СРЕЋАН ТРЕЋИ РОЂЕНДАН ПРИНЦЕЗО МАРИЈА! - HAPPY THIRD BIRTHDAY PRINCESS MARIJA!

   

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њено Краљевско Височанство Принцеза Марија данас слави свој трећи рођендан.

 

„Моја супруга и ја желимо нашој драгој Марији срећан рођендан, испуњен радошћу, љубављу и забавом! Да нам увек будеш здрава, весела и срећна, понос својих родитеља и целе наше породице! Сви те много волимо, сваки тренутак који проведемо са тобом је прави благослов!“ рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.

 

Њено Краљевско Височанство Принцеза Марија, кћерка и друго дете Њихових Краљевских Височанства Принца Наследника Филипа и Принцезе Данице, унука је Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра и праунука Њихових Величанстава Краља Петра II и Краљице Александре од Југославије. Рођена је у Београду, 5. новембра 2023. године.

 

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Порфирија огласила су се звона београдског храма Светог Саве оглашавајући рођење новорођеног члана Краљевске породице Србије. То је други пут да је 49 звона највећег православног храма на Балкану објавило такво рођење, након што је на исти начин дочекан долазак на свет брата Принцезе Марије, Њ.К.В. Принца Стефана. Истим поводом огласила су се и звона цркве Светог Ђорђа на Опленцу, као и манастира Грачанице и Жиче.

 

Ово рођење женског детета било је прво у владајућој грани Краљевске породице Србије, после 139 година, када је рођена Принцеза Јелена, кћерка Њ.В. Краља Петра I.

HAPPY THIRD BIRTHDAY PRINCESS MARIJA!

Her Royal Highness Princess Marija is celebrating her third birthday today.

 

“My wife and I wish our dear Marija a very happy birthday, filled with joy, love, and fun! May you always be healthy, cheerful and happy, the pride of your parents and our entire family! We all love you very much, each moment we spend with you is a true blessing!” said HRH Crown Prince Alexander.

 

Her Royal Highness Princess Marija, the daughter and the second child of Their Royal Highnesses Hereditary Prince Philip and Princess Danica, is the granddaughter of His Royal Highness Crown Prince Alexander of Serbia, and the great-granddaughter of Their Majesties King Peter II and Queen Alexandra of Yugoslavia. She was born in Belgrade, Serbia, on 5 November 2023.

 

With the blessing of His Holiness Patriarch Porfirije of Serbia, the bells of Belgrade’s St. Sava Temple tolled heralding the birth of the newborn member of the Royal Family of Serbia. That was the second time that the 49 bells of the biggest orthodox temple in the Balkans announced such a birth after it announced the birth of Princess Marija’s brother, HRH Prince Stefan. The bells of St. George church in Oplenac, as well as Gračanica Monastery and Ziča Monastery, tolled celebrating the birth, too.

 

This birth of a female child was the first one in the Ruling Branch of the Royal Family of Serbia, after 139 years, when Princess Hellene, the daughter of HM King Peter I was born.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Да ли је победа студентске листе историјска прекретница и почетак демократизације Србије - "Is the victory of the Student List a historical turning point and the beginning of the democratization of Serbia?"

 

Победа Студентске листе на парламентарним изборима у октобру 2026. године означава прекретницу у политичкој историји земље, али да ли она представља трајни почетак демократизације зависи од тога како ће се покрет суочити са предстојећим институционалним изазовима. Аналитичари, међународне организације и сами актери посматрају овај догађај кроз призму великих шанси, али и озбиљних ризика.

Аргументи који говоре у прилог почетку демократизације

• Рушење аутократског модела на биралиштима: Домаћи и светски медији, попут ББЦ-ја и Реутерс-а, оцењују исход као "тектонску политичку промену". Чињеница да је дугогодишња власт смењена мирним путем, кроз изборни тријумф аутентичног, децентрализованог покрета, поставља преседан у модерној демократији.
• Инсистирање на владавини права и одговорности: Покрет је изникао из масовних протеста против корупције и захтева за институционалном одговорношћу (након трагедије у Новом Саду). Најављене реформе изборног система, правосуђа, увођење тужилачке полиције и ревизија државних пројеката директно гађају стубове демократске обнове.
• Нови модел доношења одлука: Покрет се и даље држи принципа колективног деловања без израженог, ауторитарног лидера, што описују као својеврсни "демократски експеримент" који се супротставља традиционалним партијским структурама у Србији.

