet choir was created with the intention of introducing children to the great magic and magical energy that it carries, but also to affirm quality children’s music by domestic and foreign artists. The choir’s repertoire includes the most beautiful children’s songs, well-known domestic and foreign pop and rock hits, as well as traditional songs from all over the world. The children of BeoBalet have an authentic musical journey with which they travel through time and different countries around the world.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

ПАТРИЈАРХ И СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР ГОСТИ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њ.К.В. Престолонаследник Александар је још једном, поштујући традицију која је започео по повратку Краљевске породице у земљу, приредио традиционалну вечеру у Белом Двору у част редовног пролећног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве.

 

Вечери су присуствовали Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије са Митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем и Епископима Српске Православне Цркве, г. Ивица Дачић, Председник Народне скупштине Србије, др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Србије и чланови Саветодавних тела Круне.

 

„Веома сам срећан што могу да вас дочекам у дому моје породице. Ово традиционално окупљање је пример заједништва и сарадње за опште добро. Црква и Круна су увек биле блиске и заједно радиле за добро нашег народа и наше земље, и то ће наставити и у будућности. То су две институције које заједничким снагама доносе стабилност Србији.

 

Премудрост наше цркве је стара вековима. Та мудрост нас је водила кроз многе тешкоће, учинила нас јачим и уједињеним. Веома су ме обрадовале вести да је остварено канонско јединство са црквом у Македонији. Заједничке молитве православне браће су увек много јаче, оне шире Божију љубав и реч.

 

Док сам живео у иностранству, добро сам видео колико црква значи нашим људима, да би oчували традицију, јединство и обичаје. Верујем да ће наша Црква на челу са Патријархом Порфиријем наставити да води српски народ на путу јединства и слоге.

 

Као што је Господ рекао својим апостолима: Ви сте со земље! Ви сте светлост света! Хвала вам на подршци коју пружате нашем народу, нашој земљи и мојој породици. Нека Господ благослови ваш труд и услиши ваше молитве!“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.

 

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије захвалио се на гостопримству Њ.К.В. Престолонаследнику Александру и пожелео му срећу и благостање Краљевској породици, истичући да је то „прва породица Србије“.

SERBIAN PATRIARCH AND HOLY ASSEMBLY OF BISHOPS GUESTS OF CROWN PRINCE ALEXANDER

HRH Crown Prince Alexander once again, honouring the tradition His Royal Highness started after the Royal family returned to the country, hosted the traditional dinner at the White Palace in honour of the annual Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church.

 

The dinner was attended by His Holiness Serbian Patriarch Porfirije with Metropolitan and Bishops of the Serbian Orthodox Church, Mr. Ivica Dacic, President of the National Assembly of Serbia, Dr. Vladimir Roganovic, Director of Administration for Cooperation with Churches and Religious Communities of the Serbian Government, as well as members of the advisory bodies of the Crown.

 

“I am very happy to welcome you to my family home. This traditional event is an example of unity and cooperation for the common good. The Church and the Crown have always been close and worked together for the good of our people and our country. And it will continue in the future. These are the two institutions that, with joint efforts, bring stability to Serbia.

 

The wisdom of our church is centuries old. That wisdom got us through many difficulties and made us stronger and united. I was very happy to hear that the unity with the Orthodox church in Macedonia was made. Joint prayers of orthodox brothers are always strong in spreading the word and the love of God.

 

While living abroad, I very well saw how much the church means to the people, to preserve our traditions and unity, and not forget our customs. I believe that our Church, led by Patriarch Porfirije, will continue to guide the Serbian people on the path of unity and harmony.

 

As the Lord said to his apostles: Ye are the salt of the Earth! Ye are the light of the world! Thank you for the support you provide to our people, our country, and my family. May the Lord bless your work and answer your prayers!”, said HRH Crown Prince Alexander.

