Укупно приказа странице

Translate

уторак, 3. новембар 2020.

50. ПОМЕН ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ ПЕТРУ II НА ОПЛЕНЦУ И У ЊУЈОРКУ - 50TH MEMORIAL SERVICE FOR HIS MAJESTY KING PETER II IN OPLENAC AND NEW YORK

 


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II




Поводом 50. годишњице смрти Њ.В. Краља Петра II, помен покојном Краљу служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован, у маузолеју Краљевске породице, цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

 

У име Њ.К.В. Престолонаследника Александра венац на гроб покојног Краља положио је г. Драгомир Ацовић, председавајући Саветодавних тела Круне. Помену су такође присуствовали г. Љубодраг Грујић, члан Крунског већа и г. Предраг Марковић, члан Крунског савета. Такође, венац су положили и представници Удружења „Краљевина Србија“.

 

Истог дана, у 11:00 часова (по источноамеричком времену), у Њујорку ће Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Иринеј служити помен Његовом Величанству краљу Петру II у присуству Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, који ће упалити свеће у знак сећања на Престолонаследниковог оца, Њ.В. Краља Петра II, у Српској православној Саборној цркви Светог Саве. Његово Величанство краљ Петар II био је веома везан за Саборну цркву током свог боравка у Сједињеним Државама.

 

Краљ Петар II од Југославије рођен је у Београду 6. септембра 1923. године као прворођени син Краља Александра I и Краљице Марије од Југославије. Кумови су му били Краљ Џорџ VI и Краљица Елизабета (касније Краљица Мајка Велике Британије). Своје образовање започео је у Краљевском Двору у Београду, а наставио га је у школи Сандроид у Енглеској, коју је напустио након убиства свог оца 1934. године. Будући да је краљ Петар II имао 11 година и био малолетан у време атентата на његовог оца, формирано је трочлано Намесништво, у које је био укључен и брат од стрица Краља Александра I, Принц Павле Карађорђевић.

 

Краљ Петар II замало је убијен, када су нацисти током ноћи бомбардовали Краљевски Двор. Други светски рат приморао је краља Петра II да напусти земљу заједно са југословенском владом, са којим је отишао прво у Грчку, а потом у Палестину и Египат. Након тога се Краљ Петар II придружио другим монарсима и шефовима држава окупиране Европе у Лондону, јуна 1941. Током рата, народи Југославије сматрали су Краља Петра II симболом отпора нацизму. Краљ Петар II завршио је образовање на универзитету у Кејмбриџу и придружио се британском Краљевском ваздухопловству.

 

Краљ Петар II никада није абдицирао. Након Другог светског рата живео је у емиграцији, првобитно у Лондону, са супругом Краљицом Александром од Југославије (претходно Принцеза од Грчке и Данске) и њиховим сином Престолонаследником Александром, који је рођен 1945. године. Последње године живота провео је у САД. После дуге и тешке болести, Краљ Петар II умро је 3. новембра 1970. у болници у Денверу у Колораду и сахрањен је у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу у држави Иллиноис. Био је једини краљ сахрањен у Сједињеним Државама. Краљеви посмртни остаци пребачени су у

 

маузолеј Краљевске породице, цркву Светог Ђорђа на Опленцу, 26. маја 2013. године, када је организована државна сахрана

 

50TH MEMORIAL SERVICE FOR HIS MAJESTY KING PETER II IN OPLENAC AND NEW YORK

On the occasion of the 50th anniversary of the passing of HM King Peter II, a memorial service for the late King was officiated by His Grace Bishop Jovan of Sumadija at the Royal Family Mausoleum of St. George in Oplenac.

 

On behalf of HRH Crown Prince Alexander, wreath was laid on the tomb of the late King by Mr Dragomir Acovic, chairman of the Advisory Bodies of the Crown. Present were also Mr Ljubodrag Grujic member of the Privy Council and Mr Predrag Markovic, member of the Crown Council. Kingdom of Serbia Association also laid a wreath on the tomb of HM King Peter II.