Изазови и ризици који могу успорити процес

• Недостатак политичког и управљачког искуства: Бонитетне и аналитичке агенције, укључујући Фитцх Ратингс, упозоравају да би напредак могао бити отежан због децентрализоване структуре, идеолошке разноликости унутар покрета и недостатка практичног искуства у управљању сложеним државним апаратом.
• Финансијска и економска неизвесност: Нова већина наслеђује јавне финансије оптерећене великом потрошњом одлазеће владе током кампање. Реализација амбициозних обећања биће отежана ако привредни и фискални приоритети не буду брзо и јасно дефинисани.
• Отпор старог апарата и поларизација: Одлазећа власт и њене присталице већ упућују оптужбе за "терор" и прете самоорганизовањем, док се у институцијама јављају напетости око примопредаје дужности и очувања државне документације. Висока политизација институција представљаће огромну препреку за спровођење прокламоване лустрације и реформи.

Победа на изборима отворила је врата за системске промене, али процес демократизације ће се стварно мерити способношћу Студентске листе да енергију са улица и парламентарну већину преведе у стабилне, независне институције којима грађани верују. 

"Is the victory of the Student List a historical turning point and the beginning of the democratization of Serbia?"

The victory of the Student List in the parliamentary elections in October 2026 marks a turning point in the country's political history, but whether it represents a permanent beginning of democratization depends on how the movement confronts upcoming institutional challenges. Analysts, international organizations, and the actors themselves view this event through the lens of great opportunities, but also serious risks.

Arguments in Favor of the Beginning of Democratization

• Overthrowing the Autocratic Model at the Ballot Box: Domestic and global media, such as the BBC and Reuters, describe the outcome as a "tectonic political shift." The fact that a long-standing government was replaced peacefully through the electoral triumph of an authentic, decentralized movement sets a precedent in modern democracy.
• Insistence on the Rule of Law and Accountability: The movement emerged from mass anti-corruption protests demanding institutional accountability (following the tragedy in Novi Sad). Announced reforms of the electoral system and the judiciary, the introduction of a prosecutorial police force, and audits of state projects directly target the pillars of democratic renewal.
• A New Model of Decision-Making: The movement continues to adhere to the principles of collective action without a prominent, authoritarian leader, describing it as a "democratic experiment" that challenges traditional party structures in Serbia.

Challenges and Risks That Could Slow Down the Process

• Lack of Political and Governance Experience: Credit rating and analytical agencies, including Fitch Ratings, warn that progress could be hindered by the decentralized structure, ideological diversity within the movement, and a lack of practical experience in managing a complex state apparatus.
• Financial and Economic Uncertainty: The new majority inherits public finances strained by heavy spending from the outgoing government during the campaign. Fulfilling ambitious promises will be difficult if economic and fiscal priorities are not quickly and clearly defined.
• Resistance from the Old Apparatus and Polarization: The outgoing government and its supporters are already making accusations of "terror" and threatening to self-organize, while tensions are rising within institutions over the handover of duties and the preservation of state documents. High politicization of institutions will pose a massive obstacle to implementing the proclaimed lustration and reforms.

The election victory has opened the door for systemic changes, but the democratization process will truly be measured by the Student List's ability to translate street energy and a parliamentary majority into stable, independent institutions that citizens can trust.

Dragiša Jocić

Које предности уставна парламентарна монархија има у односу на републику? - What advantages does a constitutional parliamentary monarchy hold over a republic?

Уставна парламентарна монархија и република представљају два различита модела организације државне власти. Заговорници монархије најчешће истичу неколико кључних предности овог система у односу на републиканско уређење:

1. Политичка неутралност и јединство

• Шеф државе изнад политике: Краљ или краљица не припадају ниједној политичкој партији. Пошто не учествују у изборној трци, они не морају да се додворавају гласачима нити да заступају интересе само једног дела становништва.
• Симбол националног јединства: Монарх представља целу нацију и државу, делујући као кохезиони фактор који повезује грађане без обзира на њихова политичка, идеолошка или верска опредељења. Насупрот томе, председник републике готово увек долази из неке политичке партије, што може продубити поделе у друштву.