 

His Holiness Serbian Patriarch Porfirije thanked him for the hospitality to HRH Crown Prince Alexander and wished him good luck, happiness and prosperity to the Royal Family, pointing out that it is “the first family in Serbia”.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Измене и допуне које се односе на Породични правилник за чланове Краљевског Дома од 5. априла године 1930, које је прописао Њ.К.В. Престолонаследник Александар о ускрсу 1997. у Лондону

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

”С обзиром на стање створено нелегитимним актима и насилничким деловањем револуционарних политичких група које су у поробљеној Отаџбини током 2. Светског рата и непосредно после њега узурпирале законодавну, извршну и судску власт, позивајући се на одредбе Устава за Краљевину Србију од 1903. г., и Устава Краљевине Југославије од 1931. г., имајући у виду стање изазвано нелегитимним и нелегалним Указом т.зв. Председништва Президијума Народне скупштине од 1947. године, којим су уставни Владалац, његово потомство и чланови Краљевског Дома Династије Карађорђеве

лишени свога природног права на Дом, Отаџбину и Наслеђе, у својству Држаоца српског и југословенског Престола и носиоца краљевских овлашћења по члановима Устава за Краљевину Србију од 1903. године и члановима Устава Краљевине Југославије од 1931. године, и као Старешина Краљевског Дома Династије Карађорђеве

 

Одлучио сам и одлучујем

да пропишем

 

 

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ

које се односе на

55

ПОРОДИЧНИ ПРАВИЛНИК ЗА ЧЛАНОВЕ КРАЉЕВСКОГ ДОМА

Од 5. априла године 1930.

 

1. Састав Краљевског Дома одређен је одредбом првог става члана 38. Устава Краљевине Југославије.

 

Констатује се да на дан доношења ових измена и допуна, у смислу претходног става, Краљевски Дом чине и чиниће:

 

а) Линија Наследника и Држаоца Престола, који је и Старешина Дома и Носилац Краљевских Овлашћења, а коју чине: Супруга Наследника Престола, Принц Наследник, најстарији син Наследника Престола, браћа Принца Наследника, као и супруге синова Наследника Престола и њихово потомство у правој линији са својим супругама, а женско потомство у правој линији до удаје.

 

б) Линија синова блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља, а коју чине:

 

б-1) / грана Краљевића Томислава, коју чине Краљевић Томислав, Његова супруга и Његови синови са својим супругама, кћер Краљевића Томислава које је члан Краљевског Дома по рођењу, а по удаји по Краљевској вољи, у личном и непреносивом својству, и женски потомци Његових мушких потомака у правој линији до удаје;

 

б-2) / грана Краљевића Андреја, коју чине супруга блаженопочившег Краљевића Андреја, Његови синови са својим супругама и њихови потомци у правој линији, кћер Краљевића Андреја, која је члан Краљевског Дома по рођењу, а по удаји по Краљевској вољи, у личном и непреносивом својству, и женски потомци Његових мушких потомака у правој линији до удаје;

 

в) Линија блаженопочившег Кнеза Павла, коју чине:

 

в-1 / грана Кнеза Александра, Његова супруга, Његови синови и њихове супруге и њихови мушки потомци у правој линији до другог наследног реда потомства, а кћер

 

Кнеза Александра и женски потомци Његових синова у правој линији до трећег наследног степена све до удаје;

 

в-2 / грана Кнегиње Јелисавете, која је члан Краљевског Дома по пођењу, а по удаји по Краљевској вољи, у личном и непреносивом својству.

 

2. Саобразно члану 36 Устава Краљевине Југославије из 1931. г. и члану 57, став 2. Устава за Краљевину Србију од 1903. г., наслеђе Престола припада мушком потомству Краљевом из законитог брака по реду прворођења.

 

Ако Краљ Владалац не остави мушко потомство из законитог брака, наследство прелази на побочну линију у мушком потомству по истом реду прворођења.

 

3. Носилац Краљевских овлашћења, Наследник и Држилац Престола и Старешина Краљевског Дома, заштитник је свим члановима Краљевског Дома.

 

Он одређује ранг чланова Краљевског Дома.

