Укупно приказа странице

Translate

уторак, 27. новембар 2012.

KRALJEVSKI PAR PRISUSTVOVAO SVEČANOJ AKADEMIJI POVODOM 120 GODINA SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE







Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ

Beograd, 26. novembar 2012.- NJihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina prisustvovali su večeras svečanoj akademiji kojom je obeleženo 120 godina osnivanja i trajanja Srpske književne zadruge (SKZ) na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Pozdravnu reč uputio je prof. dr Milo Lompar, novoizabrani sekretar SKZ, a okupljenima se obratio i Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej, pokrovitelj proslave, kao i Nj.E. g-din Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja. Svečanosti su prisustvovali i g-din Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), g-din Radoslav Pavlović, savetnik za kulturu Predsednika Republike, g-din Miodrag Maticki, predsednik Vukove zadužbine, kao i upravnici i direktori mnogobrojnih muzeja, biblioteka i škola.
Poznate reči Stojana Novakovića da su osnivači SKZ „ostavljali na stranu sve što bi nas moglo deliti“, da bi, s druge strane, „jače potražili ono što nas može zbližiti i sastaviti“,jedan je od osnovnih principa u radu ove ustanove koji pruža nadu i danas da će srpska književnost nastaviti da rađa velikane srpske misli i društva u budućnosti.
ROYAL COUPLE ATTEND CEREMONY FOR 120 YEARS SERBIAN LITERARY ASSOCIATION
Belgrade, 26 November 2012 – Their Royal Hignesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine attended this evening the ceremony commemorating 120 years of the founding of  the Serbian Literary Association on the stage of the National Theatre in Belgrade.
His Holiness Patriarch Irinej blessed and endorsed the celebration. Prof. Dr. Milo Lompar, the newly elected Secretary of the Serbian Literary Association addressed the audience with a welcome speech.  Words of encouragement and congratulations as well came from H.E. Mr. Bratislav Petkovic, Minister of Culture and Information. Among the distinguished guests there were Mr. Vojislav Kostunica, President of the Democratic Party of Serbia (DSS), Mr. Radoslav Pavlovic, Councillor for culture of the President of the Republic, Mr. Miodrag Maticki, President of Vuk Foundation, many school principals and directors of Serbian museums.



Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

понедељак, 26. новембар 2012.

КРАЉЕВСКИ ПАР НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ ГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ОДРЖАНЕ 25. НОВЕМБРА 1918.



Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ


Нови Сад, 25 новембар 2012.- Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина присуствовали су данас у Новом Саду свечаној Академији поводом годишњице одржавања Велике народне скупштине у овом граду, 25. новембра 1918. године.

Свечаној академији, одржаној у Српском народном позоришту у Новом Саду, присуствивали су и г-дин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, Њихова Преосвештенства Владика бачки Г. Иринеј и Владика јегарски Г. Порфирије, бројни државни и покрајински званичници, еминентни уметници и стручњаци. Велика народна скупштина је у Новом Саду 25. новембра 1918. године донела одлуку о присаједињењу Барање, Бачке и Баната Србији. Дан пре тога 24. новембра је збор посланика народних већа Срема у Руми донео одлуку о присаједињењу Срема Србији. 25. новембра 1918. године област Војводине је донела одлуку о одвајању од Аустро-угарске Монархије и уједињену са пансловенском државом Срба, Хрвата и Словенаца. Краљевина Србија се придружила 1. децембра 1918. године, и након тога држава је добила име Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је први пут призната као држава 1918. године. Свечаном академијом у Новом Саду обележена је деведесет и четврта годишњица те одлуке.

У уметничком делу програма изведен је део опере „Принц Иво од Семберије“ Исидора Бајића, затим је Миодраг Петровић прочитао говор који је одржао Јаша Томић 25. новембра 1918. године, после чега је уследио сплет буњевачких игара. Уметнички програм завршен је наступом хора и оркестра који су извели „Востани Сербије“.

ROYAL COUPLE AT EVENT HONOURING GRAND NATIONAL PARLIAMENTARY ASSEMBLY DECISION
25 NOVEMBER 1918

Novi Sad, 25 November 2012 – Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine attended the Gala academy honouring the Grand National Parliamentary Assembly decision of 25 November 1918.

