ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИK АЛЕKСАНДАР ОДАО ПОЧАСТ ХЕРОЈИМА ОПЕРАЦИЈЕ ХАЛИЈАРД - CROWN PRINCE ALEXANDER HONORS OPERATION HALYARD HEROES

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

                                                                     

Њ.K.В. Престолонаследник Александар присуствовао је данас обележавању годишњице операције Хаљард и положио венац на споменик на аеродрому Галовића поље код Прањана. У пратњи Његовог Kраљевског Височанства били су г. Владан Живуловић и г. Марко Бајић, чланови Kрунског савета. Свечаности су присуствовали и Њ.Е. Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања у Влади Републике Србије, Њ.Е. Ентони Годфри, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, Њ. Е. Рафал Павел Перл, амбасадор Пољске у Србији, генерал- мајор Давид Х. Табор, командант Kоманде за специјалне операције – Европа ваздушних снага САД, генерал-потпуковник Душко Жарковић, командант Ратног ваздухопловства и ПВО Војске Србије, војни аташеи Сједињених Америчких Држава, Kанаде и Пољске, чланови саветодавних тела Kруне, чланови Удружења Kраљевина Србија и бројни грађани.

 

„Авијатичаре који су спасени у Србији током мисије Халијард често су називали „заборављених 500“. То је зато што се истина о овој величанственој операцији држала у мраку и што је веома дуго било забрањено да се о њој говори. Али, истина се никада не може сакрити. Борба за њено откривање може бити тешка, али та борба је увек праведна. Зато авијатичари који су спасени ипак нису заборављени. А нису ни сви храбри људи, који су под командом свог неустрашивог вође, генерала Драгољуба Михаиловића, и мог оца, Њ.В. Kраља Петра II, започели и успешно спровели операцију спасавања својих савезника. Њихово херојство је нешто што никада не смемо заборавити. Они су ризиковали своје животе због високог идеала слободе у борби против нацизма, једног од највећих зала које је наш свет икада видео. Њихова храброст и одлучност да живе у слободном свету су прекретница која нам показује пут у будућност“, рекао је Престолонаследник Александар овом приликом.

 

Током операције Халијард 1944. године, преко 500 америчких и британских пилота, заједно са неколико посада из Русије, Француске и других савезничких земаља, одведено је на слободу са импровизоване писте у селу Прањани код Горњег Милановца. Била је то једна од највећих спасилачких мисија изведених иза непријатељских линија. Операцију су предводили Kраљевска југословенска војска у отаџбини и америчка Kанцеларија за стратешке услуге (ОСС). Председник Сједињених Држава Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге, једним од највиших одликовања Сједињених Држава, за подршку савезничким снагама и допринос победи у Другом светском рату.

CROWN PRINCE ALEXANDER HONORS OPERATION HALYARD HEROES

HRH Crown Prince Alexander attended today the commemoration of the Halyard Operation and laid a wreath at the monument on Galovica Field Airport near Pranjani. His Royal Highness was accompanied by Mr. Vladan Zivulovic and Mr. Marko Bajić, members of the Crown Council.

 

The ceremony was also attended by HE Maja Gojkovic, Vice President and the Minister of Culture and Information in the Serbian Government, HE Anthony F. Godfrey, the Ambassador of the United States of America to Serbia, HE Rafal Pawel Perl, the Ambassador of Poland to Serbia, Major General David H. Tabor, Commanding General of the Special Operations Command – Europe of the U.S. Air Force, Lieutenant General Dusko Zarkovic, Commander of the Air Force and Air Defense of the Army of Serbia, Defense Attaches from United States of America, Canada and Poland, members of the Advisory Bodies of the Crown, members of the Kingdom of Serbia Association and numerous citizens.

 

“The airmen who were rescued in Serbia during the Halyard Mission were often referred to as “Forgotten 500”. It is because the truth about this magnificent operation was kept in darkness and forbidden to be revealed for so long. But the truth can never be hidden, and the fighting for its unveiling can be hard, but that struggle is always righteous. That is why the pilots that were rescued are not actually forgotten. And neither are all those brave women and men, who, under the command of their fearless leader, General Dragoljub Mihailovic, and my father, HM King Peter II, started and successfully conducted the operation of saving their allies. Their heroism is something that we must never forget. They risked their lives for the high ideal of freedom fighting against Nazism, one of the greatest evils that our world has ever seen. Their bravery and determination to live in a free world are a milestone that shows us the path for the future”, said Crown Prince Alexander on this occasion.

