Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

уторак, 01. април 2014.

Продор који је одлучио Први светски рат - Decisive breakthrough of World War I





У незадрживом пробоју који је практично одлучио Први светски рат, српска пешадија је за 45 дана прешла 600 километара. Француски генерал Франше д’Епере записао је да ју је и француска коњица “једва сустизала”.

У јесен 1918. године, отпочео је пробој Солунског фронта. Мало ко од савезничких сила у И светском рату је тада могао и да претпостави да ће ово споредно ратиште ускоро добити такав значај, а да ће око 62 000 војника државе за коју многи више нису ни веровали да постоји, одлучити о исходу победе која је практично окончала Први светски рат.

У историји ратовања, никада се ни пре ни после није догодило да се једна цела држава – са краљем, владом, министрима, војском и добрим делом становништва, повуче са своје територије и насели на другој. Ипак, Први светски рат је приморао Србију да учини управо то. Са свих страна притиснута непријатељима, Србија се преко Албаније повукла до Грчке, одакле су преживеле војнике и цивиле савезнички бродови највећим делом превезли на острво Крф.

У априлу 1916. опорављена војска превезена је у Солун где су се већ налазиле савезничке пре свега, француске и британске трупе. Одатле су Срби упућивани на фронт који је, међутим, остао прилично стабилан и споредан у односу на фронтове на западу; тј. све до 14. септембра 1918. године и велике офанзиве.

Многи историчари који су истраживали Први светски рат забележили су силну жељу Срба да се што пре врате у своју домовину. Србија је сањана и о њој су се певале песме које су научили и остали савезнички војници.

Када је пробој коначно почео, српску војску више нико није могао да заустави! У француским војним извештајима остало је записано да српски одреди марширају и по 17 сати дневно, да их тешко сустиже и коњица и да бугарски војници пред њима беже и бацају оружје.

Врховни командант савезничких снага на Солунском фронту, француски генерал Франше д’Епере наредио је јуриш. После недељу дана, трупе су прешле Вардар чиме је Солунски фронт пробијен.

Бугарска је капитулирала 29. септембра. Ово је била огромна победа за савезнике – из рата је избачена војска од 700 000 војника, а немачка команда је наредила опште повлачење. Јуришајући испред остатка војске, српске јединице са око 62 000 ратника тада су, према речима немачког цара Виљема II “одлучиле рат”.

На крају, цифре су биле готово нестварне – српска војска је за 45 дана прешла око 600 километара потискујући непријатеља и ослобађајући Србију. Београд је 1. новембра поново био слободан. Француски одреди су 10. новембра прешли Дунав и кренули у освајање Мађарске. Први светски рат је коначно завршен.

После краха Солунског фронта и губитака на осталим бојиштима, Немачка је затражила примирје. Борбе у Првом светском рату окончане су 11. Новембра 1918. Године. Негде тих дана “Манчестер гардијан” је написао: “Ма колико била велика улога Француза у победи, данас цео свет мисли на Србију”.

Први светски рат Србији је донео стравичне губитке. Животе је изгубило 26% укупног становништва наше земље, чиме се Србија нашла на првом месту по броју жртава, далеко испред свих осталих зараћених страна.

О славном пробоју Солунског фронта, генерал д’Епере је записао: “То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине…”

Decisive breakthrough of World War I

During the unstoppable breakthrough that ultimately led to the end of the World War I, the Serbian army passed 600 kilometers in 45 days. French general Louis Franchet d’Esperey wrote that even the French cavalry was barely catching up.

In autumn 1918 the Macedonian front (Salonika front) breakthrough started. The Allies couldn’t even assume that this secondary and less important front would soon gain such significance and that 62,000 soldiers from a country that many believed didn’t exist anymore would decide the outcome of World War I.

Never before, in the entire war history, has almost the entire population of a country with its king, government, ministers and army, left their homeland and relocated to another. Serbia did exactly that in World War I. Surrounded by enemies, Serbia retreated across Albania to Greece where all the people took refuge on the island of Corfu.

In April 1916, the recovered army was transferred to Thessaloniki and joined the French and the British troops. Soldiers were then sent to the battlefield and a front that was stable and secondary in comparison to the fronts in the West. Until September the 14th 1918 and the great offensive.

Many historians wrote of the great desire that World War I Serbian soldiers had to return to their homeland. They dreamed of it and sang songs about it. Songs remembered even by the Allied soldiers.

Once the breakthrough began, the Serbian army couldn’t be stopped. French military reports noted that Serbian troops marched 17 hours a day. Even the cavalry had difficulties catching up, while the enemy Bulgarian soldiers fled in retreat leaving their weapons behind.

The Supreme Commander of the Allied Forces in the Macedonian front, a French General Franchet d’Esperey, ordered full charge. A week later, troops crossed the Vardar River – and the Macedonian front was broken.

On September the 29th Bulgaria surrendered. It was a great victory for the Allied forces – 700,000 enemy soldiers withdrew from the war and Germany gave order to retreat. According to the words of German Emperor Wilhelm II, Serbian troops with around 62,000 soldiers delivered the final verdict.

In the end, the Serbian army passed around 600 kilometers in 45 days, fighting the enemy and liberating their homeland. On November the 1st Belgrade was free again, and on November the 10th the French troops crossed the Danube and started their advance through Hungary. World War I was finally ended.

After the Macedonian front breakthrough and defeats on all other battlefields, Germany requested truce. The fighting in World War I ended on November the 11th, 1918. The “Manchester Guardian” wrote: “Despite the immense role of France in the victory, today the world is thinking of Serbia”.

In World War I Serbia lost 26% of its population, more than any other country involved.

This is how General d’Esperey remembered the Macedonian front breakthrough: “They are almost all peasants, they are Serbs, strong when torments strike, sober-minded, modest, they are free, unbreakable, proud lords of their fields. But then the war came. And for the freedom of their homeland these peasants transformed easily into soldiers, the bravest, the most persistent, and the best of all. Those are great troops and I’m proud of having led them, side by side with the French army, all the way to the liberation of their fatherland….”


serbia.com

Нема коментара:

Постави коментар