Mr. Milos Vucevic, Mayor of Novi Sad, Their Graces Bishop Irinej of Bac and Bishop Porfirije of Jegar, state and regional officials as well as prominent experts and artists attended this important event. The Grand National Parliamentary Assembly in Novi Sad reached the decision on 25 November, 1918 to unite Baranja, Backa and Banat with Serbia. The day before on 24 November 1918 members of the parliament of Srem reached the decision in Ruma to also annex Srem to Serbia. On 25 November 1918, the region of Vojvodina proclaimed its secession from Austria-Hungary to unite with the pan-Slavic State of Serbs, Croats and Slovenes. The Kingdom of Serbia joined the union on 1 December 1918, and the country was named Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes. In 1918, Serbia was recognized as a state by the world for the first time. Today’s event in Novi Sad marks 94 years since the unification decision.

In accompanying program, chorale of the Opera “Prince Ivo of Semberia” performed “Oj, Srpkinjo“ by composer Isidor Bajic,  then Miodrag Petrovic read speech delivered by Jasa Tomic on 25 November 1918, then followed Combination of Bunjevci dances, performed by Artistic Association Tavankut, and at the end “Arise, Serbia“ was performed by choir and orchestra.




Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

субота, 24. новембар 2012.

Њ.К.В. ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА СВЕЧАНО ОТВОРИЛА СЕДМИ СИМПОЗИЈУМ „НОВОСТИ У ХУМАНОЈ РЕПРОДУКЦИЈИ“








Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ


Београд, 23. новембар 2012. – Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина свечано је отворила седми симпозијум „Новости у хуманој репродукцији“ који се ове године одржава у новом конгресном центру хотела Метропол Палас 23. и 24. новембра.

Симпозијуму ће присуствовати научни експерти, лабораторијски и клинички стручњаци који ће заједно покушати да дају увид у све изазове напретка које нам доносе најновија достигнућа Хумане репродукције. Ова размена мишљења има намеру да преиспита локална, национална и интернационална питања и изазове са којима се хумана репродукција данас среће.

Њ.К.В. Принцеза Катарина је у свом обраћању нагласила: „Тема којом се ви бавите изузетно је значајна са медицинског аспекта, али исто тако је и веома важно друштвено и државно питање. Верујем да ће најновија научна сазнања и примери добре праксе помоћи да се отклоне недоумице и унапреде лечење и приступ овом проблему. Ми имамо много проблема, али и веома квалитетне и предане лекаре, који се често херојски боре да помогну својим пацијентима,упркос томе што немају најмодернију опрему ни велика финансијска средства. То је оно што улива наду и даје сигурност вашим пацијентима.


HRH CROWN PRINCESS KATHERINE OFFICIALLY OPENS SEVENTH SYMPOSIUM "NEWS IN HUMAN REPRODUCTION”

Belgrade, 23 November 2012 - Her Royal Highness Crown Princess Katherine officially opened the seventh symposium "News in human reproduction" which will be held in the new congress center of the Hotel Metropol Palace on 23 and 24 November 2012.

The symposium will gather scientific experts, laboratory and clinical specialists who will work together to try to give an insight into the challenges that human reproduction brings. The exchange of views is intended to review the local, national and international issues and challenges that the human reproduction is facing in its development.

HRH Crown Princess Katherine emphasized in her speech: "This theme is extremely important from a medical point of view, but it is also a very important social and state issue. I believe that the latest scientific knowledge and examples of good practices will help to eliminate confusion and improve treatment and access to this problem. We have many situations, but also we have very good and dedicated doctors, who are often in a heroic struggle to help their patients, even though they do not have the latest equipment or significant financial resources. This is what gives us hope and it gives security to your patients. "


Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

петак, 23. новембар 2012.

УЧЕСНИЦИ БАЛКАН ВЕНТУРЕ ФОРУМА НА БЕЛОМ ДВОРУ


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ


Београд, 22. новембар 2012.- Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина приредили су вечеру 22. новембра 2012. године у Белом Двору за истакнуте учеснике Балкан Вентуре Форума који ће се одржати у Београду 22. И 23. новембра као гест њихове сталне подршке у привлачењу инвестиција и помагању развоја Србије.


Краљевски пар заједно са њиховом ћерком госпођом Алисон Ендрјуз, која је и сама реномиран и искусан привредник у региону желели су да наставе помогање развоја Србије пружајући подршку инвеститорима и предавачима који ће узети учешће на највећем Форуму привредника у Србији. Очекује се да ће овај Форум значајно допринети развоју Србије и помоћи привредницима и компанијама и земљи и региону.