 

On the same day, at 11:00 am (EST) in New York, His Grace Bishop Irinej of Eastern America officiated a memorial service for His Majesty King Peter II in the presence of Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine who lit candles in memory of the Crown Prince’s father, HM King Peter II, at the Serbian Orthodox Cathedral of Saint Sava. His Majesty King Peter II was very close to the Cathedral during his time in the United States.

 

King Peter II of Yugoslavia was born in Belgrade 6 September 1923 as the first born son of King Alexander I and Queen Maria of Yugoslavia. His Godparents were King George VI and Queen Elizabeth (later Queen Mother of Great Britain). His education commenced at The Royal Palace Belgrade he then went to Sandroyd School in England, he left after his father’s assassination in 1934. Since King Peter II was 11 years old and underage at the time of his father’s assassination, a regency was formed consisting of three regents including his great uncle Prince Paul Karadjordjevic.

 

King Peter II was nearly killed when the Palace was bombed during the night by the Nazis.The Second World War forced King Peter II to leave the country along with the Yugoslav Government – initially to Greece, Palestine and then to Egypt. King Peter II then joined other monarchs and leaders of German occupied Europe in London in June 1941. There King Peter was regarded by the people of Yugoslavia as the symbol of resistance against Nazism. King Peter II completed his education at Cambridge University and joined the Royal Air Force.

 

King Peter II never abdicated. After the Second World War King Peter II lived in exile, initially in London, with his wife Queen Alexandra of Yugoslavia (previously Princess of Greece and Denmark) and their son Crown Prince Alexander who was born in 1945. He spent the last years of his life in America. After a long and grave illness, King Peter II died 3 November 1970 in Denver Hospital Colorado, and he was buried at the St. Sava Monastery Church in Libertyville Illinois. He was the only king buried in the United States. The King’s remains were transferred to the Royal Family Mausoleum of St. George in Oplenac 26 May 2013 when a State Funeral took place.












Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

понедељак, 21. септембар 2020.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АСЛЕКСАНДАР ОТКРИО СПОМЕНИК КРАЉУ ПЕТРУ I У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ - CROWN PRINCE ALEXANDER UNVEILS MONUMENT TO KING PETER I IN SREMSKA MITROVICA

 


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II




Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су откривању споменика у Сремској Митровици посвећеном Њ.В. Краљу Петру I, прадеди Престолонаследника Александра. У пратњи Његовог Краљевског Височанства био је саветник Круне г-дин Предраг Марковић.

 

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар открио је споменик свом прадеди и у емотивном обраћању истакао: „Пре сто шеснаест година, мој прадеда је крунисан за Краља Србије. Његова владавина обележена је великим степеном политичких слобода, слободом штампе, националним, економским и културним успоном, и с пуним правом се назива „златним добом српске демократије“. Као млад човек, мој прадеда је превео књигу енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила „О слободи“. У предговору, који је касније постао његов политички програм, рекао је: „Слобода отвара народу очи, даје му прилику да развија своје врлине и да их улаже у делатности којима, у сарадњи са осталим народима, примиче цело човечанство циљу, који му је богом намењен“. Дубоко сам захвалан свима који су помогли да сећање на мог великог претка, Краља Петра Првог, настави да живи и међу новим генерацијама Србије. Велику захвалност дугујем Удружењу Краљевина Србија, чији сам покровитељ, са великим поносом, и господину Предрагу Меденици, као главном организатору овог величанственог догађаја“.

 

Биста Краља Ослободиоца, ауторке Дринке Радовановић, изливена је у оквиру акције Петрових 800 јунака са жељом да се Сремска Митровица достојно одужи најомиљенијем савременом српском владару који уједно има и највеће заслуге за довршетак процеса уједињења Срема, Баната, Бачке и Барање са Краљевином Србијом.