2. Континуитет и дугорочна стабилност

• Дуг стаж и институционално памћење: Монарси се углавном школују за своју улогу од рођења и владају деценијама. То омогућава држави висок степен стабилности и континуитета у спољној политици и државној репрезентацији, док се председници у републикама мењају на сваких четири до осам година.
• Плански пренос власти: Процес сукцесије (наслеђивања трона) је унапред јасно дефинисан уставом, чиме се избегавају политичке кризе, вакууми у власти или потенцијални сукоби који могу настати током бурних председничких избора.

3. Функција „политичког осигурача”

• Заштита демократије: У уставним монархијама, круна делује као крајњи заштитник уставног поретка. Иако монарх има углавном церемонијалну улогу, он поседује такозване „резервне моћи” (нпр. распуштање парламента или поверавање мандата) које може употребити у случају дубоке системске кризе како би спречио диктатуру или блокаду институција.
• Баланс моћи: Присуство монарха спречава премијера или владајућу већину да приграбе апсолутну контролу над државним симболима, војском и спољном политиком.

4. Дипломатски и економски утицај

• Традиција и престиж: Монархије често уживају велики међународни углед због своје дуге традиције. Личне и породичне везе међу владарским кућама могу олакшати дипломатске односе и отворити врата за економску сарадњу.
• Брендирање и туризам: Државе попут Уједињеног Краљевства, Јапана или Шпаније успешно користе своју монархију као снажан туристички и културни бренд који генерише значајне приходе.

Директно поређење кључних аспеката

Карактеристика	Уставна парламентарна монархија	Република (Парламентарна / Председничка)
Шеф државе	Нестраначка личност (Монарх)	Страначка личност (Председник)
Фокус шефа државе	Дугорочни континуитет и стабилност	Краткорочни политички мандат
Трошкови	Стабилни трошкови издржавања династије	Чести и скупи председнички избори
Извор легитимитета	Историјско право и уставни консензус	Директна или индиректна воља бирача

 

What advantages does a constitutional parliamentary monarchy hold over a republic?

Constitutional parliamentary monarchy and republic represent two different models of state power organization. Advocates of monarchy most often highlight several key advantages of this system compared to the republican system:

1. Political neutrality and unity

• Head of state above politics: The king or queen does not belong to any political party. Since they do not participate in election races, they do not have to pander to voters or represent the interests of only one part of the population.
• Symbol of national unity: The monarch represents the entire nation and state, acting as a cohesive factor that connects citizens regardless of their political, ideological, or religious affiliations. In contrast, the president of a republic almost always comes from a political party, which can deepen divisions in society.

2. Continuity and long-term stability

• Long tenure and institutional memory: Monarchs are generally educated for their role from birth and reign for decades. This provides the state with a high degree of stability and continuity in foreign policy and state representation, whereas presidents in republics change every four to eight years.
• Planned transfer of power: The process of succession (inheriting the throne) is clearly defined in advance by the constitution, which avoids political crises, power vacuums, or potential conflicts that can arise during turbulent presidential elections.

3. Function as a "political safety valve"

• Protection of democracy: In constitutional monarchies, the crown acts as the ultimate guardian of the constitutional order. Although the monarch has a largely ceremonial role, they possess so-called "reserve powers" (e.g., dissolving parliament or appointing a prime minister-designate) that can be used in the event of a deep systemic crisis to prevent dictatorship or a breakdown of institutions.
• Balance of power: The presence of a monarch prevents the prime minister or the ruling majority from seizing absolute control over state symbols, the military, and foreign policy.

4. Diplomatic and economic influence

• Tradition and prestige: Monarchies often enjoy high international prestige due to their long tradition. Personal and family ties among ruling houses can facilitate diplomatic relations and open doors for economic cooperation.
• Branding and tourism: Countries like the United Kingdom, Japan, or Spain successfully use their monarchy as a powerful tourist and cultural brand that generates significant revenue.

Direct comparison of key aspects

Feature	Constitutional parliamentary monarchy	Republic (Parliamentary / Presidential)
Head of State	Non-partisan figure (Monarch)	Partisan figure (President)
Focus of the Head of State	Long-term continuity and stability	Short-term political mandate
Costs	Stable maintenance costs of the dynasty	Frequent and expensive presidential elections
Source of Legitimacy	Historical right and constitutional consensus	Direct or indirect will of the voters

 Dragiša Jocić

 

Како реагују Скандинавске краљевине ( Норвешка Шведска и Данска ) у кризним ситуацијама - How do the Scandinavian kingdoms (Norway, Sweden and Denmark) react in crisis situations?