Балкан Вентуре Форум је највећи инвестициони форум са значајним предузетничким и приватним капиталом у региону створен да олакша приступ финансирању, побољша спремност инвеститора, убрза иновације за предузетничку заједницу на Балкану и подстакне развој предузетништва.

Више од 40 инвеститора, са инвестиционим портофолијима од преко 3 милијарде евра, дошло је у Београд на дводневну конференцију.

BALKAN VENTURE FORUM PRTICIPANTS AT THE WHITE PALACE

Belgrade, 23 November 2012 – Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Princess Katherine and Mrs. Alison Andrews hosted a dinner at the White Palace for the distinguished participants of the Balkan Venture Forum, which is taking place 22 to 23 November in Belgrade, as a gesture of their constant support to attract investments and assisting development in Serbia.

The Royal couple and Mrs. Alison Andrews, who is a renowned and experienced entrepreneur in the region herself, wish to extend their welcome and support to the investors and speakers taking part in the largest venture and equity capital forum in Serbia to date that is expected to bring significant development and assistance to entrepreneurs and companies in the country and region.

Balkan Venture Forum is the largest venture capital, private equity and investment forum in the region, created to facilitate access to finance, to improve investor readiness, to catalyze innovation for the Balkans region business community and to foster entrepreneurship development.

More than 40 investors, with investment portfolios of over 3 billion euro came to Belgrade for the two days Conference.





Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

четвртак, 22. новембар 2012.

ПУЦАЊ У ДРЖАВУ!









Извештај кроз затворени судски прозор о току поступка рехабилитације ђенерала Драже Михајловића, комаданта Југословенске војске * Нервоза и притисак на Виши суд * Тимочка улица на Црвеном крсту у Београду, већ трећи пут узастопце је сведок уличне побуне против државног правосуђа. * Ко то тамо суди? * Српски медији полако капитулирају пред притиском српске бољшевичке левице да се суди на улици, а не у правосудној државној институцији. * Виши суд, на висини задатка, савесно испитује чињенице у процесу, а избацује напоље политику. Сведочили господа Коста Николић и Веселин Ђуретић, историчари.
У Београду се, у поводу Предлога за рехабилитацију комаданта Југословенске војске, у Вишем Суду и око зграде овог Суда, води занимљива битка за будућност демократске реформе српског правосуђа. Хоће ли Београд и Србија (п)остати Пијемонт грађанске слободе и демократског судства? Наиме, демонстрације испред Вишег суда, блокада саобраћаја, ,,блиски сусрет са полицијом'', улична галама и асистенција веома бројне полиције, доприносе вашарској атмосфери линча. Већ два пута, на два рочишта, председник судског већа господин Александар Ивановић, морао је (демократски) да замоли да се затворе прозори на судници, јер због буке и галаме са улице, није било могуће судити. Трећи пут су новинари храбро сами затворили прозоре, јер нису могли да чују судије и сведоке.
Ако је тачно, што нисмо успели да проверимо, да је за овај уличарски вашар дало дозволу Министарство унутрашњих послова, онда је ђаво однео шалу и притисци на Виши суд су постали ,,институционални''. Упркос предлагачима, који тврде да је судија јавна личност, улична ,,подршка'' судском процесу рехабилитације опомиње и налаже да судија мора бити државни чиновник, који суди како му се нареди. То је, тихи, помало бучни повратак у ,,славну и срећну'' 1946 годину. Јер, ако МУП није дао сагласност за ове уличарске демонстрације, ,,жена у црном против господе у белом и младих комуниста против старих демократа'' онда се питамо: зашто је бројна полиција на километар око суда и на раскрсници Тимочке улице, пријатељски се дружећи са демонстрантима, толерисала разуларену, проблематичну и неорганизовану гомилу?
Кажу, додуше, да су жене у црном демонстрирале за надницу од 20 евра, али то је вероватно само злонамерна гласина. Србија још увек нема своју организовану ,,војску за демонстрације'', попут оне која је постојала и марширала за време Милошевића.
Судском већу заиста треба пожелети снагу да нас врати у цивилизовану европску стварност. Особито, пресудом овог суда, која је битна за еманципацију и рехабилитацију државе и нашу будућност.
На суђењу је сведочио најпре Веселин Ђуретић. Он је, према својим речима, саставио експертизу ,,овог случаја'' коју је у писаном облику доставио Судском већу. Предлагач рехабилитације, Српски либерални савет, као и новинари, остали су прикраћени за овај документ, који ће морати накнадно да упознају.
Господин Ђуретић је сведочио о томе да се комадант Југословенске војске Драгољуб Михајловић нашао на раскрсници будућег организовања државе. Његова концепција је била либерално демократска, снажно грађански обојена, која подразумева демократију, грађанску лојалност, а не револуцију. Друго гледиште је било ,,...авнојско које је разбијало српске земље и поткопавало Југославију у суштини сепаратистичко ретроградно великохрватско и великоалбанско, који је модел персонификовао Јосип броз Тито...''

