Укупно приказа странице

Translate

среда, 9. октобар 2019.

85 година од убиства краља Александра I



За учешће у атентату суђено усташким терористима нижег ранга, иако је утврђено да су акцијом руководили Павелић и Кватерник. Извештај француске државне комисије и данас под ембаргом
ВИЧУЋИ „Живео краљ“, на данашњи дан  у Марсељу, бугарски терориста и усташки инструктор Владо Черноземски, алијас Владо Шофер хладнокрвно је изрешетао југословенског монарха Александра Карађорђевића, француског министра спољних послова Луја Бартуа и ратног хероја генерала Жофра. Атентатор се просто прошетао кроз обезбеђење, јер је размак између полицајаца задужених да контролишу масу био десет метара!
Југословенски краљ с домаћинима био је 9. октобра 1934. у половном отвореном аутомобилу марсељске полиције, који се кретао брзином пешака. Не зна се ко је креирао идеалне услове за атентат, јер су од полиције истог дана одузете све писане наредбе. Атентатор није могао да сведочи јер је издахнуо од батина. За учешће у атентату суђено је усташким терористима нижег ранга, иако је неоспорно утврђено да су акцијом руководили Анте Павелић и Еуген Дидо Кватерник, који су унајмили Черноземског. Усташки шефови су били под заштитом Мусолинија који није дозволио њихово изручење, а Француска није инсистирала.

- Париз је инсистирао да Југославија из оптужница, нарочито из оне пред Друштвом народа изостави Италију. Мусолини је отворено радио против Југославије, али је у том тренутку био у сукобу и с Немачком око Аустрије, према којој је имао аспирације. Зато је Француској био важнији од Александра. Југославија је пуштена низ воду - каже др Миле Бјелајац.

Истраживачи претпостављају да се докази о позадини атентата налазе у извештају француске државне комисије, али он је и данас под ембаргом.
- Овај извештај се налази у државном архиву, а сви покушаји да га добијем били су узалудни. Вероватно би његово објављивање и данас могло да произведе политичку штету. Сматрам да је Италија стајала иза атентата, али катастрофални пропусти у обезбеђењу указују да је постојала сарадња с неким утицајним у Француској - каже проф. др Предраг Симић.

Он не верује у верзије да је Немачка стајала иза атентата, јер је у то време краљ Александар успоставио добре односе с Берлином. Пошто Француска, Енглеска и САД нису биле заинтересоване да економски сарађују с Југославијом, у празан простор ступила је Немачка. У лето 1933. у Југославију је дошла делегација из Берлина и уговорила узгајање уљарица, а југословенске власти су у замену за извозне олакшице пристале да Немачкој дају ексклузивно право на експлоатацију руда, пре свега метала неопходних за војну индустрију. Непосредно пре ове посете Немачка се повукла из Конференције о разоружању.
Велика Британија је немачки уплив у Југославију сматрала угрожавањем интереса и почела је да помаже хрватским сепаратистима. Пошто је Немачка иступила из Друштва народа, а 1934. у ову организацију је ушао Совјетски Савез захваљујући напорима министра Луја Бартуа, који је убијен с краљем Александром у Марсељу. Обојица су игнорисали упозорења југословенских обавештајаца да усташе спремају атентат.



Велика Британија је немачки уплив у Југославију сматрала угрожавањем интереса и почела је да помаже хрватским сепаратистима. Пошто је Немачка иступила из Друштва народа, а 1934. у ову организацију је ушао Совјетски Савез захваљујући напорима министра Луја Бартуа, који је убијен с краљем Александром у Марсељу. Обојица су игнорисали упозорења југословенских обавештајаца да усташе спремају атентат.

-           Син југословенског посланика у Паризу Спалајковић причао ми је да је краљ био упозорен на атентат и да му је нуђено да се искрца у другој, безбеднијој луци. Он је то одбио, као и препоруку да носи панцир кошуљу. Луј Барту није погинуо од хитаца атентатора Черноземског, већ од залуталог метка жандарма који су пуцали у оном метежу. Бартуов син, кога сам упознао у Француској, причао ми је да су били заузети око краља и заборавили на Бартуа, старог човека, који је искрварио и умро - наводи др Симић.

Барту је дошао на чело француског министарства спољних послова у фебруару 1934. и одмах успоставио дипломатске односе Француске са Совјетским Савезом и покушао да створи антинемачки савез у Европи. Руски историчар Владимир Константинович Волков зато сматра да је прави циљ атентатора био Барту.