Скандинавске краљевине (Норвешка, Шведска и Данска) током криза реагују специфичним спојем политичке неутралности, улоге моралног компаса и активног симбола националног јединства. Пошто модерне скандинавске монархијске породице немају стварну извршну власт, њихова реакција на кризе – било да су у питању глобалне пандемије, унутрашњи скандали или безбедносне претње – примарно је усмерена на очување друштвене кохезије и високог нивоа поверења грађана.

Реакције скандинавских круна на различите типове криза могу се поделити у три кључна модела:

1. Националне и глобалне кризе: Симбол заједништва и директна критика

Када наступи криза која погађа цело друштво, монарси иступају као фигуре које пружају утеху, али и необично отворено коментаришу ситуацију:

• Улога окупљања (Rallying Point): Током криза, попут пандемије COVID-19, монарси се редовно обраћају нацији како би подстакли солидарност и колективну одговорност. Традиција блискости са народом потиче још из историјских примера, попут краља Олава V који се током нафтне кризе 1973. возио јавним трамвајем са грађанима.
• Директна самокритика: За разлику од већине светских лидера, скандинавски монарси умеју јавно да признају неуспех система. Најпознатији пример је шведски краљ Карл XVI Густаф, који је крајем 2020. отворено изјавио да је шведска стратегија борбе против коронавируса пропала јер је однела превелики број живота, што је био преседан у модерној комуникацији крунисаних глава.
• Припрема за ванредне ситуације: Монархије активно подржавају државне кампање за подизање свести о безбедности. У светлу нових геополитичких тензија, краљевине блиско сарађују са владама како би грађанима послале јасне поруке о спремности, подржавајући и дистрибуцију државних памфлета о преживљавању у кризним и ратним условима.

2. Унутрашње кризе и скандали: Традиционална суздржаност наспрам PR-а

Када се криза тиче саме краљевске породице (попут правних проблема, контроверзних бракова или скандала), скандинавске монархије примењују специфичну стратегију која се разликује од класичног корпоративног PR-а:

• Породична лојалност и тишина: Уместо агресивних интервјуа и правдања у медијима, оне често бирају ограничено излагање јавности, базично признање проблема и наставак обављања својих дужности уз наглашену породичну солидарност.
• Пример актуелне кризе у Норвешкој: Након смрти дугогодишњег и вољеног краља Харалда V у августу 2026. године, нови краљ Хаакон VIII преузео је престо у тренутку озбиљних породичних превирања. Скандали око његовог пасторка Мариуса Борга Хøибyја (оптужбе и пресуде за тешка кривична дела) тестирали су поверење јавности. Круна је у овом случају реаговала тако што је јасно ставила до знања да нико није изнад закона и да се правни процеси морају одвијати независно, док се породица повукла из јавних коментара како би очувала достојанство институције.

3. Институционалне кризе: Смањење трошкова и модернизација

Када се појави криза легитимитета или притисак јавности због трошкова одржавања монархије, скандинавски владари реагују проактивно и сами доносе радикалне резове пре него што их парламент на то примора:

• Смањење краљевске породице: Шведски краљ је, услед политичких притисака и дебате о трошковима, самоиницијативно одузео краљевске титуле петорици својих унучади. Слично је урадила и данска краљица Маргрета II како би заштитила ужи круг породице и смањила оптерећење буџета.
• Прилагођавање модерној демократији: Све три монархије свесне су да опстају искључиво на темељу високе подршке народа. Зато на економске кризе одговарају демонстрацијом скромности, транспарентности у финансијама и смањењем сопственог луксуза.

У кризним временима, скандинавске монархије функционишу као амортизери друштвених потреса – оне не доносе законе нити доносе политичке одлуке, али пружају преко потребан осећај континуитета и стабилности који грађанима Скандинавије поручује да ће држава пребродити тешка времена.

How do the Scandinavian kingdoms (Norway, Sweden and Denmark) react in crisis situations?

Scandinavian kingdoms (Norway, Sweden, and Denmark) respond to crises through a specific blend of political neutrality, moral leadership, and acting as an active symbol of national unity. Since modern Scandinavian royal families hold no actual executive power, their response to crises—whether global pandemics, internal scandals, or security threats—is primarily focused on maintaining social cohesion and a high level of public trust.