Тезе и протезе

Затим је сведочио господин Коста Николић, историчар млађе генерације, тј. оне ретке групе историчара Србије, која није контаминирана српском левичарскобољшевичком пропагандом са Универзитета у Београду. Он је настојао да укаже на суштинска питања везана за комаданта Михајловића. Господин Коста Николић је, иначе, посебно запамћен својом изјавом од пре пар година у недељнику НИН, када је рекао: ,, Комунисти нису пуцали у окупатора, већ у државу''.
Овај сведок је указао на ,,неколико теза, којима се оспорава потреба да се изврши рехабилитација''. Најгласнији су ,,миротворци'', тј. они који кажу да би рехабилитација ђенерала Михајловића посвађала Србију са окружењем, успорила европски пут Србије''- Сведок је рекао:,,...Мој одговор на овакво мишљење је, да је оно потпуно нетачно и да рехабилитација Ген. Михајловића свакако неће утицати на европски пут Србије. Тим пре ово мислим, зато што је у Европи донето неколико Резолуција од стране Европске комисије упућене земљама са тоталитарним режимима да се суоче са процесом рехабилитације. Србија ниједну од тих Резолуција није потписала до данас''.
,,Када је реч о суђењу Михајловићу, њему је на терет стављено да је ратни злочинац и издајник... На основу докумената до којих сам дошао, не делим такво мишљење, сматрам да је судски поступак био монтиран''.
Оптужница је имала 15 тачака, а Михајловић је осуђен по 7 тачака, те то говори да је већ у току самог суђења отпало 8 тачака за које је оптужен.
Он је уствари осуђен зато што је ,,издао Народноослободилачку борбу и зато што је допринео истребљењу југословенских народа на овом простору''. Осуђен је и зато што је прогласио народу ,,Није време за устанак'', држећи се разлога, бруталних одмазди окупатора само према српском народу. ...Такође је осуђен и због заговарања идеје ,,јака Србија, јака Југославија''. По свом карактеру, ово је међутим политичко питање. Он није осуђен по командној одговорности. ,,Не постоје докази, рекао је Николић, да је Михајловић као комадант издавао наредбе за ликвидацију''.
Осуђен је ,,...и као припадник издајничке Владе чији је председник био Слободан Јовановић''.
Покушало се у оквиру поступка да му се докаже кривица за убиство у Горњем Милановцу, али то није успело.
Када је реч о позицији Михајловића, током рата, истичем, казао је сведок, да је он био једини легални представник Југословенске краљевске војске, да је Вермахт овај покрет признао као легалне трупе...
У вези издаје, сведок је указао да је први споразум између партизана и Вермахта сачињен 1943. године и то је био писмени споразум о ненападању...За разлику од партизана, Михајловић никада није имао никакав писмени споразум са Немцима.
Приликом заробљавања Михајловића, од њега су одузета лична документа, између осталог и бланко папири на којима је био његов потпис са печатом Југословенске војске и постоји сумња да су на овим папирима накнадно уношени садржаји. Посебно се то односи на наводно писмо Степинцу 1942. године баш кад је Степинац био у Ватикану, тј. физички није био у Загребу...Слично је и са оптужбама за преписку са Павелићем, па и са Мусолинијем, нити је ова преписка документована на суђењу.
По мом сазнању, рекао је сведок, као и по истраживању Комисије, нема доказа да је после суђења Михајловићу уручена пресуда, да је имао право на жалбу...Према доступним подацима, размишљало се да Михајловићу и осталим оптуженима буде ускраћено право на одбрану, али се од тога одустало.
На питање ппуномоћника предлагача, адвоката Александре Андрић, о преким судовима у Чачку, сведок је изјавио:,,...мени није познато да су на територији Чачка постојали било какви преки судови у којима су били припадници Равногорског покрета, љотићеваца, недићеваца, осим суда сачињеног између партизана и равногораца, који никада није функционисао, а који се односио на њихов међусобни сукоб.
На изричита питања суда, сведок је изјавио: ,,Михајловића су ухапсили припадници српских снага, српска ОЗНА и то на територији друге републике, док су га ислеђивали припадници Федералне полиције и то два месеца, без могућности да Михајловић има контакте са спољним светом, нити са адвокатима. У том периоду испитивао га је Јосиф Маловић, високи функционер ОЗНЕ, пуковник који је претходно био на специјализацији у Москви.''
   Следеће рочиште одређено је за 25. јануар идуће године у 12 сати.
   Надамо се, без инцидената на улици, са отвореним прозором Вишег суда.

