НА ДАНАШЊИ ДАН НАВРШАВА СЕ 169 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА Њ.В. КРАЉА ПЕТРА I

Њ.В. Краљ Петар I

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.

Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.

Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.

HM King Peter I

King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in Belgrade, and continued his education at the Venel – Olivier Institute in Geneva. After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and graduated in 1864. 

While he was in Paris he showed interest in photography and painting, and kept improving his military and political education. That broadened his views on liberalism, parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868, when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program. 

After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May 1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and confiscated their property.

Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in the war between France and Prussia during which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his political activities.

In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he died as a child). After a short time in Paris, the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in Geneva Switzerland with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.

During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success. Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In 1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his political programme.

On 28 May 1903, a group of Serbian army officers assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the day of taking his oath.

From the beginning of his reign, King Peter I faced serious obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary, benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy of Serbia, particularly after the crisis caused by the annexation of Bosnia and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.

The first Balkan War against Turkey in 1912 and the second – against Bulgaria in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia, and their uniting with Serbia.

The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary declared war on Serbia, which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and Kolubara in 1914, Germany and Bulgaria entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army through the mountains of Albania, furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to witness Serbia’s victory at the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he was proclaimed the first King.

King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.

БУДУЋНОСТ ЈАПАНСКЕ МОНАРХИЈЕ - PRINCE HISAHITO: THE FUTURE OF JAPAN'S MONARCHY

Док британска а и светска јавност са нестрпљењем ишчекују долазак будућег монарха на свет, на другом крају планете, један дечак, потомак древне јапанске царске породице живи далеко од медијске пажње.

Шестогодишњи принц Хисахито једино је мушко дете које се за четири деценије родило у најстаријој светској монархији и припао му је нимало лак задатак да одржи у животу лозу за коју традиционалисти кажу да води порекло од праисторијске богиње сунца.

За разлику од Виндзорске палате чије активности пуне насловне стране таблоида и бескрајни су извор трачева и спекулација, детаљи из живота јапанске царске породице ретко прелазе зидине палате, наводи АФП.

Добро упућени извори тврде да млади принц води срећан и безбрижан живот, али живот у којем се већ припрема за своју будућу улогу владара на челу једне стабилне и угледне институције, далеко од обичног народа.

"Не мислим да принц Хисахито игра компјутерске игрице као његови вршњаци али верујем да има мирно и неспутано детињство", каже Шињи Јамашита, новинар и добар познавалац царске породице.

Иако богат, живот царске породице унутар китњастих и пространих токијских палата пун је рестрикција и ритуала од којих су многи тешко разумљиви спољном свету.

У јапанској традицији не би било места за ексцентричне епизоде принца Харија, шармантну блискости коју принц Вилијам испољава према обичном свету или свесрдно залагање принца Чарлса за очување животне средине.

Они воде живот по устаљеном ритму какав приличи јапанској царској традицији. Њихово ретко појављивање у јавности прате и снимају само одобрени медији који послушно сниме осмех на њиховим лицима, а затим склоне фотоапарате.

Један такав моменат у животу Хисахита забележило је око камере на његов пети рођендан када је прошао кроз обреде који подразумевају традиционалне кимоно-панталоне и симболично шишање.

Та традиција је једна од многих које се помињу у аналима историје Јапана који никад није био освојен, где се цар доживљавао као бог јер се налази на врху шинто релегије, древног јапанског веровања.

Али има наговештаја да традиција отвара врата за промене које носи савремено доба.

Хисахито је први јапански принц који иде у основну школу која није традиционална Гакушуин, институција намењена члановима царске породице.

Његова најстарија сестра, принцеза Мако студира на једном либералном хришћанском универзитету познатом по својој различитој култури, док је принцеза Како (18) још мање конвенционална и била је једна од пет чланица плесне групе у средњој школи.

Такве промене, међутим, не долазе изнутра, већ су више апсорбоване од нације коју царска породица симболизује.

"Царска породица не треба сама да уноси промене. Она се прилагодјава стању земље и одражава вредност јапанског народа свога доба", каже Јамашита.

Док се Хисахито није родио у септембру 2006. године, традиционалисти су страховали за будућност царске породице која влада Јапаном већ више од 2.600 година.

Принц престолонаследник Нарухито и његова супруга немају мушког потомка.