 

Иако је првобитно било замишљено да се у акцију укључе само становници Сремске Митровице, исту су својим прилозима подржали наши сународници из читавог света, тако да је споменик урађен у рекордном року.

 

Поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра, Принцезе Катарине и саветника Круне церемонији откривања бисте присуствовали су и г-ђа Светлана Миловановић, градоначелница Сремске Митровице, Његово Преосвештенство Владика Василије, мајор Иван Новичић, командант Гарнизона Војске Србије, г. Илија Недић, председник СО Сремске Митровице, г. Предраг Меденица, члан Одбора за подизање споменика и председник Извршног Одбора УКС, многобојни чланови Удружења Краљевина Србија и посетиоци.

CROWN PRINCE ALEXANDER UNVEILS MONUMENT TO KING PETER I IN SREMSKA MITROVICA

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine attended the unveiling of a monument in Sremska Mitrovica dedicated to HM King Peter I, Crown Prince Alexander’s great-grandfather. His Royal Highness was accompanied by the Adviser to the Crown Mr. Predrag Markovic.

 

His Royal Highness Crown Prince Alexander unveiled the monument to his great-grandfather and pointed out in an emotional address: “One hundred and sixteen years ago, my great-grandfather was crowned the King of Serbia. His reign was marked by a great degree of political freedom, freedom of the press, national, economic, and cultural rise, which is why it is rightly called the “golden age of Serbian democracy”. As a young man, my great-grandfather translated the book “On Liberty” by the English politician and philosopher John Stuart Mill. In the preface, which later became his political program, he said: “Freedom opens the eyes of the people, gives them the opportunity to develop their virtues and to invest them in the activities which, in cooperation with other nations, bring all humanity closer to the goal, which is intended by God.” I am deeply grateful to everyone who helped the memory of my great ancestor, King Peter the First, to continue to live among the new generations of Serbia. I would like to warmly thank the Association of the Kingdom of Serbia, whose patron I proudly am, and Mr. Predrag Medenica, as the main organizer of this magnificent event.

 

The bust of the King Liberator, by Drinka Radovanović, was cast as part of the action of “Peter’s 800 Heroes” with the wish that Sremska Mitrovica pay respect to the most beloved modern Serbian ruler, who also has the greatest merits for completing the unification of Srem, Banat, Backa and Baranja with the Kingdom of Serbia.

 

Although it was originally intended to include only the residents of Sremska Mitrovica in the action, our compatriots from all over the world supported it with their contributions, so that the monument was made in record time.

 

In addition to TRH Crown Prince Alexander, Princess Katherine and Crown Adviser, the unveiling ceremony was attended by Mrs. Svetlana Milovanovic, the Mayor of Sremska Mitrovica, His Grace Bishop Vasilije, Major Ivan Novicic, Commander of the Serbian Army Garrison, Mr. Ilija Nedic, President of the Municipal Assembly of Sremska Mitrovica, Mr. Predrag Medenica, member of the Committee for the erection of the monument and Chairman of the Executive Board of UKS, many members of the Kingdom of Serbia Association and visitors.













Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

недеља, 28. јун 2020.

У Србији се данас обележава Видовдан - Serbia marks June 28, Vidovdan



У Србији се данас обележава Видовдан, у знак сећања на кнеза Лазара Хребељановића и српске ратнике погинуле у бици с Турцима на Косову пољу 1389. године.

Једна од одлучујућих битака у српској историји одиграла се на Видовдан, 28. јуна 1389. године на Косову пољу.

Предводећи српску војску против Турака у тој бици је погинуо кнез Лазар. Од тада, борба за ослобођење земље од Турака укорењена је у српску традицију.

Срби памте Кнеза Лазара не само по храбрости у бици на Косову, већ и по томе што је изградио многе манастире и друге задужбине.

На икони се кнез Лазар представља у византијској царској одори, али без круне на глави. У левој руци држи своју главу, а у другој крст. Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.