САВЕЗ ТЕРОРИСТА

ФРАНЦУСКЕ левичарске новине су протестовале због посете краља Александра, а „Иманите“, лист француске Комунистичке партије, у наслову га је називао тиранином и грозним мучитељем, који шурује с Хитлером. То је било у складу с политиком Коминтерне која се залагала за разбијање Југославије. Тај програм је изложен још 1928. и на Дрезденском конгресу КПЈ, где је не само Југославија означена као тамница народа коју треба уништити, већ је као циљ постављено и разарање Србије. Зато је дошло и до сарадње великбугарских, усташких и Коминтерниних терориста. Бугарски историчари наводе да је Владо Черноземски радио као плаћени убица и за Коминтерну.

АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ: ДЕДА ЈЕ ЗНАО ДА СЕ СПРЕМА АТЕНТАТ

МОЈ деда, краљ Александар, имао је информације да се спрема атентат. Међутим, он је веровао да је у Француској безбедан, јер је долазио код пријатеља. Без страха, са Лујом Бартуом, сео је у отворен аутомобил, да би могао да поздрави 100.000 људи у Марсељу, који су дошли да га виде - прича о трагичном догађају, за „Новости“, престолонаследник Александар Карађорђевић.

-           Краљ је био велики дипломата. Предвидео је шта ће се догодити у Европи. Савезнице из Великог рата су биле у великој економској кризи. Фашизам је јачао. Преко Мале Антанте ојачао је наш положај. Имао је спремну стратегију. Нажалост, усташки покрет и ВМРО су га прекинули у мисији, иако се он искрено залагао за једнакост свих народа који живе у Југославији.
          * Каква је била та спољнополитичка стратегија?
          - Он је намеравао да поред сарадње са Француском, формира „Источни пакт“, који би повезао Совјетски Савез, Пољску и Малу Антанту, у којој су, поред Југославије, биле Румунија и Чехословачка. Да краљ није убијен, вероватно би тај савез имао велики утицај на другачији ток историје. Принц Павле је то покушао да настави. Упркос пробританским осећањима, да би избегао крвопролиће и војни пораз, осећао је да мора да потпише веома непопуларан пакт са Немачком. Подсећам, марта 1941. године готово све земље око Југославије су биле под нацистичким утицајем.
           * Да ли вам је отац причао о Марсељском атентату?
       - Трагично убиство краља променило је живот породице Карађорђевић. Мој отац, краљ Петар, тада је имао само 11 година. Био је на школовању у Енглеској. Причао ми је да га је кобног дана, увече, пробудио директор школе. Без речи, одвео га је у југословенско посланство. Тамо је сазнао за атентат. Авионом, одмах су га пребацили у Југославију, да би присуствовао сахрани.
          * Краљица Марија је преминула када сте имали 15 година. Сигурно сте и са њом разговарали о атентату?
         
          - После атентата се разболела. У избеглиштву, патила је и од депресије. Волела је Србију и желела је овде да се врати. Тек 1959. године, када сам имао 13 година, први пут је причала о том догађају. Седели смо за ручком, а онда изненада, почела да ми прича детаље и дедину стратегију. Схватио сам да се она никада није опоравила од тог шока. Умрла је 1961. године, у страној земљи, далеко од куће за којом је патила.
 (М. Т. Ковачевић)

У МАРСЕЈУ ОБЕЛЕЖЕНО 85 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ Њ.В. КРАЉА АЛЕКСАНДРА I - CEREMONY IN MARSEILLES REGARDING 85TH ANNIVERSARY OF KING ALEXANDER I’S ASSASSINATION


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II






Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина и њихова кћерка Алисон боравили су данас у Марсеју поводом осамдесет пете годишњице од трагичне погибије Њ.В. Краља Александра I и Луја Бартуа, министра спољних послова Француске. Обележавању годишњице присуствовао је и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Њ.Е. г. Зоран Ђорђевић, Њ.Е. г-ђа Женевјев Дарјусек, државни секретар Министарства оружаних снага Француске, aмбасадорка Србије у Француској, Њ.Е. г-ђа Наташа Марић и делегација Удружења „Краљевина Србија“, које је под покровитељством Њ.К.В. Престолонаследника Александра.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар положио је цвеће код спомен плоче на самом месту убиства Краља Александра и министра Бартуа, а потом је положио венац на њихов заједнички споменик.