Криза је натерала јапанску владу да размотри измене закона којима би се омогућило да Нарухитова ћерка принцеза Аико наследи трон.

Али на велику радост јапанског народа, супруга Нарухитовог младјег брата на свет је донела дечака. Тако је проблем решен: након Нарухитове смрти, трон ће прећи на његовог брата који ће га предати сину, Хисахиту.

У Британији је недавно промењен закон тако да без обзира да ли ће супруга принца Вилијама, Кејт родити сина или ћерку овог месеца, то дете ће наследити престо.

Таква промена, како каже Јамашита, у Јапану није могућа и то нема везе са родном равноправношћу, већ са различитом природом монархије.

"Ако би принцеза Аико дошла на престо, то би значило да би њено дете чији би отац дошао из грађанске породице, било повезано са царском породицом преко женске линије. А то се у Јапану није десило у последњих хиљаду година", каже он.

Tanjug

Izvor: Blic online 

PRINCE HISAHITO: THE FUTURE OF JAPAN'S MONARCHY

TOKYO (AFP) - As an expectant Britain gets royal baby fever and readies to welcome a future monarch -- male or female -- the young boy who carries the destiny of Japan's ancient imperial family lives a life much less examined.

Six-year-old Prince Hisahito is the only boy in four decades born into the world's oldest monarchy, and will be entrusted with keeping alive a genealogical line traditionalists say can be traced back to a prehistoric goddess.

Unlike the House of Windsor, which lives life in the full tabloid glare and whose members provide endless fodder for gossip and speculation, the details of the lives of Japan's imperial family are scarcely discussed.

Commentators say the young prince leads a happy life, but one in which he is already being prepared for his future role as emperor at the head of a staid and revered institution, far removed from the common folk.

"I don't think Prince Hisahito plays computer games" like other boys his age, said Shinji Yamashita, a former official of the Imperial Household Agency and now a journalist specialising in royal matters.

"But he seems to be leading an unconstrained childhood," said Yamashita.

Japan's emperor is the nominal head of state and sits at the apex of the indigenous Shinto religion, an animistic belief system found only in Japan.

Although wealthy, the lives of the royal family inside ornate and spacious Tokyo palaces are heavily restricted and full of rituals, many of which are only hazily understood outside a tight inner circle of advisers.

Absent are the boozy exploits of Prince Harry, the charming common touch of Prince William, or the crusading environmentalism of Prince Charles.

Theirs is a life of regime and regimen; where their rare public appearances are carefully choreographed and recorded only by approved media, who dutifully snap the smiles of staged photo opportunities and then put the cameras away.

One such moment in Hisahito's life was his fifth birthday when he went through rites that involved the donning of traditional flowing kimono trousers and having a symbolic haircut.

The ritual, to mark a birthday considered important in Japan, along with ages three and seven, saw him standing on a "Go" checkboard, wearing the trousers for the first time in his life.

An aide, in the clothes of the Heian period (794-1185), combed his hair and then cut a few strands, before Hisahito jumped from the raised gameboard.

The tradition is one of many that stretch back through the annals of Japan's never-colonised history, where the emperor was treated as a god whose presence legitimised the authority of powerful political clans and warlords.

United States-led forces, who occupied Japan after its defeat in World War II, stripped the role of its semi-divine status, but the hushed reverence remains to the present day, with no mainstream media reporting anything but the authorised version of imperial lives.

There are nods to modernity -- Hisahito is the first royal child to go to a primary school other than the traditional Gakushuin, an institution built for the royals, while his oldest sister, Princess Mako, is a student at a liberal Christian university that is known for its diverse culture.

The middle child, 18 year-old Kako, is more unconventional still -- one of a five-piece dance troupe at high school with carefully curled hair.

But changes like this do not come from within, said Yamashita, rather they are absorbed from the nation the family symbolises.

"The imperial family are not supposed to seek change themselves," he said. "They adjust to the state of the country and reflect the values of Japanese people of their time," he said.

Until Hisahito's birth in September 2006, traditionalists had been gripped by fears for the future of a family they claim has ruled Japan for more than 2,600 years.

The heir to the throne, Crown Prince Naruhito, and his wife had produced no son.

The crisis prompted the Japanese government to reluctantly consider reforms to the law that would allow Naruhito's daughter, Princess Aiko, to ascend to the Chrysanthemum throne.