У Србији ће низом манифестација бити обележен Видовдан, који је у новијој историји повезан са Косовским бојем и страдањем свих оних који су у ратовима дали живот за отаџбину.
За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. 
Државна церемонија у Крушевцу
Поводом обележавања 628 година од Косовске битке председник Србије Александар Вучић ће посетити Крушевац где ће са делегацијом учествовати у церемонији полагања венаца и одавања државних и војних почасти.
Државна церемонија биће одржана код Споменика косовским јунацима у центру Крушевца.
Народ Видовдан доводи у везу, са једне стране за кнеза Лазара и Косовски бој, а са друге, у архаичнијој варијанти, за измишљеног свеца светог Вида.
Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи сво ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.
У неким срединама, попут Мачве, на тај дан су дан велике задушнице. Излази се до подне на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.
Постоји и обичај да жене, уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.
Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.
Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића.
После Косовске битке, тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.

Serbia marks June 28, Vidovdan

The feast of St. Vitus (Vidovdan) is marked in Serbia this June 28, in memory of Prince Lazar Hrebeljanovic ("Holy Tsar Lazar") and Serbian warriors.

They were killed in the battle with the Turks at Kosovo Polje in 1389.

One of the most decisive battles in the Serbian history took place on St. Vitus Day in 1389 at Kosovo Polje.

Leading the Serbian medieval state's army against the invading Ottoman Turks in this battle was was Prince Lazar, who also died during the fighting. Since then, the struggle for liberation of the country from the Turks has been rooted in the Serbian tradition, Beta agency reported this June 28.

Serbians remember Prince Lazar not only for his courage in the Battle of Kosovo, but also for having built many monasteries and other endowments.

St. Vitus Day is not as a joyous holiday but is marked solemnly, by remembering the fallen warriors and visiting their graves.

субота, 11. април 2020.

ЊИХОВA КРАЉЕВСКА ВИСОЧАHСТВА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР И ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА У САРАДЊИ СА ПРОЈЕКТОМ КЈУР И ЛАЈФЛАЈН ЊУЈОРК ПРУЖАЈУ ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ БОЛНИЦИМА У СРБИЈИ - THEIR ROYAL HIGHNESSES CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE IN COLLABORATION WITH PROJECT C. U. R. E. AND LIFELINE NEW YORK PROVIDE HUMANITARIAN ASSISTANCE TO HOSPITALS IN SERBIA


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II



Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, изразили су захвалност др. Дагласу Џексону, оснивачу Пројекта Кјур за велику помоћ коју су пружили здравственим радницима и болницама у Србији.

„Желела бих да изразим захвалност др. Дагласу Џексону за његов огроман допринос Фондацији Принцезе Катарине, у пружању подршке лекарима и медицинским сестрама у нашим болницама широм Србије. Велики је благослов имати таквог доброг пријатеља који помаже Србији “, рекла је Принцеза Катарина.

Болнице у Србији добиће медицинску помоћ захваљујући др. Дагласу Џексону, Пројекту Кјур, хуманитарној организацији Лајфлајн Њујорк, и координацијом Фондације Принцезе Катарине, укупне вредности веће од 500.000 евра.

Др Даглас Џексон из Пројекта Кјур помаже Србији већ дужи низ година, а до сада су послали укупно 13 контејнера санитетског материјала у српске болнице.

У три контејнера медицинске помоћи која ће бити испоручена налази се: 96 електричних болничких кревета за интензивну негу (Стрикер ИЦУ бедс), 3 педиатријска кревета за преглед пацијената, 380 душека за болничке кревете, 30 сталака за инфузију, 2 стерилизатора, 5 штапова за ходање, 5 ноћних сточића, 200 штака, 10 штака за децу, 40 ходалица и 315 лопата за лежеће пацијенте.