 

56

 

4. Синови Краља Владаоца, односно Старешине Краљевског Дома, су Краљевићи, што се на енглески језик преводи као ”Prince Royal”. Краљевићи могу по личном избору користити титулу ”Краљевски Принц од Југославије и Србије” или ”Принц од Југославије и Србије”, што се на енглески језик преводи као ”Prince Royal of Yugoslavia and of Serbia” или ”Prince of Yugoslavia and Serbia”.

 

Потомци у правој линији било кога од владалаца из Дома Карађорђевог имају право на титулу ”Принц” или ”Принцеза од Југославије и Србије”, што се на енглески језик преводи као ”Prince” или ”Princess of Yugoslavia and of Serbia”.

 

Прворођени мушки потомци Краљевића у правој линији имају право на титулу ”Принц од Југославије и Србије”, што се на енглески језик преводи као ”Prince of Yugoslavia and of Serbia”. Остали потомци Краљевића у правој линији имају право на титулу ”Принц” или ”Принцеза од Србије”, што се на енглески језик преводи као ”Prince” или ”Princess of Serbia”.

 

Потомци у правој линији Кнеза Александра наведени у члану 1, став 2. овог Правилника под ”в” имају право на титулу ”Кнез” или ”Кнегиња од Југославије”, што се на енглески преводи као ”Prince” или ”Princess of Yugoslavia”. После другог наследног реда потомства, потомство Кнеза Александра носиће титулу ”Принц” или ”Принцеза Карађорђевић”, што се на енглески језик преводи као ”Prince” или ”Princess Karageorgevich”.

 

Сви чланови Краљевског Дома из линије Наследника и Држаоца Престола имаће право на квалификацију ”Краљевско Височанство”, што се на енглески језик преводи као ”Royal Highness”.

 

У линији синова блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља:

 

— Краљевићи имају квалификацију ”Краљевско Височанство”, што се на енглески језик преводи као ”Royal Highness”;

 

— Мушко потомство Краљевића у правој линији првородства, и мушко потомство у правој линији до другог наследног реда потомства, носи квалификацију ”Краљевско Височанство”, што се на енглески језик преводи као ”Royal Highness”.

 

— Мушко потомство Краљевића у правој линији ван линије првородства после другог наследног реда потомства имају квалификацију ”Светло Височанство”, што се на енглески језик преводи као ”Serene Highness”.

 

У линији блаженопочившег Кнеза Павла, Кнез Александар, његови мушки потомци у правој линији, Његова кћер до удаје и Његова сестра имају квалификацију ”Краљевског Височанства”. После другог наследног реда потомство Кнеза Александра имаће

 

квалификацију ”Светлог Височанства”, што се на енглески језик преводи као ”Serene Highness”.

 

Превод на енглески језик титула и квалификација меродаван је код превођења на било који други језик.

 

5. Без прибављеног мишљења Старешине Дома ни један члан Краљевског Дома не може извршити никакво дело или поступак јавног значаја.

 

Старешина Дома се стара свим средствима да у Краљевском Дому увек без изузетка владају правила и обзири части, реда ипримерног понашања, достојни Дома Краљевског.

 

57

 

6. Сви чланови Краљевског Дома дужни су сматрати и поштовати у лицу Наследника и

 

Држаоца Престола и Носиоца Краљевских Овлашћења Старешину свога Дома и помагати Му у вршењу Његовог старешинског задатка, савршеном и беспрекорном оданошћу и послушношћу.

 

7. Ни један члан Краљевског Дома не може ступити у брак без предходног пристанка и одобрења Старешине Дома.

 

Брак закључен противно горњем правилу носи собом искључење из Краљевског Дома, лишење почасти и повластица даних члановима Краљевског Дома, као и опозив права на титулу и квалификацију дату овим Правилником.

 

8. Одобрење Старешине Дома за женидбу или за удају кога члана Краљевског Дома издаје се у облику Његовог писма том члану Дома. Копије писма Старешина Дома доставља Његовој Светости Патријарху Српском и Крунском савету.