The debate was largely extinguished when the wife of Naruhito's younger brother gave birth to Hisahito. On Naruhito's death, the throne will pass to his brother, who in turn will pass it to his son, Hisahito.

In Britain, a change in the law means that whether William's wife Catherine gives birth to a boy or a girl this month, the child will inherit the throne.

But Yamashita, like many traditionalists, believes such a change in Japan is not possible.

"If Princess Aiko were to take the throne, it would mean her child, whose father would come from an ordinary background, would be only linked to the imperial family through the maternal line," he said.

"That has never happened in the past at least more than 1,000 years," he said.

The debate has nothing to do with gender equality, said Yamashita, but is something in a different realm.

"This is simply the nature of the Japanese imperial family," he said.
TOKYO (AFP)

РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ - ЛЕКЦИЈА ИЗ ЕТИКЕ

Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори*,

На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то на њихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем. Mного тога око вас убијаће вам мотивацију.

Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.

Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима. Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.

Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ви сте професори, а они су само власници квадратних метара!

Покушавају да омаловаже професорско занимање... Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити ту важну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи, размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима. Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ви сте професори!

Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ви сте професори!

Не заборавите да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у Дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности. Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу! Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ви сте професори!

Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности! Зато се трудите да будете узор својим ученицима. Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена и победите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да садржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени. Ученици то могу да препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу. Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса!

Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ви сте професори!

*Проф. др Рајна Драгићевић одржала је овај говор 19. јуна 2013. године на апсолвентској вечери својим студентима

Izvor: Politika online

Izvor: Politika online

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР ЧЕСТИТАО РАМАЗАН ИСЛАМСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II честитао је Исламској заједници и верницима почетак светог месеца Рамазана, који почиње данас. „Примите моје срдачне честитке поводом почетка великог празника Рамазана, са жељама да овај свети месец проведете у миру и срећи са својим ближњима. Свети месец Рамазан је време које подсећа на принципе толеранције, правде, напретка и достојанства, на вредности које уједињују све људе, били они муслиманске веросиповести или не”, нагласио је Престолонаследник. Престолонаследник Александар упутио је честитке Муамеру еф. Зукорлићу, главном Муфтији Исламске заједнице Србије, Муфтији Мухамеду еф. Јусуфспахићу, Муфтији србијанском и Имаму београдском, великом Муфтији Адему еф. Зилкићу, реис-ул-улеми исламске заједнице Србије, Мустафи еф. Јусуфспахићу, Имаму нишком, почасном реис-ул-улеми Хаџи-Хамдији еф. Јусуфспахићу, члановима и верницима исламске заједнице у Србији, као и Едхему еф. Чамџићу, Муфтији бањалучком.

Crown Prince Alexander conveys congratulations to the Islamic Community for Ramadan

His Royal Highness Crown Prince Alexander II extended his congratulations to the Islamic community and the faithful on the advent of the holy month of Ramadan. “Please accept my heartfelt congratulations on the advent of the holy month of Ramadan. I send my wishes for you to spend Ramadan in peace and happiness with your loved ones. Ramadan is a time that reminds us of tolerance, justice, progress and dignity, all those values that unite all the people, Muslims and non-Muslims alike” emphasized the Crown Prince. The Crown Prince conveyed his congratulations to Muamer ef. Zukorlic, Chief Mufti of the Islamic Community in Serbia, Mufti Muhamed ef. Jusufspahic, Mufti of Serbia and Imam of Belgrade, Grand Mufti Adem ef. Zilkic, reis-ul-ulema of Serbia, Mr. Mustafa ef. Jusufspahic, the Imam of Nis, Reis-ul-ulema emeritus Hadzi-Hamdija ef. Jusufspahic, as well as to the members of the Islamic community and the faithful in Serbia and Edhem ef. Camdzic, Mufti of Banja Luka.

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

СЕЋАЊЕ НА ГЕНИЈА: 157 . ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

БЕОГРАД - Дан науке у Србији и 157 година од рођења Николе Тесле, једног од највећих умова 20. века, биће обележен данас отварањем дечјег научног кампа Центра за промоцију науке у Виминацијуму код Костолца, а у Новом Саду ће бити одржана дебата о новом брендирању Србије.