Њ.К. В. Принцеза Катарина захваљује компанији А. Интереуропа и Балкан д.о.о. из Београда због велике помоћи у царињењу, транспорту и складиштењу ове драгоцене медицинске помоћи.
THEIR ROYAL HIGHNESSES CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE IN COLLABORATION WITH PROJECT C. U. R. E. AND LIFELINE NEW YORK PROVIDE HUMANITARIAN ASSISTANCE TO HOSPITALS IN SERBIA

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine expressed their gratitude to Dr. Douglas Jackson Founder of Project C.U.R.E. for the great help they provided to healthcare professionals and hospitals in Serbia.
“I would like to express my gratitude to Dr. Douglas Jackson for his enormous contribution to my Crown Princess Katherine Foundation, in support of doctors and nurses in our hospitals throughout Serbia. It is a great blessing to have such a kind friend to help Serbia”, said Princess Katherine.

Hospitals in Serbia will receive medical aid thanks to Dr. Douglas Jackson, Project C.U.R.E, Lifeline New York Humanitarian Organization and through the coordination of Crown Princess Katherine Foundation with total value of more than € 500,000.

Dr. Douglas Jackson of Project C.U.R.E have been helping Serbia for many years, they have so far have sent a total of 13 containers of medical supplies to Serbian hospitals.

Three containers of medical aid will be delivered: 96 electric intensive care beds for hospitals (Striker ICU beds), 3 pediatric patient examination beds, 380 hospital bed mattresses, 30 infusion stands, 2 sterilizers (Autoclaves for dry sterilization) , 5 walking sticks, 5 night stands, 200 crutches, 10 crutches for children, 315 bedpans and urinals, 40 walkers, will be distributed to hospitals throughout Serbia.

HRH Crown Princess Katherine thanks A.D. Intereuropa and Balkans d.o.o. from Belgrade for their great help in custom clearance, transportation and storage of this valuable medical aid.SISTANCE TO HOSPITALS IN SERBIA


Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

понедељак, 6. април 2020.

Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године.


Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, "штука", из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.

До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом "Казнена одмазда", којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш, 8. априла, погинуло је око 600 људи.

Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу. Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.


Извор: РТС

















Извор:РТС

петак, 27. март 2020.

ПУЧ И ДЕМОНСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА 1941. НАРОД ЈЕ КЛИЦАО ЖИВЕО КРАЉ ПЕТАР






"Пуч у Београду. Јутрос је југословенска влада поднела оставку. Демонстрације пред немачком амбасадом. Антинемачке демонстрације у Београду и у другим градовима Србије. Уговор још није ратификован. Нови председник владе зове се Симовић. Око 13.00 јављено да је Фирер одлучио да уништи Југославију. Врховни команданти копнене војске и ваздухопловства већ се налазе код Хитлера."
Тако је у ратном дневнику Врховне команде Вермахта описан 27. март 1941. године, дан када се београдским и улицама других градова проламало „Боље рат него пакт“, „Боље гроб него роб“.

Реакција на Тројни пакт

Била је то реакција народа на два дана пре тога потписано приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Иако су дан раније новине писале да је југословенска влада обезбедила неутралност и забрану преласка немачких трупа преко Југославије, тајном нотом били су предвиђени транспорти нацистичких трупа, а Немачка, Италија и Јапан обећале су Југославији део Грчке – излаз на Егејско море и луку Солун. Народ је тражио објашњење.