                                                                                                         Милорад Станојловић

Настављен поступак за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића


БЕОГРАД - Евентуална рехабилитација Драгољуба Михаиловића не би омела Србију на њеном путу ка Европској унији, изјавио је данас пред Вишим судом у Београду историчар Коста Николић у наставку поступка за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини наводећи да је он осуђен као издајник НОБ-а не ратни злочинац.
"Сматрам да Михаиловић треба да буде рехабилитован јер то не би сметало да Србија уђе у Европску унију чијим се резолуцијама Савета Европе говори да Србија треба да се суочи са последицама тоталитарног режима и владавине Јосипа Броза Тита", рекао је Николић, који је члан Комисије за откривање тајних гробница.

Геноцид није постојао

Говорећи о процесу против Михаиловића, током ког је осуђен на смрт стрељањем, Николић је указао да Михаиловић није осуђен због ратних злочина већ као издајник Народно-ослободилачке борбе.

Према његовим речима, од 15 тачака оптужнице суд је Михаиловића осудио по осам тачака, док је седам отпало.

"Михаиловић је осуђен за истребљивање југословенских народа, јер тада није постојао геноцид као кривично дело, као и за распиривање мржње. Није осуђен као ратни злочинац, издајник српског народа, већ као издајник НОБ и због сарадње с Немцима", истакао је Николић.

Михаиловић је осуђен због парола попут "Није време за устанак", а које су се односиле на немачку политику да се за убиство једног Немца убија 100 српских цивила, указао је Николић тумачећи да је Михаиловић на тај начин хтео да заштити народ.

Такође је осуђен због пароле "Јако српство, јака Југославија", а оптужба га је теретила и за сарадњу са Степинцем, Павелићем и Мусолинијем, подмећући фалсификована писма, рекао је Николић.
Историчар јесте потврдио да потписи на писмима Степинцу, Павелићу и Мусолинију припадају Михаиловићу, али је истакао да су они стављени на бланко папире на које је касније уписана наводна кореспонденција са тим представницима фашиста.
Николић је објаснио да су бланко папири са потписом Михаиловића иначе служили за издавање разних врста наредби и подсетио да је он био врховни командант краљевске војске.
Никада није сарађивао са Немцима

Посебно је истакао да Михаиловић никада није сарађивао са Немцима додајући да је 1941, када је једини пут са њима преговарао као легални представник југословенске војске (пошто су партизани били илегална формација коју Немци нису признавали) одбио да се преда заједно са свим својим снагама.

Током поступка, испред зграде суда су се окупили присталице и противници процеса рехабилитације Михаиловића, а међу првима је био и лидер Образа Младен Обрадовић.

Званично мртав

Први основни суд у Београду прогласио је прошле седмице Михаиловића мртвим после готово 60 година, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године.

Међутим, подносиоци захтева за рехабилитацију и утврђивање смрти нису задовољни том одлуком јер доводи у сумњу чињеницу да је стрељан 17. јула 1946. године, и изјавили су жалбу.

Судско решење о проглашењу Михаиловића мртвим је неопходно, јер без доказа о смрти, Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, јер не постоји ниједан званичан доказ о његовој смрти, односно званичних података о томе где је и кад је погубљен и сахрањен.

Стрељан два дана по доношењу пресуде

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење, тврде предлагачи.
Државна комисија је раније утврдила да је Михајловић два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године, стрељан као државни непријатељ "број један" на Ади Циганлији, али је суд као датум његове смрти одредио 31. јул 1946. године.
Извор: РТВ

уторак, 20. новембар 2012.

Умрлица. Хашки трибунал: 25. 05. 1993. – 16. 11. 2012.