Генијални иноватор и потпуни усамљеник, Тесла је умро у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943.Урна с његовим пепелом чува се у Музеју Николе Тесле у Београду

Музеј Николе Тесле из Београда гостоваће изложбом "Дипломе Николе Тесле" у земунској "Миленијумској кули" на Гардошу, а у Холу науке у Квинсу, САД, музеј се делом своје поставке представља на изложби "Теслин чаробни свет електрицитета".

У граду Филаделфији у америчкој држави Пенсилванија, који је пре неколико година прогласио Теслин рођендан за званични градски празник, сутра ће бити одржана научна конференција.

У Калифорнији је недавно покренут пројекат са циљем да се прикупе средства којим би се направила и поставила Теслина статута у Силиконској долини.

Такође у САД режисер Мајкл Ентон припрема филм о Тесли под називом "Луди научник". Овај филм треба да стане на крај мистерији званој Тесла. Ентону је, како је изјавио, изузетно стало да филм буде што веродостојнији па ће, поред тога што је за улогу Тесле у филму изабран српски глумац рођен у Немачкој, Бранко Томовић, део филма бити сниман и у Србији.

"Тесла је био Србин. Са својом породицом је причао српски и ја верујем да би он желео да његов језик буде тачно представљен у овом филму. За мене никад није било сумње да тако треба да буде", наводи режисер.

Код манастира Шишатовац на Фрушкој гори у току је градња копије родне куће и цркве породице највећег српског научника, етно-музеј, лабораторија и копија чувеног Теслиног торња.

У манастирској библиотеци, коју су спалиле усташе у време НДХ у Другом светском рату, уз остало су чувана и писма која је шишатовачком монаху Петронију Трбојевићу, годинама из Њујорка слао његов сестрић Никола Тесла.

Тесла, несумњиво један од највећих умова у историји, својим изумима у много чему је поставио правац научно-техничког развоја у 20. веку. Рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустрије, данас Република Хрватска.

Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија). Његова мајка, Георгина, Ђука рођена је у породици проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић, такође из личке свештеничке породице.

Његов отац Милутин је у време школовања у аустријској војној школи показао склоност ка филозофији и умном животу, па је напустио ту школу и завршио богословију у Плашком, службовао је најпре у Штикади код Грачаца, а затим у Сењу и потом у Смиљану код Госпића, где је Никола рођен.

Милутин је био дописник неколико београдских и новосадских листова из Лике, писао је под псеудонимом "Родољуб Правичић".

Николина мајка Ђука је била сеоска жена бистре памети и спретних прстију, иако неписмена знала је цео "Горски вијенац" напамет. У сећањима Тесла каже: "Моја мати потиче из веома старе породице у крају у коме су живели, у којој је било више генерација проналазача.

Никола Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Раковцу код Карловца, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају. Пре 1884. године, када је отишао у САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналазач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.

Он је 1885. у Њујорку основао властиту компанију "Тесла" када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје - иновација која је преобразила свет. Едисон је, иначе, био велики противник Теслиног изума. Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на којима се заснива савремена електротехника.

У Европу из САД Тесла је одлазио у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици. Априла 1892. стигао је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла. Месец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у кратку посету Београду.

Генијални иноватор и потпуни усамљеник, Тесла је умро у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године. Урна с његовим пепелом пренета је доцније у Београд и чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Теслина заоставштина стигла је у Београд 1951, на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић.Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСКО-а "Памћење света".

Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. јединица за мерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла. Његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији...

Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.

Њега све чешће својатају и Хрвати. Тако је крајем јуна ове године, на прослави поводом уласка Хрватске у ЕУ на тргу у Загребу постављен Теслин трансформатор а тај изум је представљен као изузетно хрватско стваралаштво.

Премијер Зоран Милановић је, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, пожелео тада да "хрватска посебност буде препозната у европској разноликости" и као примере те посебности навео имена најпознатијих Хрвата икад, на првом месту наводећи Николу Теслу (на тој листи се нашао и добитник Нобелове награде за књижевност Иво Андрић).

Изложба "Теслин чудесни свет електрицитета" у Њујорку

Изложба Музеја Николе Тесле - "Теслин чудесни свет електрицитета" биће отворена данас у њујоршком Холу науке у Квинсу, најавио је музеј.

Изложба ће бити отворена на дан рођења Николе Тесле, а реализује се у сарадњи са њујоршким музејом и уз подршку Скупштине града Београда и Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку.