„Наша одбрана није довољна, нити је пак јака да можемо да водимо другу политику од ове која нам се сада намеће. Поготово кад смо добили тачна обавештења од министра војске генерала Петра Пешића да би у случају рата наша одбрана била недовољна. Савезника немамо који би нам притекли у помоћ. Немци су у зениту своје моћи“, рекао је кнез патријарху Гаврилу, када је неколико дана раније он покушао да га одговори од потписивања Тројног пакта.
Незадовољство већег броја официра, опозиције и СПЦ због попустљивости кнеза Павла према Немцима, који су после анексије Аустрије у Трећи рајх и приступања Бугарске дошли на границе Краљевине, достигло је врхунац. Група прозападно оријентисаних официра одлучила је да изврши пуч и уместо трочланог намесништва, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, на власт доведе малолетног краља Петра ИИ Карађорђевића. Већ 26. марта по подне Боривој Мирковић генералу Душану Симовићу саопштио је одлуку да током ноћи „уклони издајнике“.
Непуна три сата била су довољна да у центар Београда уђу тенкови и пешадија, да се опколе министарства, ухапсе чланови владе, заузме Главна пошта и блокирају излази из града. Око три сата после поноћи све је било готово, а генерал Симовић преузео је политичко вођство. Промена извршена пучом покривена је Краљевом прокламацијом којом је Петар ИИ, пет и по месеци пре пунолетства, преузео краљевску власт.
Млади краљ је тај свој први акт видео и потписао тек увече. У међувремену је на радију најављен као краљ прокламацију прочитао капетан корвете Јаков Јововић. У 10.00 сати преко радија „у име свих владика српских, сакупљених на Светом архијерејском сабору“ и у своје име патријарх Гаврило Дожић благословио је пуч. Кнез Павле, кога је вест о пучу затекла у Загребу на путу за Блед, вратио се у Београд и с породицом је напустио земљу.

Отворена питања

Убрзо је Хитлер напао Југославију, а дилема да ли је рат могао бити избегнут да није било пуча, остала је до данас. Многа питања су отворена. Ко је стајао иза пуча? С којим циљем? Да ли су Срби злоупотребљени? У почетку се сматрало да је 27. март определио Југославију за антифашизам. За војску пуч је био патриотски чин. Комунисти су демонстрације искористили за приближавање Совјетима, па је њихов значај глорификован, а пуч стављан у други план. Влада у емиграцији пуч је стављала у први план.
Данас је јасно да је пуч ишао наруку Британцима и Совјетима. Први су у Београду имали своју Управу за специјалне операције чији су агенти за подмићивање политичара и инцирање пуча потрошли 100.000 фунти стерлинга.
Другима је требао повод за одлагање немачког напада на СССР. Задатак совјетског пуковника Зубова био је да се повеже са потенцијалним пучистима и уз помоћ новца преотме их од Енглеза. Зубов се после три разговора са Дражом Михајловићем разуверен вратио у Москву, па је Стаљин у Београд послао генерал-лајтнанта Мустафу Голубића.
Улогу у организацији пуча имао је и Вашингтон, о чему сведочи изјава специјалног изасланика америчког председника Рузвелта за Балкан, обавештајца пуковника Донована: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“. Занимљиво је да Немачка, која је имала озбиљну и разгранату мрежу својих агената у Југославији и дојаве о припремама за пуч, није ништа учинила да га спречи.


Одлазак кнеза Павла
У Хрватској је пуч схваћен као „атак на хрватску аутономију у Б ановини Хрватској“. Влатко Мачек био је спреман да брани кнеза Павла, који је око 7.00 сати ујутру 27. марта стигао у Загреб, где га је сачекао командант Четврте арми је генерал Петар Недељковић, са Симовићевим налогом да се врати у Београд. Мачек је предлагао смену и хапшење генерала Недељковића уместо кога би био постављен командант дивизије у Загребу генерал Август Марић, а да се и из Хрватске пошаљу пукови против побуњеника у Београду. Кнез Павле одбио је тај предлог и прихватио пуч као свршен чин. Позив војсци да стане уз Намесништво оценио је као акт побуне против к раља. У међувремену је Симовић тражио од Мачека да са своја четири министра из Цветковићеве владе као потпредседник уђе у његову владу, на шта је он пристао. Кнез Павле је преко британског конзула у Загребу замолио британску владу да м у интервенцијом код Симовића олакша одлазак у Грчку и дозволи долазак у Лондон. По повратку у Београд, око седам увече, са осталом двојицом намесника потписао је оставку и са породицом пред поноћ пошао за Грчку, одакле су га Британци са статусом по литичког затвореника послали у Кенију.