 

During Operation Halyard in 1944, over 500 United States and British pilots, together with aircrews from Russia, France, and other Allied countries, were

taken to freedom from an improvised airstrip in the Village of Pranjani near Gornji Milanovac. This was one of the largest rescue missions conducted behind enemy lines. It was an operation led by the Royal Yugoslav Army in the Homeland and the American Office of Strategic Services (OSS). United States President Harry S. Truman decorated posthumously General Dragoljub Mihailovic with the Legion of Merit, one of the highest decorations of the United States, for his support to Allied forces and contribution to victory in World War II.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Данас се навршава 100 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића

 

Данас се навршава 100 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића, највољенијег српског краља, који је Србију задужио много, прије свега либерално-демократским погледом на свијет и великим побједама у Првом свјетском рату.

Краљ Петар Први Ослободилац остаће упамћен у српској историји као европски либерал, први уставни владар, врховни командант херојске ослободилачке војске, али прије свега као владар који је имао разумијевања и волио свој народ.

Краљ Петар је на власт дошао након мајског преврата 1903. године и убиства посљедњег српског владара из династије Обреновић, Александра и његове супруге Драге, а владао је све до своје смрти 1921. године.

Петар је био Карађорђев унук, и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића.

Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату, придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар Први суочио се са озбиљним препрекама – земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито послије кризе изазване анексијом БиХ 1908. године.

Под врховном командом Петра Првог, Србија је побиједила у оба Балканска рата, против Турске 1912. и Бугарске 1913. године, и Србији су припојене ослобођене територије Рашке области, Косова, Метохије и Македоније.

Због сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра Првог се погоршало и он је 24. јуна 1914. пренио краљевска овлашћења на престолонасљедника Александра.

Мјесец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први свјетски рат.

Вијест о Првом свјетском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт, а након величанствених побједа на Церу и Колубари 1914, и уласка Њемачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарјелог краља, али он је, ипак, доживио да дочека коначну побједу и ослобођење Србије, и стварање нове државе – Краљевине СХС, настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Краљ Петар Први Карађорђевић умро је 16. августа 1921. године, а сахрањен је шест дана касније на Опленцу, задужбини Карађорђевића.

Краљ Петар је основну школу и гимназију завршио у Београду, а даље школовање је наставио у Женеви.

По завршеном школовању септембра 1861, Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године.

У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање.

Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије, те је превео чувено дјело енглеског филозофа и политиколога Џона Стјуарта Мила „О Слободи“.

У љето 1883. године оженио се црногорском принцезом кнегињом Љубицом-Зорком, са којом је имао петоро дјеце.

Што се тиче његове политичке каријере, након убиства кнеза Михаила Обреновића у мају 1868. године, донесена је одлука да се Карађорђевићима забрани повратак у земљу и одузме сва имовине.

Након неуспјеле Тополоске буне 1877. укључио се активно у политички живот Србије.

Мајски преврат означио је и повратак Карађорђевића на престо, па је тако након што је војска извела државни удар, кнежевић Петар Карађорђевић проглашен за краља.

Петар је крунисан 21. септембра 1904. године, а након 45 година Карађорђевићи су поново дошли на чело Србије.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР И ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА НА ПОМЕНУ ПОВОДОМ 60 ГОДИНА ОД СМРТИ Њ.В. КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ У ЦРКВИ СВЕТОГ ЂОРЂА НА ОПЛЕНЦУ - CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE AT 60TH MEMORIAL FOR HM QUEEN MARIA AT ST. GEORGE CHURCH OPLENAC

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Поводом 60 година од смрти Њ.В. Краљице Марије, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина посетили су Опленац, где су присуствовали помену, положили венац и запалили свеће на њеном гробу.

 Краљица Марија била је супруга Краља Александра I и мајка Краља Петра II. Рођена је као румунска принцеза 9. јануара 1900. године, а у младости је била позната по надимку Мињон.

 Освојила је срца српског народа када им се приликом свог првог доласка у Србију обратила на течном српском. Била је веома вољена и поштована због свог хуманитарног рада. Свим људима у Југославији била је позната као Краљица мајка. Након атентата на Краља Александра I у Марсеју 9. октобра 1934, наставила је да се брине о својим синовима. Била је веома активна у Црвеном крсту током Другог светског рата и слала је значајну хуманитарну помоћ Југославији, али се увек потписивала псеудонимом „Марија К. Ђорђевић“. Једна од њених најпознатијих задужбина је Универзитетска дечија болница – Тиршова у Београду.

 Умрла је у Лондону 22. јуна 1961. године, а сахрањена је на Краљевском гробљу у Фрогмору, које користи британска краљевска породица. Гробље је осветио окфордски бискуп 23. октобра 1928, а налази се поред Краљевског маузолеја, који је саграђен 1862. године за смештај гробнице Краљице Викторије и Принца Алберта. Престолонаследник Александар присуствовао је сахрани своје баке када је имао 15 година.