Својим домаћинима и великом броју окупљених грађана Престолонаследник се обратио на Француском језику између осталог истакавши: „Несталност света и идеолошке ћуди допринеле су да спомен на мог деду буде често занемарен. Но, подсетимо се: судбина је хтела да он буде најпре војник. И он је задуго био храбар војник. У политици, идући стопама свог оца Краља Петра I од Србије, био је одважан, одговоран и брижни шеф државе за све своје сународнике. Баш као и његов отац, Француску је видео као велико огледало, као узор ком треба тежити: управо ону Француску, како је ми и данас видимо, која је знала да универзалне вредности одабере за своју специфичност. Пријатељску и верну Француску, сестру у многим нашим несрећама. Са друге стране, мој деда је, као млад човек, желео да буде египтолог, али, био је принуђен да постане краљ-војник у служби мира: мира на Балкану, у Европи и у целом свету. Стога нам, даме и господо, предстоји, и једнима и другима, да више радимо на неговању сећања. Да бисмо показали право место које, у историји и међу људима добре воље припада људима какви су били Краљ Александар од Југославије и покојни министар Луј Барту! За испуњење тог задатка, биће довољно да најпре и стално јачамо пријатељство између наших двеју земаља, као и сарадњу у оквиру Међународне организације за франкофонију, где је моја земља недавно изабрана за придруженог члана. Уверен сам да ће млади људи у нашим двема земљама бити на висини овога задатка.“

Престолонаследника Александра је у Марсеју дочекао велики број Срба који живи у Француској, али и велики број Француских држављана који и даље негују пријатељство између наших двеју земаља и чувају сећање на убијеног Краља Александра I.

По повратку из Марсеја, Њ.К.В. Престолонаследник Александар положио је венац на гроб свог деде, Њ.В. Краља Александра I, у породичном маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

CEREMONY IN MARSEILLES REGARDING 85TH ANNIVERSARY OF KING ALEXANDER I’S ASSASSINATION

TRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine and their daughter Alison were in Marseilles today, to mark the eighty-fifth anniversary of the tragic death of HM King Alexander I and Monsieur Louis Barthou Minister of Foreign Affairs of France. The anniversary commemoration was also attended by the Serbian Minister of Labor, Employment, Veterans and Social Affairs, HE Mr Zoran Djordjevic, Secretary of State to the Minister of the Armed Forces, HE Ms Geneviève Darrieussecq, Ambassador of Serbia in France, HE Ms Natasa Maric and the delegation of the “Kingdom of Serbia” Association, whose patron is HRH Crown Prince Alexander.

HRH Crown Prince Alexander laid flowers at the memorial plaque at the very site of the assassination of King Alexander and Minister Barthou, and then a wreath at their joint monument.

Crown Prince addresses his hosts and great number of citizens saying: “The instability of the world and the ideological impulses have meant that the memory of my grandfather has often been neglected. But let us remind ourselves: fate wanted him to be a soldier first. And he was a brave soldier for a long time. In politics, following in the footsteps of his father, King Peter the First of Serbia, he was a bold, responsible and caring head of state for all his compatriots. Just like his father, he saw France as a great mirror, a role model to strive for: it was precisely France, as we see it today, that knew to choose universal values for its specificity. Friendly and faithful France, a sister in many of our misfortunes. Although my grandfather, as a young man, was so eager to become an Egyptologist, he was forced to become a soldier-king in the service of peace. Peace in the Balkans, in Europe, and in the whole world. Therefore, ladies and gentlemen, it is up to all of us to work harder to cherish our memories. To acknowledge the real place that, in history and among people of good will, belongs to people such as King Alexander of Yugoslavia and the late Minister Louis Bartu! To fulfill this task, it will be enough to further strengthen the friendship between our two countries and cooperation within the International Organization of La Francophonie, where my country has recently become an associate member. The young people in our countries, I am sure, will be up to this task.”

Crown Prince Alexander II was welcomed by great number of Serbs who live in France, together with many French citizens who still cherish friendship between our two countries and keep memories of King Alexander I.


Upon his returning in the afternoon from Marseille, HRH Crown Prince Alexander laid a wreath on the tomb of his grandfather, HM King Alexander I, in the Royal Family’s mausoleum at St. George’s Church in Oplenac.




Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040