 

9. Власт Старешине Дома над члановима не престаје настанком засебне куће било ког члана Дома.

 

Огрешење о одредбе овог Правилника у вођењу засебне куће било ког члана Дома даје право Старешини Дома да предузме потребне мере по овом Правилнику.

 

10. Обуставља се до даљег.

 

11. Обуставља се.

 

12. Обуставља се.

 

13. Обуставља се.

 

14. Обуставља се.

 

15. Обуставља се.

 

16. Обуставља се.

 

17. Обуставља се.

 

18. Носилац краљевских овлашћења има неограничено право да у Краљевском Дому држи ред Краљевског Дома достојан свим средствима којима располаже.

 

19. Установљава се за оцену и исправу дисциплинских иступа Дворски Савет. У Дворски Савет улазе, под председништвом Носиоца Краљевских Овлашћења, Наследника и Држаоца Престола и Старешине Дома, Принц-Наследник, ако је пунолетан, чланови

 

58

 

Краљевског Дома који су навршили 18 година, Патријарх српски, Канцелар Крунског савета, најстарији по годинама члан Крунског савета, један члан Крунског савета по позиву Носиоца Краљевских Овлашћења и најстарији по годинама члан Крунског већа. У власти је Носиоца Краљевских Овлашћења да дисциплинске иступе по прописима овог Правилника, или када то сам нађе за потребно, изнесе, савета ради, на процену и расправу овог Дворског Савета.

 

20. Дисциплинске казне, којима ће се Носилац Краљевских Овлашћења и Старешина Дома служити у управи Краљевског Дома, су:

 

а) Опомена, поверљива или јавна за све чланове Краљевског Дома, која се записује;

 

б) Укор, поверљив или јаван за све чланове Краљевског Дома, који се записује;

 

в) Обуставља се.

 

г) Обуставља се.

 

д) Искључење из Краљевског Дома на краће или дуже време, по одредби, поверљиво, познато само члановима Краљевског Дома, или потпуно јавно, које се са побудама саопштава свој јавности;

 

ђ) Искључење из Краљевског Дома. У случају овакве казне неопходно је саслушање Дворског Савета.

 

Под јавности међу члановима Краљевског Дома разуме се саопштење дотичне дисциплинске казне свим члановима Краљевског Дома.

 

21. Сваку казну коју Носилац Краљевских Овлашћења и Старешина Краљевског Дома изрекне над чланом Свога Краљевског Дома, Он може по свом нахођењу и опозвати, када се таква мера оправдава разлозима поправке или уништењем узрока коју су ту казну изазвали. Дворски Савет се и у овом случају саслушава, ако је случај горе поменут у члану 21 под ”ђ”.

 

22. Спорови између чланова Краљевског Дома не могу ићи пред суд. Дворски Савет има дужност да учини све да се такав спор изравна. Ако се спор не може на тај начин окончати, нарочити Изборни суд, састављен од три судије, од којих Председника одређује Старешина Дома, а по једног судију свака парнична страна из редова чланова Краљевског Дома или чланова Дворског Савета, пресуђује коначно спор. Она страна која се пресуди не покори има бити кажњена казнама под ”д” и ”ђ” члана 20, према нахођењу Старешине Дома.

 

23. Старешина Дома посебним актом одређује међу члановима Краљевског Дома вршиоца дужности Старешине Дома за случај да начелом наслеђа по мушком првородству настане могућност да у наредној генерацији онај коме Старешинство над Краљевским

 

Домом по праву припада буде у малолетном добу. О својој одлуци Старешина Дома известиће писмено Дворски Савет.

 

На горњи начин именован вршилац дужности Старешине Дома обављаће своју дужност до пунолетства Наследника Престола. Вршилац дужности Старешине Дома не може изрицати казну наведену у члану 20 овог Правилника под ”ђ”.

 

59

 

24. Обуставља се.