 Посмртни остаци Њеног Величанства пребачени су у Србију 29. априла 2013. године, а сахрањена је у Краљевском маузолеју на Опленцу поред Краља Александра I у државној сахрани 26. маја 2013. године.

CROWN PRINCE ALEXANDER AND CROWN PRINCESS KATHERINE AT 60TH MEMORIAL FOR HM QUEEN MARIA AT ST. GEORGE CHURCH OPLENAC

On the occasion of 60th memorial service of HM Queen Maria, Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine visited Oplenac and laid a wreath and lit candles at her tomb.

 Queen Maria was Queen Consort of King Alexander I and the mother of King Peter II. She was born as Romanian Princess on January 9th 1900 and was known as Mignon.

 She won the hearts of Serbian people when she addressed them upon her arrival it was in fluent Serbian, and she was very much loved and respected for her humanitarian work. She was known as the Queen Mother to all people in Yugoslavia. After the assassination of HM King Alexander I in Marseilles on 9 October 1934, she continued to care for her sons. She was very active with the Red Cross during World War II, and sent a lot of humanitarian help to Yugoslavia, but always signed herself with the alias Maria K. Djordjevic. One of her most famous endowments is University Children Hospital – Tirsova in Belgrade.

 She died in London on 22 June 1961 and was buried at the Royal Burial Ground, Frogmore. It is a cemetery used by the British royal family. Consecrated on 23 October 1928 by the Bishop of Oxford, it is adjacent to the Royal Mausoleum, which was built in 1862 to house the tomb of Queen Victoria and Prince Albert. Crown Prince Alexander attended the funeral when he was 15 years old.

 Her Majesty’s remains were transferred to Serbia on 29 April 2013, and she was buried at the Royal 

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

11. КОНФЕРЕНЦИЈА СРПСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ДИЈСПОРЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ФОНДАЦИЈЕ Њ.К.В. ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ - 11th SERBIAN DIASPORA MEDICAL CONFERENCE ORGANIZED BY THE HRH CROWN PRINCESS KATHERINE’S FOUNDATION

 

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

      

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина званично су отворили 11. Конференцију српске медицинске дијаспоре у Белом Двору. Овогодишњу Конференцију пратило је, преко интернета, више од 1.000 лекара, уз учешће еминентних предавача из иностранства и региона.

 Дводневна конференција се одржава под покровитељством Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, у организацији Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине, уз подршку Министарства здравља, Лекарске коморе Србије, Светске здравствене организације, Медицинског факултета Универзитета у Београду, Министарства спољних послова и Краљевског медицинског одбора.

 Конференција је свечано отворена обраћањима Њ.К.В. Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, који су поздравили учеснике, као и све присутне на церемонији отварања, и захвалили им на великој помоћи и подршци овој традиционалној Конференцији. На свечаном отварању обратили су се и др Мирсад Ђерлек, државни скеретар у Министарству здравља, проф. др Небојша Лалић, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, др Маријан Ивануша, директор Канцеларије Светске здравствене организације у Београду, др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије, проф. др Ида Јовановић, чланица Краљевског лекарског одбора, као и лекари са клинике Мејо, проф. др Душица Бабовић – Вуксановић и проф. др Весна Гаровић.

 „Ова једанаеста Конференција је од велике важности. Успели смо да је организујемо путем интернета, упркос тешким условима због пандемије COVID-19. Иако путем интернета, окупили смо еминентне лекаре из иностранства и региона. Користим прилику да се захвалим свим лекарима из наше земље и света, као и свим медицинским радницима, на несебичној борби и великој храбрости. Ова Конференција је један вид захвалности, такође. И даље смо упорни у стварању услова у којима дијаспора и Србија размењују драгоцена знања и искуства“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина у свом поздравном обраћању.

 Једанаеста Конференција српске медицинске дијаспоре покрива широк спектар подручја која утичу на здравствену и социјалну заштиту са посебним освртом на пандемију COVID-19, као и на искуство и знање стечено у борби против овог вируса.

11th SERBIAN DIASPORA MEDICAL CONFERENCE ORGANIZED BY THE HRH CROWN PRINCESS KATHERINE’S FOUNDATION

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine officially opened the 11th Serbian Diaspora Medical Conference at the White Palace. This year’s Conference was followed online by more than 1000 doctors, with participation of eminent lecturers from abroad and the region.

 The two-day Conference is held under the patronage of Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, organized by HRH Crown Princess Katherine Foundation, with the support of the Ministry of Health, the Medical Chamber of Serbia, the World Health Organization, the Medical Faculty of the University of Belgrade, the Ministry of Foreign Affairs and the Royal Medical Board.