The responses of Scandinavian crowns to different types of crises can be categorized into three key models:

1. National and Global Crises: A Rallying Point and Direct Criticism

When a crisis affects society as a whole, monarchs step in as figures who provide comfort, but also comment on the situation with unusual openness:

• The Rallying Role: During crises, such as the COVID-19 pandemic, monarchs regularly address the nation to encourage solidarity and collective responsibility. This tradition of closeness to the people stems from historical examples, such as King Olav V riding the public tram with citizens during the 1973 oil crisis.
• Direct Self-Criticism: Unlike most world leaders, Scandinavian monarchs are known to publicly acknowledge systemic failures. The most famous example is Sweden's King Carl XVI Gustaf, who openly stated in late 2020 that Sweden's strategy against the coronavirus had failed due to the high number of casualties, setting a precedent in modern royal communication.
• Emergency Preparedness: The monarchies actively support state campaigns aimed at raising security awareness. In light of rising geopolitical tensions, the crowns work closely with governments to send clear messages of preparedness to citizens, supporting the distribution of state pamphlets on survival in times of crisis or conflict.

2. Internal Crises and Scandals: Traditional Restraint vs. PR

When a crisis involves the royal family itself (such as legal troubles, controversial marriages, or scandals), Scandinavian monarchies employ a specific strategy that differs from standard corporate PR:

• Family Loyalty and Silence: Instead of aggressive interviews and media justifications, they often choose limited public exposure, a basic acknowledgment of the issue, and a continuation of their duties while emphasizing family solidarity.
• A Recent Crisis in Norway: Following the passing of the long-reigning and beloved King Harald V in August 2026, the new King Haakon VIII ascended the throne amid serious family turmoil. Scandals surrounding his stepson, Marius Borg Høiby (involving criminal charges and convictions), tested public trust. The crown responded by making it clear that no one is above the law and that legal processes must proceed independently, while the family refrained from public commentary to preserve the institution's dignity.

3. Institutional Crises: Downsizing and Modernization

When a crisis of legitimacy arises or public pressure grows regarding the costs of maintaining the monarchy, Scandinavian rulers respond proactively, making radical cuts before parliament forces them to do so:

• Streamlining the Royal Family: In response to political pressure and debates over public spending, the King of Sweden unilaterally stripped five of his grandchildren of their royal titles. Queen Margrethe II of Denmark took a similar approach to narrow the inner circle of the working family and reduce the taxpayer burden.
• Adapting to Modern Democracy: All three monarchies are fully aware that their survival depends entirely on high public approval. Consequently, they respond to economic crises by demonstrating modesty, financial transparency, and scaling back their own luxury.

In times of crisis, Scandinavian monarchies function as shock absorbers for social upheaval—they do not pass laws or make political decisions, but they provide a vital sense of continuity and stability, reassuring the citizens of Scandinavia that the nation will weather difficult times.

Dragiša Jocić

 

 

ЧЕСТИТКА ПРИНЦА НАСЛЕДНИКА ФИЛИПА ПОВОДОМ ИЗБОРНИХ РЕЗУЛТАТА - HEREDITARY PRINCE PHILIP’S CONGRATULATIONS REGARDING ELECTION RESULTS

   

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њ.К.В. Принц Наследник Филип упутио је вечерас честитке представницима Студентске листе на оствареној победи на парламентарним изборима.

 

“ Драги студенти, драга младости Србије,

 

Од срца вам честитам на великој победи!

 

Храброшћу и истрајношћу пробудили сте наду и показали да се Србија воли делима. Као Карађорђевић, са посебним поносом гледам на генерацију која чува слободарски дух нашег народа.

 

Нека ова победа буде почетак помирења, правде и обнове поверења. Нека нас зближи и подсети да будућност Србије градимо заједно.

 

Пред вама је велика одговорност. Желим вам да је носите часно, мудро и скромно, у служби свих грађана.

 

Живела наша Србија! ”, поручио је Принц Наследник.

HEREDITARY PRINCE PHILIP’S CONGRATULATIONS REGARDING ELECTION RESULTS

HRH Hereditary Prince Philip extended his congratulations this evening to the representatives of the “Student List” on their victory in the parliamentary elections in Serbia.

 

“Dear students, dear youth of Serbia,

 

I congratulate you from the bottom of my heart on this great victory!

 

Through your courage and perseverance, you have awakened hope and demonstrated that love for Serbia is expressed through actions. As a Karađorđević, I look with special pride upon a generation that upholds the freedom-loving spirit of our people.