Улога СПЦ
Српска православна црква подржавала је пуч, а патријарх Гаврило Дожић више пута покушавао је да убеди кнеза Павла да одустане од потписивања Тројног пакта. Одмах по извршеном пучу окупио се Свети архијерејски сабор, чије је ванредно заседање било заказано за 27. март, а патријарх је пренео речи једног од краљевских намесника да ће СПЦ бити крива ако „народ буде устао и буду настали немири, и да ће последица тога бити улазак Немаца у нашу земљу“.
„Ноћашњи акт спасао је част нашег народа и државе, па због тога и ми можемо само благословити ово дело“, рекао је патријарх, који се тога дана са прозора Патријаршије обраћао многобројним демонстрантима.



четвртак, 12. март 2020.

Навршило се 17 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића

Зоран  Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године.
Данас се навршава 16 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића, који је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године.

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође кринималног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.
Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен земунски клан.
Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".

Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.
У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из претходних година.
У августу 2003. године, подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године.
Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала. Они су 23. маја 2007. године оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.
За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.
Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.
По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.
У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.
После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда који није био члан комунистичке партије.
Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.
У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.
У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".
"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.
За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.

среда, 15. јануар 2020.

Њ.К.В. ПРИНЦ ФИЛИП И ПРИНЦ АЛЕКСАНДАР ПРОСЛАВЉАЈУ 38. РОЂЕНДАН - TRH PRINCE PHILIP AND PRINCE ALEXANDER CELEBRATE THEIR 38TH BIRTHDAY


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II




Њихова краљевска височанства Принц Филип и Принц Александар данас заједно са породицом и блиским пријатељима славе свој тридесет осми рођендан.

Његово Краљевско Височанство Принц Филип је брат близанац Принца Александра и други у линији наслеђивања престола, после Наследног Принца Петра. Принц Филип је син Њ.К.В. Престолонаследника Александра, унук Њ.В. Краља Петра II и Њ.В. Краљице Александре. Његови кумови су Њ.В. Краљ Константин од Грчке, Њ.В. Краљица Софија од Шпаније и Њ.К.В. Војвоткиња од Калабрије.

Његово Краљевско Височанство Принц Александар је брат близанац Принца Филипа и четврти је по реду наслеђивања престола, иза старије браће, Наследног Принца Петра, Принца Филипа и Принца Стефана. Син је Њ.К.В. Престолонаследника Александра, унук Њ.В. Краља Петра II и Њ.В. Краљице Александре. Његови кумови су Њ.В. Краљица Софија од Шпаније, Њ.В. Краљ Константин од Грчке и Њ.К.В. Војвоткиња од Калабрије.

TRH PRINCE PHILIP AND PRINCE ALEXANDER CELEBRATE THEIR 38TH BIRTHDAY

Their Royal Highnesses Prince Philip and Prince Alexander are celebrating their thirty-eight birthday today, with family and close friends.

His Royal Highness Prince Philip is the fraternal twin of Prince Alexander and second in line to the Throne after Hereditary Prince Peter. Prince Philip is the son of HRH Crown Prince Alexander, grandson of HM King Peter II and HM Queen Alexandra. His Godparents are HM King Constantine of the Hellenes, HM the Queen of Spain and HRH the Duchess of Calabria.

His Royal Highness Prince Alexander is the fraternal twin of Prince Philip and he is fourth in line to the Throne after his elder brothers Hereditary Prince Peter, Prince Philip and Prince Stefan. Prince Alexander is the son of HRH Crown Prince Alexander, grandson of the HM King Peter II and HM Queen Alexandra. His Godparents are HM the Queen of Spain, HM King Constantine of the Hellenes, and HRH the Duchess of Calabria.



Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040