 The Conference was formally opened by the addresses from HRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine who greeted the participants, as well as all those present at the Opening Ceremony, and thanked them for their great help and support to this traditional Conference. The Opening Ceremony was addressed by Dr. Mirsad Djerlek, Health Ministry State Secretary, Prof. Dr. Nebojsa Lalic, Dean of the Medical Faculty of the University of Belgrade, Dr. Marijan Ivanusa, Director of the Office of the World Health Organization in Belgrade, Dr. Milan Dinic, Director of the Serbian Medical Chamber, prof. Dr. Ida Jovanovic, a member of the Royal Medical Board, as well as doctors from the Mayo Clinic, prof. dr Dusica Babovic – Vuksanovic and prof. dr Vesna Garovic.

 “This eleventh Conference is of great importance. We have managed to organize it online, despite the difficult conditions due to COVID-19 pandemic. Although online, we have gathered eminent doctors, from abroad and the region. I would like to take this opportunity to thank all the doctors from our country and around the world, as well as all medical professionals, for their selfless struggle and great courage. This Conference is in gratitude to them. We remain persistent in creating conditions in which valuable knowledge and experiences are exchanged between diaspora and Serbia”, said HRH Crown Princess Katherine in her greeting opening.

 The Eleventh Serbian Diaspora Medical Conference covers a wide range of areas that affect health and social care with special reference to COVID – 19 as well as experience and knowledge gained in the fight against this virus.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

ПОМОЗИМО ОБНОВУ ЦРКВЕ У К.П.ЗАВОДУ СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Навршило се 18 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића. Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године.

 

Данас се навршава 18 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића, који је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године.

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође кринималног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен земунски клан.

Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".

Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из претходних година.

У августу 2003. године, подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године.

Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала. Они су 23. маја 2007. године оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.

За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.

Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.

По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.

У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.

После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда који није био члан комунистичке партије.

Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.

У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.

У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".

"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.

За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.

ИЗАСЛАНИЦИ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА НА ОПЛЕНЦУ ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Изасланици Његовог Краљевског Височанства Њ.К.В. Престолонаследника Александра, чланови Крунског савета Владан Живуловић и Зоран Живановић, заједно са члановима удружења „Краљевина Србија“, које ради под покровитељством Њ.К.В. Престолонаследника Александра, положили су венце на гроб Врховног Вожда Карађорђа на Опленцу поводом Дана државности Републике Србије.

 

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар честитао је грађанима Србије Дан државности:

 

“Свим грађанима Србије упућујем срдачне честитке и најбоље жеље.

 

На Сретење 1804. године најугледнији Срби договорили су се да за вођу устанка изаберу мог чукун-чукундеду Карађорђа, а на Сретењској скупштини 1835. донет је први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба.

 

Данас славимо слободу и независност Србије, државе у којој се свакодневно унапређују демократски принципи и људска права. Дан државности је дан када обележавамо прошлост, али и припремамо и славимо будућност Србије.

 

Уз сећање на Сретење 1804. године и са жељом да увек славимо овај дан као уједињени грађани Србије и целог света, честитам вам наш велики празник. Живела Србија!”, навео је Престолонаследник Александар у поруци.

 

ENVOYS OF HRH CROWN PRINCE ALEXANDER AT OPLENAC ON SERBIA’S STATEHOOD DAY

 

Envoys of His Royal Highness Crown Prince Alexander, members of the Crown Council Mr. Vladan Zivulovic and Mr. Zoran Zivanovic, together with the members of „Kingdom of Serbia“ Association, whose patron is HRH Crown Prince Alexander, laid the wreaths on the tomb of the Supreme Leader Karadjordje at Oplenac, on the occasion of marking the Statehood Day of the Republic of Serbia.

 

His Royal Highness Crown Prince Alexander congratulated the citizens of Serbia the Statehood Day:

 

“I extend my warmest congratulations and best wishes to the citizens of Serbia. On this day, in 1804, the building of modern Serbia began with the First Serbian Uprising led by my great-great-great-grandfather Karadjordje, and at the Sretenje Assembly in 1835, the first constitution of Serbia, was adopted. It was one of the most modern, democratic and liberal constitutions of its time.

 

Today we celebrate the freedom and independence of Serbia, the state in which democratic principles and human rights are constantly being promoted. Statehood Day is a day when we mark the past, but we also prepare and celebrate the future of Serbia.

 

Remembering the Meeting of the Lord of 1804 and wishing all of us to always celebrate this day as unified citizens of Serbia and the whole world, I congratulate our great feast. Long live Serbia!“, said HRH Crown Prince Alexander in his message.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040