 

May this victory mark the beginning of reconciliation, justice, and the restoration of trust. May it bring us closer together and remind us that we are building the future of Serbia collectively.

 

A great responsibility lies before you. I wish for you to carry it with honour, wisdom, and humility, in the service of all citizens.

 

Long live our Serbia!” stated the Hereditary Prince.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

ЧЕСТИТКА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ПОВОДОМ ИЗБОРНИХ РЕЗУЛТАТА - CROWN PRINCE ALEXANDER’S CONGRATULATIONS REGARDING ELECTION RESULTS

   

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њ.К.В. Престолонаследник Александар упутио је вечерас честитке представницима Студентске листе на оствареној победи на парламентарним изборима.

 

“Упућујем искрене честитке представницима Студентске листе поводом остварене убедљиве победе на изборима за републички парламент. Овакав резултат, остварен у референдумској атмосфери, вредан је похвале и посебно обавезује оне који су га остварили, јер је изузетан број грађана исказао своје мишљење и дао поверење вашем програму и идеји.

 

Истовремено, свим грађанима Србије одајем велико признање на завидном одзиву на гласање, што су препознали важност демократског процеса и исказали своју вољу. Као што стара латинска изрека каже “Vox populi, vox Dei – Глас народа, глас Бога”.

 

Пред победницима је велики задатак, али и велика одговорност, да достојанствено прославе победу и да преузму вођење земље у једном од најизазовојих тренутака у коме се и Европа и свет налазе. Желим им пуно среће и успеха, јер су нашем народу и отаџбини неопходни мир, јединство, стабилност и напредак”, поручио је Престолонаследник.

CROWN PRINCE ALEXANDER’S CONGRATULATIONS REGARDING ELECTION RESULTS

HRH Crown Prince Alexander extended his congratulations this evening to the representatives of the “Student List” on their victory in the parliamentary elections in Serbia.

 

“I send my sincere congratulations to the representatives of the ‘Student List’ on their convincing victory in the elections for the Republic Parliament. This result, achieved in an atmosphere akin to a referendum, is commendable and places a special obligation upon those who secured it, as an exceptional number of citizens have expressed their views and placed their trust in your program and vision.

 

At the same time, I highly commend all the citizens of Serbia for their impressive voter turnout, demonstrating that they recognize the importance of the democratic process and have made their will known. As the old Latin adage goes: *Vox populi, vox Dei* — ‘The voice of the people is the voice of God.’

 

The victors face a significant task, as well as a great responsibility: to celebrate their win with dignity and to take on the leadership of the country during one of the most challenging periods for both Europe and the world. I wish them the best of luck and success, for our people and our homeland are in need of peace, unity, stability, and progress,” stated the Crown Prince.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Победа” Студентске листе “ на парламентарним изборима у Србији - Victory of the "Students' List" in the Parliamentary Elections in Serbia

 

Историјска победа и преузимање одговорности за будућност земље

Београд, 25.10.2026. – Након проглашења званичних резултата и потврде изборне победе, Студентска листа се захваљује свим грађанима који су масовним изласком на биралишта донели историјске промене.

 "Ово није само победа једне листе, већ победа свих грађана који желе модерну, праведну и транспарентну државу. Поздрављамо одлуку о званичном признању изборних резултата, што потврђује зрелост нашег друштва и важност очувања стабилности. Свесни смо огромне одговорности коју смо добили и одмах започињемо рад на формирању институција фокусираних на реформе, образовање и младе", наводи се у изјави Студентске листе.

Студентска листа позива все политичке и друштвене актере на миран пренос власти и заједнички рад у интересу свих грађана Србије.

 

Victory of the "Students' List" in the Parliamentary Elections in Serbia

Historic Victory and Assuming Responsibility for the Future of the Country

Belgrade, October 25, 2026 – Following the announcement of the official results and the confirmation of our electoral victory, the Students' List expresses its gratitude to all citizens who brought about historic changes through their massive turnout at the polls.

"This is not just a victory for one list, but a victory for all citizens who want a modern, just, and transparent state. We welcome the decision on the official recognition of the election results, which confirms the maturity of our society and the importance of preserving stability. We are fully aware of the immense responsibility we have received and are immediately beginning work on forming institutions focused on reforms, education, and the youth," the statement from the Students' List reads.

The Students' List calls on all political and social actors for a peaceful transition of power and to work together in the interest of all citizens of Serbia.