После више од 100 изложбених поставки, одржаних у последњих неколико година у преко 20 земаља на четири континента, ова изложба први пут гостује у Њујорку, граду у коме је велики научник, инжењер и проналазач провео готово шест деценија и остварио сва своја открића и изуме који су променили технолошку слику 20. века.

На изложби, поводом 70 година од Теслине смрти, биће приказани најзначајнији детаљи из живота генијалног српско-америчког научника, бројни интерактивни модели његових најважнијих изума који представљају основу друге индустријске револуције, као и низ проналазака којима је начинио пионирске кораке у домену радија, високофреквентних струја, даљинског управљања и бежичних комуникација, без којих се свакодневица на почетку 21. века не може замислити.

На свечаном отварању говориће генерални конзул Републике Србије у Њујорку Мирјана Живковић, директор Музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић и председник и извршни директор Хола науке др Маргарет Хани, а посебан говор о Тесли одржаће принц Александар ИИ Карађорђевић.

О делу и богатом наслеђу великог научника говориће представници "Теслине научне фондације" из Филаделфије - председник Никола Лончар и извршни директор Марина Швабић, затим председник "Теслиног меморијалног друштва" из Њујорка др Љубо Вујовић и председница "Теслиног научног центра на Ворденклифу" Џејн Алкорн, чија је организација недавно успела да откупи Теслину последњу сачувану лабораторију на Лонг Ајленду и започне пројекат њене обнове.

Хол науке (НYСЦИ) у њујоршком Квинсу, основан 1964. године, временом је прерастао у музеј препознатљив по интерактивном и креативном приступу најновијим сазнањима из домена различитих научних дисциплина, који годишње обиђе више од пола милиона посетилаца.Изложба "Теслин чудесни свет електрицитета" биће отворена до 20. октобра.

Извор: Курир 

Autor: Agencija TANJUG

НИКОЛА ТЕСЛА И Њ.К.В. ПЕТАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ

"Акција, чак и малих бића доводи до промена у целом свету."

"Онога дана када наука почне проучавати нефизикалне / духовне / појаве, у десет година напредоваће више него у ранијим вековима своје историје."

Верује се да су у историји човечанства живела само два истинска генија, један је Леонардо да Винчи, а други Никола Тесла.

"Прометеј двадесетог века", славни српски научник и проналазач Никола Тесла, један од највећих умова у историји човечанства, рођен је у личком селу Смиљану код Госпића 1856. године у ноћи између 09 и 10. јула, када су муње парале небо, а бабица која га је порађала изјавила је да ће он бити дете светлости. Отац Николе Тесле Милутин био је свештеник Српске православне црква, а мајка Георгина изузено талентована жена. Теслини родитељи су осим њега имали сина Данета и кћерке Ангелину, Милку и Марицу.

Основну школу започео је у Смиљану а завршио у Госпићу. Вишу гимназију завршио је у Рековцу крај Карловца. Касније се школовао у Чешкој, радио у Будимпешти, Паризу, Прагу, Стразбуру и у САД. У Будимпешту је био заљубљен. Баш ту му се родила генијална идеја о обрнутом магнетном пољу. "Једне вечери у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак сунца. Хиљаду ствари окретало се пламтећи, хиљадама боја. Сетио сам се Фауста и рецитовао стихове из њега. И тада као у магли, видео сам како се окреће Магнетно поље и ради индукцијски мотор. Видео сам их у Сунцу."

У Америку је досао 1884. године, где остаје до своје смрти. Те године новинари су коментарисали његову појаву речима: "Рођен је на Венери, и стигао је на земљу или на свемирском броду или на крилима голуба." Грађанин света, космополита, полиглота и изнад свега образован човек означио је почетак глобалне електрфикације планете. Оставио је за собом око 700 проналазака у разним областима науке, технике и медицине / Електрицитет, наизменичну струју, радио, радар, рентгенске зраке, бежични пренос енергије, електричну подморницу, турбину без лопатица, генератор озона.../. Многи Теслини изуми за нас су још и данас права научна фантастика. Захваљујући њему осветљени су наши домови, села и градови. Створио је моторе и високонапонске трансформаторе на којима почива цели индустријски свет.

Међународна комисија поводом стогодишњице рођења Тесле, назвала је његовим именом јединицу магнетне индукције Тесла ( Т ), а енциклопедија Британика сврстала га је међу десет најважнијих људи у светској историји. За живота добио је петнаест почасних доктората најпознатијих светских Универзитета.