 

25. Носиоцу Краљевских Овлашћења, Наследнику Престола и Стаерешини Дома остаје право да у овом Правилнику према приликама чини измене и допуне када нађе за добро, као и да за све важније, а непредвиђене случајеве, издаје одлуке у споразуму са Дворским Саветом.

 

26. Овај Правилник ступа у живот од данашњег дана и обавезну снагу добија одмах.

 

У Лондону АЛЕКСАНДАР, с.р.

 

О ускрсу 1997.

https://royalfamily.org/lat/dokumenti/izmene-i-dopune-pravilnik-1997/?fbclid=IwAR0wptFbu4peIN179AfB5LT0Q9bUHnJreR5J56Q97oV-n2pjNh01GRM0-dg

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

САОПШТЕЊЕ КРАЉЕВСКОГ ДВОРА СРБИЈЕ ПО ПИТАЊУ ПРИНЦА НАСЛЕДНИКА

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Поводом најскоријих дешавања у вези  наследне линије Краљевске породице Србије и повлачења Њ.К.В. Принца Петра са позиције Принца Наследника, Њ.К.В. Престолонаследник Александар, као старешина Краљевске породице, издаје следеће саопштење:

 

„Поводом повлачења мог најстаријег сина Принца Петра из линије наслеђивања Краљевске породице, желим му све најбоље у будућности, добро здравље и сву срећу. Ценим његову искреност у вези тешке одлуке коју је донео.

 

Ово питање је пребрзо покренуто, у тренутку када се, због раније преузетих обавеза, налазим у иностранству. Нажалост, овако кључан и важан поступак није спроведен како треба, у складу са традицијом и нормама Краљевске породице, као и Породичним правилником, написаним у време Краљевине, а кога сви чланови Краљевске породице треба да се придржавају. Овај догађај и пратећа процедура се нису одиграли у Краљевском Двору, у Србији, уз моје присуство и ауторитет као старешине породице, уз благослов наше Свете Цркве и уз учешће Крунског савета у процесу, него се све десило у иностранству, без ваљаног разлога за обављање тако важне ствари далеко од наше отаџбине.

 

Краљевска породица Србије ће наставити да служи нашем народу предано, искрено и верно, што је наша обавеза и дужност“, изјавио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Данас се навршава 19 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића

Навршило се 19 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића. Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године.

Данас се навршава 16 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића, који је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године.

 

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође кринималног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен земунски клан.

Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".

 

Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.

 

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из претходних година.

У августу 2003. године, подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године.

Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала. Они су 23. маја 2007. године оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.

За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

 

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.

Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.

По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.

У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.

После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда који није био члан комунистичке партије.

Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.

У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.

У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".

"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.

За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.

ИЗБОРНА СKУПШТИНА УДРУЖЕЊА KРАЉЕВИНА СРБИЈА ОДРЖАНА У БЕЛОМ ДВОРУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Изборна скупштина „Удружења Kраљевина Србија“, највеће невладине организације у Србији која ради под покровитељством Њ.K.В. Престолонаследника Александра, одржана је данас у Белом Двору. Скупштини је присуствовало преко 70 делегата из одбора удружења широм Србије и Републике Српске.

Због обавеза у иностранству Њ.K.В. Престолонаследник Александар није могао да присуствује Скупштини, али је послао писану поруку делегатима. „Желим да се захвалим досадашњем председнику, господину Саши Шушићу, и Управном одбору на вођењу Удружења, посебно у протеклом тешком периоду, који је обележила пандемија Kовида. Сви чланови Удружења Kраљевина Србија имају моју искрену захвалност за предани рад и труд у служби Kруне и промоцији идеја уставне парламентарне монархије у Србији, као и за снажну подршку Kраљевском дому Kарађорђевића. Изаберите најбоље међу вама да наставе важан посао који обављате. Имате моју пуну подршку”, навео је Престолонаследник Александар у поруци.