Хашки трибунал је мртав. Он 16. новембра 2012. није умро, него је угинуо. Понекад и највеће неправде донесу нешто добро. Страдалницима и мученицима у најтежем часу остаје истина. Србија је данас - три дана после пресуде жалбеног већа Хашког трибунала којом су Готовина и Маркач ослобођени сваке кривице за убиство 1,980 Срба, углавном цивила, и изгон четврт милиона грађана Хрватске за само стотинак сати, што је највеће етничко чишћење у Европи од средине 20. века до данас - још увек у шоку. Подсећа на човека који је у саобраћајној несрећи изгубио руку и сада преживљава оне језиве тренутке који га деле од мрачног али спасоносног самозаборава несвестиМеђу осуђенима Хашког трибунала данас нема хрватских злочинаца који су убијали Србе. Муслиман се неки тамо по својој несрећи, ради лажне равнотеже још и нашао, као и понеки незнани Албанац. Однос је 1100 досуђених година Србима, према мање од 40 колико је највише досуђено другом народу за злочине према њима. Хашки трибунал је од почетка организован на основама предрасуде о српској политичкој и историјској кривици. Српски злочини су од самог почетка квалификовани другачије него злочини других народа. Пресуде су доношене крајње пристрасно. Довољно је споменути само срамотне пресуде Насеру Орићу и Рамушу Харадинају. Хашки трибунал омогућио је преливање те срамоте на национални ново. Треба само сагледати како су судови Босне и Херцеговине различито квалификовали исте злочине и како Срби робијају један ипо миленијум а Муслимани тридесет година (и то не за злочине улињене над Србима). Током протеклих двадесет година од судија и тужилаца трибунала смо свашта чули. Прочитали смо како са задовољством преносе позиве политичара да им опозиционара „одведу и више не враћају“. Чули смо како су поносно примали плату док су им сведоке убијали. Како су за непоштовање суда осуђивали оног ко наговести идентитет сведока (ако је Србин), а ослобађали после вишеструке погибије сведока (када је Албанац). Осведочили смо се о памет и неморал судије који је питао председника Републике Српске Крајине зашто се Срби нису иселили у Србију када им је сметао устав који је у Хрватској донесен 1990. године. Судије из Сједињених Држава имали су образа да суде Хашком трибуналу, у време када њихова држава захтева од својих савезника да се обавежу како никада неће предати америчког држављанина неком међунароном суду ! Суд је заснован на историјској монтажи, једна од експерткиња им је поднела анализу српског национализма која се значајно разликовала од њеног нешто раније одбрањеног доктората. Суд је страховладу НДХ, када је убијено најмање пола милиона Срба, назвао злочином - али је зато масакр у Сребреници прогласио за геноцид...

Пресуда Готовини и Маркачу ујединила је Србе. Пресуда је, међутим, нема сумње, донела истину. Хашки трибунал је овом пресудом напустио псеудојугословенски приступ „равнотеже кривице“. Дакле он више не тврди да је универзалан и праведан, да је предуслов за бољу будућност. Он више не прикрива стварање националних држава и етничко чишћење и не подстиче распад Србије и укидање Републике Српске. То не чини, зато што он уствари више не постоји. Хашки трибунал је прошлог петка „убијен“. Њега је убио његов творац – Сједињене Америчке Државе. Уместо неке преварне казне, након чијег би изрицања оптужени били ослобођени (пошто су у притвору већ одлежали казну) и тихе преквалификације пресуде из „заједничког злочиначког подухвата“ у „саобраћајни прекршај“, судије из САД, изузетно независне Јамајке, те самосталне и непристрасне Турске, прегласале су своје колеге и казну од четврт века преиначили у невиност! Мотиви за такву одлуку су непозанти, али ако није реч о ирационалном расизму и болесној мржњи, а мислим да није, онда се ради о бризи за исход тужбе коју су у САД против компаније пензионисаних америчких официра и чиновника, што је наоружавала и обучавала Хрватску војску, поднели наши прогнаници. Хашки трибунал је тако погубљен због мале опасности од плаћања милијарди долара одштете и могуће срамоте за САД које су бомбардовањем и логистичком подршком биле страна учесница у рату.И то је истина. У Хашком трибуналу неће, како су се надали, бити написана историја коју ће морати да уче српска деца. У том кондому америчке и немачке империјалне политике није се догодило ништа важно. Једино што је лоше представља чињеница да су срамотним одлукама суда суштински рехабилитовани сви, не само српске политичке вође, већ и десетине убица Срба, Хрвата, Муслимана и Албанаца. Повређене су, по ко зна који пут, све жртве.

Аутор: др Чедомир Антић, председник Напредног клуба