Умро је 07. јануара 1943. године у хотелу "Њујоркер" на 33 спрату у соби 3327 у којој је живео задњих година. Његови посмртни остаци су кремирани, а урна са пепелом је пренесена у Београд 1957. године, и налази се у Музеју Николе Тесле. Осам америчких држава прогласиле су дан Теслиног рођења за држави празник. Код нас се данашњи дан слави као Дан науке.

Шта нам поручује Тесла?

Будимо свесни себе и свог постојања. Будимо истрајни у свему. Учимо визуелизирати све оно што нас радује ако тиме нисмо наудили другим људима. Универзум је жив у свим својим манифестацијама; од камена до човека.

NYC Nikola Tesla Exhibit Opens Tomorrow, In Time For His 157th Birthday

A new exhibit dedicated to the work of Nikola Tesla opens tomorrow at the New York Hall of Science in Queens. Called Tesla’s Wonderful World of Electricity, this homage to the late inventor was assembled with help from the Nikola Tesla Museum in Belgrade, Serbia. Why tomorrow? Because July 10th is Tesla's birthday, and is also deemed "Nikola Tesla Day" by the Nikola Tesla Memorial Society.

Sadly, I'm way over here in California, so I won't be able to check it out. But if you're in the New York area, it looks like it could be a fascinating exhibit. It includes photographs, models of some of Tesla's laboratories, and working models of some inventions.

The press release includes a description of the models that are included:

Among the items represented are induction motors with egg-shaped and disc-shaped rotors, a Tesla coil, Tesla’s pump with computer-animated working principles, a model of the Adams’ power station on the Niagara River, a model of Tesla’s laboratory in Colorado Springs, and a model of Tesla’s airplane with vertical takeoff and landing capability.

The exhibit is open until October 20, 2013 and is free when you pay for admission to the museum, which will set you back $11 per adult and $8 per child, student or senior.

There's no word if Tesla's model for a perfect society—free of those deemed unfit to breed and overweight people—might be included. Presumably, you'll find out at the door.

Paleofuture.

ЂОКОВИЋ ДОМАЋИН ХУМАНИТАРНЕ ВЕЧЕРЕ ЗА ДЕЦУ СРБИЈЕ, МЕЂУ ЗВАНИЦАМА И ФИЛМСКЕ ЗВЕЗДЕ

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић био је домаћин хуманитарне вечере у Лондону, са које су прикупљена средства намењена помоћи програмима раног развоја деце у Србији.

Добротворној вечери присуствовале су бројне познате званице, међу којима и глумац Џералд Батлер, који је само дан раније здушно бодрио земљака Ендија Мареја у финалу Вимблдона против српског тенисера.

Фондација Новак Ђоковић организовала је хуманитарно вече у Лондону са циљем да повећа свест о проблемима раног развоја деце у Србији и да обезбеди новац како би се још више инвестирало у неопходне пројекте, као и изградњу објеката Школица живота.

Ђоковић ће након пораза у финалу Вимблдона направити паузу од непуних месец дана како би се потпуно одморио и припремио за летњу серију турнира на америчком бетону (Монтреал, Синсинати и УС Опен).

Извор: 24 сата

He's still her number one! Novak Djokovic casts aside his Wimbledon defeat as he and model girlfriend Jelena Ristic host a star-studded charity gala dinner

He suffered a crushing defeat at the hands of Andy Murray in the Wimbledon men's final on Sunday afternoon.

But Novak Djokovic seemed to have put his loss behind him as he hosted a star-studded gala dinner in aid of his Novak Djokovic Foundation on Monday night.

And the 26-year-old tennis star's stunning girlfriend Jelena Ristic proved he is still very much her champion as she proudly posed alongside her man on the green carpet at London's Roundhouse venue.

Still her champion: Novak Djokovic seemed to have put his Wimbledon loss behind him as he hosted a star-studded gala dinner in aid of the Novak Djokovic Foundation on Monday night alongside his stunning girlfriend Jelena Ristic

The Serbian sportsman looked every inch the dapper gentleman as he arrived at the gala dinner, wearing an immaculately tailored black suit, which he teamed with a crisp white shirt and bow-tie.