 

Свечани део скупа отворен је извођењем химне Србије „Боже правде“, а том делу присуствовао је и г. Предраг Марковић, члан Kрунског савета. Господин Марковић се обратио делегатима говорећи им о значају Удружења, важности њиховог рада и посвећености, као и о предностима уставне парламентарне монархије као облика државног уређења.

 У радном делу Скупштине, за председника „Удружења Kраљевина Србија“ у наредном периоду изабран је г. Милош Павковић.

 „Удружење Kраљевина Србија“ (KС) основала је група студената Београдског универзитета 2008. године, под првобитним називом „Kраљева омладина“. Удружење је основано као непрофитна, невладина и нестраначка организација, под покровитељством Њ.K.В. Престолонаследника Александра, са циљем обнове уставне парламентарне монархије у Србији. Та група младих људи, уверена да обнова уставне парламентарне монархије може да помогне Србији, успела је својим позитивним активностима да подстакне и младе и старе да им се придруже.

 Због жеље многих старијих од 26 година да се придруже, „Kраљева омладина“ је од јануара 2010. наставила да делује као подмладак веће организације – „Удружења Kраљевина Србија“. Удружење је отворено за све, без обзира на политичку, националну или верску припадност. Чланство расте сваким даном, а тренутно Удружење броји више од 21.000 чланова и највећа је невладина организација у Србији.

У остваривању својих циљева „Удружење Kраљевина Србија“ одбацује недемократске и тоталитарне методе. Само позитивном кампањом, промотивним активностима и хуманитарним радом, Удружење промовише уставну парламентарну монархију.

KINGDOM OF SERBIA ASSOCIATION ELECTORAL ASSEMBLY AT WHITE PALACE

The Electoral Assembly of the Kingdom of Serbia Association, the largest NGO in Serbia that is under the patronage of HRH Crown Prince Alexander, was held at the White Palace today. The Assembly was attended by more than 70 delegates from all parts of Serbia and the Republic of Srpska.

 Due to commitments abroad HRH Crown Prince Alexander could not attend the Assembly, but his letter was read to the delegates. “I wish to thank the President and the Managing Board for leading the Association, especially in the past difficult period, with the Covid pandemic. All members of the Kingdom of Serbia Association have my sincere gratitude for their hard work in the service of the Crown and the promotion of the constitutional parliamentary monarchy in Serbia, as well as for the strong support to the Royal House Karadjorjdevic. Choose the best among you to continue the important work you do. You have my full support”, said Crown Prince Alexander in his message.

 The ceremonial part of the meeting was opened by the Royal version of the national anthem of Serbia “God of Justice”, and this part of the meeting was attended by Mr. Predrag Markovic, member of the Crown Council. Mr. Markovic addressed the delegates, telling them about the importance of this Association, the significance of their work and dedication, as well as about the benefits of constitutional parliamentary monarchy as a form of government.

 In the working part of the Assembly, Mr. Milos Pavkovic was elected to be the President of the Kingdom of Serbia Association in the upcoming period.

 The Kingdom of Serbia Association (KS) was founded by a group of Belgrade University students in 2008 and was first called King’s Youth. The association was established as a non-profit, non-governmental and non-party organization, under the patronage of HRH Crown Prince Alexander, with the goal of restoring constitutional parliamentary monarchy in Serbia. This group of young people, convinced that the restoration of constitutional monarchy can help Serbia, has managed with their positive activities to encourage both the young and the old population to join them.

 Because of the wish of many people older than 26 years to join, since January 2010 King’s Youth as a brand continued to operate as a youth section of the greater organization – Kingdom of Serbia Association. The Association is open to everybody, regardless of their political, ethnic, or religious affiliation. Membership grows every day, and currently, the Association has over 21,000 members and is the largest NGO in Serbia.

 In achieving its objectives, the Kingdom of Serbia Association uses non-violent and democratic means and rejects undemocratic and totalitarian methods. Only by a positive campaign, promotional activities, and humanitarian work, the Association promotes constitutional parliamentary monarchy.

Краљевски Двор

Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace