Престолонаследник Александар ексклузивно за Телеграф после Опленца говори о сахрани Карађорђевића, Србији као уставној монархији, о добијању датума и јединству своје породице Престолонаследник Александар ИИ Карађорђевић у свом првом интервјуу након сахране посмртних остатака краља Петра ИИ Карађорђевића, краљице Марије, краљице Александре и принца Андреја у крипту Цркве Светог Ђорђа на Опленцу говори за Телеграф о томе како се осећа сада када је испуњено завештање Петра И Карађорђевића, о Србији у ЕУ, о враћању монархије, као и о неопходности помоћи државе династији.
Престолонаследник Александар, старешина Краљевског дома Карађорђевића и легитимни претендент на српски престо, којег је патријарх Иринеј на Опленцу већ назвао краљем Србије, за наш портал каже да је у држави за уставну и парламентарну монархију увек владало интересовање и да је Србија као монархија боље решење за XXИ век.
Према ранијем истраживању Телеграфа, али и многих других агенција за испитивање јавног мнења, 60 одсто испитаника се изјаснило да жели да види Србију с монархистичким уређењем. Престолонаследник Александар ИИ каже за Телеграф да га такав резултат радује и да су њиме он и његова породица веома дирнути.
Какви су вам утисци након сахране на Опленцу и испуњења жеље Петра И Карађорђевића да сви чланови породице буду сахрањени на једном месту?
- Било је веома дирљиво за целу моју породицу. Веома смо задовољни што сада сви преминули чланови породице почивају у миру у крипти Маузолеја на Опленцу. Нарочито смо поносни што смо испунили жељу краља Петра И Карађорђевића. Истина, требало је времена, али остварило се.
Држава Србија коначно је стала иза породице Карађорђевић и помогла у преносу моштију. Колико вам значи та подршка?
- Подршка председника Николића била је веома снажна и одлучна, а уз помоћ и савете професора Оливера Антића, процес је кренуо напред. Такође, уз помоћ и подршку премијера Ивице Дачића, министра спољних послова Ивана Мркића, као и Државне комисије за повратак чланова породице Карађорђевић, постигнуто је много да ствари крену напред. Веома сам захвалан патријарху Иринеју на фантастичној подршци Цркве. У Чикагу смо имали изузетну подршку нашег адвоката, господина Тома Карачића, који је с великом стручношћу решио правна питања и добијање неопходних дозвола за ексхумацију Краља Петра и Принца Андреја. Такође су били одлични и наш амбасадор у Вашингтону Владимир Петровић и генерални конзул Деско Никитовић, који су уложили велики труд. У Великој Британији је Њено Величанство Краљица Елизабета ИИ љубазно пристала да Краљица Марија буде ексхумирана, тако да је тај процес протекао веома глатко. Наш амбасадор и наш генерални конзул у Лондону Љиљана Зарубица успоставили су изванредну комуникацију с британским властима. Захвални смо нашем авио-превознику ЈАТ-у и њиховом особљу на великој помоћи. У Грчкој су нам премијер Антонис Самарас и министар спољних послова Димитрис Аврамопулос пружили велику подршку и много помогли у вези с преносом моје мајке Краљице Александре. Наш амбасадор у Атини Драган Жупањевац веома се успешно повезао с грчким властима. Сви они су били један сјајан тим, заједно с мојом породицом. Успели смо, и јавност је јасно могла да види резултат прошле недеље, 26. маја.
Сведоци смо да је велики број људи дошао на сахрану посмртних остатака на Опленцу, а исто тако долазио је и у Двор да ода почаст Карађорђевићима. Да ли вас радује што се све већи број грађана Србије поново окреће монархији?
- Било је врло дирљиво видети толико људи који су дошли да одају почаст члановима моје породице, у дворској капели на Дедињу, и ја и моја породица били смо веома дирнути. За уставну парламентарну монархију увек је владало интересовање, а ја сам захвалан због тога.
Хоће ли Србија добити датум за отпочињање преговора са ЕУ?
- Надам се да хоће, почетком јуна. Наша влада је уложила велики труд да би то постигла, а сви знамо да ће чланство у ЕУ бити велики подстицај за Србију, јер ће моћи да учествује у доношењу одлука, а нарочито зато што ће се тиме отворити огромно тржиште за нашу привреду, чиме ће се учврстити постојеће пријатељске везе. Влада Србије, такође, има тежак задатак да реши веома важно питање – Косово и Метохију, које је свима нама на срцу.
Да разјаснимо све гласине – да ли је породица Карађорђевић јединствена и има ли мимоилажења унутар ње?
- Ту нема дилеме, максимално смо јединствени. Јасно је да смо у 98 одсто случајева снажно уједињени, а то је једино важно. Без обзира на све, ми Карађорђевићи идемо напред јединствени.
Да ли мислите да је реално да Србија једног дана поново осване као парламентарна монархија?
- Нема сумње да је занимање за уставну парламентарну монархију веома велико. Ипак, треба напоменути да наши политичари и наши грађани морају да се осећају добро у вези с тим обликом владавине. То је боље политичко решење за Србију у 21. веку, јер ће нас ставити у равноправан положај с другим уставним парламентарним монархијама, као што су Шведска, Холандија, Велика Британија, Јапан, Аустралија, Канада…
Лидер СПО Вук Драшковић је на сахрани посмртних остатака на Опленцу поручио да је време да и ви уђете у политику како би се идеја о монархији што више презентовала и што пре остварила. Да ли планирате да се укључите у политику?
- Начело уставне парламентарне монархије јесте да државом управља Влада, на челу с премијером и његовим министрима, која се бира на изборима. Краљ влада, али је изнад политике, није члан ниједне политичке странке, а то је веома важно, јер тако пружа чвршће јединство, дубљи континуитет и већу стабилност државе, тако да се нећу укључивати у политику.
Патријарх српски Иринеј је јавно подржао идеју да се у Србији уведе парламентарна монархија.
- То питање је веома важно, али захтева много рада да би се кренуло напред. Његова светост патријарх Иринеј и други верски великодостојници веома су наклоњени уставној парламентарној монархији. Патријарх Павле је званично подржао уставну парламентарну монархију 2003. године, а то је само наставак односа који је изграђен вековима раније. У Србији су и Црква и Круна симболи континуитета, стабилности и јединства, они обухватају све људе, без изузетака на основу њихових личних избора.
Да ли сте задовољни радом саветодавних тела Круне?
- Као што знате, постоје три саветодавна тела Круне: Крунски савет, Крунско веће и Крунски кабинет. Једна идеја је јака онолико колико се људи уједине око ње. Понекад углед неких академика и професора, чланова Крунског савета, говори сам за себе. Није никакво изненађење да многи од њих имају међународни углед. Крунско веће је знатно мање саветодавно тело и активно је у решавању свакодневних питања, а Крунски кабинет окупља стручњаке из разних области, који својим драгоценим саветима помажу кад год се укаже потреба. За више од 20 година постојања, Саветодавна тела су предложила и подржала многе значајне иницијативе.
На Опленцу је био велики број угледних људи и династија широм света. Шта конкретно Двор и породица Карађорђевић чине за подизање угледа Србије у свету?
- Поносни смо што промовишемо Србију у иностранству, као и страним посетиоцима и инвеститорима овде. Позивани смо на многе значајне догађаје у иностранству. Увек нас питају о Србији, а то је златна прилика да се о нашој земљи каже нешто позитивно. Поносни смо што уживамо једнак углед у земљи и иностранству. Погледајте само тимски рад и сарадњу и у земљи и у иностранству поводом преноса чланова моје породице у Србију. Без узајамног поштовања и сарадње, како у земљи, тако и у иностранству, то не би било могуће остварити. Веома смо срећни што имамо толико пријатеља, како у земљи, тако и у иностранству.
Да ли мислите да је за Србију важан пут ка ЕУ?
- Да. Знам врло добро да постоји неповерење и сумње, а оне се морају саслушати. Ускоро ће ЕУ имати 28 чланица, с Хрватском као последњом која се придружила. Србија полако постаје окружена земљама ЕУ. Нама је преко потребно огромно тржиште ЕУ, на које бисмо извозили нашу робу. Морамо да отварамо нова радна места, а чланство у ЕУ би свакако привукло више инвестиција. Наставићемо да негујемо и наше односе с Русијом. Ми нисмо порески рај као што су Монако или Сан Марино. Србија не може да буде изолована од Европе и одлука које се доносе у ЕУ, као да је острво у Пацифику. Зато је крајње време да се чује и глас Србије у Европи и ми да се поносимо тиме.
Докле се стигло с враћањем одузете имовине Карађорђевићима?
- И даље, заједно с државом, радимо на том веома важном питању, очекујемо напредак и сарадњу у његовом решавању.
Познато је да Карађорђевићи немају државну апанажу. Од чега се онда финансирате?
- Тачно је да немамо апанажу. Драго ми је што могу да кажем свима да сам увек сам зарађивао за живот.
Да ли је породици Карађорђевић и у којој мери потребна помоћ државе и на којим пољима конкретно?
- Да, потребна нам је помоћ државе у одржавању Дворског комплекса, као историјског културног добра. Сви смо поносни на Краљевски и Бели Двор, они су дивни, то су наши српски Версаји, који су отворени за јавност, али неопходно је да држава помогне у његовом одржавању, јер је то очигледно у интересу Србије. Дворови су веома популарни, зато морамо да наставимо да их чувамо, како за домаће, тако и за стране посетиоце, да би могли да и даље уживају у њима. У њима се налазе изванредна уметничка дела, они су драгуљи архитектуре и ми треба да будемо поносни на њих, као што су све нације поносне на своје културно наслеђе и историју.
Извор: Телеграф
Foto: Tanjug
(Darko Zlojutro)
.jpg)