Kate Hudson and Naomi Campbell channel gothic glamour in striking dark gowns as they lead the A-list attendees at inaugural Novak Djokovic Foundation gala dinner

Like mother like daughter! Sarah Ferguson and Princess Eugenie pose together in full-length gowns at Djokovic Foundation Gala... while Beatrice arrives separately

Murray is world No 1: Coach Lendl believes Scot is best player on planet after Wimbledon victory

But Jelena was the one who truly commanded attention on the green carpet, opting for an eye-catching navy and white strapless gown, featuring a nipped-in waist and full skirt.

The swimwear model wore her honey blonde locks swept up off her shoulders into a stylish up-do, and accessorised with glittering diamond drop earrings and a navy clutch bag.

Looking ace! While her boyfriend was the real star of the evening, the swimwear model was the one who turned heads on the green carpet

Proving she is every inch the doting girlfriend, Jelena worked the star-studded crowd like a true professional, chatting to stars from the worlds of showbiz and sport with ease.

And the event certainly pulled in a stellar crowd, with the likes of Hollywood actress Kate Hudson, supermodel Naomi Campbell, actor Gerard Butler and retired tennis champion Boris Becker turning out to do their bit for the charity.

The inaugural foundation dinner was even given the royal seal of approval with Sarah Ferguson and her daughters Princess Beatrice and Princess Eugenie also putting in an appearance.

In spite of her cool, calm and collected appearance, Jelena, 27, recently admitted being the long-term girlfriend of the world's number one tennis player is by no means an easy task.

Speaking last week, she told the Mail: 'You can get very passionate when watching your boyfriend from the players’ box. We just want them to be happy. You don’t want to see them in pain. If they are not happy, neither are you.

‘But I have to be careful as I don’t want to get too emotional and distract Novak. It’s about what the guys want.

'We don’t want them to see us get emotional. When I’m at home watching him on the TV, I get even more passionate because I know the cameras aren’t on me.

‘My job is to keep Novak clam and relaxed before his matches. We are emotional partners. The emotional support we give to each other is very important. It’s the same for me as well. He is very supportive and encouraging of the work that I do.’

The Novak Djokovic Foundation is raising funds in the hope that every child in Serbia, the tennis star's native country, can have the necessary education and resources to lead productive and healthy lives.

Djokovic said prior to hosting the gala: 'I’m really looking forward to hosting my first fundraising event in the UK.

'The Foundation’s vision is to raise awareness of disadvantaged young people in Serbia and around the world, especially those who’ve had fewer opportunities to reach their full potential.

'With the help of my friends, family and supporters, I hope we can raise the much needed funds required to make a difference to the lives of these young children.’

Mail Online

КРАЉЕВСКИ ПАР НА ИЗЛОЖБИ У ЧАСТ 1700-ГОДИШЊИЦЕ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА У ЊУЈОРКУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина присуствовали су изложби и предавању у српској Православној цркви Светог Саве у Њујорку, у организацији Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку, и српске Православне цркве поводом обележавања  1700 - годишњице Миланског едикта.

Изложбом и предавањем “Милански едикт  313-2013, обележено је 17 векова од верске толеранције за хришћанство у Европи”. У оквиру ове прославе одржана је и изложба “Винимацијум – Римски град и легионарски камп као археолошки парк” на којој се присутнима обратио главни предавач професор др Миомир Кораћ, директор археолошког налазишта Виминацијум Србије.

Њихова краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина  били су почасни гости ове прославе на којој су срдачно дочекани од стране организатора и осталих гостију.

Милански едикт је законски акт који је ставио историјску тачку на тровековни прогон хришћана и његов значај је од медјународног значаја.

Royal Couple at Exhibition in honor of 1700 anniversary of Milan edict in New York

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine attended an exhibition and lecture in the Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New  York organized by the Consulate General of Republic of Serbia in New York and the Serbian Orthodox Cathedral for 1700th Anniversary of the Milan Edict.

Exhibition and lecture “The Edict of Milan 313-2013, marks 17 centuries of religious toleration for Christianity in Europe”.  As a  part of this celebration  there is included an exhibition “Vinimacium –Roman city and legionary camp as an archaeological park” by keynote speaker Professor Dr. Miomir Korac, Director of the Archaeological site Viminacium Serbia.

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine were guests of honour and were warmly welcomed by the organizers and other guests.

The Edict of Milan legislation put an end to the historic persecution of Christians and its significance is of great international importance.

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs